Sticanje Božje naklonosti vodi do večnog života
„Jer ćeš ti, Jehova, blagosloviti pravednike, kao štitom velikim zaklonićeš ih naklonošću svojom“ (PS. 5:12)
1, 2. Šta je Ilija tražio od udovice u Sarepti i šta joj je garantovao?
JEDNA žena i njen sin bili su gladni, a bio je gladan i Božji prorok. Dok se ta udovica u Sarepti spremala da založi vatru na kojoj bi pripremila nešto za jelo, prorok Ilija je tražio od nje vodu i hleb. Ona je htela da mu da vodu, ali za jelo je imala „samo šaku brašna u ćupu i malo ulja u krčagu“. Smatrala je da nema dovoljno hrane da bi je podelila sa ovim prorokom, pa mu je to i rekla (1. Kralj. 17:8-12).
2 Ilija je bio uporan i rekao joj je: „Najpre od toga napravi meni malu pogaču pa mi je donesi, a posle pripremi nešto sebi i svom sinu. Jer ovako kaže Jehova, Izraelov Bog: ’Brašno u ćupu neće se potrošiti niti će ulje u krčagu nestati‘ “ (1. Kralj. 17:13, 14).
3. S kojim se važnim pitanjem suočavamo?
3 Udovica se našla pred odlukom koja je uključivala više od toga da li će podeliti to malo hrane što je imala. Da li će se uzdati u Jehovu i verovati da će on sačuvati nju i njenog sina ili će staviti materijalne potrebe ispred sticanja Božje naklonosti i mogućnosti da postane njegov prijatelj? I mi se suočavamo sa sličnim pitanjem. Da li smo više zainteresovani za to da steknemo Jehovinu naklonost ili materijalnu sigurnost? Imamo mnogo razloga da se uzdamo u Boga i da mu služimo. A ima i nekoliko stvari koje moramo preduzeti da bismo stekli njegovu naklonost.
Jehova je dostojan našeg obožavanja
4. Zašto je Jehova dostojan našeg obožavanja?
4 Jehova ima pravo da očekuje da mu ljudi služe onako kako on želi. Jedna grupa duhovnih stvorenja koja mu služe jednoglasno je potvrdila tu činjenicu sledećim rečima: „Dostojan si, Jehova, Bože naš, da primiš slavu, čast i moć, jer si ti sve stvorio i tvojom voljom sve postoji i stvoreno je“ (Otkr. 4:11). Pošto je Jehova Stvoritelj, dostojan je našeg obožavanja.
5. Zašto ljubav koju Bog ima prema nama treba da nas podstakne da mu služimo?
5 Jehovi treba da služimo i zato što nas on voli više od bilo koga drugog. U Bibliji piše: „Bog [je] stvorio čoveka po svojoj slici, stvorio ga je po Božjoj slici — stvorio je muškarca i ženu“ (Post. 1:27). Jehova je čoveku dao slobodnu volju kao i sposobnost da razmišlja i donosi odluke. Pošto je Jehova dao život ljudima, za njega se može reći da je Otac čovečanstva (Luka 3:38). Poput svakog dobrog oca, preduzeo je sve kako bi njegovi sinovi i ćerke imali ono što im je potrebno da bi se radovali životu. „On daje da njegovo sunce izlazi“ i „da kiša pada“ kako bi naša planeta proizvodila obilje hrane, i to u prelepom okruženju (Mat. 5:45).
6, 7. (a) Kakvu je štetu Adam naneo svim svojim potomcima? (b) Šta će Hristova žrtva značiti za one koji žele da steknu Božju naklonost?
6 Jehova nam je takođe omogućio izbavljenje od strašnih posledica greha. Kada je zgrešio, Adam je postupio kao neki kockar koji potkrada svoju porodicu da bi se kockao. Pobunivši se protiv Jehove, Adam je lišio svoju decu onoga što ih je očekivalo — večnog života ispunjenog radošću. Zbog svoje sebičnosti gurnuo je čovečanstvo u ropstvo okrutnom gospodaru, nesavršenosti. Nijedan čovek ne može izbeći bolest, patnju i na kraju smrt. Da bi neki rob bio oslobođen bio je potreban otkup, a Jehova Bog je platio otkupninu koja nas može osloboditi od strašnih posledica greha. (Pročitati Rimljanima 5:21.) Postupajući u skladu s voljom svog Oca, Isus Hrist je dao ’život kao otkupninu za mnoge‘ (Mat. 20:28). Uskoro će oni koji su stekli Božju naklonost u potpunosti osetiti koristi otkupnine.
7 Naš Stvoritelj, Jehova, uradio je za nas više nego bilo ko drugi da bi nam omogućio da imamo srećan, smisaon život. Pošto imamo njegovu naklonost, videćemo kako će ukloniti sve posledice greha koje čovečanstvo trpi. Svako od nas će osetiti kako Jehova „nagrađuje one koji ga revno traže“ (Jevr. 11:6).
„Tvoj će se narod spremno ponuditi“
8. Kako Jehova želi da mu služimo, kao što se vidi iz situacije sa Isaijom?
8 Da bismo stekli Božju naklonost treba da na ispravan način koristimo svoju slobodnu volju jer Jehova nikoga ne prisiljava da mu služi. On je u vreme proroka Isaije postavio pitanje: „Koga ću poslati? Ko će za nas ići?“ Jehova je pokazao da poštuje proroka Isaiju jer je uvažio njegovo pravo da sam odluči da li će se odazvati. Zamisli s kolikim zadovoljstvom je Isaija odgovorio: „Evo mene, mene pošalji“ (Is. 6:8).
9, 10. (a) S kakvim stavom treba da služimo Bogu? (b) Zašto treba da služimo Jehovi celom dušom?
9 Ljudi imaju slobodu da odluče da li će služiti Bogu ili neće. Jehova želi da mu dragovoljno služimo. (Pročitati Isusa Navina 24:15.) Njemu ne može ugoditi niko ko mu nerado služi, niti on prihvata predanje onih koji zapravo žele da ugode drugim ljudima (Kol. 3:22). Ako bismo ’oklevali‘ u vršenju svete službe time što bismo dozvolili da nas želja za ostvarenjem nekih ciljeva u ovom svetu ometa u služenju Bogu, time ne bismo stekli Božju naklonost (Izl. 22:29). Jehova zna da je za nas dobro ako mu služimo celom dušom. Mojsije je podstakao Izraelce da izaberu život ’tako što će voleti Jehovu, svog Boga, slušati njegov glas i držati se njega‘ (Pon. zak. 30:19, 20).
10 David, kralj drevnog Izraela, ovako je pevao Jehovi: „Tvoj će se narod spremno ponuditi u dan kad vojsku svoju u rat povedeš. Svetošću ukrašeni, iz zorinog krila, uz tebe su mladi ratnici tvoji kao kapi rose“ (Ps. 110:3). Mnogima je danas najvažnije da se finansijski obezbede i da se provode. Međutim, onima koji vole Jehovu sveta služba dolazi ispred svega drugog. Revnost s kojom oni propovedaju dobru vest pokazuje šta im je najvažnije u životu. Oni se u potpunosti uzdaju u to da će se Jehova pobrinuti da njihove svakodnevne potrebe budu zadovoljene (Mat. 6:33, 34).
Žrtve kojima se stiče Božja naklonost
11. Čemu su se mogli nadati Izraelci koji su prinosili žrtve Jehovi?
11 Da bi stekao Božju naklonost, Božji narod je pod savezom Zakona prinosio Bogu žrtve koje su mu bile ugodne. U Levitskoj 19:5 stoji: „Ako prinosite Jehovi žrtvu zajedništva, prinesite je tako da steknete njegovu naklonost.“ U istoj biblijskoj knjizi čitamo i sledeće: „Ako prinosite Jehovi žrtvu zahvalnicu, žrtvujte je tako da ona bude prihvaćena“ (Lev. 22:29). Kada je Izraelac prinosio prihvatljivu životinjsku žrtvu na Jehovin oltar, dim koji se podizao bio je za Boga poput ’ugodnog mirisa‘ (Lev. 1:9, 13). Jehova je bio zadovoljan takvim izrazima ljubavi od pripadnika svog naroda i prihvatao ih je (Post. 8:21). U tim detaljima iz Zakona nalazimo jedno načelo koje je i danas primenljivo. Ljudi koji prinose ugodne žrtve Jehovi stiču njegovu naklonost. A kakve žrtve on prihvata? Pogledajmo dva područja života: naše ponašanje i naš govor.
12. Zbog čega bi Bogu mogla biti odvratna naša žrtva?
12 Apostol Pavle je u poslanici Rimljanima napisao: ’Svoja tela dajte kao žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, da služite Bogu koristeći svoj razum‘ (Rimlj. 12:1). Da bi neko stekao Božju naklonost, mora nastojati da njegovo telo bude sveto. Ako bi prljao svoje telo tako što bi pušio, drogirao se ili se opijao, ta žrtva ne bi imala nikakvu vrednost (2. Kor. 7:1). Pored toga, pošto čovek ’koji čini blud, greši svom telu‘, nemoralno ponašanje bilo koje vrste njegovu žrtvu čini odvratnom Jehovi (1. Kor. 6:18). Ko želi da ugodi Bogu mora ’biti svet u svemu što čini‘ (1. Petr. 1:14-16).
13. Zašto je prikladno da hvalimo Jehovu?
13 Još jedna žrtva koja se Jehovi veoma dopada povezana je s našim govorom. Oduvek su ljudi koji vole Jehovu dobro govorili o njemu i javno i u privatnosti svog doma. (Pročitati Psalam 34:1-3.) Pročitaj Psalme 148-150 i zapazi koliko često se u njima podstičemo da hvalimo Jehovu. Zaista „čestitima dolikuje da upućuju hvale“ (Ps. 33:1). Isus Hrist, naš Uzor, propovedao je dobru vest i tako je pokazao koliko je važno da hvalimo Boga (Luka 4:18, 43, 44).
14, 15. (a) Na šta je Osija podsticao Izraelce? (b) Kako je Jehova reagovao na takve žrtve?
14 Kada revno propovedamo, pokazujemo da volimo Jehovu i da želimo da mu se dopadnemo. Na primer, pogledajmo šta je prorok Osija rekao Izraelcima koji su se upleli u krivo obožavanje, zbog čega su izgubili Božju naklonost (Os. 13:1-3). Osija im je rekao da se ovako mole: „Oprosti nam [Jehova] krivicu i primi ono što je dobro, a mi ćemo ti za uzvrat prineti plod [„junce“, fusnota] svojih usana“ (Os. 14:1, 2).
15 Junac, to jest mladi bik, bio je najskuplja životinja koju je Izraelac mogao da prinese Jehovi. Prema tome, ’junci njihovih usana‘ su bile iskrene, promišljene reči kojima su hvalili istinitog Boga. Kako je Jehova reagovao na prinošenje takvih žrtava? Rekao je: „Voleću ih drage volje“ (Os. 14:4). Onima koji su prinosili takve žrtve hvale, Jehova je opraštao grehe i mogli su steći njegovu naklonost i prijateljstvo.
16, 17. Kako Jehova gleda na našu službu propovedanja kada nas vera u njega podstiče da ga hvalimo?
16 Ispravan način obožavanja Jehove oduvek je podrazumevao da ga njegove sluge slave pred drugima. Psalmisti je toliko bilo važno da slavi istinitog Boga da mu se ovako molio: „Molim te, neka su ti ugodne dragovoljne žrtve usta mojih“ (Ps. 119:108). Kako je s nama? Govoreći o jednom velikom mnoštvu ljudi u naše vreme, Isaija je prorekao: „Oni će objavljivati Jehovine hvale... Kao ugodna žrtva doći će [njihovi darovi] na moj [Božji] oltar“ (Is. 60:6, 7). U ispunjenju ovog proročanstva, danas milioni ljudi prinose Bogu „žrtvu hvale, to jest plod usana koje objavljuju njegovo ime“ (Jevr. 13:15).
17 A ti? Da li ti prinosiš Bogu ugodne žrtve? Ako to nije slučaj, da li ćeš onda promeniti nešto u svom životu i početi da hvališ Jehovu pred drugima? Kada te vera bude navela da počneš da propovedaš dobru vest, tvoja žrtva će ’Jehovi biti milija od bika‘. (Pročitati Psalam 69:30, 31.) Budi siguran da će ’ugodan miris‘ tvoje žrtve hvale dopreti do Jehove i da ćeš steći njegovu naklonost (Jezek. 20:41). Radost koju ćeš tada osećati ne može se ni sa čim uporediti.
’Jehova će blagosloviti pravednike‘
18, 19. (a) Kako mnogi ljudi danas gledaju na služenje Bogu? (b) Do čega vodi gubitak Božje naklonosti?
18 Danas mnogi dolaze do istog zaključka kao i neki u Malahijino vreme: „Uzaludno je služiti Bogu. Kakva je korist od toga što izvršavamo ono što smo mu dužni“ (Mal. 3:14). Pošto se vode materijalističkim željama, oni smatraju da se Božja namera ne može ostvariti i da njegovi zakoni više nisu primenljivi. Za njih je propovedanje dobre vesti gubljenje vremena i nešto što iritira ljude.
19 Takvi stavovi su potekli još iz edenskog vrta. Satana je naveo Evu da prezre život kakav joj je Jehova dao, kao i njegovu naklonost. Danas Satana uporno nastoji da ubedi ljude u to da nema nikakve koristi od vršenja Božje volje. Međutim, Eva i njen muž su otkrili da gubitak Božje naklonosti znači i gubitak života. Oni koji sada slede njihov loš primer uskoro će i sami otkriti tu gorku istinu (Post. 3:1-7, 17-19).
20, 21. (a) Šta je udovica iz Sarepte uradila i kakav je bio ishod toga? (b) Kako i zašto treba da se ugledamo na udovicu iz Sarepte?
20 Ono što je na kraju bilo sa Adamom i Evom uporedi sa onim što se dogodilo u slučaju Ilije i udovice iz Sarepte. Kad je čula šta joj je prorok Ilija rekao, ta žena je ispekla malu pogaču i najpre njega poslužila. Posle toga, Jehova je ispunio ono što je obećao preko Ilije. U izveštaju piše: „Dugo su imali šta da jedu ona, on i njen dom. Brašno u ćupu nije se potrošilo niti je ulje u krčagu nestalo, prema reči koju je Jehova rekao preko Ilije“ (1. Kralj. 17:15, 16).
21 Udovica iz Sarepte je uradila nešto što je malo njih od milijardi ljudi koji danas žive spremno da uradi. Potpuno se pouzdala u Boga spasenja i on je nije ostavio na cedilu. Ovaj biblijski izveštaj, kao i mnogi drugi, pokazuje da je Jehova dostojan našeg poverenja. (Pročitati Isusa Navina 21:43-45; 23:14.) Primeri današnjih Jehovinih slugu pružaju daljnji dokaz da on nikada neće ostaviti one koji imaju njegovu naklonost (Ps. 34:6, 7, 17-19).a
22. Zašto je veoma važno da se sada trudimo da steknemo Božju naklonost?
22 Blizu je Božji dan suda koji će doći „na sve koji žive po svoj zemlji“ (Luka 21:34, 35). Niko ne može da ga izbegne. Nikakvo bogatstvo i nikakve materijalne stvari ni izdaleka se ne mogu uporediti sa zadovoljstvom koje ćemo osetiti kada nam jednog dana Sudija koga je Bog postavio bude rekao: „Dođite, vi koje je moj Otac blagoslovio, nasledite kraljevstvo“ (Mat. 25:34). Baš kao što se kaže u Psalmu 5:12: ’Jehova će blagosloviti pravednike, kao štitom velikim zakloniće ih naklonošću svojom.‘ Zar onda ne bi trebalo da se trudimo da steknemo Božju naklonost?
[Fusnota]
a Videti Stražarsku kulu od 15. marta 2005, 13. strana, 15. odlomak i od 1. avgusta 1997, strane 20-25.
Da li se sećaš?
• Zašto Jehova zaslužuje da mu služimo celom dušom?
• Koje žrtve Jehova danas prihvata?
• Na šta se odnosi izraz ’junci naših usana‘ i zašto treba da prinosimo takve žrtve Jehovi?
• Zašto treba da se trudimo da steknemo Božju naklonost?
[Slika na 13. strani]
Šta je Božji prorok tražio od jedne siromašne majke?
[Slika na 15. strani]
Kako nam koristi to što Jehovi prinosimo žrtvu hvale?
[Slika na 17. strani]
Pouzdanje u Jehovu nikada nas neće dovesti do razočaranja