Hrabro govori Božju Reč
„Idi, prorokuj narodu mome“ (AMOS 7:15).
1, 2. Ko je bio Amos, i šta Biblija otkriva o njemu?
DOK je jedan Jehovin sluga bio u službi, suprotstavio mu se jedan sveštenik. Taj sveštenik je povikao: ’Prestani da propovedaš! Odlazi odavde!‘ Šta je ovaj Jehovin sluga uradio? Da li je zbog toga ustuknuo ili je nastavio da hrabro govori Božju reč? Možeš saznati šta se desilo jer je taj Božji sluga zabeležio svoje iskustvo u knjizi koja nosi njegovo ime. Radi se o biblijskoj knjizi proroka Amosa. Međutim, pre nego što saznamo nešto više o tom susretu sa sveštenikom, hajde da prvo osmotrimo neke informacije o Amosu.
2 Ko je bio Amos? Gde je i kada živeo? Odgovore na ova pitanja nalazimo u Amosu 1:1 gde čitamo: „Reči Amosa, pastira iz Tekuje... za vreme Ozije, kralja Judina, i za vreme Jerovoama, sina Joasova, kralja Izraelova.“ Amos je živeo u Judi. Njegov rodni grad je bila Tekuja, koja se nalazila 16 kilometara južno od Jerusalima. Živeo je krajem devetog veka pre n. e., u vreme kada je kralj Ozija vladao nad Judom, a kralj Jerovoam II nad desetoplemenskim kraljevstvom Izraela. Amos je bio pastir. U stvari, u Amosu 7:14 (NW) stoji da on nije bio samo „pastir“, nego da je i ’zasecao plodove na stablima divlje smokve‘. Dakle, tokom jednog dela godine radio je kao sezonski radnik. Zasecao je plodove smokve, što se radilo da bi se ubrzalo sazrevanje smokava, i to je bio naporan posao.
„Idi, prorokuj“
3. Kako nam razmatranje Amosovog primera može pomoći ako osećamo da nismo sposobni da propovedamo?
3 Amos iskreno kaže: „Nisam ni prorok ni proročki sin“ (Amos 7:14). Amos nije bio ni sin proroka, niti se obučavao za proroka. Međutim, od svih koji su živeli u Judi, Jehova je izabrao da njegovo delo obavi baš Amos. Bog nije izabrao nekog moćnog kralja, niti nekog učenog sveštenika, niti nekog bogatog poglavara. Iz toga možemo izvući jednu ohrabrujuću pouku. Možda nemamo neki visoki položaj u društvu niti neko visoko obrazovanje. Ali da li zbog toga treba da mislimo da nismo sposobni da propovedamo Božju reč? Ni u kom slučaju! Jehova nas može osposobiti da objavljujemo njegovu poruku — čak i na tvrdom području. Pošto je u Amosovom slučaju Jehova uradio upravo to, za sve koji žele da hrabro govore Božju reč biće poučno da razmotre primer koji je ostavio ovaj hrabri prorok.
4. Zašto Amosu nije bilo lako da proriče u Izraelu?
4 Jehova je zapovedio Amosu: „Idi, prorokuj narodu mome Izraelu“ (Amos 7:15). Taj zadatak nije bio nimalo lak. U to vreme, desetoplemensko kraljevstvo Izraela uživalo je u miru, sigurnosti i materijalnom bogatstvu. Mnogi su imali i ’zimske i letnje kuće‘ koje nisu bile napravljene od običnih opeka od blata, već od skupocenog „tesanog kamena“. Neki su imali elegantan nameštaj ukrašen detaljima od slonovače i pili su vino proizvedeno od grožđa iz ’lepih vinograda‘ (Amos 3:15, NW; 5:11). Ljudi su zbog toga bili samozadovoljni. Štaviše, izgleda da je područje koje je bilo dodeljeno Amosu bilo veoma slično području na kom propovedaju neki od nas.
5. Koje su nepravedne stvari radili neki Izraelci?
5 To što su Izraelci imali materijalne posede samo po sebi nije bilo pogrešno. Međutim, neki su nagomilavali bogatstvo na nepošten način. Bogati su ’tlačili nevoljne‘ i ’satirali uboge‘ (Amos 4:1). Moćni trgovci, sudije i sveštenici udružili su se kako bi pljačkali siromašne. Hajde da se sada vratimo u prošlost kako bismo videli šta su ti ljudi radili.
Kršenje Božjeg zakona
6. Kako su trgovci u Izraelu iskorišćavali druge?
6 Prvo ćemo otići na pijacu. Tamo su nepošteni trgovci ’umanjili efu‘ a ’povećali cenu‘ i čak su prodavali „plevu“ kao pšenicu (Amos 8:5, 6). Trgovci su obmanjivali kupce u pogledu količine robe koju su prodavali; cena je bila previsoka, a kvalitet loš. Onda, nakon što su trgovci od siromašnih izvukli sav novac, ti nesrećnici su morali da se prodaju kao robovi. Zatim su ih trgovci kupovali po ceni ’obuće [’jednih sandala‘, NW]‘ (Amos 8:6). Zamisli to! Ti pohlepni trgovci svoje sunarodnike nisu smatrali vrednijim od puke obuće! Kako su samo bili okrutni dok su ponižavali siromašne ljude, a time i ozbiljno kršili Božji zakon! Pa ipak, ti isti trgovci držali su ’subotu‘ (Amos 8:5). Da, oni su imali samo spoljašnji izgled pobožnosti.
7. Zbog čega su trgovci u Izraelu mogli da krše Božji zakon?
7 Kako su ti trgovci uspevali da izbegnu kaznu zbog kršenja Božjeg zakona, koji zapoveda: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“? (Levitska 19:18). Oni su uspevali u tome zato što su sudije, od kojih se očekivalo da primenjuju Zakon, bili njihovi saučesnici u tom zločinu. Na gradskim kapijama, gde su se rešavali sudski sporovi, sudije su ’primale mito i ubogima izvrtale pravdu‘. Umesto da štite siromašne, sudije su ih izneverile zbog mita (Amos 5:10, 12). Dakle, i sudije su ignorisale Božji zakon.
8. Pred kakvim su ponašanjem zli sveštenici zatvarali oči?
8 Šta su za to vreme radili izraelski sveštenici? Da bismo to otkrili, moramo usmeriti svoju pažnju na drugo mesto. Pogledaj samo kakve su grehe sveštenici dopuštali „u domu bogova svojih“! Bog je preko Amosa rekao: ’Sin i otac k istoj ženi idu, da oskvrne sveto ime moje‘ (Amos 2:7, 8). Zamisli to! Izraelski očevi i sinovi upuštali su se u seksualni nemoral sa istim hramskim prostitutkama. Ti zli sveštenici su zatvarali oči pred takvim nemoralom! (Levitska 19:29; Ponovljeni zakoni 5:18; 23:17).
9, 10. Za kakvo je kršenje Božjeg zakona Izrael bio kriv, i kakva se paralela može povući s našim danima?
9 Ukazujući i na druge grehe, Jehova je rekao: „Na haljinama u zalog uzetim pred svakim oltarom leže, a u domu bogova svojih vino osuđenika svojih piju“ (Amos 2:8). Sveštenici i narod su ignorisali i zakon koji je zabeležen u Izlasku 22:26, 27, koji kaže da haljina koja se uzme u zalog treba da se vrati pre sumraka. Umesto toga, oni su je koristili kao podmetač na kom su ležali dok su jeli i pili u čast drugih bogova. Od globe koju su uzimali od siromašnih kupovali su vino koje su pili prilikom lažnih religioznih svetkovina. Potpuno su zastranili od pravog obožavanja!
10 Izraelci su bez i malo stida kršili dve najveće zapovesti u Zakonu — da vole Jehovu i svoje bližnje. Bog je zato poslao Amosa da ih osudi zbog njihove nevernosti. Danas, nacije sveta, uključujući i hrišćanske, odražavaju pokvareno stanje drevnog Izraela. Dok se neki bogate, mnogi drugi doživljavaju finansijski krah i imaju emocionalne probleme zbog beskrupuloznih postupaka nepoštenih političkih i religioznih vođa, kao i vodećih ljudi iz poslovnog sveta. Međutim, Jehova brine o onima koji pate i koji su podstaknuti da ga traže. Zato je on dodelio svojim današnjim slugama da obavljaju delo slično Amosovom — da hrabro propovedaju Njegovu reč.
11. Šta možemo da naučimo iz Amosovog primera?
11 Zbog sličnosti između Amosovog i našeg dela, izvući ćemo puno koristi iz razmatranja njegovog primera. U stvari, Amos nam pokazuje (1) šta treba da propovedamo, (2) kako treba da propovedamo i (3) zašto protivnici ne mogu da zaustave naše propovedničko delo. Hajde da istražimo ove tačke, i to jednu po jednu.
Kako možemo da oponašamo Amosa
12, 13. Kako je Jehova pokazao da je bio nezadovoljan Izraelcima, i kako su oni reagovali?
12 Hrišćanska služba nas Jehovinih svedoka usredsređuje se na delo propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika (Matej 28:19, 20; Marko 13:10). Međutim, skrećemo pažnju i na Božja upozorenja, baš kao što je Amos objavljivao da će Jehova doneti nepovoljnu presudu protiv zlih. Na primer, Amos 4:6-11 pokazuje da je Jehova uvek iznova upozoravao Izrael na svoje nezadovoljstvo. Narodu je prouzrokovao „oskudicu hleba“, ’ustegao im je kišu‘, ’bio ih je sušom i medljikom‘ (DK) i pustio je na njih „kugu“. Da li su ovi događaji podstakli Izraelce da se pokaju? Bog je rekao: „Vi [se] ne obratiste k meni.“ Zaista, Izraelci su uvek iznova odbijali Jehovu.
13 Jehova je kaznio nepokajničke Izraelce. Međutim, oni su prvo bili upozoreni preko proroka. U povezanosti s tim, Bog je objavio: „Jehova, Večiti, ništa i ne čini a da tajnu svoju slugama svojim, prorocima, ne otkrije“ (Amos 3:7). Bog je upozorio Noja na predstojeći Potop i rekao mu da objavi to upozorenje. Tako je isto rekao i Amosu da objavi konačno upozorenje. Nažalost, Izrael je ignorisao tu Božju poruku i nije preduzeo odgovarajuću akciju.
14. Koje sličnosti postoje između Amosovog i našeg vremena?
14 Nesumnjivo ćeš se složiti da postoje neke očigledne sličnosti između Amosovog i našeg vremena. Isus je prorekao da će se brojne nevolje događati u vremenu kraja. On je takođe prorekao da će se širom sveta vršiti jedno propovedničko delo (Matej 24:3-14). Međutim, kao i u Amosovo vreme, većina ljudi danas ignoriše i znak vremena i poruku o Kraljevstvu. Te osobe će doživeti iste posledice kao i nepokajnički Izraelci. Jehova ih je upozorio: ’Spremajte se susretu s Bogom svojim‘ (Amos 4:12). S Bogom su se sreli tako što su doživeli nepovoljnu presudu kada ih je Asirija pokorila. Danas će se ovaj bezbožni svet ’sresti s Bogom‘ u Armagedonu. Međutim, dokle god Jehova pokazuje strpljenje, mi podstičemo što je moguće više ljudi rečima: „Tražite Jehovu i živećete!“ (Amos 5:6).
Suočiti se s progonstvom poput Amosa
15-17. (a) Ko je bio Amasija, i kako je reagovao na Amosove objave? (b) Koje je optužbe Amasija izneo na Amosov račun?
15 Amosa možemo oponašati ne samo u tome šta je propovedao već i kako je propovedao. Ta činjenica je istaknuta u 7. poglavlju, gde čitamo o svešteniku koji je bio spomenut na početku ovog razmatranja. Bio je to „Amasija, sveštenik Vetiljski“ (Amos 7:10). Grad Vetilj je bio centar otpadničke izraelske religije koja je uključivala i obožavanje teleta. Stoga, Amasija je bio sveštenik državne religije. Kako je on reagovao na ono što je Amos hrabro objavljivao?
16 Amasija je rekao Amosu: „Vidioče, idi, beži u zemlju Judinu, i tamo jedi hleb i tamo prorokuj. Ali ne prorokuj više u Vetilju, jer to je kraljevo svetilište i dom kraljev“ (Amos 7:12, 13). Amasija je u stvari rekao: ’Idi kući! Mi imamo svoju religiju.‘ On je takođe pokušao da nahuška vlasti da zabrane Amosovo delo, rekavši kralju Jerovoamu II: „Amos pravi zaveru protiv tebe usred doma Izraelova“ (Amos 7:10). Amasija je optužio Amosa za izdaju! Kralju je rekao: „Evo što Amos kaže: Jerovoam će poginuti od mača, a Izrael će se odvesti iz zemlje u ropstvo“ (Amos 7:11).
17 Amasija je u ovu jednu izjavu uključio tri netačne tvrdnje. Rekao je: „Evo što Amos kaže.“ Ali Amos nikada nije tvrdio da proročanstvo potiče od njega. Umesto toga, uvek je govorio: „Ovako govori Jehova“ (Amos 1:3). Amos je bio optužen i da je rekao: „Jerovoam će poginuti od mača.“ Međutim, u Amosu 7:9 je zabeleženo da je on prorekao sledeće: „Mačem ću [ja Jehova] ustati na dom Jerovoamov.“ Bog je prorekao da će ta nevolja zadesiti Jerovoamov „dom“, njegove potomke. Nadalje, Amasija je tvrdio da je Amos rekao: „Izrael će se odvesti iz zemlje u ropstvo.“ Međutim, Amos je prorokovao i to da će svi Izraelci koji se vrate Bogu dobiti blagoslove. Jasno je da je Amasija pribegao izvrnutim poluistinama kako bi Amosovo propovedničko delo zvanično bilo zabranjeno.
18. Koje sličnosti postoje između metoda koje je koristio Amasija i metoda koje danas koriste sveštenici?
18 Da li si zapazio sličnosti između metoda koje je koristio Amasija i metoda koje danas koriste protivnici Jehovinog naroda? Baš kao što je Amasija pokušao da ućutka Amosa, tako i neki sveštenici, biskupi i patrijarsi u našem vremenu pokušavaju da spreče propovedničko delo Jehovinih slugu. Amasija je lažno optužio Amosa za izdaju. Danas neki sveštenici na sličan način lažno optužuju Jehovine svedoke da predstavljaju pretnju po nacionalnu sigurnost. I baš kao što se Amasija obratio kralju za pomoć u borbi protiv Amosa, tako se sveštenstvo često obraća političkim saveznicima za pomoć u proganjanju Jehovinih svedoka.
Protivnici ne mogu da zaustave naše propovedničko delo
19, 20. Kako je Amos reagovao na Amasijino protivljenje?
19 Kako je Amos reagovao na Amasijino protivljenje? Pre svega, Amos je tom svešteniku postavio sledeće pitanje: „Zar ti govoriš: ’Ne prorokuj protiv Izraela‘?“ Ovaj hrabri Božji prorok bez oklevanja je nastavio da govori upravo ono što Amasija uopšte nije želeo da čuje (Amos 7:16, 17, NW). Amos se nije uplašio. To je odličan primer za nas! Kada se radi o objavljivanju Božje reči, mi nećemo biti neposlušni Bogu, čak ni u zemljama gde ljudi poput Amasije podstrekavaju okrutno progonstvo. Poput Amosa, mi nastavljamo da objavljujemo: „Evo što govori Jehova.“ Protivnici nikada neće moći da zaustave delo propovedanja jer je s nama „Jehovina ruka“ (Dela apostolska 11:19-21).
20 Trebalo je da Amasija zna da će njegove pretnje biti uzaludne. Amos je već ranije objasnio zašto niko na zemlji ne može da ga ućutka — i to je treća tačka koju ćemo razmotriti. Prema Amosu 3:3-8, on koristi niz pitanja i poređenja kako bi pokazao da sve što se događa ima svoj uzrok. Zatim on to primenjuje ovako: „Kad lav rikne ko da se ne boji? Kada Jehova, Večni, govori ko li neće prorokovati?“ Drugim rečima, Amos je rekao svojim slušaocima: ’Baš kao što ne možete a da se ne uplašite lavlje rike, tako ni ja ne mogu da ne propovedam Božju reč kada mi on to zapovedi.‘ Strah od Jehove, to jest osećanje dubokog strahopoštovanja prema njemu, pokretao je Amosa da hrabro govori.
21. Kako reagujemo na Božju zapovest da propovedamo dobru vest?
21 Jehova je i nas opunomoćio da propovedamo. Kako reagujemo na to? Poput Amosa i Isusovih prvih sledbenika, uz Jehovinu pomoć mi hrabro govorimo njegovu reč (Dela apostolska 4:23-31). Neće nas ućutkati ni protivljenje koje podstiču protivnici niti samozadovoljan stav onih kojima propovedamo. Pokazujući revnost poput Amosove, Jehovini svedoci širom sveta podstaknuti su da i dalje hrabro objavljuju dobru vest. Imamo odgovornost da upozorimo ljude na Jehovinu predstojeću osudu. Šta uključuje ta osuda? To pitanje će biti razmotreno u narednom članku.
Kako bi odgovorio?
• Pod kojim je okolnostima Amos ispunio opunomoćenje koje mu je Bog dao?
• Poput Amosa, šta treba da propovedamo?
• S kojim stavom treba da obavljamo propovedničko delo?
• Zašto protivnici ne mogu da zaustave naše propovedničko delo?
[Slika na 10. strani]
Iako je Amos bio samo čovek koji je zasecao smokve, Bog je izabrao baš njega da izvrši Njegovo delo
[Slike na 13. strani]
Da li i ti kao Amos hrabro objavljuješ Jehovinu poruku?