Pokazuj Hristov misaoni stav
„Bog koji daje istrajnost i utehu neka vam dâ da među sobom imate isti misaoni stav kakav je imao Hrist Isus“ (RIMLJANIMA 15:5).
1. Kako stav utiče na život nekog čoveka?
STAV mnogo znači u životu. Ležeran ili odgovoran stav, pozitivan ili negativan stav, ratoboran stav ili spremnost na saradnju, stalno prigovaranje ili stav zahvalnosti mogu mnogo uticati na to kako se čovek ponaša u nekim situacijama i kako drugi ljudi reaguju na njega. Kad čovek ima dobar stav može biti srećan čak i u prilično teškim situacijama. Onome ko ima negativan stav ništa ne izgleda dobro, čak i kada je — objektivno gledano — život sasvim u redu.
2. Kako se čovek uči da formira neke stavove?
2 Stavovi — bilo da su dobri ili loši — moraju da se stiču. U stvari, oni se i stiču. Govoreći o novorođenčetu, Collier’s Encyclopedia kaže: „Stavove koje će na kraju imati, ono mora da stekne ili nauči, u neku ruku kao što mora da nauči neki jezik ili stekne neku drugu veštinu.“ Kako učimo da formiramo stavove? Na to utiču mnoge stvari, a okolina i društvo imaju jak uticaj. Prethodno spomenuta enciklopedija zapaža: „Mi postepeno stičemo ili upijamo stavove onih s kojima se blisko družimo.“ Hiljadama godina ranije Biblija je rekla nešto slično: „Ko s mudrima ide, taj postaje mudar, ali zlo prolazi ko se s bezumnima druži“ (Poslovice 13:20; 1. Korinćanima 15:33).
Primer ispravnog stava
3. Ko je u svom stavu uzor za nas, i kako ga možemo oponašati?
3 Kao i u svemu ostalom, tako je i što se tiče stava, Isus Hrist postavio najbolji primer. On je rekao: „Jer sam vam dao primer, da kako sam učinio ja vama tako činite i vi“ (Jovan 13:15). Da bismo bili kao Isus prvo moramo da naučimo nešto o njemu.a Mi proučavamo Isusov život s namerom da činimo ono što je apostol Petar preporučio: „Na taj put ste pozvani, jer je i Hrist stradao za vas, ostavivši vam uzor da tačno sledite njegove stope“ (1. Petrova 2:21). Naš cilj je da budemo što sličniji Isusu. To podrazumeva da razvijamo misaoni stav kakav je on imao.
4, 5. Koji je aspekt Isusovog misaonog stava istaknut u Rimljanima 15:1-3, i kako ga hrišćani mogu oponašati?
4 Šta se sve podrazumeva pod tim da imamo misaoni stav kakav je imao Hrist Isus? Petnaesto poglavlje Pavlovog pisma upućenog Rimljanima pomaže nam da odgovorimo na to pitanje. U prvih nekoliko stihova tog poglavlja, Pavle ukazuje na jednu Isusovu izvanrednu osobinu kada kaže: „Mi dakle koji smo jaki treba da nosimo slabosti onih koji nisu jaki, a ne da ugađamo sebi. Neka svako od nas ugađa svom bližnjem u onome što je dobro za njegovo izgrađivanje. Jer ni Hrist nije ugađao sebi; nego kao što je napisano: ’Ruženja onih koji su ti se rugali pala su na mene‘“ (Rimljanima 15:1-3).
5 Ako žele da oponašaju Isusov stav, hrišćani su podstaknuti da budu spremni da ponizno služe potrebama drugih umesto da ugađaju samo sebi. Takva ponizna spremnost da se služi drugima stvarno je osobina onih ’koji su jaki‘. Isus, koji je u duhovnom smislu bio jači od svih ljudi koji su ikada živeli, za sebe je rekao sledeće: „Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoju dušu da kao otkupninu u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28). I mi kao hrišćani želimo da služimo drugima, uključujući i ’one koji nisu jaki‘.
6. Na koji način možemo oponašati Isusovu reakciju na protivljenje i prekoravanje?
6 Još jedna fina crta Isusove ličnosti bio je obrazac razmišljanja i postupanja koji je uvek bio pozitivan. On nikada nije dozvolio da negativan stav drugih utiče na njegov izvrstan stav prema služenju Bogu; ni mi to nikada ne treba da dozvolimo. Kada su Isusa prekoravali i progonili zato što je verno obožavao Boga, on je to strpljivo podnosio bez pritužbi. Znao je da oni koji pokušavaju da ugađaju bližnjem „u onome što je dobro za njegovo izgrađivanje“ mogu očekivati protivljenje sveta koji niti veruje niti to razume.
7. Kako je Isus pokazao da je strpljiv, i zašto i mi treba da budemo strpljivi?
7 Isus je pokazao ispravan stav i na druge načine. On nikada nije pokazao nestrpljivost prema Jehovi, već je mirno čekao na ispunjenje njegovih namera (Psalam 110:1; Matej 24:36; Dela apostolska 2:32-36; Jevrejima 10:12, 13). Sem toga, Isus nikada nije bio nestrpljiv sa svojim sledbenicima. On im je rekao: „Učite od mene“; a pošto je bio „blage naravi“, njegove pouke su bile izgrađujuće i okrepljujuće. Budući da je bio „ponizna srca“, nikada nije bio nadmen niti arogantan (Matej 11:29). Pavle nas podstiče da oponašamo ove aspekte Isusovog stava kada kaže: „Zadržite u sebi takav misaoni stav kakav je bio i u Hristu Isusu, koji, iako je bio u Božjem obličju, nije razmišljao o otimanju, naime, da treba da bude jednak Bogu. Ne, već se odrekao samog sebe i uzeo obličje roba postavši kao i drugi ljudi“ (Filipljanima 2:5-7).
8, 9. (a) Zašto moramo raditi na razvijanju nesebičnog stava? (b) Zašto ne treba da se obeshrabrimo ako ne možemo savršeno da sledimo Isusov primer, i kako je u tome Pavle bio dobar uzor?
8 Lako je reći da želimo da služimo drugima i da njihove potrebe stavimo ispred sopstvenih. Međutim, kad pošteno ispitamo svoj misaoni stav onda možemo otkriti da naše srce i nije baš potpuno naklonjeno tome. Zašto nije? Kao prvo zato što smo nasledili sebične osobine od Adama i Eve; kao drugo, zato što živimo u svetu u kome se veliča sebičnost (Efešanima 4:17, 18). Da bismo izgradili nesebičan stav često je potrebno da razvijamo obrazac razmišljanja koji je sasvim suprotan našoj nesavršenoj prirodi. Za to su potrebni odlučnost i trud.
9 Ponekad možemo biti obeshrabreni zbog svoje očigledne nesavršenosti koja je u oštroj suprotnosti sa savršenim primerom koji nam je Isus ostavio. Možda mislimo da je jednostavno nemoguće da imamo isti misaoni stav kakav je on imao. Ali zapazi Pavlove ohrabrujuće reči: „Jer znam da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva ništa dobro; jer sposobnost da želim imam u sebi, ali sposobnost da radim ono što je dobro nemam. Jer dobro koje želim ne radim, nego zlo koje ne želim, to činim. Ja zaista uživam u Božjem zakonu po svom unutrašnjem čoveku, ali vidim u svojim udovima drugi zakon koji ratuje protiv zakona mog uma i zarobljava me zakonom greha koji je u mojim udovima“ (Rimljanima 7:18, 19, 22, 23). Tačno je da je nesavršenost uvek iznova ometala Pavla u želji da izvršava Božju volju, ali njegov stav — način na koji je razmišljao i šta je osećao prema Jehovi i njegovom zakonu — bio je za primer. I naš stav može biti za primer.
Ispravljanje pogrešnih stavova
10. Na kakav je misaoni stav Pavle podstakao Filipljane?
10 Da li je moguće da se kod nekog javi neki pogrešan stav koji treba ispraviti? Da. Očigledno je da su neki hrišćani u prvom veku imali taj problem. U svom pismu Filipljanima, Pavle je govorio o posedovanju ispravnog stava. On je napisao: „Nije da sam već dobio nagradu [nebeski život posredstvom ranijeg uskrsenja] niti da sam već postao savršen, nego se trudim da vidim da li mogu i ja da dohvatim ono radi čega je mene dohvatio Hrist Isus. Braćo, ja još ne smatram da sam je dohvatio; ali s tim u vezi ima jedna stvar: zaboravljajući ono što je iza i sežući za onim što je napred, težim k cilju, za nagradom gornjeg Božjeg poziva posredstvom Hrista Isusa. Zato, koliko god nas je zrelih, imajmo taj misaoni stav“ (Filipljanima 3:12-15).
11, 12. Na koje nam načine Jehova otkriva ispravan misaoni stav?
11 Pavlove reči pokazuju da svako ko je postao hrišćanin, a ko ne oseća potrebu da napreduje, ima pogrešan stav. Takva osoba nije usvojila Hristov misaoni stav (Jevrejima 4:11; 2. Petrova 1:10; 3:14). Da li je situacija takve osobe beznadežna? Ni slučajno. Bog nam može pomoći da promenimo naš stav ukoliko to stvarno želimo. Pavle dalje kaže: „Ako ste u bilo kom pogledu skloni da drugačije razmišljate, Bog će vam otkriti već navedeni stav“ (Filipljanima 3:15).
12 Međutim, ako želimo da nam Jehova otkrije ispravan stav, moramo uraditi svoj deo. Proučavanje Božje Reči uz molitvu i uz pomoć hrišćanskih publikacija koje obezbeđuje „verni i razboriti rob“, omogućiće onima koji su ’skloni da drugačije razmišljaju‘ da razviju ispravan stav (Matej 24:45). Hrišćanske starešine koje su naimenovane svetim duhom da ’pasu Božju skupštinu‘, rado će ponuditi pomoć (Dela apostolska 20:28). Koliko smo samo zahvalni što Jehova uzima u obzir našu nesavršenost i što nam s ljubavlju nudi pomoć! Prihvatimo je onda.
Učiti od drugih
13. Šta iz biblijskog izveštaja o Jovu učimo o ispravnom stavu?
13 Pavle u 15. poglavlju Rimljanima pokazuje da nam duboko razmišljanje o istorijskim primerima može pomoći da ispravimo svoj stav. On piše: „Sve što je ranije napisano, napisano je nama za pouku, da bismo svojom istrajnošću i utehom iz Pisma imali nadu“ (Rimljanima 15:4). Neke Jehovine verne sluge u proteklim vremenima morale su da isprave izvesne aspekte svog stava. Primera radi, Jov je gledano u celini imao izvrstan stav. Nikada nije Jehovi pripisao zlo, niti je ikada dozvolio da patnja poljulja njegovo pouzdanje u Boga (Jov 1:8, 21, 22). Pa ipak, bio je sklon da se opravdava. Jehova je uputio Elijuja da pomogne Jovu da ispravi tu sklonost. Umesto da se oseća uvređeno, Jov je ponizno priznao da treba da menja stav i spremno je počeo da radi na tome (Jov 42:1-6).
14. Kako možemo biti poput Jova kada dobijemo savet što se tiče našeg stava?
14 Da li ćemo reagovati kao Jov ako nam neki suhrišćanin ljubazno kaže da ispoljavamo neki pogrešan stav? Poput Jova, nemojmo nikada ’Bogu koju nepravednost prebaciti‘ (Jov 1:22). Ako nepravedno patimo, nemojmo se nikada žaliti na Jehovu niti smatrati da je on kriv za naše nedaće. Nemojmo pokušavati da se opravdavamo već se setimo da smo, bez obzira na prednosti u Jehovinoj službi, ipak samo „beskorisni robovi“ (Luka 17:10).
15. (a) Koji su pogrešan stav pokazali neki Isusovi sledbenici? (b) Kako je Petar pokazao izvrstan stav?
15 Neki koji su u prvom veku slušali Isusa pokazali su neispravan stav. Jednom prilikom Isus je rekao nešto što je bilo teško razumeti. Zato „mnogi od njegovih učenika, čuvši to, rekoše: ’Ovo su šokantne reči; ko to može slušati?‘“ Oni koji su tako govorili očigledno su imali pogrešan stav. Zbog tog pogrešnog stava prestali su da slušaju Isusa. Izveštaj kaže: „Zbog toga se mnogi od njegovih učenika vratiše onome što su ostavili za sobom i više nisu išli s njim.“ Da li su svi imali tako pogrešan stav? Nisu. Izveštaj dalje kaže: „Zato Isus reče dvanaestorici: ’Da nećete i vi da odete?‘ A Simon Petar mu odgovori: ’Gospode, kome ćemo otići?‘“ U stvari, Petar je zatim odgovorio na svoje pitanje rekavši: „Ti imaš reči večnog života“ (Jovan 6:60, 66-68). Kakav izvrstan stav! Kada naiđemo na neko objašnjenje ili poboljšanje u razumevanju stihova, koje nam je isprva teško da prihvatimo, zar ne bi bilo dobro da pokažemo stav koji je imao Petar? Baš bi bilo glupo da prestanemo služiti Jehovi ili da govorimo nešto suprotno ’obrascu zdravih reči‘ samo zato što neke stvari isprva teško razumemo! (2. Timoteju 1:13).
16. Kakav su nečuven stav pokazale jevrejske verske vođe u Isusovo vreme?
16 Jevrejske verske vođe iz prvog veka nisu odražavale misaoni stav koji je Isus imao. Kada je uskrsnuo Lazara oni su odlučno pokazali da su rešili da ga ne slušaju. Za sve one koji su imali ispravan stav to čudo je bilo apsolutni dokaz da je Isusa poslao Bog. Međutim, čitamo sledeće: „Zato sveštenički glavari i fariseji sazvaše Sinedrion i počeše da govore: ’Šta da radimo, jer ovaj čovek čini mnoge znakove? Ako ga pustimo tako, svi će poverovati u njega, i Rimljani će doći i uzeće nam i naše mesto i našu naciju.‘“ Kakvo su rešenje imali? „Tog [se] dana dogovoriše da ga ubiju.“ Osim što su skovali zaveru da ubiju Isusa, rešili su i da unište živi dokaz da je on čudotvorac. „Sveštenički glavari dogovorili su se da ubiju i Lazara“ (Jovan 11:47, 48, 53; 12:9-11). Kako bi bilo ružno ako bismo mi negovali sličan stav i bili iritirani ili uznemireni zbog stvari kojima bi zaista trebalo da se radujemo! Da, i koliko bi to bilo opasno!
Oponašati Hristov pozitivan stav
17. (a) Pod kojim je okolnostima Danilo pokazao neustrašiv stav? (b) Kako je Isus pokazao da je hrabar?
17 Jehovine sluge zadržavaju pozitivan stav. Kada su Danilovi neprijatelji skovali zaveru da donesu zakon koji zabranjuje da se 30 dana upućuju molitve bilo kom bogu ili čoveku sem kralju, Danilo je znao da to zadire u njegov odnos s Jehovom Bogom. Da li je za tih 30 dana prestao da se moli Bogu? Ne, on je neustrašivo nastavio da se moli Jehovi tri puta dnevno, kao što je i imao običaj (Danilo 6:6-17). Isus se isto tako nije uplašio svojih neprijatelja. Na Sabat je susreo jednog čoveka sa usahlom rukom. Znao je da se mnogim prisutnim Jevrejima neće svideti ako izleči nekoga na Sabat. Otvoreno ih je pitao da kažu šta misle o tome. Kada to nisu hteli, onda je izlečio tog čoveka (Marko 3:1-6). Isus nikada nije prezao od toga da ispuni svoj zadatak kada je smatrao da je to ispravno.
18. Zašto nam se neki protive, i kako treba da reagujemo na njihov negativan stav?
18 Jehovini svedoci danas shvataju da ni oni nikada ne smeju biti zaplašeni mogućim negativnim reakcijama protivnika. Ako bi se uplašili onda ne bi pokazali Hristov misaoni stav. Mnogi se protive Jehovinim svedocima, neki zato što ne znaju činjenice, a drugi zato što mrze Svedoke i njihovu poruku. Ali nemojmo nikada dozvoliti da njihov neprijateljski stav utiče na naš pozitivan stav. Nikada ne bismo smeli da dozvolimo da nam drugi diktiraju način obožavanja.
19. Kako možemo pokazati misaoni stav kakav je imao Isus Hrist?
19 Isus je uvek pokazivao pozitivan misaoni stav prema svojim sledbenicima i prema Božjim pripremama, ma koliko da je to bilo teško (Matej 23:2, 3). Mi treba da oponašamo njegov primer. Istini za volju, naša braća su kao i mi nesavršena. Gde možemo naći bolje društvo i istinski lojalne prijatelje ako ne u našem svetskom bratstvu? Jehova nam još nije dao potpuno razumevanje svoje pisane Reči, ali koja religiozna grupa razume više? Uvek zadržimo ispravan misaoni stav, misaoni stav kakav je Isus Hrist imao. To znači da između ostalog umemo i da čekamo na Jehovu, što ćemo razmatrati u sledećem članku.
[Fusnota]
a Isusov život i služba razmatraju se u knjizi Najveći čovek koji je ikada živeo, koju su objavili Jehovini svedoci — hrišćanska verska zajednica.
Možeš li objasniti?
• Kako na naš život utiče stav koji imamo?
• Opiši misaoni stav Isusa Hrista.
• Šta možemo da naučimo iz Jovovog stava?
• Koji ispravan stav treba da imamo kada se suočavamo s protivljenjem?
[Slike na 7. strani]
Hrišćanin koji ima ispravan stav priskače u pomoć drugima
[Slika na 9. strani]
Proučavanje Božje Reči uz molitvu pomaže nam da usvojimo Hristov misaoni stav