Jehova želi da ljudi dobiju život — da li i ti to želiš?

1, 2. (a) Šta možemo naučiti iz Jonine reakcije na Jehovinu odluku da poštedi Ninivljane? (b) Zašto treba da istražimo kakvo je Božje milosrđe i gledište o životu?

JEHOVA je bio zadovoljan. Ali njegov prorok je bio zlovoljan. Bog je milosrdno poštedeo život hiljadama ljudi. Ali Jona je želeo da oni budu uništeni! Jehova je rešio da oprosti neprijateljima svog naroda i da im poštedi život.

² Kao što vidimo iz Joninog primera, nama ljudima je ponekad teško da shvatimo svu širinu Božje strpljivosti i teško nam je da i mi poput njega imamo istu želju da ljudi dobiju život. Joni je bilo „mnogo krivo, pa se razgnevio“ što je Jehova odlučio da poštedi Ninivljane. Da li je Jona bio više zaokupljen svojim osećanjima nego željom da se tim ljudima ukaže milosrđe i da im se poštedi život? Možda je mislio da će izgubiti ugled koji je imao kao prorok ukoliko Ninivljani budu pošteđeni (Jona 4:1, 10, 11). Kakva je situacija u naše vreme dok se Jehovin dan suda brzo približava? Mogao bi se pitati: ’Kako mogu još bolje razumeti i više ceniti to što Bog oprašta ljudima? Kako mogu pomoći grešnicima koji su se pokajali da imaju još više koristi od Božjeg milosrđa? Kako mogu imati želju kakvu Bog ima da ljudi dobiju život?‘

 3. Da li je Božja pravednost u suprotnosti s njegovim milosrđem? Objasni.

³ Neki smatraju da ovih dvanaest proročanskih knjiga uglavnom govore o Božjem gnevu i o tome kako je kažnjavao ljude i sprovodio pravdu. Možda se pitaju: ’Gde je tu Jehovino milosrđe? Da li mu je uopšte stalo da se ljudi spasu?‘ U suštini, Božja pravda i njegovo milosrđe se međusobno dopunjuju i doprinose tome da se spasu životi. Pravda i milosrđe su dve karakteristike njegove savršeno uravnotežene ličnosti (Psalam 103:6; 112:4; 116:5). Bog pokazuje milosrđe pravednima tako što uklanja štetu koju nanose zli. To je dokaz njegove savršene pravde. S druge strane, pošto je u potpunosti pravedan, Jehova milosrdno uzima u obzir ograničenja koja imaju nesavršeni ljudi. To bi se moglo izraziti ovako: Bog kažnjava kad je potrebno, a iskazuje milosrđe kad god je moguće. U knjigama dvanaestorice proroka naći ćeš mnoge izjave koje potvrđuju tu savršenu ravnotežu i dokazuju da Bog želi da ljudi dobiju život. Dok budemo razmatrali te izjave, obratimo pažnju na pouke koje možemo primeniti u svakodnevnom životu.

 4. Šta dokazuje da Bog želi da ljudi dobiju život?

⁴ Prorok Joilo je objavljivao osudu, ali je ipak rekao da je Bog „milostiv i milosrdan, spor na gnev i pun dobrote“ (Joilo 2:13). Otprilike sto godina kasnije, u osmom veku pre n. e., Mihej je naglasio koliko nam je potrebno Jehovino opraštanje. Nakon što je pitao: „Ko je Bog kao što si ti?“, Mihej je za Jehovu rekao sledeće: „Neće on zauvek biti gnevan, jer milost rado pokazuje. Ponovo će nam se smilovati“ (Mihej 7:18, 19). Kao što možemo videti iz Joninog izveštaja o Ninivljanima, Bog je spreman da odustane od toga da kazni ljude koji su izazvali njegov gnev ako delima pokažu da su se pokajali.

 5. Koja ti se obeležja Božjeg milosrđa i njegove želje da se ljudi spasu najviše sviđaju? (Vidi i okvir „Stavili su se na raspolaganje“.)

⁵ Premda ne živimo u vreme dvanaestorice proroka, sigurno smo zahvalni za takve izveštaje koji pokazuju da je Jehova milosrdan i da želi da se ljudi spasu. Ukoliko i ti budeš tako razmišljao, imaćeš jači odnos s Bogom i još veću želju da pomažeš drugima da dobiju život. Iako većina ljudi u današnje vreme loše postupa, mi smo sigurni da Bog „ne želi da iko propadne, već da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9). Ta Jehovina želja ogleda se u Osijinim srdačnim rečima kojima je ponovo primio svoju ženu koja je počinila preljubu. Jehova je ’govorio srcu‘ svog naroda. Bog nije bio dužan da im oprosti, ali je to učinio „drage volje“ (Osija 1:2; 2:13, 14; 3:1-5; 14:4). Da li razumeš zašto je toliko važno kakvo je Božje gledište o opraštanju i šta on konkretno čini u vezi s tim? To je važno zato što su u pitanju ljudski životi. Daljnje dokaze Božjeg milosrđa i njegove želje da ljudi dobiju život možeš videti u hrišćanskoj skupštini koja izvršava jedno delo u kome i ti učestvuješ.

 6. Na koji osnovni način Bog pokazuje želju da ljudi dobiju život?

⁶ Zašto propovedaš ljudima? Jedan od glavnih razloga je taj što želiš da pomogneš drugima da upoznaju istinitog Boga. Važno je da zadržimo u mislima da Jehova uvek daje jasna upozorenja pre nego što izvrši kaznu. To pokazuje da je milosrdno zainteresovan za ljude i da ne želi da poginu već da dobiju život. Dvanaestorica proroka su grešnicima jasno stavili do znanja da im Bog pruža priliku da se poprave i da tako izbegnu njegov pravedni gnev. I mi danas radimo nešto slično. Kao hrišćanin, imaš čast da objavljuješ upozorenje o Božjem predstojećem danu osvete. Ali nemoj biti osvetoljubiv, i nemoj priželjkivati da oni koji ne prihvataju biblijsku istinu „dobiju to što su zaslužili“. Zadrži u mislima da ti uglavnom propovedaš zato da bi neki ljudi krenuli putem koji vodi u život (Joilo 3:9-12; Sofonija 2:3; Matej 7:13, 14).

 7. (a) Zašto je važno da propovedamo? (b) Kako nam razmišljanje o Jehovinom stavu prema ljudima može pomoći kada nailazimo na nezainteresovane osobe?

⁷ Svaki put kada govoriš o biblijskoj istini na nečijim vratima, u školi, na radnom mestu ili negde drugde, ti nudiš pomoć nekome kome su preko potrebni Božje milosrđe i oproštaj (Osija 11:3, 4). Doduše, možda ćeš naići na nezainteresovane i ravnodušne ljude. Međutim, ako uprkos takvim reakcijama istrajavaš u službi, time oponašaš našeg milosrdnog Boga, koji je preko proroka Zaharije rekao svom tvrdoglavom narodu: „Molim vas, vratite se sa svojih zlih puteva i odvratite se od svojih zlih dela“ (Zaharija 1:4). Ko zna koliko će još ljudi pozitivno reagovati kada im budeš govorio o Božjem milosrđu i pokazao put koji vodi u život? Nikada nemoj zaboraviti da ti propovedaš zato što Jehova želi da ljudi dobiju život, što sigurno i ti želiš.

 8. Zašto je ohrabrujuće da razmišljamo o tome kako su neki reagovali na Božje milosrđe?

⁸ Ohrabrujuće je setiti se da skoro uvek ima ljudi koji povoljno reaguju na Božje poruke. Zato je Osija mogao govoriti o onima koji su shvatili da su ’Jehovini putevi pravi‘. Taj prorok je zatim rekao: „Pravedni su oni koji njima hode“ (Osija 14:9). Kroz vekove mnogi su se odazivali na Božji poziv: „Vratite se meni svim svojim srcem“ (Joilo 2:12). Te reči su bile upućene narodu koji je već poznavao Jehovu, ali one pokazuju da je Bog zainteresovan i za one koji tek počinju da ga upoznaju. Da, Bog nije izgubio veru u to da ljudi mogu da zažale zbog grešaka koje su ranije činili, da se pokaju i da počnu da rade ono što je ispravno. To im može spasti život (1. Timoteju 4:16).

 9. Šta je potrebno za spasenje, kao što pokazuje primer Ninivljana?

⁹ Postoji još nešto što treba uzeti u obzir kad govorimo o tome da je Jehova oprostio Ninivljanima. U izveštaju se kaže da su ti ljudi ozbiljno shvatili poruku o predstojećoj Božjoj kazni i „poverovali su Bogu“ (Jona 3:5). Bili su spaseni zato što su poverovali, a ne samo zato što su se uplašili kazne. I baš zbog toga što Jehova žarko želi da se ljudi pokaju i svoju veru pokažu delima, pružio nam je mogućnost da propovedamo kako bismo pomogli ljudima da se odluče. Kakve rezultate to može doneti? O Ninivljanima čitamo sledeće: „Istiniti Bog je video njihova dela, da su se odvratili od svog zlog puta, i zato je istiniti Bog zažalio što im je zapretio nevoljom, i nije je naneo“ (Jona 3:10). Jehovu ne možemo prevariti rečima ili nekim formalnim delima. Ninivljani su se sigurno iskreno pokajali i to su pokazali delima. Bog je video da su se zaista promenili — pokazali su istinsko pokajanje i veru.

10. Navedi neke situacije u kojima je Jehova omogućio spasenje.

¹⁰ Ne bismo smeli da zaključimo da je samo Ninivljanima koristilo to što Jehova želi da se ljudi spasu. Prilikom razorenja Jerusalima 607. pre n. e. — nakon što su Avdija, Naum i Avakum služili kao proroci — Jehova se pobrinuo da Jeremija koji je bio poslušan i jedna grupa njegovih vernih saradnika prežive to uništenje (Jeremija 39:16-18). Sem toga, Božji proroci su prorekli da će se ostatak Judejaca koji se pokaju vratiti iz Vavilona i obnoviti čisto obožavanje (Mihej 7:8-10; Sofonija 3:10-20). Ta proročanstva su imala veliko ispunjenje u savremeno doba. Posle Prvog svetskog rata pomazani hrišćani, od kojih su mnogi posustali što se tiče pravog obožavanja, ponovo su počeli da revno propovedaju, što im je donelo Jehovinu naklonost i mogućnost da spasu život. I danas ljudi iz ’mnogih naroda pristupaju Jehovi‘ (Zaharija 2:11). Oni se nadaju da će preživeti predstojeći kraj ovog sveta. Dakle, mi ne propovedamo samo zato što smo poslušni hrišćani koji rade ono što im je zapoveđeno, niti propovedamo samo da bi se time ispunilo proročanstvo (Matej 24:14; 28:19, 20). Cilj naše službe propovedanja jeste da pomognemo ljudima da upoznaju Jehovu, da poveruju u njega i da dobiju život.

11, 12. Kako Božje milosrđe može koristiti onima koji su mu nekada već služili?

¹¹ Jehova je zainteresovan za one koji su tek počeli da uče o njemu i želi da dobiju život, ali sigurno ne zaboravlja ni one koji mu već služe. I mi treba da budemo zainteresovani za takve osobe i da imamo želju da im pomognemo da nastave putem koji vodi u život. Kako konkretno možemo pokazati da smo zainteresovani za njih?

¹² Možda znaš neke koji su upoznali Jehovu, verovali u njega i postali njegovi svedoci, ali mu trenutno ne služe. Poruke koje je Jehova uputio preko dvanaestorice proroka pokazuju da je bio spreman da pokaže milosrđe prema onima koji su nekada bili među njegovim narodom ali nisu istrajali u pravom obožavanju. Isto je i danas, bez obzira na to da li su takve osobe odvučene od vere, da li su odstupile od živog Boga ili su počinile neki greh i zato treba da se pokaju (Jevrejima 2:1; 3:12). Iako možda nisu srećni što su odstupili od Jehove, teško im je da se vrate. Bog im se obraća preko proroka: „’Ovako kaže Jehova nad vojskama: „’Vratite se meni‘, govori Jehova nad vojskama, ’i ja ću se vratiti vama‘“ (Zaharija 1:3). I Osijine reči su zaista ohrabrujuće! On je rekao: „Izraele, vrati se Jehovi, svom Bogu, jer si u svom prestupu posrnuo. Uzmite sa sobom reči pokajanja i vratite se Jehovi. Svi mu recite: ’Oprosti nam krivicu i primi ono što je dobro.‘“ Da, čak i oni koji su počinili velike grehe, ali su se zatim vratili Bogu i iskreno pokajali mogu se radovati oproštenju koje vodi do potpunog duhovnog oporavka (Osija 6:1; 14:1, 2; Psalam 103:8-10). Tako je bilo u vreme proroka, a tako je i danas.

13. Zašto treba da pokazujemo milosrđe prema onima kojima je Bog oprostio?

¹³ Šta sve to znači za hrišćane koji su ostali na putu života? Kako možemo pokazati da na druge gledamo isto kao i Jehova? Jehova očekuje od nas da pokazujemo milosrđe i prema novozainteresovanim osobama i prema onima koji su prestali da mu služe. Bog je preko Osije rekao šta traži od nas: „Meni je dobrota mila, a ne žrtva.“ Na osnovu tih reči Isus Hrist je rekao: „Idite, dakle, i naučite šta znači ovo: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu‘“ (Osija 6:6; Matej 9:13). Da bismo ostali u dobrom odnosu s Bogom neophodno je da pokazujemo milosrđe. Zapazi kako je apostol Pavle povezao opraštanje sa oponašanjem Boga: „Budite dobri jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima kao što je i Bog preko Hrista spremno oprostio vama. Zato se ugledajte na Boga, kao njegova voljena deca, i živite u ljubavi“ (Efešanima 4:32–5:2). Da li uspevaš da oponašaš Boga u tom pogledu?

14, 15. U kojim situacijama može biti ispitan naš stav prema Jehovinom opraštanju?

¹⁴ Ali šta ako je neki brat počinio ozbiljan greh i nije se pokajao, pa je morao da bude isključen iz skupštine? Nešto slično se dešavalo i u prvom veku — hrišćani koji su počinili greh i nisu se pokajali morali su da budu isključeni. Ako su se takve stvari dešavale još u vreme Isusovih apostola, ne treba da nas iznenadi što se tako nešto povremeno dešava i danas. U takvim situacijama, verni članovi skupštine drže se biblijske zapovesti da se ne druže s onima koji su isključeni iz skupštine. Njihova vernost Jehovi može pomoći prestupniku da shvati svu ozbiljnost greha i da se pokaje. U Bibliji nalazimo izveštaj da se u Korintu jedan čovek koji je bio isključen iz skupštine kasnije pokajao i promenio, pa je bio ponovo primljen (1. Korinćanima 5:11-13; 2. Korinćanima 2:5-8). Kako se osećaš kada se tako nešto desi u tvojoj sredini? Kako možeš pokazati da ti je stalo do toga da drugi dobiju život?

¹⁵ Možda je prestupnik koji se kaje posramljen i očajan, i treba mu neki dokaz da ga i Bog i njegova braća vole i žele da dobije život. Zapazi kako je Bog pokazao obzir i utešio svoj drevni narod koji je bio spreman da se pokaje: „Veridbom ću te za sebe vezati u vernosti i poznaćeš mene, Jehovu“ (Osija 2:20). Pošto se Bog tako oseća, i pošto je Zaharija rekao da je Bog spreman da se smiluje, onda i mi treba da pokažemo da osećamo isto što i on (Zaharija 10:6).

16. Kako treba da reagujemo kada neko bude ponovo primljen u skupštinu?

¹⁶ Bog želi da ljudi dobiju život i zato se raduje kad se neki grešnik pokaje ili kada neki njegov neaktivni sluga ponovo počne da mu revno služia (Luka 5:32). U slučaju ranije spomenutog čoveka iz Korinta koji je ponovo primljen u hrišćansku skupštinu, Pavle je podstakao braću da mu oproste, da ga ohrabre i da mu pokažu da ga zaista vole: „Takvom čoveku je dovoljno što ga je ukorila većina. Zato mu... spremno oprostite i utešite ga, da ga ne bi slomila prevelika žalost. Zato vas molim, pokažite mu da ga volite“ (2. Korinćanima 2:6-8). Seti se da je Osija citirao Jehovu koji je o nekadašnjim grešnicima rekao: „Ja ću izlečiti njihovu nevernost. Voleću ih drage volje“ (Osija 14:4). Da li ćemo oponašati Jehovu tako što ćemo radosno doprineti tome da se ta osoba duhovno izleči i dobije večni život?

17, 18. Kako možemo pomoći onima koji su se vratili Jehovi ili članovima porodice neke isključene osobe?

¹⁷ Jehova je jasno stavio do znanja da se s poštovanjem ophodi prema onima koji su se vratili i da ih s ljubavlju prihvata, baš kao što je Osija spremno ponovo primio svoju ženu koja mu je bila neverna. Sam Jehova kaže kako se ophodio prema svojim slugama: „Bio sam im kao oni koji sklanjaju jaram s njihovih čeljusti, nežno sam ih sve hranio“ (Osija 11:4). Zaista je dirljivo s kakvom ljubavlju i blagošću Jehova prima one koji mu se vraćaju! Mi ga možemo oponašati tako što nećemo biti kruti ili hladni prema onima koji su pokazali da su ražalošćeni u skladu s Božjom voljom i koji su se iskreno pokajali. Kad neko bude ponovo primljen u skupštinu treba da ga tešimo, a ne da pokazujemo da mu zameramo zbog onoga što je ranije učinio (1. Solunjanima 5:14).

¹⁸ Možeš li se setiti na koje bi još načine mogao oponašati Jehovu kada je reč o isključenim osobama? Ako je neko morao da bude isključen, da li možemo pomoći vernim članovima njegove porodice, možda bračnom drugu koji je ostao veran Jehovi ili njihovoj deci? Oni se možda bore da redovno dolaze na sastanke i da idu u službu propovedanja. Da li ćemo im pružiti posebnu podršku? Još jedan način na koji možemo pokazati saosećanje i milosrđe jeste da govorimo ’prijatnim i utešnim rečima‘, tako što ćemo mi započeti ohrabrujuć razgovor s tim vernim osobama (Zaharija 1:13). Za to imamo mnogo prilika pre i posle sastanaka, dok smo zajedno u službi propovedanja ili u drugim situacijama. Oni su naši saradnici, dragi članovi skupštine koji ne smeju da se osećaju kao da ih je neko odbacio ili da ih izbegava. Ponekad se dešava da roditelj bude isključen, a da se njegova deca i dalje trude da služe Jehovi. Mi zaista želimo da oni dobiju život. Kako to možemo pokazati?

19. Kakvu je duhovnu pomoć Sofonija pružio onome koga bismo mogli nazvati siročetom?

¹⁹ Služba proroka Sofonije, koji je živeo sredinom sedmog veka pre n. e., može nam poslužiti kao primer kako da pomažemo drugima. Pretpostavlja se da je on poticao iz kraljevske porodice Jude i da je verovatno bio dalji rođak kralja Josije. Josija je stupio na presto kada je imao osam godina jer je njegov otac bio ubijen. Pred njim se nalazio jedan veliki problem: Narod je ogrezao u idolopoklonstvu i odvratnim običajima (Sofonija 3:1-7). Mladom Josiji koji je ostao bez oca bile su potrebne pouke i mudri saveti kako da vlada tim tvrdoglavim narodom. Jehova mu je pružio mudre smernice preko Sofonije i drugih proroka, kao što je ranije bilo spomenuto u ovoj knjizi. Značajno je zapaziti da iako je Jehova preko svog proroka govorio protiv ’knezova‘ u Judi, nije kritikovao samog kralja (Sofonija 1:8; 3:3). To bi značilo da je mladi kralj Josija već tada svojim stavom pokazao da je naklonjen čistom obožavanju. Upozorenja koja je prenosio taj prorok nesumnjivo su pomogla Josiji da bude još odlučniji u tome da očisti Judu od nečistih verskih obreda.

20. Kako ’siročićima‘ može pomoći to što se neko u duhovnom pogledu brine za njih?

²⁰ Sofonija se zanimao za Josiju i to nam pokazuje kako se Jehova zanima za decu kojoj je potrebna duhovna podrška i koja su emocionalno ranjiva, kao što je to slučaj s decom čiji je roditelj isključen. Osija je rekao: ’Ti si, Bože naš, milostiv prema siročetu‘ (Osija 14:3). Da li znaš nekog dečaka ili devojčicu koji su ’siročići‘, kojima treba neko ko će ih savetovati i što se tiče duhovnih stvari i u svakodnevnom životu? To bi mogla biti deca koja su u duhovnom pogledu siročići jer služe Jehovi bez podrške porodice ili žive samo s jednim roditeljem. Da li će takva deca ostati uz skupštinu i postati duhovno zrele osobe vrlo često zavisi od toga da li su imali nekoga ko se u duhovnom pogledu brinuo za njih. Mnogi ’siročići‘ su izrasli u uravnotežene, duhovne osobe jer su se za njih brinuli zreli hrišćani iz skupštine (Psalam 82:3).

21. Kakvu pomoć zreli hrišćani mogu pružiti deci?

²¹ Na primer, jednoj samohranoj majci sigurno bi mnogo pomoglo ako bi se neki zreli hrišćani zanimali za njenu decu (Jakov 1:27). Nadglednici i drugi hrišćani mogu pružiti podršku u duhovnom pogledu članovima porodice koji su u nepovoljnom položaju, pazeći pri tome da poštuju majku koja je u tom slučaju poglavar porodice i vodeći računa da se to zanimanje izražava na prikladan način. Možda, na primer, možeš sa svojim bračnim drugom ili porodicom provoditi vreme s takvom decom. Možeš li posvetiti pažnju deci koja su usamljena? Možda im je potreban neko ko će pokazati saosećanje prema njima i s kim će moći da razgovaraju o poverljivim stvarima, a služba propovedanja je dobra prilika za to. S obzirom na to da verovatno imaš mnogo obaveza, redovno pružanje pomoći nekom takvom detetu, i to u dužem vremenskom razdoblju, sigurno predstavlja ’ispit iskrenosti tvoje ljubavi‘ (2. Korinćanima 8:8). Tvoj trud će pokazati da ti je stalo do toga da drugi dobiju život.

22. Kako na tebe deluje činjenica da Jehova želi da ljudi dobiju život?

²² Zaista je ohrabrujuće razmišljati koliko je Bogu stalo do ljudi i do toga da dobiju večni život! Sigurno mu je draže da pokaže ljubav prema pravednicima koji ga vole i da im da život nego da pokaže negodovanje prema onima koji ne žele da se menjaju i koji nisu dostojni da dobiju večni život. Zato dok željno iščekujemo Jehovin dan, oponašajmo Jehovu pomažući drugima da dođu na put života.