GRČKI istoričar Diodor Sicilijanski živeo je pre 2 000 godina. Niniva je, tvrdio je on, bila četvorougaoni grad; četiri strane ukupno su bile dugačke 480 stadija. To je obim od 96 kilometara! Biblija pruža sličnu sliku, opisujući Ninivu kao veliki grad od „tri dana hoda“ (Jona 3:3).

Kritičari Biblije iz 19. veka odbijali su da veruju da je neki nepoznat grad starog sveta mogao biti tako velik. Takođe su rekli da je Niniva, ako je ikad postojala, sigurno bila deo stare civilizacije koja je prethodila Vavilonu.

U međuvremenu, još jedan arheolog, Ostin Henri Lejard (Austen Henry Layard), počeo je da iskopava ruševine u mestu nazvanom Nimrud oko 42 kilometra jugozapadno od Korsabada. Pokazalo se da su te ruševine Kalah — jedan od četiri asirska grada spomenuta u Postanju 10:11. Zatim je, 1849, Lejard iskopao ruševine masivne palate u mestu nazvanom Kujundžik, između Kalaha i Korsabada. Pokazalo se da je ta palata deo Ninive. Između Korsabada i Kalaha leže ruševine drugih naselja, uključujući nasip nazvan Karamles. „Ako uzmemo četiri velika nasipa Nimrud [Kalah], Kujundžik [Niniva], Korsabad i Karamles, kao uglove kvadrata“, primetio je Lejard, „pokazaće se da njegove četiri strane prilično tačno odgovaraju 480 stadija ili 96 kilometara geografa, što sačinjava trodnevno putovanje proroka [Jone].“

Dakle, izgleda da je Jona uključio sva ta naselja kao jedan „veliki grad“, nazivajući ga po imenu grada koji je prvi nabrojan u Postanju 10:11, naime Niniva. Isto se radi i danas. Na primer, postoji razlika između prvobitnog grada Londona i njegovih predgrađa, koja sačinjavaju ono što se ponekad naziva „šire područje Londona“.