Da li ste u Božjoj „knjizi sećanja“?

DA LI Jehova Bog zapaža trud koji njegove sluge ulažu da bi mu ugodile? I te kako! Ali on ne uočava samo njihove reči hvale i dela koja su mu ugodna. On primećuje čak i kada s dubokim poštovanjem razmišljaju o njemu. Štaviše, Jehova nikada neće zaboraviti svoj narod i njegova dobra dela. Zašto možemo biti sigurni u to? Odgovor se nalazi u rečima proroka Malahije. (Pročitajte Malahiju 3:16.)

U petom veku pre n. e., kada je Malahija prorokovao, stanje u Izraelu je u moralnom i religioznom smislu bilo očajno. Sveštenici su zanemarivali svoje dužnosti, a narod se upustio u postupke koji sramote Boga, kao što su vračanje, preljuba i prevara (Malahija 2:8; 3:5). Međutim, usred takve iskvarenosti, postojala je grupa Izraelaca koji su ostali verni. Šta su oni radili?

„Oni koji se boje Jehove razgovarali [su] jedan s drugim“, objašnjava Malahija. Strah od Boga je pozitivno osećanje. Malahija ovde govori o Izraelcima koji su u isto vreme osećali iskreno poštovanje prema Bogu i zdrav strah od toga da će ga izneveriti. Zapazite da su ti bogobojazni pojedinci „razgovarali jedan s drugim“. Očigledno su se okupili da hvale Jehovu i međusobno se ohrabre, da ne bi klonuli i dozvolili da ih okolina iskvari.

Verni Izraelci su pokazali poštovanje prema Jehovi na još jedan važan način: Oni su ’razmišljali o njegovom imenu‘. U nekim prevodima piše da su ’poštovali Njegovo ime‘. Ti odani pojedinci su Jehovu slavili čak i u svojim mislima. U svom srcu, oni su s dubokim poštovanjem razmišljali o Jehovi i njegovom velikom imenu. Da li je Jehova to zapazio?

Malahija kaže: „Jehova je pazio i slušao.“ Sa svog uzvišenog boravišta na nebesima, Jehova je takoreći prignuo uho i čuo svaku reč hvale koju su izgovorile njegove sluge. Takođe je obratio pažnju na njihova razmišljanja (Psalam 94:11). Ali on je otišao i dalje od toga.

„Pred njim je počela da se piše knjiga sećanja“, beleži dalje Malahija. Ta knjiga je zapis o svima koji besprekorno služe Bogu. Zašto se zove „knjiga sećanja“?a Zato što će Jehova uvek pamtiti svoje verne sluge i sve što oni rade da bi mu ugodili — svako dobro delo, reč i misao. Bog ih se seća s određenim razlogom. On obećava da će nagraditi večnim životom one čija imena su neizbrisivo zapisana u njegovoj knjizi sećanjab (Psalam 37:29).

Zaista je utešno znati da Jehova ceni sve ono što radimo dok mu služimo! Reči iz Malahije 3:16 navode nas na ozbiljno razmišljanje. Dobro je da se pitamo: ’Da li je moje ime u Božjoj „knjizi sećanja“?‘ Biće ako se svaki dan trudimo da naši postupci, reči i misli budu nešto čega će se Jehova rado sećati.