Pouke iz Pisma: Amos 1:1-9:15

Propast nacije

„PRIPRAVI SE, Izrailju, da sretneš Boga svojega“, govori Jehova, „Bog nad vojskama“ (Amos 4:12, 13). Zašto? Zaslepljeni napretkom, Izraelci su zaboravili njegov Zakon i bili su krivi jer su uprljali njegovu svetu zemlju idolopoklonstvom, nemoralom, krvoprolićem i nasiljem.

Amos je podignut kao Jehovin prorok da bi objavio upozoravajuću vest ne samo za svoju vlastitu naciju Jude, nego naročito za severno kraljevstvo Izrael. On osuđuje Izrael zbog njegovog ugađanja vlastitim sklonostima i proriče konačnu propast od ruku neprijateljskih naroda. Knjiga Amosa, napisana negde između 829. pre n.e. i 804. pre n.e. pruža uvid u Božju sposobnost da predvidi nadolazeće nevolje i daje neka pravovremena upozorenja.

Vatreno uništenje Božjih neprijatelja

Niko ne može izbeći Božju osudu. Kako se to samo istinitim pokazalo za nacije Damaska (Sirija), Gaze (Filisteja), Tira, Edoma, Amona, Moava i Jude! Jehova neće odvratiti svoju ruku od njih, zbog njihovih prestupa. No, njihova prorečena nevolja služila je samo tome da se istakne sud s kojim se suočava Izrael jer nije održao savez s Bogom i nije se držao njegovih zakona (Amos 1:1—2:6).

Sledi Božje upozorenje. „Samo vas poznah između svih plemena (porodica) zemaljskih“, govori Jehova Izraelu (Amos 3:2). Međutim, oni su svojim grešnim pravcem pokazali prezir prema Božjem imenu i suverenosti. Mnogi su odlučili da se obogate, žive u dokonoj raskoši u ’kući zimskoj i letnjoj kući’ o trošku svoje braće (Amos 3:15). Lažnim tegovima sebično su varali siromašne. Njihovo napuštanje pravog obožavanja značilo je da je Jehovina kazna opravdana. Pa ipak, ’Jehova ne čini ništa dok to ne otkrije svojim slugama’. Tako Amos proriče Jehovinu osudu i upozorava ih: „Pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svojega“ (Amos 3:1—4:13).

Jehova je spasenje

Bog će pokazati milost onima koji se kaju. „Tražite me, i bićete živi“, poziva Jehova Izrael (Amos 5:4). „Mrzite na zlo i ljubite dobro“ (Amos 5:15). Oni se, međutim, na te reči ne obaziru. Otpadnici su radije išli u Vetilj i Galgal, središta idolopokloničkog obožavanja da tamo prinose žrtve lažnim bogovima (Amos 5:26; 1. Carevima 12:28-30). Samozadovoljni zločinci na ukrašenim ležajima od slonovače ispijaju ukusno vino, obilno se hrane probranim jelima i mažu mirisavim uljima (Amos 5:11; 6:4-6). Dolazi „dan Jehovin“ i Bog se „sobom (svojom dušom)“ zakleo da će uništiti Izrael (Amos 5:18; 6:8). Jehova će podići jedan narod koji će tlačiti Izrael i odvesti ga u izgnanstvo (Amos 5:1—6:14).

Boj se Jehove, a ne protivnika. Izrael bi mogao biti uništen najezdom skakavaca ili vatrom koja bi sve progutala, ali Amos moli za Izrael i ’Jehova se raskajao’ nad svojom osudom i nije je sproveo na taj način. Međutim, poput graditelja koji viskom proverava vertikalu zida, Jehova ’neće više prolaziti (štedjeti, St)’ Izrael (Amos 7:1-8). Nacija mora biti opustošena. Razjaren prorokovom vešću, Amasija, sveštenik koji zastupa obožavanje telete, lažno optužuje Amosa za izdaju i naređuje mu da beži u zemlju Judinu i da više ne prorokuje’ u Vetilju (Amos 7:12, 13). Da li se Amos uplašio? Ne! On neustrašivo proriče smrt Amasije i nevolju za njegovu porodicu. Kao što se plodovi prikupljaju u vreme žetve, tako je došlo vreme i da Jehova napravi račun sa Izraelom. Oni neće umaći (Amos 7:1—8:14).

Nada za one koji se uzdaju u Jehovu. „Neću sasvim zatrti doma Jakovljeva“, govori Jehova. Još uvek postoji nada za neke od Jakovljevih potomaka, ali ne i za grešnike. Njihovo uništenje je sigurno. No, Jehova će ’vratiti roblje Izraela’ (Amos 9:1-15).

Pouke za nas. Oni koji sebe čine Božjim neprijateljima biće osuđeni kao oni koji zaslužuju smrt. Međutim, svako ko posluša božansku vest upozorenja da se pokaje dobiće Jehovinu milost i ostaće živ. Ako se bojimo Boga, nećemo dozvoliti da nas protivnici spreče u vršenju njegove volje.

[Okvir na 29. strani]

RAZMOTRENI BIBLIJSKI CITATI

○ 1:5 — Drevni gradovi su imali visoke zidove i velika vrata. Za zaključavanje tih vrata korišćene su dugačke prevornice (šipke) od gvožđa ili bronze koje su se nalazile sa unutrašnje strane. ’Polomiti prijevornice Damasku’ značilo je da će sirijski glavni grad pasti u ruke Asircima. To će biti kao da se gradska vrata ne mogu zaključati jer su prevornice polomljene (2. Carevima 16:8, 9).

○ 4:1 — O ženama koje vole raskoš i koje stanuju u Samariji govori se kao o ’kravama Vasanskim’. Bogati pašnjaci Vasana (Bašana) doprineli su proizvodnji izvrsnih pasmina životinja (5. Mojsijeva 32:14; Jezekilj 39:18). Te sebične ’krave Vasanske’ očigledno su nagovarale svoje ’gospodare’, tj. muževe, da otimaju novac od siromašnih kako bi napunili svoje „kuće od slonove kosti“ (Amos 3:15). Takvi su postupci, međutim, doveli do božanske osvete.

○ 4:6 — Izraz „čisti zubi“ objašnjava se paralelnim izrazom „nema hleba“. Izgleda da se to odnosi na vreme gladi, kad su zubi bili čisti jer nije bilo ništa za jelo. Jehova je očigledno izrazio svoje negodovanje prema idolopokloničkom desetplemenskom kraljevstvu tako što je poslao glad na zemlju, baš kako ih je davno pre upozorio (5. Mojsijeva 28:48). Međutim, ni ovi ni drugi izrazi božanskog suda nisu doprli do srca ovog naroda koji raskida savez (Amos 4:6, 8—11).

○ 5:2 — Kad je Amos izricao svoje proročanstvo, ni narod ni zemlja Izrael još nisu bili pokoreni od strane sile. Zato su personifikovani kao devojka (devica). No samo za nekoliko godina devica Izrael pašće u ruke Asircima i otići u izgnanstvo „iza Damaska“ (Amos 5:27). Amos je tako siguran u Izraelovo uništenje koje na njega dolazi zbog njegove nevernosti da opisuje to kao da se već dogodilo.

○ 7:1 — „Otava po carevoj kosidbi“ najverovatnije se odnosi na porez ili danak kojeg je nametao kralj da bi se pribavila hrana za životinje i konjicu. Kraljev porez trebalo je najpre platiti, nakon čega je narod mogao dobiti „travu“, ili bilje, za vlastitu upotrebu. Ali pre toga došli su skakavci i pojeli otavu.

○ 8:2 — Letnje voće bralo se krajem razdoblja žetve. Tako je kraj poljoprivredne godine simbolizovao to da je Izrael došao svom kraju. „Neće ga više prolaziti (štedeti)“, objavljuje Jehova. Nad nacijom će biti izvršena njegova osuda.

○ 9:7 — Jehova je, zbog njihovih vernih predaka, izabrao Izraelce, oslobodio njihove očeve iz egipatskih okova i doveo ih u Hanan. Ali nisu imali osnove za ponos zbog toga, jer su zbog svoje zloće imali isti položaj kao i Kušiti (Uporedi Rimljanima 2:25). Isto tako, oslobođenje iz Egipta nije bilo garancija daljnjeg božanskog priznanja, isto kao ni činjenica da Filisteji i Sirijci nisu živeli u svojim nekadašnjim područjima. Izraelce neće spasiti to što su potomci vernih patrijarha. Priznat položaj pred Bogom zavisi od povinovanja njegovoj volji (Amos 9:8-10; Dela apostolska 10:34, 35).