³ Isus je znao da većina ljudi neće poverovati da je on Mesija (Jov. 5:39-44). Učenicima Jovana Krstitelja je rekao: „Srećan je onaj ko se zbog mene ne pokoleba u veri“ (Mat. 11:2, 3, 6). Zašto je toliko ljudi odbacilo Isusa?

 5. Zbog čega su neki smatrali da Isus nije prorečeni Mesija?

⁵ Mnogi su odbacili Isusa zbog njegovog porekla. Oni nisu poricali da je Isus izvanredan učitelj i da čini čuda. Ali on je za njih bio samo sin običnog tesara. Osim toga, bio je iz Nazareta, grada koji mnogima nije bio ni od kakvog značaja. Čak je i Natanailo, koji je postao Isusov učenik, najpre rekao: „Može li išta dobro doći iz Nazareta?“ (Jov. 1:46). Možda Natanailo nije voleo taj grad ili je imao na umu proročanstvo iz Miheja 5:2, da će se Mesija roditi u Vitlejemu, a ne u Nazaretu.

 6. Na osnovu čega su Isusovi savremenici mogli da prepoznaju da je on Mesija?

⁶ Šta kaže Sveto pismo? Isaija je prorekao da se Isusovi protivnici neće „baviti pojedinostima o [Mesijinom] poreklu“ (Is. 53:8). Mnoge od tih pojedinosti su bile prorečene. Da su ti ljudi ispitali činjenice, videli bi da je on rođen u Vitlejemu i da je potomak kralja Davida (Luka 2:4-7). Dakle, Isus se rodio u gradu koji je bio prorečen u Miheju 5:2. U čemu je onda bio problem? Ljudi su prebrzo donosili zaključke. Nisu uzeli u obzir sve činjenice i zbog toga su odbacili Isusa.

 9. Šta se desilo kada je Isus odbio da pokaže znak s neba?

⁹ U Isusovo vreme, nekima nisu bila dovoljna njegova izuzetna učenja. Želeli su više od toga. Tražili su da im pokaže „znak s neba“ kojim bi dokazao da je Mesija (Mat. 16:1). Moguće je da su to tražili zato što su pogrešno razumeli ono što piše u Danilu 7:13, 14. Međutim, još nije bilo vreme da se to proročanstvo ispuni. Isusova učenja su bila dovoljan dokaz da je on Mesija. Pa ipak, kad je odbio da im pokaže znak koji su tražili, oni su ga odbacili (Mat. 16:4).

10. Kako je Isus ispunio ono što je Isaija napisao o Mesiji?

¹⁰ Šta kaže Sveto pismo? Prorok Isaija je o Mesiji napisao: „Neće vikati niti podizati glas, njegov glas se neće čuti po ulicama“ (Is. 42:1, 2). Tokom svoje službe, Isus nije skretao pažnju na sebe. Nije gradio impozantne hramove, nije nosio posebnu svešteničku odeću, niti je zahtevao da ga oslovljavaju zvučnim verskim titulama. Kada su mu sudili, odbio je da učini čudo kojim bi zadivio kralja Iroda, iako mu je život bio u opasnosti (Luka 23:8-11). Isus jeste činio čuda, ali najvažnije mu je bilo da propoveda dobru vest. Svojim učenicima je rekao: „Jer sam zato došao“ (Mar. 1:38).