Budimo zahvalni za kišu!

KIŠA! Šta bismo bez nje? Istina, previše kiše može prouzrokovati razorne poplave. Takođe, ljudi koji žive u područjima u kojima je klima vlažna i hladna možda se uvek ne raduju kiši (Jezdra 10:9). Međutim, šta je sa milionima koji žive na mestima gde je vreme uglavnom toplo i suvo? Kada konačno padne kiša, to je pravo osveženje!

Takva je klima i u zemljama o kojima se govori u Bibliji, kao na primer u unutrašnjosti Male Azije, gde je apostol Pavle služio kao misionar. Dok je boravio tamo, on je Likaonjanima rekao: „[Bog] vas nije ostavio bez svedočanstva o sebi čineći dobro, dajući vam kišu s neba i plodonosna vremena, puneći vaša srca do sitosti jelom i veseljem“ (Dela apostolska 14:17). Zapazite da je Pavle na prvom mestu spomenuo kišu, jer bez nje ništa ne bi moglo da raste i ne bi postojala „plodonosna vremena“.

U Bibliji se često govori o kiši. Hebrejske i grčke reči za kišu u njoj se pojavljuju preko stotinu puta. Da li želite nešto više da saznate o tom izuzetnom daru? Takođe, da li biste voleli da se još više uverite u to da je Biblija naučno tačna?

Šta Biblija kaže o kiši

Isus Hrist je skrenuo pažnju na nešto bez čega ne bi bilo kiše. On je rekao: „[Vaš Otac] daje da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima i da kiša pada i pravednima i nepravednima“ (Matej 5:45). Da li ste primetili da je Isus najpre spomenuo sunce pa tek onda kišu? To je sasvim odgovarajuće jer sunce ne samo što obezbeđuje energiju za rast biljaka već takođe pokreće kruženje vode na zemlji. Sunčeva toplota prouzrokuje da svake godine približno 400 000 kubnih kilometara morske vode ispari u obliku vodene pare. Pošto je stvorio Sunce, Jehova Bog je s pravom opisan kao onaj koji crpi vodu da bi stvorio kišu.

Biblija opisuje kruženje vode rečima: „Bog... crpi kapi vode i podiže ih u visinu, i one se cede odozgo kao kiša i magla njegova, tada oblaci kaplju, obilne kiše padaju na ljude“ (Jov 36:26-28). Tokom hiljada godina otkad su zapisane ove naučno tačne reči čovek je proveo mnogo vremena pokušavajući da razume proces kruženja vode. „Još uvek se ne može sa sigurnošću reći na koji način se formiraju kišne kapi“, navodi se u delu Water Science and Engineering iz 2003. godine.

Naučnici su otkrili da kišne kapi nastaju od sićušnih čestica oko kojih se formiraju male kapljice u oblacima. Potrebno je da se svaka od ovih kapljica uveća i do milion puta da bi nastala samo jedna kišna kap. To je složen proces koji može trajati i nekoliko sati. U jednom naučnom delu stoji: „Postoji nekoliko teorija o tome kako se kapljice u oblacima pretvaraju u kišne kapi i istraživanje ovih nekoliko predloženih metoda i dalje zaokuplja pažnju naučnika“ (Hydrology in Practice).

Stvoritelj tog složenog procesa mogao je svom sluzi Jovu postaviti sledeća pitanja koja čoveka čine poniznim: „Ima li kiša oca? Ko je rodio kapi rose? Ko je mudrost u oblake stavio?... Ko može mudrošću svojom oblake prebrojiti, ili ćupove nebeske prevrnuti?“ (Jov 38:28, 36, 37). Otprilike 3 500 godina nakon što su te reči izgovorene, naučnici još uvek nastoje da pronađu odgovore na ova složena pitanja.

Kako se odvija kruženje vode?

Grčki filozofi su naučavali da voda u rekama ne potiče od kiše nego od morske vode, koja nekako protiče ispod zemlje i stiže do vrhova planina gde postaje izvorska voda. U jednom biblijskom priručniku tvrdi se da je i Solomon zastupao to gledište. Zapazite sledeće Solomonove reči nadahnute od Boga: „Sve reke teku u more, a more se ipak ne prepuni. Odakle reke teku, tamo se i vraćaju da bi ponovo tekle“ (Propovednik 1:7). Da li je Solomon stvarno mislio da morska voda nekako teče do planina gde postaje izvor rekama? Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, hajde da osmotrimo kako su Solomonovi sunarodnici razumeli proces kruženja vode. Da li su na njih uticala pogrešna gledišta?

Nešto manje od sto godina nakon Solomonovog vremena, Božji prorok Ilija je pokazao da zna iz kog pravca dolazi kiša. U njegovim danima zemlju je zahvatila teška suša koja je trajala više od tri godine (Jakov 5:17). Jehova je prouzrokovao ovu nesreću svom narodu zato što ga je odbacio i prihvatio Vala, hananskog boga kiše. Međutim, Ilija je pomogao Izraelcima da se pokaju i sada je bio spreman da se moli za kišu. Dok se molio, rekao je svom sluzi da ’pogleda prema moru‘. Kada mu je rečeno da se ’mali oblak kao čovečji dlan diže s mora‘, znao je da je njegova molitva uslišena. Ubrzo nakon toga, „nebo se zamračilo od oblaka i vetra, i počeo je jak pljusak“ (1. Kraljevima 18:43-45). Tako je Ilija pokazao da mu je bio poznat proces kruženja vode. Znao je da će se oblaci formirati iznad mora i da će ih vetar naneti ka istoku nad Obećanu zemlju. I dan-danas kiša na isti način stiže do tla.

Otprilike sto godina posle Ilijine molitve za kišu, jedan ponizni zemljoradnik po imenu Amos istakao je važnu činjenicu o izvoru padavina. On je prenosio Božje proročanstvo protiv Izraelaca zato što su tlačili siromašne i obožavali lažne bogove. Da ne bi stradali od Božje ruke, Amos ih je podsticao da ’traže Jehovu i žive‘. Zatim je objasnio da jedino Jehova zaslužuje obožavanje, zato što je on Stvoritelj koji „doziva morske vode da ih izlije na površinu zemlje“ (Amos 5:6, 8). Amos je kasnije ponovio ovu čudesnu istinu o pravcu kruženja vode (Amos 9:6). Tako je ukazao da su okeani glavni izvor kiše.

Da je ova činjenica naučno tačna, dokazao je Edmund Halej 1687. godine. Bilo je potrebno vreme pre nego što su drugi prihvatili Halejev dokaz. „Ideja da unutar Zemlje postoji kružni tok koji morsku vodu prenosi do vrhova planina gde izvire bila je raširena sve do početka 18. veka“, navodi Encyclopædia Britannica Online. Danas je opštepoznato kako se odvija kruženje vode. Isti izvor objašnjava: „Voda iz mora isparava, zatim se kondenzuje u atmosferi, dospeva na zemlju u obliku padavina i na kraju se putem reka vraća u more“. Jasno je da se Solomonove reči zabeležene u Propovedniku 1:7 odnose na isti proces kruženja vode koji obuhvata oblake i kišu.

Koja je pouka za nas?

Činjenica da su kruženje vode na tako precizan način opisali različiti biblijski pisci samo je jedan od mnogih istaknutih dokaza da je Bibliju nadahnuo Stvoritelj čovečanstva, Jehova Bog (2. Timoteju 3:16). Istina, čovekovo zagađivanje životne sredine po svemu sudeći je poremetilo klimu prouzrokujući velike poplave u nekim područjima a u drugim suše. Pa ipak, Jehova Bog, koji je stvorio proces kruženja vode, davno je obećao da će preduzeti nešto i ’uništiti one koji zemlju uništavaju‘ (Otkrivenje 11:18).

Stoga, kako možemo pokazati zahvalnost za Božje darove, kao što je kiša? Tako što ćemo proučavati njegovu Reč, Bibliju, i primenjivati u svom životu ono što učimo. Tada se možemo nadati da ćemo preživeti kraj ovog sveta i ući u Božji novi svet, gde ćemo zauvek uživati u svim Božjim darovima. Zaista, „svaki dobar dar i svaki savršen poklon“ dolazi od izvora kiše, Jehove Boga (Jakov 1:17).

[Dijagram/Slika na stranama 16, 17]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

← ← KONDENZACIJA ←

↓ ↑ ↑

PADAVINE TRANSPIRACIJA BILJAKA ISPARAVANJE

↓ POTOCI I REKE ↑

PODZEMNA VODA ↓

↓ → →

[Slike na 16. strani]

Dok se Ilija molio, njegov sluga je ’pogledao prema moru‘