Pod jarmom

 9, 10. Šta je jaram simbolizovao u drevna vremena, i zašto je Isus pozivao ljude da uzmu njegov jaram na sebe?

⁹ Da li si primetio da je prema rečima citiranim iz Mateja 11:28, 29 Isus rekao: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene.“ Tada se prosečan čovek mogao osećati kao da radi pod jarmom. Jaram je odvajkada simbol ropstva ili služenja (Postanje 27:40; Levitska 26:13; Ponovljeni zakoni 28:48). Mnogi tadašnji radnici na koje je Isus nailazio radili su s pravim jarmom na svojim ramenima i nosili teške terete. U zavisnosti od oblika jarma, on je mogao biti lak na vratu i ramenima ili je mogao žuljati. Možda je Isus izrađivao jarmove kao tesar, te je znao kako da oblikuje jaram koji je „blag“. Možda je delove koji se naslanjaju na vrat i ramena oblagao kožom ili tkaninom kako bi jaram bio što udobniji.

¹⁰ Kada je rekao „uzmite moj jaram na sebe“, Isus je sebe uporedio sa onim ko daje dobro izrađene jarmove koji će biti ’blagi‘ za radnikov vrat i ramena. Zato je Isus rekao: „Moj teret je lak.“ To je značilo da taj jaram nije bio neudoban, kao i to da posao nije bio ropski. Doduše, pozivajući svoje slušaoce da uzmu njegov jaram Isus nije nudio momentalno olakšanje od svih teških uslova koji su tada vladali. Pa ipak, drugačije gledište koje je izneo donelo bi znatnu okrepu. Olakšanje bi im donele i promene u načinu života i načinu obavljanja stvari. Što je još važnije, jasna i čvrsta nada bi im pomogla da im život bude manje stresan.

I ti možeš naći okrepu

11. Zašto Isus nije predlagao puku zamenu jarmova?

¹¹ Zapazi, molimo te, da Isus nije govorio da će ljudi zameniti jedan jaram za drugi. Državom bi još uvek vladao Rim, kao što i današnje vladavine kontrolišu države u kojima žive hrišćani. Oporezivanje koje je Rim sprovodio u prvom veku ne bi prestalo. Ostali bi zdravstveni i ekonomski problemi. Nesavršenost i greh bi i dalje uticali na ljude. Pa ipak, mogli su dobiti okrepu ako bi usvojili Isusova učenja, kao što je i mi možemo dobiti.

12, 13. Šta je Isus naglasio da će doneti okrepu, i kako su neki reagovali?

¹² Jedna važna primena Isusovog poređenja o jarmu postaje očigledna u pogledu dela stvaranja učenika. Nema sumnje da je Isusova glavna aktivnost bila poučavanje drugih, s naglaskom na Božje Kraljevstvo (Matej 4:23). Stoga, kada je rekao: „Uzmite moj jaram na sebe“, to bi sigurno uključivalo slediti njega u toj istoj aktivnosti. Izveštaji iz Jevanđelja pokazuju da je Isus pokrenuo iskrene ljude da promene svoje zanimanje, što je stvar od velikog značaja u životu mnogih. Seti se njegovog poziva Petru, Andriji, Jakovu i Jovu: „Pođite za mnom, i učiniću da postanete ribari ljudi“ (Marko 1:16-20). On je tim ribarima pokazao kako će biti zadovoljavajuće ako rade posao koji je on stavljao na prvo mesto u svom životu, čineći to pod njegovim vođstvom i uz njegovu pomoć.

¹³ Neki od Jevreja koji su ga slušali shvatili su smisao i primenili su to. Zamisli prizor na obali o kojem čitamo u Luki 5:1-11. Četiri ribara su radila celu noć, ali nisu ništa ulovili. Iznenada, njihove mreže su prepune! To nije bilo slučajno; to je bilo zahvaljujući Isusovoj intervenciji. Dok su gledali prema obali, videli su mnoštvo ljudi koje je bilo živo zainteresovano za Isusove pouke. To je pomoglo da se objasni ono što je Isus rekao toj četvorici: ’Odsada ćete loviti žive ljude.‘ Kakva je bila njihova reakcija? „Izvukoše čamce na kopno, ostaviše sve i pođoše za njim.“

14. (a) Kako danas možemo naći okrepu? (b) Koju je okrepljujuću dobru vest objavljivao Isus?

¹⁴ U osnovi, ti možeš slično reagovati. Delo poučavanja ljudi biblijskoj istini još uvek je u toku. Oko šest miliona Jehovinih svedoka širom sveta prihvatilo je Isusov poziv da ’uzmu [njegov] jaram‘ na sebe; postali su ’ribari ljudi‘ (Matej 4:19). Neki su to učinili punovremenim pozivom; drugi to čine povremeno koliko god mogu. Svima je to okrepljujuće, tako da njihov život postaje manje stresan. U taj poziv spada da rade ono čemu se raduju, to jest da prenose drugima dobru vest — „dobru vest o kraljevstvu“ (Matej 4:23). Uvek je zadovoljstvo preneti neku dobru vest, ali to je naročito slučaj s ovom dobrom vešću. Biblija ima osnovni materijal koji nam je potreban da bismo mnoge uverili da mogu voditi manje stresan život (2. Timoteju 3:16, 17).

15. Kako možeš izvući korist iz Isusovih učenja o životu?

¹⁵ Čak i ljudi koji su tek počeli da uče o Božjem Kraljevstvu do izvesne mere izvlače korist iz Isusovih učenja o tome kako živeti. Mnogi mogu iskreno reći da su ih Isusova učenja okrepila i pomogla im da potpuno promene svoj život. To možeš utvrditi za sebe ako ispitaš neka od životnih načela koja su izložena u izveštajima o Isusovom životu i njegovoj službi, naročito u jevanđeljima koja su napisali Matej, Marko i Luka.

Put ka okrepi

16, 17. (a) Gde možeš naći neka Isusova ključna učenja? (b) Šta je potrebno da bi našao okrepu putem primene Isusovih učenja?

¹⁶ U proleće 31. n. e., Isus je održao jedan govor koji je do dan-danas čuven. Obično se naziva Propoved na gori. Zabeležen je u Mateju, u poglavljima od 5 do 7 i u 6. poglavlju Luke, i on sažima mnoga njegova učenja. Ostala Isusova učenja možeš naći na drugim mestima u Jevanđeljima. Veliki deo onoga što je rekao samo je po sebi jasno, iako primena toga može biti izazovna. Zašto ne bi pažljivo pročitao ta poglavlja duboko razmišljajući o pročitanom? Dozvoli da moć njegovih ideja utiče na tvoje razmišljanje i stavove.

¹⁷ Jasno je da se Isusova učenja mogu klasifikovati na različite načine. Hajde da izdvojimo ključna učenja tako da bude po jedno za svaki dan u mesecu, s ciljem da ih primeniš u svom životu. Kako? Pa, nemoj brzo preći preko njih. Seti se bogatog vladara koji je pitao Isusa Hrista: „Šta moram da radim da nasledim večni život?“ Kada je Isus ponovio glavne zahteve Božjeg Zakona, ovaj čovek je odgovorio da ih već ispunjava. Ipak, shvatao je da je potrebno još više. Isus ga je pozvao da uloži veći napor u primeni Božjih načela na praktične načine, da bude aktivan učenik. Taj čovek očigledno nije bio spreman da ide toliko daleko (Luka 18:18-23). Dakle, onaj ko danas želi da prihvati Isusova učenja mora upamtiti da nije isto slagati se s njima i aktivno ih prigrliti, te tako smanjiti stres.

18. Prikaži kako možeš korisno upotrebiti propratni okvir.

¹⁸ Za početak osmatranja i primenjivanja Isusovih učenja, pogledaj 1. tačku u propratnom okviru. Ona ukazuje na Mateja 5:3-9. Istina, svi bismo mogli provesti dosta vremena razmišljajući o divnim savetima izloženim u ovim stihovima. Međutim, kada pogledaš na sve njih skupa, šta zaključuješ o stavu? Ako zaista želiš prebroditi posledice prevelikog stresa u svom životu, šta će ti pomoći? Kako možeš popraviti svoju situaciju ako više obratiš pažnju na duhovne stvari, dozvoljavajući da ti one više okupiraju misli? Postoji li nešto u životu čemu bi trebalo da pridaješ manje važnosti, kako bi poklonio više pažnje duhovnim stvarima? Ako tako uradiš, to će doprineti tvojoj sadašnjoj sreći.

19. Šta možeš uraditi da bi stekao dodatni uvid i razumevanje?

¹⁹ A sada kreni jedan korak dalje. Zašto ove stihove ne osmotriš s još nekim Božjim slugom, možda svojim bračnim drugom, bliskim rođakom ili nekim prijateljem? (Poslovice 18:24; 20:5). Imaj na umu to da je onaj bogati vladar pitao nekoga — Isusa — o važnoj stvari. Reakcija je mogla povećati njegove izglede na sreću i večni život. Suobožavalac s kojim osmatraš ove stihove neće biti jednak Isusu; pa ipak, razgovor o Isusovim učenjima oboma će vam koristiti. Gledaj da to uradiš što pre.

20, 21. Koji program možeš slediti da bi usvojio Isusova učenja, i kako možeš proceniti svoj napredak?

²⁰ Pogledaj još jednom propratni okvir „Učenja koja će ti pomoći“. Ova učenja su grupisana tako da imaš bar jedno učenje dnevno za razmatranje. Najpre možeš pročitati šta je Isus imao da kaže u navedenim stihovima. Zatim razmišljaj o njegovim rečima. Porazmisli kako ih možeš primeniti u životu. Ako misliš da to već radiš, razmisli malo da bi video šta još možeš učiniti da bi živeo po tom Božjem učenju. Postupaj po njemu tokom tog dana. Ako ti je teško da ga razumeš ili da vidiš kako ga možeš primeniti, utroši još jedan dan na njega. Međutim, zadrži na umu da ne moraš ovladati njime pre nego što pređeš dalje. Sledećeg dana možeš osmotriti još jedno učenje. Na kraju sedmice možeš napraviti pregled toga koliko si bio uspešan u usvajanju četiri ili pet Isusovih učenja. Druge sedmice dodaj više, dan po dan. Nemoj se obeshrabriti ako vidiš da si propustio da primeniš neko učenje. To će doživeti svaki hrišćanin (2. Letopisa 6:36; Psalam 130:3; Propovednik 7:20; Jakov 3:8). Nastavi da primenjuješ ta učenja treće i četvrte sedmice.

²¹ Možda ćeš nakon otprilike mesec dana obraditi svaku od te 31 tačke. U svakom slučaju, kako ćeš se osećati posle toga? Zar nećeš biti malo srećniji, možda opušteniji? Čak i ako učiniš samo mali napredak, verovatno ćeš osećati da si manje pod stresom ili ćeš bar malo bolje vladati njime i imaćeš metodu kako da nastaviš dalje. Nemoj zaboraviti da ima puno drugih izvrsnih Isusovih učenja koja nisu na ovom spisku. Zašto ne potražiš neka od njih i ne probaš da ih primeniš? (Filipljanima 3:16).

22. Šta može biti rezultat sleđenja Isusovih učenja, i koji dodatni aspekt vredi osmotriti?

²² Možeš videti da je Isusov jaram, iako nije bez ikakve težine, zaista blag. Lak je teret njegovih učenja i toga da se bude njegov učenik. Nakon više od 60 godina ličnog iskustva, Isusov dragi prijatelj apostol Jovan došao je do ovog zaključka: „Ljubav prema Bogu znači ovo: da držimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teške“ (1. Jovanova 5:3). I ti se možeš u to uveriti. Što više primenjuješ Isusova učenja, to ćeš više ustanoviti da ono što danas čini da život bude jako stresan za mnoge neće biti tako stresno i za tebe. Videćeš da si pronašao veliko olakšanje (Psalam 34:8, DK). Pa ipak, postoji još jedan aspekt Isusovog blagog jarma koji treba da osmotriš. Isus je spomenuo i da je „blage naravi i ponizna srca“. Kako se to uklapa u naše učenje od Isusa i u oponašanje njegovog primera? To ćemo osmotriti u narednom članku (Matej 11:29).

„Učite od mene“

„Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše“ (MATEJ 11:29).

 1. Zašto učenje od Isusa može biti prijatno i obogaćujuće?

ISUS HRIST je uvek dobro razmišljao, poučavao i radio. Bio je kratko na Zemlji, ali je imao vrednu i zadovoljavajuću karijeru i ostao je srećan. Sakupio je učenike i poučio ih je kako da obožavaju Boga, kako da vole ljude i kako da pobede svet (Jovan 16:33). Ispunio je njihova srca nadom i „bacio [je] svetlo na život i neraspadljivost posredstvom dobre vesti“ (2. Timoteju 1:10). Ako ubrajaš sebe u njegove učenike, šta po tvom mišljenju znači biti učenik? Ako osmotrimo šta Isus kaže o učenicima, možemo naučiti kako da obogatimo svoj život. U to spada usvajanje njegovog gledišta i primenjivanje nekih temeljnih načela (Matej 10:24, 25; Luka 14:26, 27; Jovan 8:31, 32; 13:35; 15:8).

 2, 3. (a) Šta znači biti Isusov učenik? (b) Zašto je važno da se pitamo: ’Čiji sam ja učenik?‘

² Reč koja je u Hrišćanskim grčkim spisima prevedena sa „učenik“ u osnovi označava nekoga ko usmerava misli na nešto, to jest nekoga ko uči. Naš moto iz Mateja 11:29 ima jednu srodnu reč: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše.“ Da, učenik je onaj ko uči. Jevanđelja obično primenjuju reč „učenik“ na Isusove bliske sledbenike koji su putovali s njim dok je propovedao i koje je on poučavao. Neki ljudi su možda jednostavno prihvatili Isusova učenja, čak ih tajno sprovodili u delo (Luka 6:17; Jovan 19:38). Pisci jevanđeljâ takođe govore o ’učenicima Jovana [Krstitelja] i o farisejskim učenicima‘ (Marko 2:18). Pošto je Isus upozorio svoje sledbenike da se „čuvaju... farisejskog... učenja“, možemo se pitati: ’Čiji sam ja učenik?‘ (Matej 16:12).

³ Ako smo Isusovi učenici, ako učimo od njega, onda drugi treba da osećaju da su duhovno okrepljeni u našoj sredini. Oni treba da zapaze da smo postali blaži i ponizniji u srcu. Ako imamo odgovornosti upravljanja na poslu, ako smo roditelji ili imamo zaduženje da pastirimo u hrišćanskoj skupštini, da li oni za koje smo zaduženi osećaju da se prema njima ophodimo onako kako se Isus ophodio prema onima za koje je on bio zadužen?

Kako se Isus ophodio prema ljudima

 4, 5. (a) Zašto nije teško znati kako se Isus ophodio prema ljudima koji su imali probleme? (b) Šta je Isus doživeo kada je večerao u kući jednog fariseja?

⁴ Potrebno je da znamo kako se Isus ophodio prema ljudima, naročito prema onima koji su imali ozbiljne probleme. To ne bi trebalo da je teško naučiti; u Bibliji se nalaze mnogi izveštaji o Isusovim susretima s drugima, od kojih su neki bili u nevolji. Zapazimo takođe i način na koji su se religiozne vođe, a naročito fariseji, ophodili prema ljudima sa sličnim problemima. Suprotnost će biti poučna.

⁵ Godine 31. n. e., dok je Isus bio na propovedničkom proputovanju po Galileji, „jedan farisej stade ga moliti da ruča s njim“. Isus nije imao ništa protiv toga da prihvati taj poziv. „Zato on uđe u farisejevu kuću i opruži se za stolom. I gle, jedna žena koja u gradu beše poznata kao grešnica dozna da je on na obroku kod fariseja, te donese alabastarsku bočicu mirisnog ulja, i smestivši se iza kod njegovih nogu, sva uplakana poče da mu kvasi noge suzama i da ih briše svojom kosom. Nežno mu je ljubila noge i mazala ih mirisnim uljem“ (Luka 7:36-38).

 6. Kako je žena koja je „grešnica“ mogla da bude u farisejevoj kući?

⁶ Možeš li to da zamisliš? Jedno referalno delo tvrdi sledeće: „Ova žena (stih 37) je iskoristila društvene običaje koji su dozvoljavali da siromasi dođu na ovakvu gozbu kako bi dobili nešto od onoga što ostane.“ Time bi se moglo objasniti kako je neko mogao da uđe nepozvan. Možda je bilo i drugih koji su se nadali da će pabirčiti nakon što se završi obrok. Međutim, ponašanje ove žene je bilo neuobičajeno. Ona nije posmatrala iz prikrajka, čekajući da se završi večera. Nije imala baš sjajnu reputaciju, jer je bila poznata „grešnica“, tako da je Isus rekao da zna njene ’grehe, iako ih je bilo mnogo‘ (Luka 7:47).

 7, 8. (a) Kako bismo mi možda reagovali u okolnostima koje su opisane u Luki 7:36-38? (b) Kako je Simon reagovao?

⁷ Zamisli da si tada živeo i da si bio na Isusovom mestu. Kako bi reagovao? Da li bi se osećao neprijatno dok bi ti se ova žena približavala? Kako bi takva situacija delovala na tebe? (Luka 7:45). Da li bi se zaprepastio, užasnuo?

⁸ Da si bio među drugim gostima, da li bi pomalo razmišljao kao taj farisej Simon? „Kad to vide farisej koji ga pozva, reče u sebi: ’Da je ovaj čovek prorok, znao bi ko je ova žena koja ga dotiče i kakva je, da je grešnica‘“ (Luka 7:39). Za razliku od njega, Isus je bio čovek s dubokim saosećanjem. On je razumeo nevolju ove žene i osećao je njenu muku. Ne kaže nam se kako je ona započela takav grešan život. Ako je zaista bila prostitutka, ljudi iz grada, predani Jevreji, očigledno joj nisu pomogli.

 9. Kako je Isus reagovao, i s kojim mogućim rezultatom?

⁹ Ali Isus je želeo da joj pomogne. Rekao joj je: „Oprošteni su ti gresi.“ Zatim je dodao: „Tvoja vera te je spasla; idi s mirom“ (Luka 7:48-50). Ovde se završava izveštaj. Neko može prigovoriti da Isus nije puno učinio za nju. U osnovi, on ju je otpustio uz svoj blagoslov. Da li misliš da se ona verovatno vratila svom žalosnom načinu života? Premda to ne možemo sa sigurnošću reći, obrati pažnju na ono što Luka dalje kaže. On je ispričao da je Isus putovao „od grada do grada i od sela do sela, propovedajući i objavljujući dobru vest o Božjem kraljevstvu“. Luka je takođe izvestio da su sa Isusom i njegovim učenicima bile „neke žene“, „koje su im služile svojom imovinom“. Postoji verovatnoća da je ova zahvalna žena koja se pokajala sada bila među njima, da je započela pobožan život sa čistom savešću, obnovljenom svrhom života i mnogo dubljom ljubavlju prema Bogu (Luka 8:1-3).

Razlika između Isusa i fariseja

10. Zašto je korisno da osmotrimo izveštaj o Isusu i ženi u Simonovoj kući?

¹⁰ Šta možemo naučiti iz ovog živopisnog izveštaja? Dirljiv je, zar ne? Zamisli da si u Simonovoj kući. Kako bi se osećao? Da li bi reagovao kao Isus ili bi pomalo razmišljao kao njegov domaćin farisej? Isus je bio Božji Sin, tako da ne možemo osećati i postupati baš kao on. S druge strane, možda ne želimo da mislimo o sebi da smo poput Simona, fariseja. Malo njih bi se dičilo time da su kao fariseji.

11. Zašto ne bismo želeli da budemo poistovećeni s farisejima?

¹¹ Iz proučavanja biblijskih i svetovnih dokaza, možemo zaključiti da su fariseji imali visoko mišljenje o sebi kao o čuvarima javne dobrobiti i nacionalnog dobra. Nisu bili zadovoljni time da Božji zakon bude potpuno jasan i lako razumljiv. Gde god im je izgledalo da Zakon nije konkretan, gledali su da popune te prividne praznine konkretnim primenama kako bi eliminisali bilo kakvu potrebu za savešću. Te religiozne vođe su pokušavale da izmisle pravilo koje će upravljati ponašanjem u svim pitanjima, čak i onim trivijalnim.a

12. Šta su fariseji mislili o sebi?

¹² Jevrejski istoričar iz prvog veka, Josif, jasno pokazuje da su fariseji smatrali da su ljubazni, nežni, pravedni i uopšte podesni za svoj zadatak. Nema sumnje da su neki od njih skoro bili takvi. Možda ti pada na pamet Nikodim (Jovan 3:1, 2; 7:50, 51). S vremenom su neki prigrlili hrišćanski put (Dela apostolska 15:5). Hrišćanski apostol Pavle je pisao o izvesnim Jevrejima, kao što su fariseji: „Imaju revnost za Boga; ali ne u skladu s tačnim spoznanjem“ (Rimljanima 10:2). Međutim, jevanđelja ih prikazuju onako kako su ih videli obični ljudi — kao ponosne, arogantne, samopravične, kao one koji su nalazili mane, osuđivali i zahtevali.

Isusovo gledište

13. Šta je Isus imao da kaže o farisejima?

¹³ Isus je kritikovao pismoznalce i fariseje kao licemere. „Vežu teške terete i stavljaju ih ljudima na pleća, a sami neće da ih prstom svojim pomaknu.“ Da, teret je bio težak, i jaram nametnut ljudima bio je neugodan. Isus je dalje nazvao pismoznalce i fariseje ’budalama‘. Budala je opasnost za društvo. Isus je pismoznalce i fariseje nazvao i ’slepim vođama‘ i kazao je da su „zanemarili... ono što je u Zakonu važnije, naime pravdu i milosrđe i vernost“. Ko bi želeo da Isus o njemu misli da je poput fariseja? (Matej 23:1-4, 16, 17, 23).

14, 15. (a) Šta Isusovo ophođenje prema Mateju Leviju otkriva o tome kakvi su bili fariseji? (b) Koje važne pouke možemo naučiti iz ovog izveštaja?

¹⁴ Skoro svako ko čita izveštaje iz jevanđelja može videti da je većina fariseja imala kritički stav. Kada je Isus pozvao poreznika Mateja Levija da postane njegov učenik, Levi je napravio jedan veliki prijem za njega. Izveštaj kaže: „Tada fariseji i njihovi pismoznalci počeše da mrmljaju na njegove učenike, govoreći: ’Zašto jedete i pijete s poreznicima i grešnicima?‘ Odgovarajući, Isus im reče: ’...Nisam došao da pozovem pravednike na pokajanje, nego grešnike‘“ (Luka 5:27-32).

¹⁵ Sam Levi je razumeo da je Isus tom prilikom rekao nešto drugo: „Idite, dakle, i naučite šta znači: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu‘“ (Matej 9:13). Iako su fariseji tvrdili da veruju u spise hebrejskih proroka, oni nisu prihvatili tu izjavu iz Osije 6:6. Ako bi oni grešili, gledali su da to bude na račun poslušnosti tradiciji. Svako od nas bi se mogao pitati: ’Da li važim za osobu koja se striktno drži nekih pravila, kao što su pravila koja odražavaju lično mišljenje ili uobičajeni pristupi nekoj stvari? Ili drugi smatraju da sam prvenstveno milosrdan i dobar?‘

16. Kakav je bio farisejski stil, i kako možemo izbeći da ne budemo kao oni?

¹⁶ Te ne valja ovo, te ne valja ono. Takav je bio farisejski stil. Fariseji su tražili svaku grešku — bilo da je stvarna, bilo da je zamišljena. Ljudi su stalno morali biti spremni da se nešto brane od njih i uvek su bili podsećani na svoje greške. Fariseji su se ponosili time što su davali desetak od najsitnijih biljaka, kao što su nana, kopar i kim. Isticali su svoju pobožnost svojom odećom i nastojali su da privuku pažnju naroda. Ako želimo da naši postupci budu u skladu sa Isusovim primerom, svakako moramo izbegavati sklonost ka tome da uvek tražimo i ističemo tuđe greške.

Kako je Isus rešavao probleme?

17-19. (a)Objasni kako je Isus rešio jednu situaciju koja je mogla imati vrlo ozbiljne posledice. (b) Zašto je ta situacija bila stresna i neprijatna? (v) Da si ti bio tamo kada je žena prišla Isusu, kako bi reagovao?

¹⁷ Isusov način rešavanja problema bio je daleko drugačiji od načina koji su imali fariseji. Osmotri kako je Isus rešio jednu situaciju koja je mogla da bude vrlo ozbiljna. Radilo se o jednoj ženi koja je 12 godina patila od krvarenja. Izveštaj o tome možeš pročitati u Luki 8:42-48.

¹⁸ Markov izveštaj kaže da je žena bila ’prestrašena i da je drhtala‘ (Marko 5:33). Zašto? Bez sumnje zato što je znala da je prekršila Božji zakon. Prema Levitskoj 15:25-28, žena koja je imala neprirodno krvarenje bila je nečista sve vreme dok je ono trajalo i još jednu sedmicu nakon toga. Sve što bi dotakla i svako ko bi došao u kontakt s njom bio bi nečist. Da bi prišla Isusu, ova žena je morala da se progura kroz mnoštvo. Kad pogledamo taj izveštaj sada nakon 2 000 godina, saosećamo s njom jer joj je bilo nelagodno.

¹⁹ Da si se tog dana našao tamo, kako bi gledao na tu situaciju? Šta bi rekao? Zapazi da se Isus prema ovoj ženi ophodio s ljubaznošću, ljubavlju i obzirnošću, i čak nije aludirao ni na kakav problem koji je ona mogla izazvati (Marko 5:34).

20. Da je danas Levitska 15:25-28 zahtev, s kakvim bismo se izazovom suočili?

²⁰ Da li možemo nešto naučiti iz ovog događaja? Pretpostavimo da si starešina u današnjoj hrišćanskoj skupštini. I pretpostavimo da je danas Levitska 15:25-28 hrišćanski zahtev i da je neka hrišćanka prekršila taj zakon, sva očajna i bespomoćna. Kako bi reagovao? Da li bi je javno ponizio nekom kritikom? „Ne“, kažeš, „to nikada ne bih uradio! Sledeći Isusov primer, dao bih sve od sebe da pokažem ljubaznost, ljubav, promišljenost i obzirnost.“ Vrlo dobro! Međutim, izazov je to raditi, oponašati Isusov primer.

21. Čemu je Isus poučavao narod u vezi sa Zakonom?

²¹ U osnovi, Isus je krepio ljude, podizao ih i hrabrio. Gde je Božji zakon bio konkretan, tu je mišljeno ono što je rečeno. Ako je izgledao uopšteno, onda bi više bila uključena njihova savest i mogli su da pokažu svoju ljubav prema Bogu i njegovim odlukama. Zakon im je dozvoljavao da slobodno dišu (Marko 2:27, 28). Bog je voleo svoj narod, neprestano je radio u njihovu korist i bio je spreman da bude milosrdan kada su posrtali. Isus je bio upravo takav (Jovan 14:9).