Danilova knjiga — verodostojna i proročanska

BIBLIJSKI izveštaj nam govori: „U prvoj godini Valtazara, vavilonskog kralja, Danilo je usnio snove i gledao vizije glavom na ležaju. Tada je zapisao san. Dao je potpun prikaz svega“ (Danilo 7:1, NS). U šestom veku pre n.e. Danilo je zapisao ove i druge snove i vizije koji se tiču i vas danas. Mi imamo „potpuni prikaz“ takvih vizija u proročanskoj knjizi Danila.

Verodostojni prorok

Hrist je sam posvedočio da je Danilo bio prorok. Zanimljivo je da je to Isus učinio u svom vlastitom proročanstvu o znaku njegove „prisutnosti i završetka sastava stvari. On je tako prikazao da će se potpuno ispunjenje Danilovog proročanstva zbiti u naše vreme, kad smo svedoci raznih delova znaka, kao što su međunarodni ratovi, nestašice hrane, potresi, širom sveta raširene nevolje (Matej 24:3—8, 15).

Isus je rekao: „I pojaviće se mnogi lažni proroci i zavesti će mnoge; ... ova dobra vest o Carstvu propovedaće se po svoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo

svim narodima, i tada će doći kraj. Zato, kada vidite da na svetom mestu stoji odvratna stvar koja prouzrokuje pustoš, o kojoj govori prorok Danilo (neka čitalac upotrebi sposobnost razlučivanja) tada neka beže u gore koji budu u Judeji... Zaista vam kažem da ovaj naraštaj nikako neće proći dok se sve ovo ne zbude“ (Matej 24:11—34, NS).

Činjenica da je Isus upozorio svoje učenike da će biti lažnih proroka pre nego što se osvrnuo na ’proroka Danila’ dokazuje da je on Danila smatrao pravim Božjim prorokom. U prethodnom članku smo zapazili da su se neke od Danilovih proročanskih izjava, kao što je ona o Navuhodonosorovoj privremenoj duševnoj bolesti i padu Vavilona, ispunile za vreme Danilovog života. Ali, Danilo je predskazao i stvari koje su se trebale zbiti vekovima kasnije. Koja su neka od dugoročnih proročanstava zapisana u Danilovoj knjizi?

Mesijin dolazak i smrt

Proročanstvo koje jasno pokazuje da je Danilo verodostojan prorok poznato je kao 70 proročanskih sedmica. Ono delimično kaže ovako: „Sedamdeset sedmica je određeno tvom narodu i tvom svetom gradu da se dokrajči prestup, da se okonča greh, da se ispravi pogreška... Treba da znaš i razumeš da će od časa kada iziđe reč da se obnovi i ponovo izgradi Jerusalim pa do Mesije vođe biti sedam sedmica, a onda šezdeset i dve sedmice (ukupno 69)... I nakon šezdeset i dve sedmice (tj. 7+62, ili nakon 69. sedmica) Mesija će biti pogubljen ... I sklopiće zavet s mnogima za nedelju dana (u 70—oj sedmici); i u polovini sedmice učiniće da prestane žrtva i prinos (Danilo 9:24—27, NS).

Mnogi jevrejski, katolički i protestantski istraživači Biblije slažu se da su „sedmice“ iz ovog proročanstva zapravo godišnje sedmice, tj. jedan dan predstavlja jednu godinu. U Revidiranom standardnom prevodu, ekumensko izdanje, čitamo: „Sedamdeset godišnjih sedmica je određeno tvom narodu.“ Tih 490 godina počinje 455. pre n. ere, kad je persijski kralj Artakserks ovlastio Nemiju da „obnovi i ponovo izgradi Jerusalim“ (Nemija 2:1—8). Nakon šezdeset i devet sedmica, tj. 29. n.ere, Isus je bio kršten i pomazan, te je postao Hrist, odnosno Pomazanik, Mesija. „U polovini (70—e) sedmice“, 33. n.e. bio je pogubljen. Njegova žrtvena smrt predstavljala je okajanje greha čovečanstva i na taj način je prouzrokovala da žrtvovanje životinja pod Mojsijevim zakonom „prestane“.a

Zbog tog verodostojnog proročanstva, Jevreji u prvom veku su „znali da se sedamdeset sedmica koje je odredio Danilo približavaju svom svršetku i niko nije bio iznenađen kad je Jovan Krstitelj objavljivao da se približilo Božje Carstvo“ (Biblijski priručnik od Bakija i Vigurija).

Svetske sile predočene zverima

Još jedno dugoročno proročanstvo, koje je od najveće važnosti za ljude koji danas žive, predskazuje redosled svetskih sila simbolizovanih zastrašujućim zverima,

koje treba da oslobode put za Božje Carstvo.

Danilo izveštava: „Noću u viđenju pogledah... Četiri goleme nemani izidoše iz mora, svaka drukčija. Prva bijaše kao lav ... Kad eno druga neman: gle, sasvim drukčija, kao medvjed ... i evo! treća neman kao leopard ... Zatim, u noćnim viđenjima, pogledah, kad eno: četvrta neman, strahovita, užasna, izvanredno snažna. ... One četiri goleme nemani jesu četiri kralja koji će se dići na zemlji. Ali će od njih kraljevstvo preuzeti Sveci Svevišnjega, i oni će ga posjedovati za vijeke vjekova“ (Danilo 7:2—18, ST).

Da te zveri predstavljaju svetske sile vidljivo je iz još jedne vizije koju je imao Danilo. Objašnjavajući tu viziju, Danilo piše: „Ovan što si ga vidio — njegova dva roga — to su kraljevi Medije i Perzije. Rutavi jarac jest kralj Grčke“ (Danilo 8:20, 21, ST).

Slično tome, četiri zveri iz 7. poglavlja Danilove knjige simbolizuju četiri svetske sile, počevši od vremena kad je Danilo živeo pa nadalje, sve do vremena kad će biti uspostavljeno Božje Carstvo. Danilo je živeo u vreme pada vavilonske svetske sile (lav) i u početku njenog naslednika, Medo—Persije (medved). Danilovo dugoročno proročanstvo predskazalo je pad Medo—Persije pred Grčkom (leopard), nakon koje će opet uslediti četvrta zver, Rimsko Carstvo, i njegova izraslina, anglo—američka svetska sila.b

Danilo je tačno predskazao redosled svetskih sila, koje su sve prolivale krv kao divlje zveri u svojoj pohlepi za svetskom prevlašću. Isto tako, on je prorekao da će pravedno Carstvo uskoro zameniti sadašnje političke sile. U jednoj viziji je Danilo video „Pradavnoga“, Jehovu Boga, kako „Sinu čovečjem“, Isusu, Mesiji, predaje „vlast, čast i kraljevstvo, da mu služe svi narodi, plemena i jezici“. Hoće li to doneti trajno rešenje problema čovečanstva? Da, jer Isusova vladavina je ovde opisana kao „vlast večna koja nikada neće proći, kraljevstvo njegovo neće propasti“ (Danilo 7:13, 14, ST; uporedi Matej 16:27, 28; 25:31).

Kratkoročna i dugoročna proročanstva koja smo razmotrili u ova dva članka samo su mali deo snova, vizija i proročanstava koja se nalaze u Danilovoj knjizi. Ovi primeri su dokaz da je Danilova knjiga verodostojna proročanska knjiga — upapred zapisana istorija. Ispunjenje ovih proročanstava nastavlja se sve do 20. veka, i ta proročanstva nam pružaju jednu divnu nadu, što će biti objašnjeno u narednim člancima.

[Fusnote]

[Okvir na 5. strani]

TEORIJA „KASNIJEG DATUMA“

BIBLIJA pripisuje knjigu Danila proroku istog imena, što znači da je napisana u šestom veku pre n.e. (Danilo 7:1). Ali, proročanstva koja ona sadrži tako su zapanjajući da mnoga sumnjaju u to da su ona zapisana pre prorečenih događaja. Neki nehrišćani, i čak mnogi komentatori Biblije koji se nazivaju hrišćani, izražavaju sumnju u verodostojnost knjige Danila. Njima više odgovara tzv. teorija kasnijeg datuma, odnosno Makabejskog datuma, koju je u trećem veku n.e. postavio anti—hrišćanski filozof po imenu Porfirije. Koja su tvrđenja u korist ove teorije i koja je njihova vrednost?

Na temelju pretpostavke da su proročanstva nemoguća, Porfirije je tvrdio da je knjigu koja nosi Danilovo ime u stvari napisao Jevrejin nepoznatog imena tokom perioda Makabejaca u drugom veku pre n.e. tj. nakon što su se dogodile mnoge stvari prorečene u Danilu. On je tvrdio da je varalica koji je pisao u Danilovo ime to učinio zato da podigne moral Jevreja u vreme makabejske pobune protiv Seleukida u drugom veku pre n.e. Ali, da li bi uljudno i nenasilno ponašanje Danila i trojice njegovih jevrejskih drugova u Vavilonu moglo na bilo koji način da se smatra podsticanjem na oružanu bunu? Ni u kom slučaju (Danilo 1:8; 2:49; 3:16—18, 30). Pojavljivanje ’Mesije vođe’ tačno na vreme, 29. g.n.e. na završetku 69 godišnjih „nedelja“ iz Danila 9:25, takođe čini smešnim Porfirijeva tvrđenja o drugom veku pre n.e.

Prema jevrejskom istoričaru Josipu, kanon Hebrejskih spisa koji uključuje i Danila, bio je završen u vreme Jezdre, u petom veku pre n.e. Kako je, dakle, moguće reći da je knjiga Danila „kasnijeg datuma“ i da nije napisana pre drugog veka pre n.e.?

Nadalje, svici sa Mrtvog mora su pokazali da je u jevrejskim krugovima u drugom veku pre n.e. knjiga Danila bila široko prihvaćena kao deo Pisma. Da li bi to bilo moguće, da je ta knjiga bila napisana u to vreme?

Još jedno tvrđenje koje koristi Porfirije, kao i mnogi viši kritičari, je to da knjiga Danila sadrži istorijske netačnosti. Njihova teorija je da je knjiga Danila napisana u drugom veku pre n.e. Ali, u to vreme su oštroumni Jevreji odbijali Prvu knjigu o Makabejcima kao neprikladnu da bude uključena u biblijski kanon, mada su je smatrali istorijski tačnom. Obrazovani Jevreji koji su imali pristup delima takvih svetovnih istoričara kakav je bio Herodot, sigurno bi odbacili knjigu Danila da je ona sadržavala istorijske netačnosti. Štaviše, arheološka otkrića su potvrdila postojanje Valtazara i druge detalje iz Danila koje su Porfirije i drugi viši kritičari smatrali netačnim.

S obzirom na Porfirijevu optužbu da je knjiga Danila napisana nakon prorečenih događaja, Filip R. Dejvis sa Katedre za biblijska proučavanja univerziteta u Šefildu, Engleska, piše sledeće: „Ovo je žalosna optužba knjige Danila i u velikoj meri namerna podvala učinjena (pretpostavimo tako) lakovernoj publici da bi poslužila dobronamernim ciljevima koristeći se neistinitim sredstvima ... Teško mi je pripisati takvu lakovernost prvobitnim čitaocima ove knjige. Ako postoji lakovernost u ovom slučaju, onda je ona verovatnije na strani tih racionalističkih kritičara“ (Časopis za studij Starog zaveta, br. 17, 1980).

Uopšte ne iznenađuje da neoplatonski filozof opovrgava da je biblijski pisac bio nadahnut od Boga da bi prorekao buduće događaje. Ali, to što biblijski komentatori koji tvrde da su hrišćani pokušavaju da potkopaju poverenje ljudi u tu važnu proročansku knjigu Biblije upravo je žalosno. To pokazuje nedostatak vere u Onoga ko je rekao: „Od početka sam otkrivao budućnost, unapred, ono što se još nije zbilo“ (Isaija 46:10, Nova Jerusalimska Biblija).

[Grafikon na 6. strani]

(Vidi štampanu publikaciju)

70 sedmica (490 godina)

69 sedmica (483 godine) 1 sedmica (7 godina)

455  pre n.e. 29. n.e. 33. n.e. 36. n.e

„Od kad iziđe reč „do Mesije „Mesija će biti „I utvrdiće zavet

da se obnovi i ponovo vođe...“ pogubljen...“ .... za sedam dana“

izgradi Jerusalim...“

Danilo 9:24—27

[Slika na 6. strani]

Vavilon

Medo—Persija

Grčka

Rim — Britanija i SAD