Ljudi „od svih jezika“ čuju dobru vest

’Deset ljudi od svih jezika naroda reći će: Idemo s vama, jer saznasmo da je s vama Bog‘ (ZAHARIJA 8:23).

 1. Kako se Jehova postarao za najbolje vreme i mesto za nastanak hrišćanstva, kom su prišli ljudi iz mnogih nacija i jezika?

VREME i mesto nisu mogli biti bolji. Bio je Pentekost 33. n. e. Nedeljama ranije, mnoštva Jevreja i prozelita iz barem 15 oblasti ogromnog Rimskog carstva slila su se u Jerusalim da bi proslavili Pashu. Za razliku od konfuzije koja je nastala u drevnom Vavilonu nakon pojave mnogih jezika, ovde je na hiljade njih čulo i jasno razumelo kako obični ljudi, ispunjeni svetim duhom, objavljuju dobru vest na mnogim jezicima koji su se govorili u tom carstvu (Dela apostolska 2:1-12). Tada je nastala hrišćanska skupština i započeto je s jednim međunarodnim, mnogojezičnim obrazovnim delom koje postoji i dan-danas.

 2. Kako su Isusovi učenici na Pentekost 33. n. e ’zadivili‘ svoju šaroliku publiku?

² Isusovi učenici su verovatno govorili grčki, koji je bio uobičajen jezik tog doba. Znali su i hebrejski, jezik kojim se govorilo u hramu. Međutim, tog Pentekosta su ’zadivili‘ svoju šaroliku publiku jer su govorili na maternjim jezicima tih ljudi. Kakav je bio ishod toga? Važne istine koje su ti ljudi slušali na svom maternjem jeziku doprle su do njihovog srca. Do kraja dana, ta mala grupa učenika uvećala se i postala veliko mnoštvo od preko 3 000 ljudi! (Dela apostolska 2:37-42).

 3, 4. Kako se delo propovedanja proširilo nakon što su učenici otišli iz Jerusalima, Judeje i Galileje?

³ Nedugo nakon tog istorijskog događaja, u Jerusalimu je došlo do progonstva i ’svi su se rasuli po judejskim i samarijskim krajevima i objavljivali reč dobre vesti‘ (Dela apostolska 8:1-4). Na primer, u 8. poglavlju Dela apostolskih čitamo o Filipu, objavitelju koji je po svemu sudeći govorio grčki. On je propovedao Samarićanima. Propovedao je i etiopskom zvaničniku koji se povoljno odazvao na poruku o Hristu (Dela apostolska 6:1-5; 8:5-13, 26-40; 21:8, 9).

⁴ Kako su se hrišćani selili u potrazi za mestom gde će van granica Jerusalima, Judeje i Galileje iznova započeti svoj život, nailazili su na nove etničke i jezičke barijere. Neki od njih su mogli propovedati samo Jevrejima. Međutim, učenik Luka kaže: „Neki od njih su bili s Kipra i iz Kirene i oni dođoše u Antiohiju i počeše da razgovaraju s ljudima koji su govorili grčki, objavljujući dobru vest o Gospodu Isusu“ (Dela apostolska 11:19-21).

Nepristran Bog — poruka za sve

 5. Kako se na osnovu dobre vesti vidi da je Jehova nepristran?

⁵ Takav razvoj događaja bio je u skladu s Jehovinom ličnošću, jer on nije pristran Bog. Nakon što je Jehova pomogao Petru da ispravi svoje gledište o ljudima iz nacija, on je s cenjenjem rekao: „Zaista shvatam da Bog nije pristran, nego mu je u svakoj naciji prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35; Psalam 145:9). Apostol Pavle, nekadašnji progonilac hrišćana, rekao je da je Božja „volja da se sve vrste ljudi spasu“, čime je potvrdio da Bog nije pristran (1. Timoteju 2:4). Stvoriteljeva nepristranost se ogleda u tome što je nada u Kraljevstvo dostupna svim ljudima, bez obzira na pol, rasu, nacionalnost ili jezik.

 6, 7. Koja su biblijska proročanstva govorila o tome da će se dobra vest propovedati ljudima iz mnogih naroda i jezika?

⁶ Vekovima ranije bilo je prorečeno da će se dobra vest propovedati širom sveta. Prema Danilovom proročanstvu, „[Isusu] se dade vlast, slava i kraljevstvo, i njemu služahu svi narodi i sva plemena, i ljudi svih jezika“ (Danilo 7:14). Činjenica da se ovaj časopis objavljuje na 151 jeziku i da se distribuiše širom sveta, zahvaljujući čemu možeš čitati o Jehovinom Kraljevstvu, predstavlja ispunjenje tog biblijskog proročanstva.

⁷ Biblija je prorekla da će doći vreme kada će ljudi koji govore razne jezike imati priliku da čuju njenu životospasavajuću poruku. Govoreći o tome da će pravo obožavanje privući mnoge, Zaharija je prorekao: „U to će vreme deset ljudi od svih jezika naroda uhvatiti jednog Judejina [duhom pomazanog hrišćanina koji pripada „Izraelu Božjem“] za skut govoreći: Idemo s vama, jer saznasmo da je s vama Bog“ (Zaharija 8:23; Galatima 6:16). Opisujući ono što je video u jednoj viziji, apostol Jovan je rekao: „Gle! veliko mnoštvo, koje niko nije mogao da izbroji, iz svih nacija i plemena i naroda i jezika, kako stoji pred prestolom i pred Jagnjetom“ (Otkrivenje 7:9). Mi svojim očima vidimo kako se ispunjavaju ova proročanstva!

Doći do ljudi svih vrsta

 8. Zbog kojih se okolnosti danas moramo prilagođavati dok vršimo delo propovedanja?

⁸ Danas se sve više ljudi seli u druge zemlje. Globalizacija je stvorila novu eru migracija. Veliki broj ljudi iz ratom pogođenih i ekonomski siromašnih područja seli se u stabilnije zemlje, tražeći siguran život. U mnogim zemljama, priliv imigranata i izbeglica doveo je do formiranja etničkih grupa koje govore neki drugi jezik. Na primer, u Finskoj se govori više od 120 jezika, dok u Australiji taj broj iznosi više od 200. U samo jednom gradu u Sjedinjenim Državama — u San Dijegu — može se čuti više od 100 jezika!

 9. Kako treba da gledamo na to što na našem području ima ljudi koji govore neki drugi jezik?

⁹ Da li mi hrišćani na prisustvo tih ljudi koji govore druge jezike gledamo kao na neku smetnju našoj službi? Naravno da ne! Umesto toga, na to gledamo kao na odličnu priliku da proširimo područje na kom svedočimo — gledamo kao na ’polja koja se bele za žetvu‘ (Jovan 4:35). Nama je stalo do toga da pomognemo ljudima koji su svesni svojih duhovnih potreba, bez obzira na to kojoj naciji pripadaju ili koji jezik govore (Matej 5:3). Zahvaljujući tome, svake godine sve više ljudi od ’svakog jezika‘ postaju Hristovi učenici (Otkrivenje 14:6). Na primer, do avgusta 2004. godine, u Nemačkoj se delo propovedanja obavljalo na oko 40 jezika. U isto vreme, dobra vest se u Australiji propovedala na skoro 30 jezika, dok se pre samo deset godina propovedala na 18. Jehovini svedoci u Grčkoj propovedaju na skoro 20 jezika. Širom sveta, oko 80 posto Jehovinih svedoka ne govori engleski, koji je glavni međunarodni jezik današnjice.

10. Koja je uloga svakog objavitelja u stvaranju učenika od ljudi iz „svih nacija“?

¹⁰ Zaista se ispunjava Isusova zapovest da se ’stvaraju učenici od ljudi iz svih nacija‘! (Matej 28:19). Jehovini svedoci su svesrdno prihvatili taj zadatak i zato propovedaju u 235 zemalja i izdaju literaturu na više od 400 jezika. Premda Jehovina organizacija obezbeđuje materijal koji je potreban da bi se došlo do ljudi, svaki objavitelj Kraljevstva mora preuzeti inicijativu da bi biblijsku poruku preneo ’ljudima svih vrsta‘ na jeziku koji oni najbolje razumeju (Jovan 1:7). Zahvaljujući tim ujedinjenim naporima, milioni ljudi raznih jezičkih grupa izvlače korist iz dobre vesti (Rimljanima 10:14, 15). Zaista, svako od nas igra veoma važnu ulogu!

Kako se uhvatiti u koštac sa izazovom

11, 12. (a) Koji se izazovi moraju savladati, i kako sveti duh pomaže u tome? (b) Zašto je uglavnom bolje propovedati ljudima na njihovom maternjem jeziku?

¹¹ Danas bi mnogi objavitelji Kraljevstva voleli da nauče neki jezik, ali ne mogu očekivati neke čudesne darove Božjeg duha (1. Korinćanima 13:8). Učenje novog jezika predstavlja veliki poduhvat. Čak i oni koji već znaju neki drugi jezik moraju da prilagode svoj način razmišljanja i pristup kako bi biblijska poruka zvučala privlačno ljudima koji govore taj jezik, pošto su im poreklo i kultura takođe drugačiji. Osim toga, novi imigranti često su stidljivi i povučeni, i potrebno je uložiti dosta truda da bi se razumelo kako razmišljaju.

¹² Međutim, sveti duh još uvek pomaže Jehovinim slugama u njihovom nastojanju da pomognu ljudima koji govore druge jezike (Luka 11:13). Umesto da nam nekim čudom podari sposobnost da govorimo drugi jezik, taj duh u nama može pojačati želju da komuniciramo s ljudima koji ne govore naš jezik (Psalam 143:10). Tačno je da kada ljudima propovedamo biblijsku poruku ili ih poučavamo biblijskoj istini na nekom jeziku koji nije njihov maternji možemo dopreti do njihovog uma. Međutim, da bismo doprli do srca svojih slušalaca, uglavnom je bolje da govorimo na njihovom maternjem jeziku — jeziku pomoću kojeg možemo dopreti do njihovih najdubljih težnji, motiva i nada (Luka 24:32).

13, 14. (a) Šta motiviše neke da započnu s propovedanjem na nekom drugom jeziku? (b) Kako se vidi duh samopožrtvovanosti?

¹³ Mnogi objavitelji Kraljevstva su odlučili da propovedaju ljudima koji govore neki drugi jezik kad su zapazili dobar odaziv na biblijsku istinu. Drugi osećaju neku vrstu okrepljenja kad im služba postane izazovnija i zanimljivija. U izveštaju jedne podružnice Jehovinih svedoka iz južne Evrope stoji da „mnogi ljudi koji su došli iz Istočne Evrope žude za istinom“. Kakvo je samo zadovoljstvo pomagati tim prijemljivim osobama! (Isaija 55:1, 2).

¹⁴ Međutim, ako želimo da budemo uspešni u ovom delu potrebno je da budemo odlučni i samopožrtvovani (Psalam 110:3). Na primer, dosta porodica Svedoka iz Japana preselilo se iz svojih udobnih domova u velikim gradovima u udaljena područja da bi pomagali grupama kineskih imigranata da razumeju Bibliju. Na zapadnoj obali Sjedinjenih Država, objavitelji redovno provode u putu sat do dva da bi proučavali s ljudima koji su došli s Filipina. Jedan bračni par u Norveškoj proučava Bibliju s jednom porodicom iz Avganistana. Svedoci koriste englesko i norveško izdanje brošure Šta Bog zahteva od nas?a S druge strane, ta porodica čita odlomke iz iste te brošure na persijskom, koji je najsličniji njihovom maternjem jeziku dariju. Komuniciraju na norveškom i engleskom. Takav duh samopožrtvovanosti i prilagodljivosti biva bogato nagrađen kad se stranci povoljno odazovu na dobru vest.b

15. Kako svi možemo učestvovati u delu propovedanja koje se obavlja na mnogim jezicima?

¹⁵ Možeš li i ti da učestvuješ u ovom mnogojezičnom delu? Zašto ne bi započeo tako što bi razmislio o tome koji se strani jezici govore u mestu u kom živiš? Zatim bi mogao da sa sobom nosiš neke traktate i brošure na tim jezicima. Brošurica Dobra vest za ljude iz svih naroda, koja je izdata 2004, već pomaže u prenošenju nade u Kraljevstvo zahvaljujući svojoj jednostavnoj, pozitivnoj poruci na brojnim jezicima. (Vidi članak „Dobra vest za ljude iz svih naroda“, na 32. strani.)

„Ljubite stranca“

16. Kako odgovorna braća mogu pokazati da zaista žele da pomognu ljudima koji govore neki drugi jezik?

¹⁶ Bez obzira na to da li učimo neki strani jezik ili ne, svi možemo dati svoj doprinos duhovnom napretku stranaca u svojoj sredini. Jehova je uputio svoj narod da ’ljubi stranca‘ (Ponovljeni zakoni 10:18, 19). Na primer, u jednom velikom gradu u Severnoj Americi, u jednoj Dvorani Kraljevstva sastaje se pet skupština. Kao i u većini dvorana, svake godine se menja vreme održavanja sastanaka, zbog čega je trebalo da se sastanak na kineskom održava nedeljom uveče. Međutim, to bi značilo da mnogi imigranti koji rade u restoranima ne bi mogli da dolaze na sastanke. Starešine iz drugih skupština spremno su pristali da naprave neke promene kako bi se sastanci na kineskom održavali nedeljom pre podne.

17. Kakav stav treba da imamo kad neko odluči da se preseli kako bi pomagao ljudima koji govore neki drugi jezik?

¹⁷ Brižni nadglednici pohvaljuju braću i sestre koji imaju određene veštine i sposobnosti, i uz to još žele da se presele na neko drugo mesto kako bi pomagali ljudima koji govore neki drugi jezik. Odlazak takvih iskusnih učitelja Biblije može predstavljati gubitak za skupštinu, ali nadglednici imaju isti stav kakav su imale starešine iz Listre i Ikonije. Te starešine nisu sprečavale Timoteja da ode s Pavlom i pored toga što je Timotej bio veoma koristan u tim skupštinama (Dela apostolska 16:1-4). Pored toga, oni koji predvode u delu propovedanja nisu uplašeni zbog drugačijeg mentaliteta i običaja stranaca. Njima ne smetaju te razlike i oni traže načine da razvijaju dobre odnose zarad dobre vesti (1. Korinćanima 9:22, 23).

18. Koja su se velika vrata koja vode u aktivnost otvorila svima?

¹⁸ Kao što je i prorečeno, dobra vest se propoveda ’ljudima svih jezika‘. Među onima koji govore neke druge jezike i dalje postoji predivan potencijal za porast. Na hiljade sposobnih objavitelja ušlo je na ova „velika vrata koja vode u aktivnost“ (1. Korinćanima 16:9). Pa ipak, sledeći članak će nam pokazati da je za rad na ovim područjima potrebno još nešto.

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Kako možemo oponašati Jehovu u pokazivanju nepristranosti prema svim ljudima?

• Kakav stav treba da imamo prema ljudima na našem području koji ne govore naš jezik?

• Zašto je dobro propovedati ljudima na njihovom maternjem jeziku?

• Kako možemo pokazati zanimanje za strance u našoj sredini?

[Mapa/Slika na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Rim

KRIT

AZIJA

FRIGIJA

PAMFILIJA

PONT

KAPADOKIJA

MESOPOTAMIJA

MEDIJA

PARTIJA

ELAM

ARABIJA

LIBIJA

EGIPAT

JUDEJA

Jerusalim

[vodene površine]

Sredozemno more

Crno more

Crveno more

Persijski zaliv

[Slika]

Na Pentekost 33. n. e., ljudi iz 15 oblasti Rimskog carstva čuli su dobru vest na svom maternjem jeziku

[Slike na 24. strani]

Mnogi stranci se povoljno odazivaju na biblijsku istinu

[Slika na 25. strani]

Natpis na Dvorani Kraljevstva na pet jezika