Ona je bila visoko povlašćena od Jehove

„RADUJ SE ti što si stekla milost [„visoko povlašćena“, NW], Gospod je s tobom.“ Kakav pozdrav! Govornik je niko drugi do anđeo Gavrilo. On se obraća mladoj ženi poniznog srca — Mariji, kćerki čoveka po imenu Ilija. Godina je 3. pre n. e, a mesto je grad Nazaret (Luka 1:26-28, Ča).

Marija je verena za drvodelju Josifa. Prema jevrejskom zakonu i običaju, na nju se gleda kao na njegovu venčanu ženu (Matej 1:18). Poput nje, on je skromnog socijalnog statusa. Zašto je onda anđeo pozdravlja kao onu koja je visoko povlašćena?

Njena divna prednost

Gavrilo dodaje: „Ne boj se, Marija! Jer si našla milost pred Bogom. I evo zatrudnećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin Najvišega, i daće mu Gospod, Bog, presto Davida, oca njegova. On će u domu Jakovljevu večito kraljevati, i kraljevstvo njegovo neće kraja imati“ (Luka 1:29-33).

Začuđena i zbunjena, Marija pita: „Kako će to biti kad ja ne znam za muža?“ Gavrilo odgovara: „Duh Sveti doći će na te, i sila Najvišega oseniće te. Zato i sveto dete koje će se od tebe roditi nazvaće se sin Božji.“ Da bi otklonio bilo koje sumnje, anđeo dodaje: „Eto i Jelisaveta, rođaka tvoja, zače sina u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom. Jer kod Boga nije ništa nemoguće“ (Luka 1:34-37).

Marija odmah prihvata ovu veličanstvenu prednost službe. Spremno, ali u poniznosti, ona odgovara: „Ja sam sluškinja Gospodnja, neka mi bude po reči tvojoj!“ Zatim Gavrilo odlazi. Marija žuri u jedan grad u brdovitoj oblasti Jude. Stigavši u dom sveštenika Zaharije i njegove žene, Jelisavete, ona nalazi tačno onakve prilike kakve je opisao anđeo. Kakva radost ispunjava Marijino srce! Njene usne se prelivaju rečima hvale Jehovi (Luka 1:38-55).

Ona postaje Josifova žena

Jedna devica treba da zbrine Isusovo ljudsko telo, jer je takvo rođenje bilo prorečeno (Isaija 7:14; Matej 1:22, 23). Ali zašto se traži verena devica? Da bi se obezbedio poočim koji će preneti na dete zakonska prava na presto kralja Davida. I Josif i Marija pripadaju plemenu Jude i potomci su kralja Davida. Tako će Isusova nasledna prava biti dvostruko utvrđena (Matej 1:2-16; Luka 3:23-33). Zbog toga anđeo kasnije uverava Josifa da ne treba da okleva da uzme Mariju za svoju zakonitu ženu, iako je ona trudna (Matej 1:19-25).a

Odluka o oporezivanju koju je izdao cezar Avgust obavezuje Josifa i Mariju da se prijave u Vitlejemu. Dok su tamo ona rađa svog prvorođenog sina. Pastiri dolaze da vide odojče i daju hvalu njegovom Ocu, Jehovi. Nakon 40 dana čišćenja prema Mojsijevom zakonu, Marija odlazi u hram u Jerusalimu da učini pokajanje za svoje grehe (Levitska 12:1-8; Luka 2:22-24). Da, pošto nije bezgrešno začeta i tako nije oslobođena od mrlje greha, njene nasleđene nesavršenosti moraju biti pokrivene žrtvama pokajanja (Psalam 51:5).

Dok su Marija i Josif u hramu, stari Simeon i ostarela proročica Ana u prednosti su da posmatraju Sina Božjeg. Marija nije centar pažnje (Luka 2:25-38). Kasnije, mudraci se ne poklanjaju njoj već Isusu (Matej 2:1-12).

Nakon što su pobegli u Egipat i ostali tamo dok zli Irod nije umro, Isusovi roditelji se vraćaju i naseljavaju u malom selu Nazaretu (Matej 2:13-23; Luka 2:39). Tamo Josif i Marija odgajaju Isusa u prilikama pobožne porodice.

Marija je imala drugu decu

S vremenom, Marija i Josif pružaju Isusu rođenu braću i sestre. Kada služba dovodi Isusa u njegov rodni grad Nazaret, njegovi poznanici iz detinjstva ga prepoznaju. „Nije li ovo drvodeljin sin?“ pitaju oni. „Nije li mati njegova Marija, i nisu li braća njegova Jakov, Josif, Simon i Juda? I sestre njegove nisu li sve kod nas?“ (Matej 13:55, 56). Nazarećani ukazuju na Josifovu i Marijinu telesnu porodicu, uključujući njene sinove i kćerke koje oni poznaju kao Isusovu rođenu braću i sestre.

Ta braća i sestre nisu Isusovi rođaci. Nisu ni njegovi učenici, ni duhovna braća i sestre, jer Jovan 2:12 pravi jasnu razliku između te dve grupe navodeći: „Siđoše u Kapernaum, on [Isus], mati njegova, braća njegova i učenici njegovi.“ Godinama kasnije u Jerusalimu, apostol Pavle je video Kefu, ili Petra, i dodao: „Drugoga od apostola ne videh, osim Jakova, brata Gospodnjega“ (Galatima 1:19). Osim toga, izjava da Josif „ne pozna [Mariju] dok ne rodi sina“ ukazuje da je Isusov poočim kasnije imao odnose s njom i da su imali drugu decu (Matej 1:25). U skladu s tim, Luka 2:7 naziva Isusa njenim ’prvencem‘.

Bogobojazna majka

Kao bogobojazna majka, Marija sarađuje s Josifom u poučavanju njene dece u pravednosti (Poslovice 22:6). Da je ona revnostan proučavalac Pisma vidljivo je iz njenih duhovno bogatih izraza kada ju je Jelisaveta pozdravila. Tada Isusova majka ponavlja osećanja iz Anine pesme i pokazuje svoje spoznanje psalama, istorijskih i proročanskih spisa i Mojsijevih knjiga (Postanje 30:13; 1. Samuilova 2:1-10; Poslovice 31:28; Malahija 3:12; Luka 1:46-55). Ona je sačuvala u sećanju proročanske događaje i poslovice, čuvala ih u svom srcu i u svom umu razmišljala o njima. Ona je dakle bila dobro opremljena da učestvuje u pružanju roditeljske pouke mladom Isusu (Luka 2:19, 33).

Dobro poučeni 12-godišnji Isus ispoljava spoznanje Pisma koje zadivljuje učene muževe u hramu. Zato što se odvojio od svojih roditelja tokom trajanja Pashe, njegova majka kaže: „Sine, šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja zabrinuti te tražimo.“ Isus odgovara: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da treba da budem na delu Oca svoga?“ U nemogućnosti da shvati značenje njegovog odgovora, Marija čuva to u svom srcu. Vrativši se u Nazaret, Isus „napredovaše u mudrosti i u rastu i u milosti pred Bogom i pred ljudima“ (Luka 2:42-52).

Marija kao Isusov učenik

Kako je prikladno što Marija treba da konačno postane Isusov predani učenik! Ona je krotka i nema ambicije da ističe sebe uprkos njenom jedinstvenom zadatku koji joj je dao Bog. Marija poznaje Pismo. Ako ga sam istražiš, nećeš pronaći da je opisana sa oreolom, da sedi na prestolju kao „kraljica-majka“ i da se kupa u reflektovanoj Hristovoj slavi. Umesto toga, pronaći ćeš je daleko u pozadini, izvan reflektora (Matej 13:53-56; Jovan 2:12).

Isus je sasekao u korenu bilo koju takvu stvar kao što je obožavanje Marije među svojim sledbenicima. Kada je govorio u jednoj prilici, „podiže glas jedna žena iz naroda, i reče mu: Blago utrobi koja te je nosila i sisama koje su te dojile! A on odgovori: Blago onima koji slušaju reč Božju i drže je“ (Luka 11:27, 28). Na jednoj svadbenoj gozbi, Isus je rekao Mariji: „Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas“ (Jovan 2:4). Drugi prevodi glase: „Prepusti stvari u moje ruke“ (Weymouth). „Ne pokušavaj da upravljaš mnome“ (An American Translation). Da, Isus je poštovao svoju majku, ali je nije stavljao na pijedestal.

Večne prednosti

Kakve je prednosti Marija uživala! Ona je rodila Isusa. Zatim je gajila i poučavala to malo dete. Konačno, iskazala je veru, postajući Hristov učenik i duhovna sestra. U našem poslednjem biblijskom letimičnom pogledu na Mariju, vidimo je u gornjoj sobi u Jerusalimu. Ona je tamo sa Isusovim apostolima, njenim drugim sinovima i nekim vernim ženama — svi obožavaoci Jehove (Dela apostolska 1:13,14).

S vremenom, Marija je umrla i njeno telo se vratilo u prah. Poput drugih ranih pomazanih sledbenika njenog dragog sina, ona je usnula smrtnim snom do Božjeg određenog vremena da je uskrsne kao duhovno stvorenje s besmrtnim životom na nebu (1. Korinćanima 15:44, 50; 2. Timoteju 4:8). Kako sada mora biti oduševljena ta „visoko povlašćena“ u prisustvu Jehove Boga i Isusa Hrista!

[Fusnota]

[Slika na 31. strani]

Marija je bila visoko povlašćena kao Isusova majka