Savet „začinjen solju“

„Vaš govor neka je uvek ljubazan, začinjen solju, da znate kako treba svakome da odgovorite“ (Kološanima 4:6, NS).

 1, 2. Zašto je naročito važno da hrišćanski savet bude „začinjen solju“?

KROZ čitavu istoriju so je uvek igrala važnu ulogu u pripremanju hrane. Ona služi kao sredstvo za konzervisanje,a doprinosi i poboljšanju ukusa, tako da se mnogi prehrambeni proizvodi koji su bez soli, smatraju bezukusnim i bljutavim. Zato kada je Pavle pisao da hrišćanski govor treba da bude „začinjen solju“, mislio je da takav govor treba da bude izgrađujući kao i prihvatljiv i privlačan (Kološanima 4:6, NS). To naročito važi prilikom davanja saveta. Zašto?

² Svrha savetovanja nije samo u posredovanju informacija. U mnogim slučajevima onaj kome se daje savet zna neka od biblijskih načela koja važe za njegovu situaciju, ali mu je teško da ih primeni ili da uvidi njihovu važnost. U stvari, za jednog hrišćanskog savetodavca jeste izazov da promeni nečiji način razmišljanja (Galatima 6:1; Efescima 4:11 12). Zato je „so“ neophodna.

 3. Koju je pomoć pružio Jehova hrišćanskim savetodavcima?

³ Davanje saveta je zaista izazov i da bi savetodavac dorastao tom izazovu, mora da poseduje znanje i sposobnost razlučivanja (Priče Solomunove 2:1, 2, 9; 2. Timotiju 4:2). Na sreću, Jehova nam je dao Bibliju koja ne sadrži samo neophodno znanje nego i mnogo primera koji pokazuju kako su davali savete Božji ljudi koji su imali sposobnost razlučivanja. Razmatranjem nekih od tih primera pomoći će nam da budemo još delotvorniji savetodavci.

Gledaj na ’izvanrednog savetnika’

 4. Kako može hrišćanski starešina da imitira Isusa Hrista kada daje savet skupštini?

⁴ Na primer, uzmimo u obzir Isusa, ’izvanrednog savetnika’ (Isaija 9:6). Na kraju prvog veka Isus je poslao pismene savete za sedam skupština na području Azije. Ta pisma su izvanredni primeri za starešine koji moraju da daju savet skupštinama — a ta načela isto važe i kod davanja saveta pojedincima. Problemi o kojima je Isus govorio bili su teški: otpad, uticaj „Jezavelje“, duhovna mlakost, materijalizam i drugi problemi (Otkrivenje 2:4, 14, 15, 20—23; 3:1, 14—18). Isus je sasvim otvoreno govorio o tim problemima. Nije bilo sumnje o tome šta je hteo da kaže skupštinama. Danas, kada hrišćanske starešine daju savet skupštinama, treba da ’posole’ ovoj savet poniznošću i ljubaznošću, kao što je to Isus činio (Filipljanima 2:3—8; Matej 11:29). S druge strane, moraju, kao Isus, da budu otvoreni. Savet ne sme da bude toliko neodređen i uopšten da skupština ne primeti o čemu se tu radi.

 5, 6. Koje dalje pouke može da izvuče hrišćanski starešina iz poruka koje je Isus uputio u sedam skupština?

⁵ Zapazi da je Isus, kad god je to bilo moguće, na početku uvek hvalio skupštine, a na kraju zaključio savet izgrađujućim ohrabrenjem (Otkrivenje 2:2, 3, 7; 3:4, 5). I hrišćanski savetodavci treba da začine svoj savet pohvalom i ohrabrenjem. Jedan iskusan starešina rekao je: „Ako braću samo grdimo, ne možemo mnogo postići.“ Čak i ako daju strog savet, starešine ne treba da ostave braću demoralisanu, nego ojačanu i rešenu da u buduće bolje rade (Uporedi 2. Korinćanima 1:1—4).

⁶ A šta je, konačno, bilo sa porukama koje je Isus poslao skupštinama u Smirni i Filadelfiji? Tu braću nije kritikovao. Pošto su oni prolazili kroz teške kušnje, ohrabrio ih je da istraju (Otkrivenje 2:8—11; 3:7—13). Takođe ni hrišćanski nadglednici ne treba samo da daju savet kada je potrebna neka ispravka, nego treba da budu spremni da pohvale braću za njihova dobra dela i da ih ohrabre na istrajnost (Rimljanima 12:12).

Upotrebi ilustracije

 7, 8. a) Kako je bio ’začinjen solju’ savet koji je Isus dao svojim sledbenicima? b) Zašto su ilustracije vredne prilikom davanja saveta?

⁷ Drugi put je Isus dao savet kada su njegovi učenici bili zabrinuti oko toga ko će od njih da bude prvi u nebeskom Carstvu. On je mogao ozbiljno da izgrdi svoje sledbenike. Umesto toga, ’začinio je svoje reči solju’. Pozvao je k sebi jedno malo dete i rekao: „Ko se dakle ponizi kao ovo malo dete, taj je najveći u Carstvu nebeskom“ (Matej 18:1—4; Luka 9:46—48). Savet je bio jasan, ali i ljubazan i izgrađujući. Pokazavši da se Carstvo nebesko umnogome razlikuje od kraljevstava ovog sveta, Isus je ohrabrio svoje sledbenike da budu ponizni i pokušao je da otkloni uzrok svađe.

⁸ Takođe zapazi delotvornu metodu poučavanja, koju je Isus primenio u ovom slučaju. Živu ilustraciju — malo dete! Mudri savetodavci često ’sole’ svoje reči ilustracijama, jer im one pomažu da naglase ozbiljnost neke stvari ili mogu pomoći primaocu saveta da razumno razmisli i sagleda problem u novom svetlu. Često ilustracije doprinose popuštanju zategnutosti.

 9. Navedi još neke primere iz Biblije o upotrebi ilustracija prilikom davanja saveta?

⁹ Kada je Jehova upozorio Kajina da se nalazi u velikoj opasnosti da počini ozbiljan greh, živo je opisao greh kao divlju zver. Rekao je: „Greh vreba na pragu i za tobom jako žudi“ (1. Mojsijeva 4:7, NS). Kada je Jona bio ljut zato što je Jehova poštedeo Ninevljane koji su se pokajali, Bog je dao da izraste tikva, koja je pružala hlad. Kada se, zatim tikva osušila, te se Jona zbog toga žalio, Jehova je rekao: „Tebi je žao tikve... a meni da ne bude žao Ninevije, velikog grada, u kome ima više od sto i dvadeset hiljada ljudi?“ (Jona 4:5—11, NS). Zaista snažan savet!

 10. Kako je jedan hrišćanski savetodavac iz našeg vremena upotrebio ilustraciju da bi pomogao jednoj devojčici da shvati motive svojih roditelja?

¹⁰ Kada se jedna devojčica ljutila zato što su joj roditelji ograničavali druženje sa drugovima i drugaricama iz sveta, jedan putujući nadglednik pokušao je da joj pomogne upotrebivši sledeću ilustraciju: „Ti voliš da šiješ, zar ne? Zamisli da si provela mnogo sati šijući veoma lepu haljinu svojoj drugarici. Ali, kada si joj dala tu haljinu, videla si je kako pere pod u toj haljini. Kako bi se ti osećala?“ Devojčica je priznala da bi bila ljuta. Na to je taj brat rekao: „Tako isto osećaju tvoji roditelji. Oni su uložili mnogo vremena u tvoje odgajanje i ponose se tobom. Zato žele da se družiš sa ljudima koji će sa tobo.m da postupaju ispravno, a ne sa ljudima koji će ti, naposletku, naneti štete. Ta ilustracija je pomogla devojčici da shvati zašto su njeni roditelji zabrinuti.

Postavljaj pitanja

 11. Kako se Jehova delotvorno koristio pitanjima kada je Joni dao savet?

¹¹ Kada je Jehova razgovarao sa Jonom zbog njegovog nerazumnog gneva, sigurno si primetio da mu je, takođe, postavljao pitanja. Budući da je Jona bio ljut zbog toga što Bog nije uništio Nineviju, te tražio da umre, Jehova mu je rekao: „Da li se ti s pravom uspaljuješ u gnevu?“ Jona mu na to nije odgovorio. Zato je Jehova dao da izraste tikva, a zatim je prouzrokovao da usahne. Sada je Jona bio dvostruko više ljut. Jehova ga je opet upitao: „Da li se ti s pravom uspaljuješ u gnevu zbog tikve?“ Ovog puta Jona je odgovorio: „Da, s pravom se uspaljujem u svom gnevu do smrti.“ Pošto je sada Jehova dobio odgovor od proroka, uporedio je Jonin stav sa svojim stavom prema Nineviji, postavivši mu odlučujuće pitanje: „A meni da ne bude žao Ninevije?“ (Jona 4:9, 11, NS). Dakle, Jona je dobio savet od Jehove da usvoji njegov stav prema Ninevljanima koji su se pokajali.

 12. Od koje su vrednosti pitanja prilikom davanja saveta? Prikaži to.

¹² Da, pitanja pomažu savetodavcu da ustanovi šta misli osoba kojoj je potreban savet. Ona, takođe, pomažu da dotični jasnije shvati svoje probleme i motive. Na primer, neko možda insistira da ima pravo da nešto popije pre nego što se odveze kući. Dotični može da misli iskreno: „Alkohol mi ne smeta.“ Njegov prijatelj, koji želi o tome da porazgovara razumno sa njim, mogao bi ovako da argumentuje: „Ali, zamisli da si upleten u neki saobraćajni udes za koji nisi kriv. Šta bi milicija mislila kad bi utvrdila da si pio alkohol? I pretpostavi da je alkohol bar malo uticao na tvoju reakciju. Da li zaista želiš da voziš auto kada tvoji refleksi ne funkcionišu sto posto? Zar ti se isplati da rizikuješ samo zbog jednog pića?“

 13. Na koji način je jedan savetodavac upotrebio Bibliju, zajedno sa pitanjima, da bi dao savet? Zašto je to bilo delotvorno?

¹³ Hrišćanski savet se uvek zasniva na Bibliji. I gde god je moguće, hrišćanski savetodavci upotrebljavaju direktno Bibliju kada daju savet. Biblija je snažna pomoć (Jevrejima 4:12). Da to prikažemo: Jedan iskusan starešina pokušao je da pomogne jednoj osobi koja više nije bila aktivna u službi propovedanja. Starešina je okrenuo pažnju na Isusovu poučnu priču o čoveku koji je imao dva deteta i oba deteta je zamolio da odu u vinograd da rade. Prvo dete je reklo da će otići, ali nije. Drugo je reklo da neće otići da radi, ali se, naposletku, ipak odlučilo da ode (Matej 21:28—31). Zatim je savetodavac upitao: „Koji postupak od ova dva deteta ti oponašaš sada?“ Objavitelj je brzo shvatio o čemu se radi, naročito kada ga je savetodavac još upitao: „Šta misliš kako gleda Jehova, vlasnik vinograda, na tvoju situaciju?“

 14. U kojim drugim situacijama bi pitanja mogla da budu vredno pomoćno sredstvo kada se daje savet?

¹⁴ Slično je i kada se pokušava pomoći onima koji imaju sumnje, bračne ili druge porodične probleme, poteškoće sa drugima, ili se nalaze u drugim teškim situacijama.a Vešta pitanja pomažu primaocu saveta da razmisli, ispita sebe i donese ispravne zaključke.

Slušaj pažljivo

 15. a) Šta su propustila tri Jovova „tešioca“? b) Kako će slušanje pomoći hrišćanskom savetodavcu?

¹⁵ Ne zaboravi: ako postavljaš pitanja, to znači da hoćeš da čuješ i odgovore (Priče Solomunove 18:13). Savetodavci treba da izbegnu zamku u koju su upala tri Jovova „tešioca“. Jov im je govorio, ali oni ga nisu stvarno slušali. Unapred su doneli sud — Jov pati zato što je grešan (Jov 16:2; 22:4—11). Suprotno njima, hrišćanski savetodavac treba da sluša pažljivo. Tako može da zapazi značajne pauze ili promene u glasu, koje ukazuju da još nije sve izrečeno. Možda dodatno pitanje može izvesti na videlo misao koja se skriva negde u kutku svesti dotičnoga (Uporedi Priče Solomunove 20:5).

 16. Šta se zahteva od hrišćanskog savetodavca kada mu je teško da sluša izlive emocija jednog uzrujanog hrišćanina?

¹⁶ Tačno je da to nije uvek lako. Uzbuđenoj osobi mogu da izlete reči: „Mrzim roditelje!“ ili „Ne mogu više da živim sa svojim mužem!“ Potresno je slušati takve izjave. Ali seti se da je Jehova bio voljan da sasluša Asafa kada se ovaj žalio da mu se čini da je uzaludna njegova vernost (Psalam 73:13, 14). Bog je, takođe, slušao kada je Jeremija rekao da je obmanut (Jeremija 20:7). Avakum se, izgleda, žalio da zli ugnjetavaju pravedne, a da Jehova to čak ni ne vidi (Avakum 1:13—17). Isto tako i hrišćanski savetodavci trebaju da budu spremni da slušaju. Ako ljudi zaista tako osećaju, onda savetodavac treba to da zna da bi mogao da pomogne. On treba da izbegava da utiče na onoga kome daje savet tako da ovaj izrazi mišljenje koje bi trebalo da ima, a ne ono koje, u stvari, ima. Savetodavac treba takođe da izbegava da reaguje strogo ili sa predrasudama, jer time možda sputava dotičnoga da otvori svoje srce (Priče Solomunove 14:29; 17:27).

 17. Kako možemo ponekad, ako slušamo svoju braću, da im pružimo utehu?

¹⁷ Ponekad se veći deo našeg savetovanja sastoji u slušanju, dopuštajući osobi da pokaže svoj bol, svoje očajanje ili druge duševne patnje. Kada se Nojemina vratila sa polja Moava, pozdravile su je žene u Izraelu rečima: „Je li to Nojemina?“ Ali Nojemina je odgovorila tužno: „Ne zovite me Nojemina. Nego me zovite Mara, jer mi je Svemogući prouzrokovao veliku gorčinu. Bila sam puna kada sam otišla, a praznih ruku vratio me je Jehova. Zašto da me zovete Nojemina kada je Jehova taj koji me je ponizio i Svemogući je taj koji mi je naneo nesreću?“ (Ruta 1:19—21, NS). Na to Izraelke nisu mogle ništa da odgovore. Ali često možemo da ublažimo bol drugih kada ih jednostavno ljubazno saslušamo dok nam se jadaju.b

Budi realan

 18. a) Kako su neki reagovali na savet Jehove i Isusa Hrista? b) Koju osobinu treba da gaji hrišćanski savetodavac?

¹⁸ Naravno, reakcije na savet su različite. Jona je očigledno potpuno poslušao Jehovin savet. Prorok se tako dobro oporavio od gorčine i gneva da je zabeležio svoje iskustvo da bi i drugi mogli da izvuku pouku iz toga. Isusovim sledbenicima trebalo je vreme da nauče lekciju o poniznosti. Čak i one noći pre nego što će Isus umreti upustili su se u svađu oko toga ko je među njima najveći (Luka 22:24). Dakle, ko daje savet mora da bude strpljiv (Propovednik 7:8). Osoba sa duboko ukorenjenim pogrešnim stavom obično neće da promeni svoj pravac samo zbog nekoliko reči koje joj je uputio jedan starešina. Problemi koji već dugo postoje između bračnih parova neće nestati posle jednog razgovora sa zrelim hrišćaninom. Za lečenje teških bolesti mogu da prođu meseci, a isto je tako sa lečenjem teških duhovnih problema. Ali, neki jednostavno neće da poslušaju zdrav savet. Iako je Kajin dobio savet lično od Jehove, ipak je otišao i ubio svog brata (1. Mojsijeva 4:6—8).

 19. Kako članovi skupštine mogu da pomognu onima koji pate u emocionalnom pogledu?

¹⁹ Ko ima velike probleme treba da bude realan u onome što može da očekuje od skupštine. Suhrišćanin ne može da odstrani hronične depresije ili emocionalna oštećenja, koja su, možda, nastala usled neke tragedije ili strašnog doživljaja. Kada je čovek fizički bolestan, lekar često ne čini ništa drugo nego samo umiruje pacijenta dok vreme radi za lečenje tela. Slično je i sa hrišćaninom koji emocionalno pati, a članovi skupštine mogu da pokušaju da ga umire time što se mole sa njim i za njega, upućuju mu reči ohrabrenja kad god je to moguće i pružaju mu, koliko mogu, praktičnu pomoć. A zatim, obično, vreme i Jehovin duh leče (Priče Solomunove 12:25; Jakov 5:14, 15). Jedna devojka koja je bila žrtva incesta pisala je: „Iako incest može dovesti do velikog opterećenja u emocionalnom pogledu, Jehovina organizacija preduzima mnogo toga da pruži podršku takvoj osobi, te se takav problem može prevazići uz pomoć Biblije i podršku braće i sestara.“c

 20. Koju ulogu igra savet u našim naporima da nastavimo da služimo Jehovi?

²⁰ Da, hrišćani su odgovorni da pomažu jedni drugima. Naročito starešine, ali i ovi drugi u skupštini, takođe treba da budu zainteresovani za dobrobit svoje braće i pruže, ako treba, ljubazan, biblijski savet (Filipljanima 2:4). Naravno, takav savet ne treba biti diktatorski ili surov. Niti bi smeo da poseduje utisak da se želi kontrolisati tuđ život. Umesto toga, treba da bude zasnovan na Bibliji i „začinjen solju“ (Kološanima 4:6). Svakome je ponekad potrebna pomoć i savet koji odgovara vremenu, a koji je ’posoljen’ ljubaznošću i ohrabrenjem, a svima nama će pomoći da ostanemo na putu koji vodi ka večnom životu.

[Fusnote]

Sećaš li se?

◻ Koja obeležja saveta, koje je Isus uputio u sedam skupština, mogu danas pomoći starešinama?

◻ Koji primeri iz Biblije postoje o upotrebi ilustracija prilikom davanja saveta?

◻ Od koje vrednosti su pitanja za hrišćanskog savetodavca?

◻ Kako može da upotrebi Bibliju vešt savetodavac?

◻ Zašto treba pažljivo da sluša onaj koji daje savete?

[Slika na 17. strani]

Isus je upotrebio za ilustraciju jedno malo dete da bi svojim učenicima dao jasan, ljubazan i izgrađujući savet

[Slika na 18. strani]

Jona je bio ogorčen i ljut, ali očigledno je potpuno poslušao Jehovin savet