Kralj je takođe počeo da se boji Boga. Ustao je s prestola, skinuo sa sebe raskošno kraljevsko ruho i poput svojih podanika obukao odeću od grubog tkanja, a zatim „seo u pepeo“. Iako je post usledio zbog dobrovoljnog masovnog pokajanja, kralj je sa svojim ’velikašima‘, to jest plemićima, izdao jednu odredbu po kojoj je post sada postao zvanična akcija koja se morala sprovesti u celoj državi. Svi su bili obavezni da nose kostret, čak i životinje.c Kralj je ponizno priznao da je njegov narod kriv za zle postupke i nasilje. Takođe se nadao da će se istiniti Bog sažaliti kad vidi njihovo pokajanje, što se vidi iz reči: ’Možda će istiniti Bog odustati od svog žestokog gneva, da ne izginemo!‘ (Jona 3:6-9).