13. biblijska knjiga — 1. Letopisa

Pisac: Jezdra

Mesto pisanja: Jerusalim (?)

Pisanje završeno: otprilike 460. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: (nakon 1. Letopisa 9:44) 1077-1037. pre n. e.

 1. Zašto je Prva letopisa vrlo važan i poučan deo Božje Reči?

DA LI je Prva letopisa samo neki suvoparan spisak rodoslovlja? Da li se u njoj samo ponavljaju događaji opisani u Samuilovim knjigama i u knjigama o kraljevima? Nipošto! Ona je poučan i vrlo važan deo Božje Reči. U vreme kada je napisana odigrala je važnu ulogu u ponovnom organizovanju izraelskog naroda i verske službe, a pokazala se kao vrlo važna i korisna za budućnost, pa tako i za naše vreme, u pokazivanju toga kako treba na ispravan način služiti Bogu. Prva letopisa sadrži neke od najlepših hvalospeva upućenih Jehovi koje možemo naći u Bibliji. Ona nam pomaže da predstavimo sebi koliko će biti divno u Jehovinom pravednom Kraljevstvu, tako da svi koji očekuju dolazak tog Kraljevstva treba da je proučavaju i da uče iz nje. Vekovima su i Jevreji i hrišćani pokazivali da cene obe knjige Letopisa. Prevodilac Biblije Jeronim imao je veoma visoko mišljenje o Prvoj i Drugoj letopisa i smatrao ih je „sažetkom Starog zaveta“. On je rekao da su „te knjige toliko značajne i važne da onaj ko smatra da je upoznat sa svetim spisima, a ne poznaje njih, samo zavarava samog sebe“.a

 2. Zašto su bili napisani Letopisi?

² Dve knjige letopisa po svemu sudeći su prvobitno sačinjavale jednu knjigu, to jest svitak, koji je kasnije zbog praktičnosti bio podeljen na dva dela. Zašto su bili napisani Letopisi? Razmotrimo okolnosti u kojima su nastali. Izgnanstvo u Vavilonu okončano je otprilike 77 godina pre toga. Judejci su se vratili u svoju zemlju. Međutim, mnogi su krenuli u opasnom pravcu i odstupili od služenja Jehovi u obnovljenom hramu u Jerusalimu. Persijski kralj je ovlastio Jezdru da uredi Jehovin dom i da postavi sudije i učitelje koji će poučiti narod Božjem i kraljevskom zakonu. Tačni rodoslovni popisi bili su neophodni kako bi samo ovlašćene osobe služile kao sveštenici i kako bi se potvrdilo plemensko nasledstvo, od kog su sveštenici dobijali svoj deo za izdržavanje. Osim toga, zbog Jehovinih proročanstava o Kraljevstvu, bilo je vrlo važno da postoji jasan i pouzdan zapis o Judinoj i Davidovoj lozi.

 3. (a) Na šta je Jezdra želeo da podseti Judejce? (b) Zašto se usredsredio na istoriju Jude i kako je naglasio važnost prave religije?

³ Jezdra je žarko želeo da trgne Judejce iz njihove ravnodušnosti i podseti ih da će upravo oni iskusiti Jehovinu milost koju je Jehova zasigurao sklapanjem saveza. Stoga im je u Letopisima izneo celokupnu istoriju izraelskog naroda i ljudskog roda, vraćajući se sve do prvog čoveka Adama. Pošto je Davidovo kraljevstvo bilo ključna tema, Jezdra se usredsredio na Judinu istoriju i nije se gotovo uopšte osvrtao na krajnje negativan istorijski izveštaj o desetoplemenskom kraljevstvu. Opisivao je kako su Judini najveći kraljevi gradili ili obnavljali hram i revno predvodili narod u obožavanju Boga. Ukazao je na grehe povezane s krivom religijom koji su doveli do propasti kraljevstva, ali je istakao i Božja obećanja o obnovi. Naglasio je koliko je važno da se poštuje pravi Bog usmerivši pažnju na mnoge pojedinosti u vezi s hramom, njegovim sveštenicima, Levitima, pevačima i tako dalje. Izraelci su sigurno bili veoma ohrabreni istorijskim izveštajem koji se usredsredio na pravi razlog njihovog povratka iz izgnanstva — obnavljanje obožavanja Jehove u Jerusalimu.

 4. Koji dokazi pokazuju da je Jezdra napisao Letopise?

⁴ Postoje li dokazi da je Jezdra napisao Letopise? Poslednja dva stiha Druge letopisa ista su kao i prva dva stiha Jezdrine knjige, a misao kojom se završava Druga letopisa nastavlja se u Jezdri 1:3. Iz toga možemo zaključiti da Letopisi i Jezdrina knjiga imaju zajedničkog pisca. U prilog tome svedoče i isti stil, način izražavanja, formulacija misli i način pisanja u ove dve knjige. Neki izrazi koje srećemo u njima ne mogu se naći ni u jednoj drugoj biblijskoj knjizi. Dakle, Jezdra, pisac Jezdrine knjige, sigurno je napisao i Letopise. Jevrejska tradicija podupire taj zaključak.

 5. Koja je duhovna i svetovna ovlašćenja Jezdra dobio?

⁵ Jezdra je bio najpogodnija osoba koja bi sastavila ovaj verodostojan i tačan istorijski izveštaj. „Jezdra je pripremio svoje srce da istražuje Jehovin zakon, da postupa po njemu i da u Izraelu poučava propisima i pravdi“ (Jezd. 7:10). Jehova mu je pomogao svojim svetim duhom. Persijski vladar je prepoznao kod Jezdre Božju mudrost i dao mu velika ovlašćenja u pokrajini Judi (Jezd. 7:12-26). Pošto je dobio ovlašćenja i od Boga i od kralja, Jezdra je mogao da napiše svoj izveštaj koristeći najbolja dokumenta koja su tada bila dostupna.

 6. Zašto se možemo pouzdati u tačnost Letopisa?

⁶ Jezdra je bio izvanredan istraživač. Pretraživao je starije jevrejske istorijske zapise koje su u svoje vreme sakupili pouzdani proroci, kao i zapise koje su sastavili službeni pisari i čuvari državnih spisa. Neki od spisa kojima se služio možda su bili državni spisi Izraela i Jude, rodoslovni popisi, istorijska dela koja su napisali proroci i spisi koje su čuvali poglavari plemena ili porodica. Jezdra je citirao najmanje dvadeset takvih izvora.b Time što je direktno citirao te izvore pošteno je omogućio svojim savremenicima da ih provere ukoliko to žele, a to je umnogome doprinelo uverljivosti i verodostojnosti njegovih reči. Možemo se pouzdati u tačnost Letopisa iz istih razloga iz kojih su to mogli učiniti i Judejci Jezdrinog vremena.

 7. Kada su Letopisi napisani, ko ih je smatrao verodostojnim i koje razdoblje obuhvataju?

⁷ Budući da je Jezdra „otišao iz Vavilona“ sedme godine persijskog kralja Artakserksa Dugorukog (Longimanusa), to jest 468. pre n. e., a nije spomenuo Nemijin značajan dolazak 455. pre n. e., Letopisi su po svoj prilici nastali u Jerusalimu između ta dva datuma, verovatno otprilike 460. pre n. e. (Jezd. 7:1-7; Nem. 2:1-18). Judejci Jezdrinog vremena smatrali su Letopise autentičnim delom ’Pisma koje je nadahnuto od Boga i korisno‘. Zvali su ih Divre Hajamim, što znači „dnevni događaji“, to jest istorija tih dana ili tog vremena. Otprilike 200 godina kasnije i prevodioci grčke Septuaginte su uvrstili Letopise u kanonske knjige. Knjigu su podelili na dva dela. Pošto su smatrali da ona dopunjuje Samuilove knjige i knjige o kraljevima, ili čak sve spise koji su do tada nastali, nazvali su je Paralipomenon, što znači „propuštene (nespomenute, izostavljene) stvari“. Iako to ime nije naročito prikladno, njihov postupak pokazuje da su Letopise smatrali verodostojnim, nadahnutim delom Božje Reči. Dok je pripremao latinsku Vulgatu, Jeronim je predložio: „Mogli bismo ih nazvati Hronikom (što u stvari znači Letopis) cele istorije Božjeg naroda.“ Otuda potiče naziv „Letopisi“. Letopis predstavlja zapis u kom se događaji beleže po redosledu kojim su se odigrali. Nakon rodoslovnih popisa, Prva letopisa uglavnom govori o vremenu kralja Davida, od 1077. pre n. e. sve do njegove smrti.

SADRŽAJ PRVE KNJIGE LETOPISA

 8. Na koja dva dela se može podeliti Prva letopisa?

⁸ Prva letopisa se logično može podeliti na dva dela: prvih 9 poglavlja, koja se uglavnom sastoje od rodoslovlja, i poslednjih 20 poglavlja, koja se bave događajima unutar 40 godina — od Saulove smrti do kraja Davidovog vladanja.

 9. Zašto nema razloga da se daje prednost kasnijem datumu pisanja Letopisa?

⁹ Rodoslovlja (1:1–9:44). Ova poglavlja obuhvataju rodoslovlje od Adama do Zorovaveljevih potomaka (1:1; 3:19-24). Mnogi prevodi prate Zorovaveljevu lozu do desetog naraštaja. Pošto se Zorovavelj vratio u Jerusalim 537. pre n. e., nije bilo moguće da se tolike generacije rode do 460. pre n. e., kada je Jezdra verovatno završio pisanje knjige. Međutim, pošto je hebrejski tekst u ovom delu nepotpun, ne može se ustanoviti u kakvom je srodstvu sa Zorovaveljom bila većina navedenih ljudi. Stoga nema razloga da se daje prednost kasnijem datumu pisanja Letopisa, kao što to neki čine.

10. (a) Koji se naraštaji najpre navode? (b) Čije rodoslovlje logično sledi na početku drugog poglavlja? (v) Koji se drugi rodoslovni popisi navode i s kojim popisom se završava ovaj deo izveštaja?

¹⁰ Prvo se navodi deset naraštaja od Adama do Noja, a zatim deset naraštaja do Avrahama. Navedeni su Avrahamovi sinovi i njihovi potomci, zatim Isavovi i Sirovi potomci, koji su živeli u brdovitom području Sira, kao i prvi kraljevi koji su vladali u Edomu. Međutim, izveštaj se od drugog poglavlja bavi Izraelovim, to jest Jakovljevim potomcima, pri čemu se najpre prati Judino rodoslovlje, a zatim navodi deset naraštaja do Davida (2:1-14). Navodi se i rodoslovni popis drugih plemena, s posebnim osvrtom na Levijevo pleme i prvosveštenike, a kao poslednje se navodi rodoslovlje Venijaminovog plemena u okviru kojeg se spominje kralj Saul, što je poslužilo kao uvod u istorijski deo knjige. Ponekad može izgledati da su Jezdrina rodoslovlja protivrečna drugim delovima Biblije. Međutim, moramo imati na umu da su pojedine osobe bile poznate i pod drugim imenima, kao i da se jezik s vremenom menja, pa je moglo doći do promene u pisanju pojedinih imena. Pažljivo proučavanje otklanja većinu nedoumica.

11. Navedi neke korisne informacije koje su uključene u rodoslovlja.

¹¹ Jezdra je u rodoslovlja ponegde uključio neke istorijske i geografske pojedinosti koje pojašnjavaju izveštaj i podsećaju nas na neke važne detalje. Tako, na primer, on prilikom nabrajanja Ruvimovih potomaka dodaje jednu važnu pojedinost: „Sinovi Ruvima, Izraelovog prvenca (on je bio prvenac, ali je oskrnavio postelju svog oca pa je njegovo pravo koje je imao kao prvenac bilo dato sinovima Josifa, Izraelovog sina, tako da on nije bio upisan u rodoslovlje kao prvenac. Iako je Juda bio nadmoćniji od svoje braće i iako je od njega potekao vođa, ipak je pravo koje ima prvenac dobio Josif)“ (5:1, 2). U ovih nekoliko reči objašnjeno je mnogo toga. Uz to, samo u Letopisima možemo saznati da su Joav, Amasa i Avisaj bili Davidovi sestrići, a to nam pomaže da bolje razumemo različite događaje iz njihovog života (2:16, 17).

12. Kako je Saul poginuo?

¹² Saula nevernost vodi u smrt (10:1-14). Izveštaj započinje žestokim napadom Filisteja na gori Gelvuji u kojem su poginula tri Saulova sina, a među njima i Jonatan. Tada je i Saul bio ranjen. Pošto nije želeo da ga zarobe neprijatelji, rekao je sluzi koji mu je nosio oružje: „Izvuci svoj mač i probodi me da ne dođu ti neobrezani, pa da me zlostavljaju.“ Međutim, sluga to nije hteo da uradi, pa je Saul izvršio samoubistvo. Tako je Saul poginuo „jer je izneverio Jehovu zato što nije držao Jehovinu reč i zato što je pitao za savet ženu koja priziva duhove. On nije pitao Jehovu za savet“ (10:4, 13, 14). Jehova je dao kraljevstvo Davidu.

13. Kako je jačala Davidova kraljevska vlast?

¹³ Potvrđena Davidova kraljevska vlast (11: 1–12:40). Posle nekog vremena skupilo se dvanaest plemena kod Davida u Hevronu i pomazalo ga za kralja nad celim Izraelom. David je osvojio Sion i „bivao sve moćniji, jer je Jehova nad vojskama bio s njim“ (11:9). Vojskom su zapovedali hrabri junaci i Jehova je preko njih „dao veliku pobedu“ (11:14). David je dobio jednodušnu podršku svojih ratnika koji su odlučili da ga postave za kralja. Ceo Izrael je slavio i veselio se.

14. Kako je David prošao u bitkama s Filistejima i kojom prilikom je nastao jedan radostan hvalospev?

¹⁴ David i Jehovin kovčeg (13:1–16:36). David se posavetovao s narodnim vođama i složili su se da se kovčeg iz Kirijat-Jarima, gde se nalazio otprilike sedamdeset godina, prenese u Jerusalim. Na putu je poginuo Uza jer nije poštovao Božja uputstva, pa je kovčeg neko vreme ostao u Ovid-Edomovoj kući (Br. 4:15). Filisteji su opet krenuli u pljačkaške pohode po Izraelu, ali im je David dvaput naneo težak poraz — kod Val-Ferasima i Gavaona. Zatim se opisuje kako su Leviti poslušali Davida i u skladu s teokratskim uputstvima uspešno preneli kovčeg u Jerusalim. Tamo su ga uz ples i veliko veselje postavili u šator koji je David podigao za njega. Zatim su prineli žrtve paljenice i pevali, a David je za tu priliku napisao hvalospev Jehovi. Vrhunac tog hvalospeva izražen je rečima: „Neka se raduju nebesa i neka se veseli zemlja! Neka govore među narodima: ’Jehova je počeo da kraljuje!‘“ (1. Let. 16:31). Bio je to zaista dirljiv događaj koji je ojačao veru svih prisutnih. Kasnije je taj Davidov hvalospev poslužio kao temelj za nove hvalospeve, među koje spada i 96. psalam. Još jedan od njih zapisan je u prvih petnaest stihova 105. psalma.

15. Koje je divno obećanje Jehova dao Davidu kao odgovor na njegovu želju da mu sagradi dom?

¹⁵ David i Jehovin dom (16:37–17:27). U to vreme, neke aktivnosti u Izraelu su bile neobično organizovane. Naime, kovčeg saveza se nalazio u šatoru u Jerusalimu, gde su služili Asaf i njegova braća, a sveti šator u kojem su prvosveštenik Sadok i njegova braća prinosili žrtve određene zakonom nalazio se nekoliko kilometara severozapadno od Jerusalima, u Gavaonu. David je uvek razmišljao kako da uzvisi i objedini službu Jehovi, pa je izrazio želju da sagradi dom za Jehovin kovčeg saveza. Ali Jehova je rekao da mu dom neće sagraditi David, nego njegov sin, a Jehova će „doveka utvrditi njegov presto“ i biće mu milostiv kao otac sinu (17:11-13). Davida je duboko dirnulo to divno Jehovino obećanje, taj savez za večno kraljevstvo. Svoju veliku zahvalnost pokazao je moleći se da Jehovino ime bude „dostojno poverenja i veliko... doveka“ i da Jehova blagoslovi njegov dom (17:24).

16. Koje je obećanje Jehova ispunio preko Davida i kako je David sagrešio?

¹⁶ Davidove pobede (18:1–21:17). Jehova je preko Davida ispunio svoje obećanje da će celu Obećanu zemlju dati Avrahamovim potomcima (18:3). U brzom sledu Davidovih vojnih pohoda Jehova je „štitio Davida“ kud god je išao (18:6). David je izvojevao velike vojne pobede i pokorio Filisteje, pobio Moavce, porazio kralja Sove, naterao Sirijce da mu plaćaju danak i pobedio Edomce, Amonce i Amaličane. Međutim, Satana je naveo Davida da prebroji Izrael i tako počini greh. Jehova je za kaznu pustio pošast na Izrael, ali posle nekog vremena milostivo ju je zaustavio na Ornanovom gumnu. Ipak, poginulo je 70 000 ljudi.

17. Šta je David pripremio za gradnju Jehovinog doma i kako je bodrio Solomona?

¹⁷ Davidove pripreme za gradnju hrama (21: 18–22:19). David je preko Gada dobio poruku od anđela da „podigne oltar Jehovi na gumnu Ornana Jevusejina“ (21:18). Kada je kupio gumno od Ornana, David je tamo poslušno prineo žrtve i prizvao Jehovu, koji mu je odgovorio „vatrom koja se s neba spustila na oltar za žrtve paljenice“ (21:26). David je zaključio da Jehova želi da mu se na tom mestu sagradi dom i zapovedio je da se počne sa klesanjem kamenja i skupljanjem građe, govoreći: „Moj sin Solomon je mlad i neiskusan, a dom koji treba da sagradi Jehovi treba da bude nešto zaista veličanstveno, da u svim zemljama bude čuven po svojoj lepoti. Zato ću mu sada pripremiti sve što treba“ (22:5). Objasnio je Solomonu da Jehova nije dopustio da mu on sagradi dom jer je bio ratnik i prolio je mnogo krvi. Podstakao je svog sina da bude hrabar i odlučan u tom poduhvatu, rekavši mu: „Idi i gradi, i neka Jehova bude s tobom“ (22:16).

18. Zašto je bio izvršen popis?

¹⁸ David organizuje službu Jehovi (23:1–29: 30). Potom je bio izvršen popis naroda, ali ovog puta u skladu s Božjom voljom, kako bi se mogla ponovo organizovati sveštenička i levitska služba. Tu možemo naći najdetaljniji opis levitskih zaduženja u celoj Bibliji. Zatim su bile određene grupe vojnika koje su služile kralju.

19. Kojim rečima je David poverio posao Solomonu, koji mu je nacrt dao i kakav je divan primer pružio?

¹⁹ Pred kraj svoje vladavine koja je obilovala zanimljivim događajima, David je sakupio predstavnike celog naroda, ’Jehovinog zbora‘ (28:8). Kralj je ustao i rekao: „Čujte me, braćo moja i narode moj!“ Zatim im je govorio kako je u svom srcu imao želju da sagradi ’dom istinitom Bogu‘. Pred njima je poverio važan posao Solomonu, govoreći: „A ti, sine moj Solomone, upoznaj Boga svog oca i služi mu celim srcem i radosnom dušom, jer Jehova ispituje sva srca i svaku pomisao i želju razabire. Ako ga budeš tražio, daće ti da ga nađeš. Ali ako ga napustiš, odbaciće te zauvek. Znaj sada da te je Jehova izabrao da sagradiš dom koji će biti svetilište. Budi hrabar i kreni na posao“ (28:2, 9, 10, 12). David je dao mladom Solomonu detaljan nacrt, koji je dobio pod nadahnućem od Jehove. Za gradnju je priložio ogroman deo svog imetka — 3 000 talanata zlata i 7 000 talanata srebra koje je čuvao za tu priliku. Kada su knezovi i narod videli njegov divan primer, priložili su 5 000 talanata i 10 000 darika zlata, 10 000 talanata srebra, kao i mnogo gvožđa i bakrac (29:3-7). Narod se radovao što je mogao da učestvuje u tome.

20. Koje reči predstavljaju vrhunac Davidove završne molitve?

²⁰ David je zatim hvalio Jehovu u molitvi i priznao da sve to ogromno bogatstvo koje su priložili zapravo dolazi iz Jehovine ruke i molio ga je da i dalje blagosilja narod i Solomona. Vrhunac ove Davidove završne molitve jesu reči kojima je veličao Jehovino kraljevstvo i njegovo slavno ime: „Blagoslovljen da si, Jehova, Bože našeg oca Izraela, oduvek i zauvek. Tebi, Jehova, pripada veličanstvo i moć i lepota i uzvišenost i čast, jer je tvoje sve što je na nebu i na zemlji. Tebi, Jehova, pripada kraljevstvo, ti si uzvišen kao poglavar nad svima. Od tebe dolazi bogatstvo i slava, ti vladaš nad svim. U tvojoj je ruci sila i moć, i ti svojom rukom možeš da uzvisiš i ojačaš svakoga. Zato ti sada zahvaljujemo, Bože naš, i hvalimo divno ime tvoje“ (29:10-13).

21. Kako se završava Prva letopisa?

²¹ Solomon je po drugi put bio pomazan, pa je seo na „Jehovin presto“ umesto ostarelog Davida. Nakon 40-godišnjeg kraljevanja, David je umro „u dubokoj starosti, nauživavši se života, bogatstva i slave“ (29:23, 28). Jezdra završava Prvu letopisa u uzvišenom tonu, naglašavajući koliko je Davidovo kraljevstvo bilo nadmoćnije od svih drugih zemaljskih kraljevstava.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

22. Kako je Prva letopisa ohrabrila Jezdrine sunarodnike?

²² Izraelci su mogli mnogo toga da nauče iz knjige svog sunarodnika Jezdre. U njoj je celokupna izraelska istorija sažeta i prikazana na nov i pozitivan način, pa su Izraelci mogli da shvate s koliko ljubavi im je Jehova iskazivao milosrđe zbog toga što je želeo da se drži saveza za Kraljevstvo koji je sklopio s kraljem Davidom i zbog sopstvenog imena. To ih je ohrabrilo, pa su s novim žarom mogli na ispravan način da služe Jehovi. Rodoslovlja su ojačala njihovo pouzdanje u sveštenstvo koje je služilo u obnovljenom hramu.

23. Kako su Matej, Luka i Stefan koristili Prvu letopisa?

²³ Prva letopisa se pokazala kao vrlo poučna i za prvu hrišćansku skupštinu. Matej i Luka su na temelju njenih rodoslovlja mogli jasno utvrditi da je Isus Hrist ’sin Davidov‘ i zakoniti Mesija (Mat. 1:1-16; Luka 3:23-38). Stefan je u zaključku svog poslednjeg govora napomenuo da je David želeo da sagradi dom Jehovi, ali da je to učinio Solomon. Zatim je rekao da „Svevišnji ne prebiva u građevinama koje su sagrađene rukama“ i tako je dao do znanja da hram koji je postojao u Solomonovo vreme u stvari predstavlja daleko veličanstveniji nebeski hram (Dela 7:45-50).

24. Koje Davidove osobine možemo oponašati?

²⁴ Da li je ova knjiga poučna i za današnje prave hrišćane? Prva letopisa bi trebalo da izgrađuje i jača našu veru. David je imao puno divnih osobina koje možemo oponašati. Za razliku od nevernog Saula, David je uvek tražio Jehovino vođstvo (1. Let. 10:13, 14; 14:13, 14; 17:16; 22:17-19). Uvek je najpre mislio na Jehovu i na obožavanje Jehove, a to se videlo kada je donosio Jehovin kovčeg u Jerusalim, u njegovim hvalospevima, kada je organizovao levitsku službu i kada je izrazio želju da sagradi veličanstven hram za Jehovu (16:23-29). On nije bio čovek koji se žalio. Nije tražio posebne povlastice za sebe, nego je samo želeo da vrši Jehovinu volju. I kada je Jehova gradnju hrama poverio njegovom sinu, on je iskreno savetovao svog sina. Uložio je vreme, snagu i bogatstvo kako bi pripremio sve što treba za posao koji će se započeti nakon njegove smrti (29:3, 9). Zaista nam je pružio izvanredan primer odanosti! (Jevr. 11:32).

25. Na šta treba da nas podstakne Prva letopisa u vezi s Jehovinim imenom i Kraljevstvom?

²⁵ Prisetimo se zaključnih poglavlja koja su vrhunac cele knjige. Prelepe reči kojima je David hvalio Jehovu i slavio njegovo „divno ime“ treba da nas podstaknu da budemo radosni i zahvalni što možemo objavljivati Jehovinu slavu i njegovo Kraljevstvo pod Hristovom vlašću (1. Let. 29:10-13). Oponašajmo Davidovu veru i radujmo se poput njega dok dajemo sve od sebe u službi za Jehovu, pokazujući tako zahvalnost za Jehovino večno Kraljevstvo (17:16-27). Prva letopisa prikazala je u najlepšem svetlu glavnu temu Biblije — Jehovino Kraljevstvo pod vlašću njegovog Potomka — a mi sa zanimanjem iščekujemo na koji će se upečatljiv način dalje otkrivati Jehovina namera.

[Fusnote]