Jehova — Bog vremena i razdoblja
„Za sve ima određeno vreme“ (PROPOVEDNIK 3:1, NS).
1, 2. a) U kom pogledu su ljudi svesni vremena? b) Šta bi se dogodilo u našem životu kada ne bismo mogli da merimo vreme?
U SVAKODNEVNOM životu svesni smo vremena. Na primer, kada časovnik pokazuje da je veče i mi vidimo da sunce zalazi i nastupa sumrak, znamo da dolazi noć. Ako je po kalendaru pozna jesen i mi primećujemo da temperatura opada iz nedelje u nedelju, sigurni smo da je zima blizu. Dakle, znakovi za vreme i godišnja doba potvrđuju nam ono što pokazuju časovnici i kalendari.
2 Naš život bi se dobrim delom pretvorio u haos kada ne bismo bili u stanju da utvrdimo vremena i razdoblja. Zamisli kako bi bilo kada bi se stotine aviona spustilo na prometan aerodrom, a da se ne bi merilo vreme i ne bi postojao nikakav vremenski raspored spuštanja. Ili zamisli, milioni pokušavaju da idu redovno na posao, a da ne mogu da mere vreme.
3. Ko je uzročnik vremena i razdoblja?
3 Ko je uzročnik vremena i razdoblja? Stvoritelj svemira, Jehova Bog. U 1. Mojsijevoj 1:14 piše: „I Bog još reče: ’Neka budu svetla na svodu nebesa, da dele dan od noći; i neka služe kao znaci i za određivanje razdoblja, dana i godina’“ (NS).
Još važnija vremena i razdoblja
4—6. a) Šta je važnije od poznavanja vremena i razdoblja za ljudske delatnosti? Zašto? b) Koja bi pitanja trebalo da postavimo?
4 Iako je kod mnogih ljudskih delatnosti veoma važno poznavati vreme i razdoblja, postoji još nešto važnije: u kom vremenu ili u kom razdoblju mi živimo s Božje tačke gledišta? U Propovedniku 3:1 čitamo: „Za sve ima određeno vreme, da, vreme za svaki posao pod nebesima“ (NS). To je tačno s ljudske tačke gledišta, ali je još tačnije sa Stvoriteljeve tačke gledišta. On ima određena vremena i razdoblja za izvršenje svoje namere. Ako ne uskladimo svoj život s tom činjenicom, neće nam, na kraju, ništa pomoći što se ravnamo po časovnicima i kalendarima.
5 Zašto ne? Zato što Jehova ima određenu nameru sa Zemljom i ljudima na njoj; inače ih ne bi stvorio. Ako ne uskladimo svoj život s tom namerom nećemo biti uključeni u nju. Njegova namera biće sprovedena tačno po vremenskom planu. On izjavljuje: „Tako će se dokazati moja reč koja izlazi iz mojih usta. Neće se vratiti k meni bez rezultata, nego će sigurno učiniti ono što mi se dopada. I sigurno će imati uspeha u onom zbog čega je poslah“ (NS).
6 Zato treba da se pitamo: U kom vremenu ili razdoblju živimo s Jehovine tačke gledišta? Kako se nacije i narodi ovog sveta ravnaju po njegovom vremenskom planu? Da, kako se ti ravnaš po njemu? Jesi li uskladio svoj život sa Božjom namerom i njegovim vremenskim planom?
Da li odgovara svet Božjoj nameri?
7. Kakvo gledište ima većina religioznih ljudi, ali zašto ono nema nikakve osnove?
7 Mnogi ljudi misle da su uključeni u Božju nameru jer, kako kažu, veruju u Boga. No, ako ih zamoliš da ti pokažu iz Božje reči u čemu se sastoji ta namera, nisu u stanju da ti to pokažu. Idu svojim putem, a ipak misle da će im Bog nekako pokloniti milost. Mnogi svetski vladari pokazali su tokom vekova sličan stav. Verovali su da Bog izvršava svoju nameru preko njih, ne mareći za njihove postupke. Ali, ni oni nisu bili u stanju da kažu u čemu se sastoji ta namera.
8. Zašto nije razumno misliti da Bog podupire vladare i narod ovog sveta?
8 Da li se vidi iz Biblije da Bog podupire ovaj svet — uključujući i vladare i narod koji imaju religiju? Razmotri sledeće: Božja moć uliva strahopoštovanje. Bog je stvorio svemir sa milijardama galaksija koje se sastoje iz mnogih milijardi zvezda (Psalam 147:4). Osim toga, Bog poseduje neograničenu mudrost. Ako bi Bog podupirao nacije svojom moći i mudrošću — da li bi onda bilo toliko nasilja, ratova, nepravde i patnje tokom vekova? Da li bi Bog poveo u rat nacionalne vođe i milione njihovih podanika da bi ubijali druge nacionalne vođe i milione njihovih podanika, koji isto tvrde da ih Bog vodi? Da li je razumno u to verovati?
9. U kakvom duhovnom stanju moraju da budu Božje sluge prema njegovoj Reči?
9 Prema 1. Korinćanima 14:33 Biblija izjavljuje: „Bog nije Bog nereda, nego mira“ (NS). Pored toga, Jehova je rekao svojim istinskim slugama: „Opominjem vas,..., da svi jednoglasno govorite i da ne bude razdora među vama, nego da budete čvrsto sjedinjeni u istom razumu i istom toku misli“ (1. Korinćanima 1:10, NS). A šta ako se članovi Božjeg naroda ne bi pridržavali tog merila? U Rimljanima 16:17 savetuje se: „Pripazite na one koji prouzrokuju razdore... suprotno nauci koju ste vi naučili, i klonite se njih“ (NS).
10, 11. Koji biblijski stavci pokazuju ko podupire vladare i narod ovog sveta?
10 Pa, ko ih, onda, podupire? U 1. Jovanovoj 3. glavi, od 10. do 12. stavka nalazimo objašnjenje: „Po ovom se poznaju deca Božja i deca đavolja: svako, ko ne čini pravdu i ko ne voli ovoga brata, ne potiče od Boga. Jer, ovo je poruka koju ste čuli od početka: da volimo jedan drugoga; ne kao što Kajin, koji beše od zloga, ubi brata svoga“ (NS). A u 1. Jovanovoj 4. glavi, 20. stavku piše: „Ako ko izjavi: volim Boga, a mrzi brata svoga, lažov je. Jer ko ne voli svoga brata koga je video, ne može voleti Boga koga nije video“ (NS). Zato je Isus postavio sledeće pravilo prema Jovanu 13:35: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubavi međusobno“ (NS).
11 Vidiš li bilo kakvu sličnost između ljubavi i jedinstva, koji moraju da vladaju među Božjim slugama, i načina postupanja koji je tokom vekova bio uobičajen među vlastodršcima i ljudima uopšte? Samo u našem veku bilo je poklano na desetine miliona religiozno nastrojenih ljudi od strane ljudi koji su bili drugačije religiozno nastrojeni. Često su se ubijali i pripadnici iste religije! To je siguran dokaz da ih Bog ne podupire. Štaviše, Božja reč pokazuje da njih ne podupire niko drugi nego sotona, đavo. Zato je apostol Jovan mogao da kaže: „Znamo da od Boga potičemo a sav svet leži u vlasti onoga koji je zao“ (1. Jovanova 5:19, NS). Da, sotona je „Bog ovog sastava stvari“ (2. Korinćanima 4:4, NS). On je ta sila koja se nalazi iza vladara i naroda ovog sveta, koji svojim postupcima pokazuju da ne potiču od Boga.
Jehovina namera za krotke
12, 13. Šta je Božja namera sa Zemljom i ljudima?
12 Međutim, kada je Jehova stvorio ljude, nameravao je da čitava Zemlja postane raj kao Edenski vrt, nastanjena savršenim, ujedinjenim, srećnim ljudima (1. Mojsijeva 1:26—28; 2:15; Isaija 45:18). Tu nameru nisu mogli da osujete buntovni ljudi i zla duhovna stvorenja. Osim toga, pošto je Jehova Bog vremena i razdoblja, on će ostvariti svoju nameru u vreme koje je za to odredio. Jehova neće dozvoliti da se od njega nezavisno ljudske vladavine bore protiv njegove namere duže no što je to određeno.
13 Isus je imao potpuno poverenje u Jehovinu nameru sa Zemljom. Rekao je zločincu koji je iskazao da veruje u njega: „Bićeš sa mnom u raju“ (Luka 23:43, NS). Tu se mislilo na budući zemaljski raj. Jednom prilikom ranije Isus je rekao: „Srećni su oni koji imaju blagu narav, jer će naslediti Zemlju“ (Matej 5:5, NS). Isus se ovde, verovatno, osvrnuo na misli iz Psalma 37:11, gde piše: „Zemlju će posedovati krotki i uživaće u izobilju mira“ (NS).
14. Kakvi će ljudi naslediti Zemlju?
14 Ko su ti koji će naslediti Zemlju? U Psalmu 37:34 izjavljuje se: „Nadaj se u Jehovu i drži se puta njegova; on će te uzvisiti da uzmeš zemlju u posed. Videćeš kako će zli biti istrebljeni“ (NS). U 37. i 38. stavku piše dalje: „Gledaj na besprekornoga i pripazi na čestitoga, jer će budućnost tog čoveka biti mirna. A prestupnici biće, sigurno, zajedno istrebljeni; budućnost zloga biće, svakako, odsečena“ (NS). Dakle, ljudi koji će Zemlju naslediti moraju da upoznaju Jehovu, veruju u njegova obećanja, i Bog ih mora smatrati besprekornima i čestitima, jer poštuju njegove zakone. U 1. Jovanovoj 2:17 piše: „Svet prolazi i požuda njegova, a ko tvori volju Božju ostaje zauvek“ (NS).
15. Šta se mora obavezno dogoditi da bi se velike promene sprovele u korist čovečanstva?
15 Međutim, da bi se mogle sprovesti takve promene, neophodan je potpun preokret današnjeg stanja. U svakom slučaju, to bi značilo odstranjenje svih današnjih zemaljskih vlada, jer ljudske vladavine nikada nisu dovele do poželjnog stanja. Ali, takve promene, koje će potresti svet, ne predstavljaju nikakav problem za Jehovu, uzimajući u obzir njegove sposobnosti. U Bibliji, na primer, piše: „On menja vremena i razdoblja, smenjuje i postavlja kraljeve“ (Danilo 2:21, NS).
Odstranjenje protivnika
16, 17. a) Kako je Jehova postupio s Faraonom koji se suprotstavio njegovoj nameri? b) Kako je bila potvrđena Jehovina proročanska reč?
16 Zapazimo kako je Jehova u prošlosti postupao sa moćnim vladarima i dinastijama, posebno sa onima koji su pokušali da osujete njegove namere. Oni i njihove vladavine bili su smrvljeni i pretvoreni u prašinu koju je vetar razneo. Na primer, tu je bio Faraon iz Egipta koji je porobio Božji narod. Ali Jehova je nešto nameravao sa svojim slugama i poslao je Mojsija da saopšti Faranu da oslobodi njegov narod. Umesto da je to učinio, Faraon je arogantno odgovorio: „Ko je Jehova da poslušam glas njegov?“ Zatim je dodao: „Ja toga Jehovu uopšte ne znam, niti ću poslati Izraela“ (2. Mojsijeva 5:2, NS).
17 Jehova je Faraonu pružio dosta prilika da promeni svoje mišljenje. Pa ipak, Faraon je uvek nanovo „okoreo“, kako to piše u 2. Mojsijevoj 11:10. Međutim, Jehova ima nesavladivu moć. Kada je došlo od njega određeno vreme, potopio je Faraona i svu njegovu vojsku u Crvenom moru. U 2. Mojsijevoj 14:28 čitamo: „I ne ostade od njih ni jedan jedini“ (NS). S druge strane, Jehovine sluge bile su zaštićene i oslobođene. To se dogodilo tačno u vreme koje je bilo prorečeno Jehovinom proročanskom reči, naime, na kraju 400—godišnjeg perioda koji je Bog, vekovima pre, spomenuo vernom Avramu.
18. Šta je Jehova učinio s Navuhodonosorom od Vavilona? Zašto?
18 Zatim je tu bio kralj Vavilona, Navuhodonosor. On je počeo da se hvališe svojom moći i dostignućima, baš kao da je sam bio bog. Prema Danilu 4:31 „te reči behu još u ustima kralja kad s neba dođe glas: ’Tebi se govori, kralju Navuhodonosore! Kraljevstvo je odstupilo od tebe’“. Jehova mu je rekao da će biti ponižen slično poljskoj životinji sve dok, kako piše u 32. stavku, ne spozna „da je Svevišnji vladar nad kraljevstvom ljudskim, i da ga on daje kome hoće“ (NS). To se upravo dogodilo u vreme koje je Jehova predvideo za to.
19. Zašto je pala Jehovina osuda uništenja na Vavilon i njegovog poslednjeg vladara Valtazara?
19 Poslednji kralj koji je vladao u Vavilonu bio je Valtazar. Tada je došlo vreme da propadne to ogromno svetsko carstvo. Zašto? Zato što su Vavilonci držali u ropstvu Jehovin narod i hulili na Jehovu. U Danilu, 5. glavi čitamo da je Valtazar priredio veliku gozbu za hiljadu svojih činovnika. Valtazar je zatim naredio „Da se donesu zlatni i srebrni sudovi koji njegov otac Navuhodonosor beše uzeo iz hrama (Jehovinog) u Jerusalimu, pa da iz njih piju kralj i njegovi velikaši, njegove konkubine i inoče“ (Danilo 5:2, 3, NS). Zapazimo šta su zatim radili: „Pili su vino i hvalili bogove od zlata i srebra, bakra, gvožđa, drveta i kamena“ (Danilo 5:4, NS). Time što su pili iz svetih sudova, koji su se upotrebljavali prilikom obožavanja Jehove, rugali su se Jehovi i hulili na njega. Obožavajući lažne bogove, obožavali su sotonu.
20, 21. Koju poruku je saopštio Danilo Valtazaru i kako se ona obistinila?
20 Međutim, upravo u tom trenutku dogodilo se nešto zastrašujuće. Videli su kako prsti ruke pišu po zidu palate! To je kralja toliko preplašilo da ’promeni boju i njegove pomisli počeše da ga plaše, zglobovi kukova njegovih olabaviše se i kolena mu udaraše jedno o drugo’ (Danilo 5:6, NS). Niko od Valtazarovih religioznih savetnika nije mogao da protumači taj rukopis, te je bio pozvan Jehovin sluga Danilo da ga protumači. Danilo je obavestio kralja da je poruka od Jehove i da znači: „Bog je izbrojao dane tvog kraljevstva i učinio mu kraj... izmeren si na vagi i našao se suviše lak... razdeljeno je tvoje kraljevstvo i predano Medijancima i Persijancima“ (Danilo 5:26—28, NS).
21 Te noći je medo—persijska vojska upala u grad kroz gradske kapije koje su bile nepažnjom ostavljene otvorene. Izveštaj u Danilu 5:30 zaključen je rečima: „Iste te noće... Valtazar bi ubijen“ (NS). Propašću Vavilona bilo je omogućeno Jehovinom narodu da se vrati u svoju domovinu, tačno 70 godina nakon početka njegovog robovanja. To je tačno odgovaralo Jehovinom vremenskom planu spomenutom u Jeremiji 29:10.
22, 23. Kako je postupio Jehova s kraljem Irodom Agripom I, koji se suprotstavio hrišćanima u prvom veku?
22 U Prvom veku živeo je kralj Irod Agripa I, poslednji vladar Palestine — jednog dela Rimskog Carstva. Irod je naredio da se apostol Petar baci u tamnicu i progonio je i druge hrišćane. Dao je da se ubije apostol Jakov (Dela apostolska 12:1, 2). Irod je priređivao ubilačke gladijatorske borbe i druge paganske priredbe. Sve to ga je nateralo u laž kada je tvrdio da je Božji obožavalac.
23 Ali tada je došlo od Jehove određeno vreme da se pogubi taj protivnik. Dela apostolska 12:21—23 izveštavaju nas: „Određenog dana Irod obuče kraljevsko odelo, sede na sudijsku stolicu i poče da govori javno. A sakupljeni narod poče vikati: ’Božji glas a ne čovečiji’!“ Šta se zatim dogodilo? U Bibliji piše: „U to ga odmah udari anđeo Jehovin, zato što nije dao slave Bogu; i bi izjeden od crva te izdahnu“ (NS). To je bio još jedan primer da Jehova „smenjuje kraljeve“, kako to piše u Danilu 2:21.
24. Šta potvrđuju takvi istorijski događaji?
24 Takvi istorijski događaji potvrđuju da Jehova ima vremena i razdoblja za svoje namere. Oni, takođe, dokazuju da on ima, bez sumnje, sposobnosti i moći da ostvari svoju nameru, naime, da pretvori Zemlju u raj gde će ’pravda živeti’ (2. Petrova 2:13, NS).
Možeš li da se setiš?
◻ Zašto je toliko važno znati Jehovina vremena i razdoblja?
◻ Zašto ne podupire Jehova vladare i narod ovog sveta?
◻ Kakvi će ljudi naslediti budući raj na Zemlji?
◻ Kako je Jehova dokazao da je sposoban da ponizi vladare koji mu se suprotstavljaju?