Četrnaesto poglavlje

Dva kralja menjaju identitete

 1, 2. (a) Šta je Antioha IV navelo da se povinuje rimskim zahtevima? (b) Kada je Sirija postala rimska provincija?

SIRIJSKI monarh Antioh IV napada Egipat i kruniše se za njegovog kralja. Na molbu egipatskog kralja Ptolemeja VI, Rim šalje u Egipat ambasadora Gaja Popilija Lenu. On sa sobom ima impresivnu flotu i nosi naređenja od Rimskog senata da se Antioh IV odrekne svog kraljevanja nad Egiptom i da se povuče iz te zemlje. Kod Eleusine, jednog predgrađa Aleksandrije, sirijski kralj i rimski ambasador sreli su se licem u lice. Antioh IV je zatražio vreme da bi se konsultovao sa svojim savetnicima, ali Lena je povukao krug oko kralja i rekao mu da odgovori pre nego što iskorači preko linije. Ponižen, Antioh IV se povinuje rimskim zahtevima i vraća se u Siriju 168. pre n. e. Tako završava sukob između sirijskog kralja severa i egipatskog kralja juga.

² Igrajući dominantnu ulogu u stvarima Srednjeg istoka, Rim nastavlja da zapoveda Siriji. Dakle, premda i drugi kraljevi iz seleukidske dinastije vladaju Sirijom nakon što Antioh IV umire 163. pre n. e., oni ne zauzimaju položaj ’kralja severa‘ (Danilo 11:15). Sirija 64. pre n. e. konačno postaje rimska provincija.

 3. Kada i kako je Rim stekao prevlast nad Egiptom?

³ Egipatska ptolemejska dinastija i dalje drži položaj ’kralja juga‘ nešto duže od 130 godina posle smrti Antioha IV (Danilo 11:14). Tokom bitke kod Akcija, 31. pre n. e., rimski vladar Oktavijan poražava udružene snage poslednje ptolemejske kraljice — Kleopatre VII — i njenog rimskog ljubavnika, Marka Antonija. Sledeće godine posle Kleopatrinog samoubistva, i Egipat postaje rimska provincija te više ne igra ulogu kralja juga. Do 30. pre n. e., Rim vlada i Sirijom i Egiptom. Treba li sada da očekujemo da druge vladavine preuzmu uloge kralja severa i kralja juga?

NOVI KRALJ ŠALJE „UTERIVAČA POREZA“

 4. Zašto treba da očekujemo da neki drugi vladalački entitet preuzme identitet kralja severa?

⁴ U proleće 33. n. e., Isus Hrist je svojim učenicima rekao: „Kad ugledate odvratnu stvar koja uzrokuje pustošenje, o kojoj je govorio prorok Danilo, kako stoji na svetom mestu... tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore“ (Matej 24:15, 16). Citirajući iz Danila 11:31, Isus je upozorio svoje sledbenike na buduću „odvratnu stvar koja uzrokuje pustošenje“. To proročanstvo koje je uključivalo kralja severa dato je oko 195 godina nakon smrti Antioha IV, poslednjeg sirijskog kralja u toj ulozi. Svakako će jedan drugi vladalački entitet morati da preuzme identitet kralja severa. Ko će to biti?

 5. Ko je ustao kao kralj severa, zauzimajući položaj koji je nekada imao Antioh IV?

⁵ Anđeo Jehove Boga je prorekao: „Onaj koji će doći na njegovo [Antioha IV] mesto poslaće nastojnika [„uterivača poreza“, NW] u najlepši deo kraljevstva, ali će se on za malo dana slomiti, i to neće biti ni s gneva ni s rata“ (Danilo 11:20). Pokazalo se da je onaj ’koji dolazi‘ na taj način prvi rimski car, Oktavijan, koji je bio poznat kao Cezar Avgust. (Vidi „Jedan slavljen, drugi prezren“, na 248. strani.)

 6. (a) Kada je ’poreznik‘ poslat kroz ’najlepši deo kraljevstva‘, i zašto je to bilo važno? (b) Zašto se može reći da Avgust nije umro ’ni zbog gneva ni zbog rata‘? (v) Kakva promena se odigrala u identitetu kralja severa?

⁶ Avgustov ’najlepši deo kraljevstva‘ uključivao je ’zemlju lepote‘ — rimsku provinciju Judeju (Danilo 11:16). Godine 2. pre n. e., Avgust je poslao „uterivača poreza“ time što je naredio popis, ili cenzus, verovatno da bi saznao broj stanovnika u svrhu oporezivanja i vojnog regrutovanja. Zbog tog dekreta, Josif i Marija su putovali u Vitlejem da se popišu, što je dovelo do Isusovog rođenja u tom prorečenom mestu (Mihej 5:2; Matej 2:1-12). U avgustu 14. n. e. — „za malo dana“, ili nedugo nakon izdavanja dekreta o popisu — Avgust je umro u starosti od 76 godina, „ni s gneva“ od ruku nekog ubice, „ni s rata“, već usled bolesti. Kralj severa je zaista promenio identitet! Taj kralj je sada postalo Rimsko carstvo, zastupljeno njegovim carevima.

’USTAJE PREZRENI‘

 7, 8. (a) Ko je zauzeo Avgustov položaj kao kralj severa? (b) Zašto je ’kraljevska čast‘ nerado data nasledniku Avgusta Cezara?

⁷ Nastavljajući proročanstvo, anđeo je rekao: „Na njegovo [Avgustovo] mesto doći će prezren čovek, koji neće imati kraljevske časti. On će se pojaviti usred mira, i ugrabiće kraljevstvo s lukavstvom. Vojske, koje će kao bujice plaviti, utonuće pred njim, i biće uništene kao i jedan od knezova saveza“ (Danilo 11:21, 22).

⁸ Taj „prezren čovek“ bio je cezar Tiberije, sin Livije, Avgustove treće žene. (Vidi „Jedan slavljen, drugi prezren“, na 248. strani.) Avgust je mrzeo tog svog pastorka zbog njegovih loših osobina i nije želeo da on bude sledeći cezar. ’Kraljevska čast‘ mu je nerado predata tek nakon što su svi drugi mogući naslednici bili mrtvi. Avgust je usvojio Tiberija 4. n. e. i postavio ga za prestolonaslednika. Posle Avgustove smrti, 54-godišnji Tiberije — prezreni — ’došao je‘, preuzimajući vlast kao rimski car i kralj severa.

 9. Kako je Tiberije ’ugrabio kraljevstvo lukavstvom‘?

⁹ „Tiberije je“, kaže The New Encyclopædia Britannica, „manipulisao Senatom i nije dozvolio da ga proglase za cara skoro mesec dana [posle Avgustove smrti]“. On je Senatu govorio da niko sem Avgusta ne može da nosi teret vladanja Rimskim carstvom, i tražio je od senatora da obnove republiku tako što bi takvu vlast poverili grupi ljudi umesto jednom čoveku. „Ne usuđujući se da njegovu reč uzme za ozbiljno“, pisao je istoričar Vil Djurant, „Senat je s njim razmenjivao izraze prividne časti sve dok ovaj na kraju nije prihvatio vlast.“ Djurant je dodao: „Igru su dobro odigrale obe strane. Tiberije je želeo principat, ili bi inače našao neki način da ga izbegne; Senat ga se bojao i mrzeo ga, ali se uzdržavao od ponovnog uspostavljanja republike koja bi se, poput stare, zasnivala na teoretski suverenim skupštinama.“ Tako je Tiberije ’ugrabio kraljevstvo s lukavstvom‘.

10. Kako su „bujice“ uništene?

¹⁰ Za „vojske, koje će kao bujice plaviti“ — vojne snage okolnih kraljevstava — anđeo je rekao: „Utonuće pred njim, i biće uništene.“ Kada je Tiberije postao kralj severa, njegov nećak Germanik Cezar bio je zapovednik rimskih trupa na reci Rajni. Godine 15. n. e., Germanik je vodio svoje snage protiv germanskog junaka Arminija, s izvesnim uspehom. Međutim, te ograničene pobede bile su dobijene uz veliku cenu, i Tiberije je nakon toga prekinuo operacije u Germaniji. Umesto toga, unapređivanjem građanskog rata, on je pokušao da spreči da se germanska plemena ujedine. Tiberije je obično više voleo defanzivnu spoljnu politiku i koncentrisao se na jačanje granica. Ta taktika je bila prilično uspešna. Na taj način su „bujice“bile kontrolisane i „uništene“.

11. Kako je ’knez saveza bio uništen‘?

¹¹ „Uništen“ je bio i ’knez saveza‘ koji je Jehova Bog sklopio s Avrahamom za blagoslov svih porodica na zemlji. Isus Hrist je bio Avrahamovo seme koje je obećano u tom savezu (Postanje 22:18; Galatima 3:16). Dana 14. nisana 33. n. e., Isus je stajao pred Pontijem Pilatom u rimskoj namesničkoj palati u Jerusalimu. Jevrejski sveštenici su optužili Isusa za izdaju cara. Ali Isus je Pilatu rekao: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta... moje kraljevstvo nije odavde.“ Kako rimski namesnik ne bi oslobodio nevinog Isusa, Jevreji su vikali: „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj cezaru. Svako ko se izdaje za kralja govori protiv cezara.“ Nakon uzvikivanja da se Isus pogubi, oni su rekli: „Mi nemamo kralja osim cezara.“ U skladu sa zakonom o „uvredi veličanstva“, koji je Tiberije proširio kako bi uključivao skoro svaku uvredu cezara, Pilat je predao Isusa da bude ’uništen‘, ili pribijen na mučenički stub (Jovan 18:36; 19:12-16; Marko 15:14-20).

TIRANIN ’SMIŠLJA PLANOVE‘

12. Ko je ušao u savez s Tiberijem? (b) Kako je Tiberije ’postao moćan s malo naroda‘?

¹² Još uvek proričući o Tiberiju, anđeo je rekao: „Posle saveza s njim poslužiće se on podvalom, i napašće i nadvladaće [„postaće moćan“, NW] s malo naroda“ (Danilo 11:23). Članovi Rimskog senata su konstitucionalno ušli ’u savez‘ s Tiberijem, i on je formalno zavisio od njih. Ali on je bio prevarant, i u stvari ’postao moćan s malo naroda‘. To malo naroda bila je rimska pretorijanska garda, ulogorena blizu rimskih zidina. Njena blizina je plašila Senat i pomogla Tiberiju da među stanovništvom drži pod kontrolom svaki ustanak protiv njegove vlasti. Tako je Tiberije uz pomoć oko 10 000 gardista ostao moćan.

13. U kom smislu je Tiberije nadmašio svoje pretke?

¹³ Anđeo je proročanski dodao: „Napašće usred mira u najplodnija mesta u zemlji, i učiniće ono što ni ocevi njegovi ni ocevi otaca njegovih ne učiniše. On će razdeliti plen, pljačku i blago; smišljaće planove protiv tvrđava, i to za neko vreme“ (Danilo 11:24). Tiberije je bio krajnje sumnjičav, i njegova vladavina je bila puna naručenih ubistava. Kasniji period njegovog vladanja bio je obeležen terorom, uveliko zbog uticaja Sejana, zapovednika pretorijanske garde. Na kraju je i sam Sejan bio osumnjičen i ubijen. U sprovođenju terora nad narodom, Tiberije je nadmašio svoje praočeve.

14. (a) Kako je Tiberije delio „plen, pljačku i blago“ širom rimskih provincija? (b) Kako se na Tiberija gledalo u vreme njegove smrti?

¹⁴ Međutim, Tiberije je delio ’plen, pljačku i blago‘ širom rimskih provincija. U vreme njegove smrti, svi podanički narodi su uživali u prosperitetu. Porezi su bili niski, a on je bio velikodušan prema stanovnicima iz područja koja su doživljavala nevolje. Ako bi vojnici ili službenici bilo koga tlačili ili unapređivali nepravilnosti u obavljanju stvari, mogli su očekivati carsku osvetu. Čvrsta ruka vlasti održavala je javnu bezbednost, a poboljšani sistem komunikacija unapređivao je trgovinu. Tiberije se brinuo da se poslovi obavljaju pošteno i dosledno kako u Rimu tako i van njega. Zakoni su bili poboljšani, a socijalni i moralni kodeksi obogaćeni unapređivanjem reformi koje je utemeljio Avgust Cezar. Pa ipak, Tiberije je ’smišljao planove‘, tako da ga je rimski istoričar Tacit opisao kao licemernog čoveka, veštog u pretvaranju. Do vremena kad je umro, u martu 37. n. e., Tiberije je smatran tiraninom.

15. Kakav je bio Rim krajem prvog i početkom drugog veka n. e.?

¹⁵ Među Tiberijevim naslednicima koji su ispunjavali ulogu kralja severa bili su Gaj Cezar (Kaligula), Klaudije I, Neron, Vespazijan, Tit, Domicijan, Nerva, Trajan i Hadrijan. „U većini slučajeva“, kaže The New Encyclopædia Britannica, „Avgustovi naslednici su nastavili njegovu administrativnu politiku i program izgradnje, iako s manje inovacija, a s više šepurenja.“ Isto referalno delo dalje ističe: „Krajem prvog i početkom drugog veka Rim je u pogledu veličine i broja stanovnika bio na vrhuncu.“ Iako je Rim tokom tog vremena imao neke probleme na granicama carstva, njegov prvi prorečeni sukob s kraljem juga nije se desio sve do trećeg veka n. e.

PODIŽE SE PROTIV KRALJA JUGA

16, 17. (a) Ko je preuzeo ulogu kralja severa na koga ukazuje Danilo 11:25? (b) Ko je zauzeo položaj kralja juga, i kako se to dogodilo?

¹⁶ Božji anđeo je nastavio s proročanstvom, govoreći: „Na čelu silne vojske, uložiće on [kralj severa] svoju moć i jarost protiv kralja južnoga. I kralj će južni primiti rat s velikom i silnom vojskom; ali on [kralj severa] neće odoleti, jer će mu se činiti nevera. Koji hranu njegovu jedu spremiće mu propast; vojska će njegova kao bujica plaviti [’biti poplavljena‘, NW] i mnogo će mrtvih biti“ (Danilo 11:25, 26).

¹⁷ Oko 300 godina nakon što je Oktavijan pretvorio Egipat u rimsku provinciju, rimski car Aurelije preuzeo je ulogu kralja severa. U međuvremenu je Septimija Zenobija, kraljica rimske kolonije Palmire, zauzela položaj kralja juga.a (Vidi „Zenobija — ratnica-kraljica Palmire“, na 252. strani.) Palmirska vojska je 269. n. e. okupirala Egipat pod izgovorom da ga obezbedi za Rim. Zenobija je želela da Palmiru pretvori u dominantan grad na istoku i želela je da vlada rimskim istočnim provincijama. Uznemiren zbog njenih ambicija, Aurelije je podigao ’svoju moć i jarost‘ protiv Zenobije.

18. Kakav je bio ishod sukoba između cara Aurelija, kralja severa, i kraljice Zenobije, kralja juga?

¹⁸ Kao vladalački entitet predvođen Zenobijom, kralj juga je ’primio‘ rat da vojuje protiv kralja severa, „s velikom i silnom vojskom“ pod dva generala, Zabdom i Zabajem. Ali Aurelije je osvojio Egipat i zatim je krenuo u pohod na Malu Aziju i Siriju. Zenobija je bila poražena kod Emese (današnji Homs), nakon čega se povukla u Palmiru. Kada je Aurelije opseo taj grad, Zenobija se junački branila, ali bez uspeha. Ona i njen sin su pobegli ka Persiji, samo da bi ih Rimljani uhvatili kod reke Eufrat. Palmirci su predali grad 272. n. e. Aurelije je poštedeo Zenobiju, i od nje napravio glavnu atrakciju na svojoj trijumfalnoj povorci kroz Rim 274. n. e. Ona je ostatak svog života provela kao rimska matrona.

19. Kako je Aurelije pao ’zbog toga što mu je učinjena nevera‘?

¹⁹ Sam Aurelije ’nije se održao jer mu je učinjena nevera‘. Godine 275. n. e., krenuo je u jedan pohod protiv Persijanaca. Dok je u Trakiji čekao na priliku da pređe moreuz ka Maloj Aziji, oni „koji hranu njegovu jedu“ skovali su zaveru protiv njega i doneli mu „propast“. On je nameravao da zbog nekih nepravilnosti pozove na odgovornost svog sekretara Erosa. Međutim, Eros je falsifikovao jedan spisak imena izvesnih oficira označenih za pogubljenje. Kad su videli taj spisak, ti oficiri su bili pokrenuti da isplaniraju atentat na Aurelija i da ga ubiju.

20. Kako je „vojska“ kralja severa ’bila poplavljena‘?

²⁰ Karijera kralja severa nije se završila smrću cara Aurelija. Usledili su drugi rimski vladari. Neko vreme je jedan car bio na zapadu, a jedan na istoku. Pod tim ljudima „vojska“ kralja severa je ’bila poplavljena‘, ili „rasterana“,b i ’mnogi su pobijeni‘ usled napada germanskih plemena sa severa. Goti su probili rimske granice u četvrtom veku n. e. Napadi su se nastavili, jedan za drugim. Godine 476. n. e., germanski vođa Odoakar uklonio je poslednjeg cara koji je vladao iz Rima. Do početka šestog veka, Rimsko carstvo na zapadu bilo je razbijeno, a germanski kraljevi su vladali u Britaniji, Galiji, Italiji, severnoj Africi i Španiji. Istočni deo carstva trajao je do 15. veka.

VELIKO CARSTVO PODELJENO

21, 22. Kakve promene je Konstantin uveo u četvrtom veku n. e.?

²¹ Bez davanja bespotrebnih detalja o propadanju Rimskog carstva, koje se protezalo vekovima, Jehovin anđeo je dalje prorekao buduće poduhvate kralja severa i kralja juga. Međutim, kratak pregled nekih razvoja događaja u Rimskom carstvu pomoći će nam da identifikujemo ta dva suparnička kralja u kasnijim vremenima.

²² U četvrtom veku je rimski car Konstantin dao državno priznanje otpadničkom hrišćanstvu. On je čak sazvao jedan crkveni sabor i lično mu predsedavao u Nikeji, u Maloj Aziji, 325. n. e. Konstantin je kasnije premestio carsku rezidenciju iz Rima u Vizant, ili Konstantinopolj, pretvarajući taj grad u svoju novu prestonicu. Postojanje Rimskog carstva pod vladanjem jednog cara nastavilo se sve do smrti cara Teodosija I, 17. januara 395. n. e.

23. (a) Do kakve podele Rimskog carstva je došlo posle smrti Teodosija? (b) Kada je Istočno carstvo došlo svom kraju? (v) Ko je vladao Egiptom 1517?

²³ Posle smrti Teodosija, Rimsko carstvo je bilo podeljeno između njegovih sinova. Honorije je dobio zapadni deo, a Arkadije istočni, s Konstantinopoljem kao svojom prestonicom. Britanija, Galija, Italija, Španija i severna Afrika bile su među provincijama zapadnog dela. Makedonija, Trakija, Mala Azija, Sirija i Egipat, bili su provincije istočnog dela. Godine 642. n. e., egipatska prestonica Aleksandrija pala je u ruke Saracena (Arapa), a Egipat je postao provincija kalifa. U januaru 1449, Konstantin XI je postao poslednji car istoka. Otomanski Turci pod sultanom Mehmedom II su 29. maja 1453. osvojili Konstantinopolj, dokrajčivši Istočno rimsko carstvo. Egipat je 1517. postao turska provincija. Međutim, s vremenom će ta zemlja drevnog kralja juga potpasti pod kontrolu jednog drugog carstva iz zapadnog sektora.

24, 25. (a) Šta je označilo početak Svetog rimskog carstva, prema nekim istoričarima? (b) Šta se na kraju dogodilo s titulom „cara“ Svetog rimskog carstva?

²⁴ Na zapadnom krilu Rimskog carstva podigao se katolički biskup iz Rima, ugledni papa Lav I, koji je bio poznat po učvršćivanju papskog autoriteta u petom veku n. e. S vremenom je papa preuzeo na sebe krunisanje cara zapadnog dela. To se dogodilo u Rimu na Božić 800. n. e., kada je papa Lav III krunisao franačkog kralja Karla (Velikog) za cara novog Zapadnog rimskog carstva. To krunisanje je u Rimu ponovo oživelo carstvo i, prema nekim istoričarima, označilo početak Svetog rimskog carstva. Od tada je postojalo Istočno carstvo i Sveto rimsko carstvo na zapadu, i oba su tvrdila da su hrišćanska.

²⁵ Kako je vreme prolazilo, naslednici Karla Velikog su se pokazali kao neuspešni vladari. Carsko mesto je neko vreme čak bilo upražnjeno. U međuvremenu, germanski kralj Oton I stekao je kontrolu nad velikim delom severne i centralne Italije. Proglasio se za kralja Italije. Dana 2. februara 962. n. e., papa Jovan XII krunisao je Otona I za cara Svetog rimskog carstva. Njegova prestonica je bila u Nemačkoj, a carevi su bili Nemci, kao i većina njihovih podanika. Pet vekova kasnije je austrijska dinastija Habsburgovaca dobila titulu „cara“ i zadržala ju je tokom najvećeg dela preostalih godina Svetog rimskog carstva.

DVA KRALJA PONOVO JASNO U ŽIŽI

26. (a) Šta se može reći o kraju Svetog rimskog carstva? (b) Ko je izašao kao kralj severa?

²⁶ Napoleon I je zadao smrtni udarac Svetom rimskom carstvu kada je odbio da prizna njegovo postojanje posle svojih pobeda u Nemačkoj tokom 1805. godine. Nesposoban da odbrani krunu, car Franc II se 6. avgusta 1806. odrekao rimskog carskog statusa i povukao se u svoju nacionalnu vladu kao car Austrije. Posle 1 006 godina, Sveto rimsko carstvo — koje su osnovali Lav III, rimokatolički papa, i Karlo Veliki, franački kralj — došlo je svom kraju. Godine 1870. Rim je postao prestonica kraljevstva Italije, nezavisnog od Vatikana. Sledeće godine, počelo je Nemačko carstvo s Vilhelmom I koji je naimenovan za cezara, ili kajzera. Tako je na svetsku scenu stupio kralj severa savremenog doba — Nemačka.

27. (a) Kako je Egipat postao britanski protektorat? (b) Ko je došao na mesto kralja juga?

²⁷ Ali koji je bio identitet savremenog kralja juga? Istorija pokazuje da je u 17. veku Britanija preuzela imperijalističku vlast. Želeći da preseče britanske trgovačke puteve, Napoleon I je 1798. osvojio Egipat. Usledio je rat, i britansko-otomanski savez je naterao Francusku da se povuče iz Egipta, koji je identifikovan kao kralj juga na početku sukoba. Tokom sledećeg veka, u Egiptu je porastao britanski uticaj. Posle 1882, Egipat je praktično postao zavisan od Britanije. Kada je 1914. izbio Prvi svetski rat, Egipat je pripadao Turskoj i njime je vladao kediv, ili potkralj. Međutim, nakon što je Turska stala na stranu Nemačke u tom ratu, Britanija je svrgnula kediva i proglasila Egipat britanskim protektoratom. Postepeno formirajući bliske veze, Britanija i Sjedinjene Američke Države postale su Anglo-Američka svetska sila. One su zajedno došle u položaj kralja juga.

[Fusnote]

ŠTA SI PRIMETIO?

• Koji je rimski car najpre ustao kao kralj severa, i kada je poslao „poreznika“?

• Ko je zauzeo položaj kralja severa posle Avgusta, i kako je bio ’uništen knez saveza‘?

• Šta je bio ishod sukoba između Aurelija kao kralja severa i Zenobije kao kralja juga?

• Šta je bilo s Rimskim carstvom, i koje sile su zauzele položaje dva kralja krajem 19. veka?

[Okvir/Slika na stranama 248-251]

JEDAN SLAVLJEN, DRUGI PREZREN

JEDAN je republiku rastrzanu sukobima pretvorio u svetsko carstvo. Drugi je za 23 godine dvadesetostruko povećao njeno bogatstvo. Jedan je kada je umro bio slavljen, drugi prezren. Vladavine ta dva rimska cara obuhvatale su Isusov život i službu. Ko su oni bili? I zašto je jedan bio slavljen, dok drugi nije?

ON JE „NAŠAO RIM U CIGLI, A OSTAVIO GA U MERMERU“

Godine 44. pre n. e., kada je Julije Cezar bio ubijen, unuk njegove sestre, Gaj Oktavijan, imao je samo 18 godina. Pošto je bio usvojeni sin Julija Cezara i njegov glavni lični naslednik, mladi Oktavijan je odmah krenuo za Rim da traži svoje nasleđe. Tamo je naišao na strašnog protivnika — cezarevog glavnog zamenika, Marka Antonija, koji je očekivao da bude glavni naslednik. Političke intrige i borba za vlast koje su usledile trajale su 13 godina.

Tek nakon što je porazio udružene snage egipatske kraljice Kleopatre i njenog ljubavnika Marka Antonija (31. pre n. e.) Oktavijan je izašao kao neosporni vladar Rimskog carstva. Sledeće godine su Antonije i Kleopatra izvršili samoubistvo, a Oktavijan je anektirao Egipat. Tako je uklonjen i poslednji trag Grčkog carstva, a Rim je postao svetska sila.

Imajući na umu da je Julije Cezar ubijen zbog despotskog načina vladanja, Oktavijan je pazio da ne ponovi tu grešku. Kako ne bi povredio osećanja Rimljana koji su favorizovali republiku, on je svoju monarhiju prerušio u republikansko ruho. Odbio je titule „kralj“ i „diktator“. Idući korak dalje, on je objavio svoju nameru da kontrolu nad svim provincijama preda Rimskom senatu, i ponudio je da se povuče sa službi koje je vršio. Ta taktika je delovala. Zahvalan Senat je podsticao Oktavijana da zadrži svoje položaje i da sačuva kontrolu nad nekim provincijama.

Osim toga, 16. januara 27. pre n. e., Senat je Oktavijanu dodelio titulu „Avgust“, što znači „uzvišen, svet“. Oktavijan ne samo da je prihvatio tu titulu nego je i jedan mesec nazvao po sebi i pozajmio jedan dan od februara kako bi avgust imao isti broj dana kao i juli, mesec nazvan po Juliju Cezaru. Oktavijan je tako postao prvi rimski car i od tada je poznat kao Cezar Avgust ili „Uzvišeni“. Kasnije je preuzeo i titulu „pontifeks maksimus“ (vrhovni prvosveštenik), a 2. pre n. e. — godine Isusovog rođenja — Senat mu je dodelio titulu Pater Patrie, „Otac otadžbine“.

Te iste godine, „izađe odredba cezara Avgusta da se popiše cela nastanjena zemlja... i svi su išli da se popišu, svako u svoj grad“ (Luka 2:1-3). Rezultat te odredbe je Isusovo rođenje u Vitlejemu, čime se ispunilo biblijsko proročanstvo (Danilo 11:20; Mihej 5:2).

Avgustovu vlast je karakterisala izvesna mera poštenja i stabilna valuta. Avgust je takođe osnovao efikasan poštanski sistem i izgradio puteve i mostove. Reorganizovao je vojsku, stvorio stalnu mornaricu, i osnovao elitnu jedinicu carskih telohranitelja poznatih kao pretorijanska garda (Filipljanima 1:13). Pod njegovim patronatom, uzdizali su se pisci kao što su Virgilije i Horacije, a vajari su stvorili predivna dela u sada takozvanom klasičnom stilu. Avgust je završio gradnju koja je Juliju Cezaru ostala nedovršena i obnovio mnoge hramove. Paks Romana („rimski mir“) koji je on uveo, trajao je više od 200 godina. Avgust je umro 19. avgusta 14. n. e., u starosti od 76 godina, a nakon toga je deifikovan.

Avgust se hvalio da je „našao Rim u cigli, a ostavio ga u mermeru“. Ne želeći da se Rim vrati na sukobom ispunjene dane bivše republike, on je nameravao da oblikuje sledećeg cara. Ali, nije imao veliki izbor što se tiče naslednika. Njegov nećak, dva unuka, zet, i jedan pastorak, svi su umrli, a ostao je da ga zameni samo njegov pastorak Tiberije.

„PREZREN ČOVEK“

Manje od mesec dana nakon Avgustove smrti, Rimski senat je naimenovao za cara 54-godišnjeg Tiberija. Tiberije je živeo i vladao do marta 37. n. e. Bio je dakle rimski car tokom trajanja Isusove javne službe.

Kao car, Tiberije je imao i vrline i mane. Jedna od njegovih vrlina bila je protivljenje trošenju novca na luksuz. Kao rezultat, carstvo je napredovalo i on je imao fondove za pomoć i obnovu u vreme katastrofa i kriza. Pohvalno je to što je Tiberije na sebe gledao kao na običnog čoveka, i odbijao mnoge počasne titule i uglavnom obožavanje cara usmeravao na Avgusta, umesto na sebe. On nije nijedan kalendarski mesec nazvao po sebi kao što su to učinili Avgust i Julije Cezar, niti je drugima dozvoljavao da mu na taj način iskazuju čast.

Međutim, Tiberijeve mane su nadmašile njegove vrline. Bio je krajnje sumnjičav i licemeran u svom ophođenju s drugima, i njegova vladavina je obilovala naručenim ubistvima — a i mnogi njegovi nekadašnji prijatelji bili su među žrtvama. Proširio je zakon lèse-majesté (uvreda veličanstva) kako bi, osim podrivačkih dela, uključivao i samo klevetničke reči na račun njegove ličnosti. Jevreji su se po svoj prilici oslanjali na snagu tog zakona kada su vršili pritisak na rimskog namesnika Pontija Pilata da pogubi Isusa (Jovan 19:12-16).

Tiberije je koncentrisao pretorijansku gardu u blizini Rima tako što je sagradio utvrđene kasarne severno od zidina grada. Prisustvo garde je plašilo Rimski senat, koji je bio pretnja njegovoj vlasti, i držalo je pod kontrolom svaku neposlušnost naroda. Tiberije je takođe unapređivao špijunažu, i poslednji deo njegove vladavine bio je obeležen terorom.

U vreme njegove smrti, Tiberija su smatrali tiraninom. Kada je umro, Rimljani su se radovali, a Senat je odbio da ga deifikuje. Iz ovih i drugih razloga, u Tiberiju vidimo ispunjenje proročanstva koje kaže da će se kao ’kralj severa‘ podići „prezren čovek“ (Danilo 11:15, 21).

ŠTA SI PRIMETIO?

• Kako je Oktavijan postao prvi rimski car?

• Šta se može reći o dostignućima Avgustove vladavine?

• Koje je vrline i mane imao Tiberije?

• Kako se proročanstvo o ’prezrenom čoveku‘ ispunilo na Tiberiju?

[Slika]

Tiberije

[Okvir/Slike na stranama 252-255]

ZENOBIJA — KRALJICA-RATNICA PALMIRE

„BILA je tamnoputa... Imala je zube bele kao bisere, i krupne crne oči neobičnog sjaja, ublažene najprivlačnijom dražesnošću. Glas joj je bio snažan i harmoničan. Njeno muževno razumevanje bilo je ojačano i ukrašeno proučavanjem. Nije joj bio stran latinski jezik, a bila je isto tako vična grčkom, sirijskom i egipatskom.“ Ovakve hvale je istoričar Edvard Gibon pripisivao Zenobiji — kraljici-ratnici sirijskog grada Palmire.

Zenobijin muž je bio palmirski plemić Odenat, koji je 258. n. e. nagrađen položajem rimskog konzula, zato što je uspešno vodio akcije protiv Persije u korist Rimskog carstva. Dve godine kasnije, Odenat je od rimskog cara Galijena dobio titulu corrector totius Orientis (namesnik celog Istoka). To je bilo u znak priznanja njegove pobede nad persijskim kraljem Šapurom I. Odenat je na kraju sam sebi dodelio titulu „kralj nad kraljevima“. Ti Odenatovi uspesi u velikoj meri se mogu pripisati Zenobijinoj hrabrosti i oštroumnosti.

ZENOBIJA ŽUDI ZA OSNIVANJEM CARSTVA

Godine 267. n. e., na vrhuncu njegove karijere, Odenat i njegov naslednik su ubijeni. Zenobija je preuzela položaj svog muža, jer je njen sin bio premlad za to. Pošto je bila lepa, ambiciozna, sposobna u upravljanju, naviknuta na akcije sa svojim mužem, i tečno govorila nekoliko jezika, ona je uspela da stekne poštovanje i podršku svojih podanika. Zenobija je imala ljubav prema učenju i bila je okružena intelektualcima. Jedan od njenih savetnika bio je filozof i retoričar Kasije Longin — za koga se kaže da je bio „živa biblioteka i pokretni muzej“. U knjizi Palmyra and Its Empire—Zenobia’s Revolt Against Rome, pisac Ričard Stounman zapaža: „Tokom pet godina posle smrti Odenata... Zenobija se učvrstila u mislima svog naroda kao gospodarica Istoka.“

S jedne strane Zenobijinog područja vladanja bila je Persija, koju su ona i njen muž sputali, a s druge strane bio je Rim u propadanju. Što se tiče stanja u Rimskom carstvu u to vreme, istoričar Dž. M. Roberts kaže: „Treći vek je za Rim bio... strašan period, kako na istočnim tako i na zapadnim granicama, dok je unutra započeo novi period građanskog rata i osporavanih sukcesija. Došlo je i otišlo 22 cara (ne računajući pretendente).“ S druge strane, sirijska gospodarica je bila dobro utvrđeni apsolutni monarh u svom kraljevstvu. „Kontrolišući ravnotežu između dva carstva [Persijskog i Rimskog]“, primećuje Stounman, „ona je mogla da teži ka stvaranju trećeg koje bi dominiralo nad oba ta carstva.“

Prilika da proširi svoju kraljevsku vlast pružila se Zenobiji 269. n. e. kad se u Egiptu pojavio jedan pretendent na presto koji je osporavao rimsku vladavinu. Zenobijina vojska je brzo umarširala u Egipat, srušila pobunu i zaposela tu zemlju. Proglasivši se za kraljicu Egipta, ona je kovala novac sa svojim imenom. Njeno kraljevstvo se sada protezalo od Nila do Eufrata. U tom trenutku svog života, Zenobija je zauzela položaj ’kralja juga‘ (Danilo 11:25, 26).

ZENOBIJINA PRESTONICA

Zenobija je utvrdila i ukrasila svoju prestonicu, Palmiru, do te mere da je bila u rangu s većim gradovima rimskog sveta. Procenjuje se da je njeno stanovništvo dostiglo brojku od preko 150 000. Prekrasna javna zdanja, hramovi, vrtovi, stubovi i spomenici ispunjavali su Palmiru, grad okružen zidovima za koje se kaže da im je obim bio 21 kilometar. Kolonada korintskih stubova od preko 15 metara visine — oko 1 500 njih — oivičavala je glavnu aveniju. Grad je bio pun statua i bisti junaka i bogatih dobrotvora. Godine 271. n. e., Zenobija je podigla statue sebi i svom pokojnom mužu.

Hram Sunca bio je jedna od najlepših građevina u Palmiri, i nesumnjivo je dominirao religioznom scenom tog grada. Sama Zenobija je možda obožavala neko božanstvo koje je bilo povezano s bogom Sunca. Međutim, Sirija je u trećem veku bila zemlja mnogih religija. Na Zenobijinom području vladanja bilo je onih koji su se izjašnjavali kao hrišćani, bilo je Jevreja i obožavalaca sunca i meseca. Kakvog je ona bila stava prema tim različitim oblicima obožavanja? Pisac Stounman primećuje: „Mudra vladarka neće zanemariti nijedan običaj koji njenom narodu izgleda prikladan... Bogovi su, kako su se... nadali, bili na Palmirinoj strani.“ Zenobija je očigledno bila religiozno tolerantna.

Zenobija je svojom svestranom ličnošću stekla divljenje mnogih. Od najvećeg značaja je bila njena uloga u predstavljanju političkog entiteta koji je prorečen u Danilovom proročanstvu. Međutim, njena vladavina nije trajala duže od pet godina. Rimski car Aurelije porazio je Zenobiju 272. n. e. i zatim razorio Palmiru da se nije mogla oporaviti. Zenobiji je ukazana milost. Kaže se da se udala za jednog rimskog senatora i da je po svoj prilici ostatak života provela povučeno.

ŠTA SI PRIMETIO?

• Kako se opisuje Zenobijina ličnost?

• Koji su bili neki od Zenobijinih podviga?

• Kakav je stav Zenobija imala prema religiji?

[Slika]

Kraljica Zenobija se obraća svojim vojnicima

[Tabela/Slike na 246. strani]

KRALJEVI U DANILU 11:20-26

Danilo 11:20 Avgust

Danilo 11:21-24 Tiberije

Danilo 11:25, 26 Aurelije Kraljica Zenobija

[Slika]

Tiberije

[Slika]

Aurelije

[Slika]

Statueta Karla Velikog

[Slika]

Avgust

[Slika]

Britanski ratni brod iz 17. veka

[Slika na celoj 230. strani]

[Slika na 233. strani]

Avgust

[Slika na 234. strani]

Tiberije

[Slika na 235. strani]

Zbog Avgustovog dekreta, Josif i Marija su putovali u Vitlejem

[Slika na 237. strani]

Kao što je prorečeno, Isus je „uništen“ smrću

[Slike na 245. strani]

1. Karlo Veliki 2. Napoleon I 3. Vilhelm I 4. Nemački vojnici, Prvi svetski rat