Osijino proročanstvo nam pomaže da hodimo s Bogom

„Ići će oni za Jehovom“ (OSIJA 11:10).

 1. Koja se simbolična drama nalazi u Osijinoj knjizi?

DA LI voliš priče sa zanimljivim likovima i interesantnim zapletima? U biblijskoj knjizi Osije nalazimo jednu takvu priču, to jest simboličnu dramu.a Ta drama govori o dešavanjima u porodici Božjeg proroka Osije i odnosi se na simbolični brak koji je Jehova, putem saveza Mojsijevog zakona, sklopio s drevnom nacijom Izrael.

 2. Šta znamo o Osiji?

² Uvod u ovu dramu nalazi se u 1. poglavlju Osije. Ovaj prorok je verovatno živeo u desetoplemenskom kraljevstvu Izraela, koje se po svom najvećem plemenu zvalo i Jefrem. Prorokovao je tokom vladavine poslednjih sedam izraelskih kraljeva i judejskih kraljeva Ozije, Jotama, Ahaza i Jezekije (Osija 1:1). To znači da je kao prorok služio barem 59 godina. Iako je pisanje knjige koja nosi njegovo ime završeno malo posle 745. pre n. e., od velikog je značaja to što se danas milioni trude da postupaju u skladu sa onim što je prorečeno u sledećim rečima: „Ići će oni za Jehovom“ (Osija 11:10).

Šta otkriva kratak pregled

 3, 4. Ukratko ispričaj o čemu se govori u prvih pet poglavlja Osije.

³ Kratak pregled prvih pet poglavlja Osije osnažiće našu rešenost da hodimo s Bogom i to tako što ćemo ispoljavati veru i nastojati da postupamo u skladu s njegovom voljom. Iako su ljudi koji su živeli u izraelskom kraljevstvu bili krivi za duhovnu preljubu, Bog bi im pokazao milosrđe da su se pokajali. To je prikazano načinom na koji se Osija ophodio prema svojoj ženi, Gomeri. Nakon što mu je rodila dete, ona je po svemu sudeći dobila još dvoje, ali vanbračne dece. Osija je i pored toga ponovo pristao da živi s njom, baš kao što je i Jehova bio spreman da ukaže milosrđe pokajničkim Izraelcima (Osija 1:1–3:5).

⁴ U Izraelu nije bilo istine, milosrđa ni spoznanja Boga i zato je On pokrenuo parnicu protiv te nacije. On će kazniti i idolopoklonički Izrael i buntovno kraljevstvo Jude. Međutim, kad se budu našli u ’teskobi‘, i Juda i Izrael će tražiti Boga (Osija 4:1–5:15).

Drama se razvija

 5, 6. (a) Koliko je blud bio raširen u desetoplemenskom kraljevstvu Izraela? (b) Zašto je upozorenje dato drevnom Izraelu značajno i za nas?

⁵ „Idi“, zapovedio je Bog Osiji, „uzmi ženu bludnicu i decu bluda, jer se zemlja podaje bludu i odstupa od Jehove“ (Osija 1:2). Koliko je u Izraelu bio raširen blud? U Bibliji čitamo: „Duh bludnički zavodi [narod desetoplemenskog kraljevstva], i napustivši svog boga, oni blud svoj provode... kćeri vaše blud provode i preljubu snahe vaše čine... i oni sami bludnicama idu i sa razvratnim ženama žrtve prinose“ (Osija 4:12-14).

⁶ U Izraelu je bio veoma raširen i doslovni i duhovni blud. Jehova će ga zato „kazniti“ (Osija 1:4; 4:9). Ovo upozorenje je značajno i za nas zato što će Jehova i danas kazniti one koji se upuštaju u nemoral i učestvuju u nečistom obožavanju. Međutim, oni koji hode s Bogom udovoljavaju njegovim merilima za čisto obožavanje i svesni su da „nijedan bludnik... nema nikakvog nasledstva u kraljevstvu Hrista i Boga“ (Efešanima 5:5; Jakov 1:27).

 7. Šta je predstavljao brak između Osije i Gomere?

⁷ Kada se Osija oženio Gomerom, ona je po svemu sudeći bila devica i u vreme kad mu je ’rodila sina‘ bila mu je verna (Osija 1:3). Kao što je prikazano u ovoj simboličnoj drami, Bog je sa Izraelcima, ubrzo nakon što ih je 1513. pre n. e. oslobodio iz egipatskog ropstva, sklopio savez koji je bio poput pristanka na častan brak. Time što su ušli u taj savez, Izraelci su obećali da će biti verni svom ’mužu‘, Jehovi (Isaija 54:5). Dakle, častan brak između Osije i Gomere predstavljao je simboličan brak između Boga i Izraela. Ali stvari su se drastično promenile!

 8. Kako je nastalo desetoplemensko kraljevstvo Izraela, i šta možeš reći o obožavanju koje se vršilo u njemu?

⁸ Osijina žena je ’opet zatrudnela i rodila je kćer‘. Tu devojčicu, i još jedno dete koje je kasnije rodila, Gomera je verovatno dobila iz neke preljubničke veze (Osija 1:6, 8). Budući da je Gomera predstavljala Izrael, možda se pitaš kako je Izrael postao poput bludnice. Godine 997. pre n. e., deset izraelskih plemena odvojilo se od dva južna plemena, Jude i Benjamina. Da narod ne bi išao u Judu i obožavao Jehovu u njegovom hramu u Jerusalimu, u severnom, desetoplemenskom kraljevstvu Izraela uvedeno je obožavanje teleta. Obožavanje lažnog boga Vala, sa seksualnim orgijama koje su bile deo toga, postalo je duboko ukorenjeno u Izraelu.

 9. Kao što je bilo prorečeno u Osiji 1:6, šta se desilo sa Izraelom?

⁹ Kada je Gomera rodila drugo dete iz nezakonite veze, Bog je rekao Osiji: „Nadeni joj ime Loruhama [što znači „nije joj bilo pokazano milosrđe“]; jer se neću više smilovati na dom Izraelov, neću mu više oprostiti [„nego ću ih oterati“, NW]“ (Osija 1:6). Jehova je ’oterao‘ Izraelce kada su ih Asirci 740. pre n. e. odveli u zarobljeništvo. Međutim, Bog je pokazao milosrđe prema dvoplemenskom kraljevstvu Jude i izbavio ga, ali ne pomoću luka, mača, rata, konja i konjanika (Osija 1:7). U jednoj jedinoj noći, 732. pre n. e., samo jedan anđeo je pobio 185 000 asirskih vojnika koji su predstavljali pretnju po Judinu prestonicu, Jerusalim (2. Kraljevima 19:35).

Jehovina parnica protiv Izraela

10. Šta je predstavljeno Gomerinom preljubom?

¹⁰ Gomera je napustila Osiju, postala je ’žena bludnica‘ i živela je u preljubničkoj vezi s drugim čovekom. To je predočavalo političke saveze koje je kraljevstvo Izraela sklopilo sa idolopokloničkim nacijama i počelo da zavisi od njih. Umesto da zaslugu za materijalna dobra pripiše Jehovi, Izrael je zaslugu za to pripisivao bogovima tih nacija i kršio je bračni zavet sa svojim Bogom učestvujući u krivom obožavanju. Nije nikakvo čudo što je Jehova vodio parnicu protiv te duhovno preljubničke nacije! (Osija 1:2; 2:2, 12, 13).

11. Šta se desilo sa savezom Zakona kada je Jehova dopustio da Izrael i Juda budu odvedeni u zatočeništvo?

¹¹ Koja je kazna zadesila naciju Izrael zato što je napustila svog Muža? Bog ju je ’odveo u pustinju‘ Vavilona, nacije koja je pokorila Asiriju, u koju su 740. pre n. e. Izraelci bili odvedeni u ropstvo (Osija 2:14). Jehova je time učinio da to desetoplemensko kraljevstvo prestane da postoji, ali nije poništio svoj bračni zavet koji je sklopio s prvobitnom nacijom Izrael koja se sastojala od 12 plemena. Štaviše, kada je Bog 607. pre n. e. dopustio da Vavilonci unište Jerusalim i narod iz Jude odvedu u zatočeništvo, on nije ukinuo savez Mojsijevog zakona putem kog su svih 12 plemena Izraela sklopila simboličan brak s njim. Taj simbolični brak je bio okončan tek 33. n. e. kada su jevrejske vođe odbacile Isusa Hrista i ubile ga (Kološanima 2:14).

Jehova opominje Izrael

12, 13. Šta je suština Osije 2:6-8, i kako se te reči odnose na Izrael?

¹² Bog je opomenuo naciju Izrael da „odbaci od sebe blud“, ali ona je želela da ide za svojim ljubavnicima (Osija 2:2, 5, NW). „Zato ću ja“, rekao je Jehova, „trnjem put njen zagraditi, i zid ću podignuti, da ne nađe više staza svojih. Ona će trčati za ljubavnicima svojim, ali ih neće stići, tražiće ih, ali ih neće naći. Pa će reći: Ići ću, vratiću se svome prvome mužu, jer sam onda srećnija bila nego što sam sada. Ona ne priznaje da sam joj ja davao žito i vino i ulje; a srebro i zlato što joj ja razdavah posveti se Valovoj službi“ (Osija 2:6-8).

¹³ Nacija Izrael je tražila pomoć od svojih ’ljubavnika‘, to jest drugih naroda, ali niko joj nije mogao pomoći pošto se našla u nepristupačnom šipražju. Nakon trogodišnje opsade, njena prestonica Samarija je 740. pre n. e. pala u ruke Asiraca i desetoplemensko kraljevstvo nikada više nije bilo obnovljeno. Samo će neke osobe među porobljenim Izraelcima shvatiti koliko je stanje bilo bolje kada su njihovi praočevi služili Jehovi. Ti verni pojedinci će odbaciti obožavanje Vala i potrudiće se da obnove svoj savez i odnos s Jehovom.

Još jedan pogled na dramu

14. Kako je došlo do toga da Osija ponovo stupi u brak s Gomerom?

¹⁴ Da bismo još bolje razumeli kakva veza postoji između dešavanja u Osijinoj porodici i odnosa između Izraela i Jehove, osmotrimo sledeće reči: „Jehova mi reče: Idi opet i ljubi ženu koju ljubavnik ljubi, i koja preljubu čini“ (Osija 3:1). Osija je poslušao tu zapovest i otkupio je Gomeru od čoveka s kojim je živela. Posle toga, odlučno joj je rekao: „Ostani dugo sa mnom, ne podaj se bludu, ne idi s drugim čovekom“ (Osija 3:2, 3). Gomera se odazvala na tu disciplinu i Osija je ponovo s njom stupio u brak. U kakvoj je to povezanosti s načinom na koji je Bog postupao prema Izraelu i Judi?

15, 16. (a) Pod kojim bi uslovima Božji disciplinovani narod mogao dobiti njegovu milost? (b) Kako se ispunilo ono što stoji u Osiji 2:18?

¹⁵ Dok su izgnanici iz Izraela i Jude bili robovi u Vavilonu, Bog je preko svojih proroka ’govorio njihovom srcu‘. Da bi dobio Božju milost, taj narod je morao da pokaže da se kaje i da se, poput Gomere, vrati svom Mužu. Jehova bi tada svoju disciplinovanu naciju, u simboličnom smislu svoju ženu, izveo iz vavilonske ’pustinje‘ i vratio je u Judu i Jerusalim (Osija 2:14, 15). To obećanje je ispunio 537. pre n. e.

¹⁶ Bog je ispunio i sledeće obećanje: „Tog ću dana napraviti za njih savez sa zverima poljskim i sa pticama nebeskim i s gmizavcima zemaljskim, polomiću u zemlji luk i mač i rat, i učiniću da se bez straha odmaraju“ (Osija 2:18). Ostatak Jevreja koji se vratio u svoju domovinu živeo je u miru, ne bojeći se životinja. Ovo proročanstvo se ispunilo i 1919. godine n. e. kada je ostatak duhovnog Izraela bio oslobođen iz ’Vavilona Velikog‘, svetskog carstva krive religije. Oni sada borave u miru i žive u duhovnom raju zajedno sa svojim saradnicima koji imaju nadu da će zauvek živeti u raju na zemlji. Među tim pravim hrišćanima nema osobina koje su svojstvene životinjama (Otkrivenje 14:8; Isaija 11:6-9; Galatima 6:16).

Uzmi pouke k srcu

17-19. (a) Koje smo Božje osobine ovde podstaknuti da oponašamo? (b) Kako na nas treba da utiče to što je Jehova milosrdan i saosećajan?

¹⁷ Po ugledu na Boga, treba da budemo milosrdni i saosećajni. To je jedna pouka koju možemo naći u prvim poglavljima Osije (Osija 1:6, 7; 2:23). To što je Bog bio spreman da ukaže milosrđe pokajničkim Izraelcima u skladu je sa sledećom nadahnutom poslovicom: „Ko prestupe svoje krije, taj ne napreduje, ko ih prizna i napušta, taj milost dobija“ (Poslovice 28:13). Pokajničkim grešnicima su utešne i sledeće psalmistine reči: „Žrtva Bogu mila duh je skrušen; srca skrušena i smerna [„srce slomljeno i skrhano“, NW] ti ne odbacuješ, Bože!“ (Psalam 51:19).

¹⁸ Osijino proročanstvo pokazuje koliko je saosećajan i milosrdan naš Bog. Čak i ako neko zastrani od njegovih pravednih puteva, može se pokajati i vratiti mu se. Jehova će ga srdačno dočekati. On je bio milosrdan prema pokajničkim pojedincima iz izraelske nacije, s kojom je ušao u simboličan brak. Iako su bili neposlušni i ’nanosili bol Svecu Izraelovom, on je bio milosrdan i pamtio je da su telo‘ (Psalam 78:38-41). Takvo milosrđe treba da nas podstakne da i dalje hodimo s našim saosećajnim Bogom Jehovom.

¹⁹ Iako su gresi kao što su ubistvo, krađa i preljuba bili veoma rasprostranjeni u Izraelu, Jehova je ’govorio njihovom srcu‘ (Osija 2:14; 4:2). Naše srce treba da ustrepti i treba da budemo još privrženiji Jehovi dok razmišljamo o tome koliko je on milosrdan i saosećajan. Zato se pitajmo: ’Kako u ophođenju s drugima mogu još bolje oponašati Jehovino milosrđe i njegovu saosećajnost? Kada me neki suhrišćanin koji me je povredio zamoli za oproštaj, da li sam poput Boga spreman da oprostim?‘ (Psalam 86:5).

20. Navedi primer koji pokazuje da treba da budemo sigurni u nadu koju nam pruža Bog.

²⁰ Bog pruža pravu nadu. Na primer, on je obećao: ’Daću joj dolinu Ahor kao vrata nade‘ (Osija 2:15). Jehovina drevna organizacija upoređena sa ženom imala je sigurnu nadu da će biti vraćena u svoju domovinu, gde se nalazila ’dolina Ahor‘. Ovo obećanje se ispunilo 537. pre n. e., što predstavlja jak razlog da se radujemo sigurnoj nadi koju nam pruža Jehova.

21. Koju ulogu u našem hođenju s Bogom igra spoznanje?

²¹ Da bismo i dalje hodili s Bogom, treba da usvajamo spoznanje o njemu i da ga primenjujemo. U Izraelu je bilo izuzetno malo spoznanja o Jehovi (Osija 4:1, 6). Pa ipak, neki su veoma cenili Božja učenja i postupali su u skladu s njima, zbog čega su bili bogato blagoslovljeni. Osija je bio jedan od njih. Bilo je i 7 000 ljudi koji u Ilijino vreme nisu savili kolena pred Valom (1. Kraljevima 19:18; Rimljanima 11:1-4). Zahvalnost za Božja učenja pomoći će nam da hodimo s njim (Psalam 119:66; Isaija 30:20, 21).

22. Kako treba gledati na otpadništvo?

²² Jehova očekuje da oni koji predvode u njegovom narodu odbace otpadništvo. Međutim, u Osiji 5:1 stoji: „Čujte sveštenici! Pazi, dome Izraelov! Slušaj kraljev dome! Jer je za vas ovaj sud, jer ste vi u Mispi zamka bili, i mreža u Tavoru raspeta.“ Otpadničke vođe su bile zamka i mreža za Izraelce, zbog čega su se oni upleli u idolopoklonstvo. Po svemu sudeći, gora Tavor i mesto zvano Mispa bili su centri obožavanja drugih bogova.

23. Koje si koristi izvukao iz proučavanja prvih pet poglavlja Osije?

²³ Iz Osijinog proročanstva do sada smo videli da je Jehova milosrdan Bog koji daje nadu i blagoslove onima koji žive u skladu s njegovim smernicama i odbacuju otpadništvo. Poput pokajničkih Izraelaca iz prošlosti, tražimo Jehovu i uvek nastojmo da mu ugodimo (Osija 5:15). Zahvaljujući tome, požnjećemo ono što je dobro i imaćemo neuporedivu radost i mir koji imaju svi oni koji verno hode s Bogom (Psalam 100:2; Filipljanima 4:6, 7).

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

• Šta je predstavljao brak između Osije i Gomere?

• Zašto je Jehova vodio parnicu protiv Izraela?

• Koja je pouka iz prvih pet poglavlja Osije na tebe ostavila poseban utisak?

[Slika na 18. strani]

Da li znaš koga predstavlja Osijina žena?

[Slika na 19. strani]

Asirci su 740. pre n. e. pokorili stanovnike Samarije

[Slika na 20. strani]

Radostan narod se vratio u svoju domovinu