1. POGLAVLJE
„Jehovi, svom Bogu, klanjaj se i jedino njemu služi“
TEMA: Zašto je važno da ljudi služe pravom Bogu onako kako on to želi
1, 2. Kako se Isus našao u Judejskoj pustinji u jesen 29. n. e. i šta se tamo dogodilo? (Videti sliku na početku poglavlja.)
U JESEN 29. n. e. Isus se nalazio u Judejskoj pustinji, severno od Mrtvog mora. Tamo ga je sveti duh odveo, nakon što je bio kršten i pomazan. Isus je u tom stenovitom i pustom kraju proveo 40 dana. Tako je imao priliku da na miru razmišlja, da se moli i da posti. Možda je tokom tog vremena Jehova razgovarao s njim i pripremao ga za ono što ga je očekivalo.
2 Kada je Isus bio fizički iscrpljen, jer već dugo ništa nije jeo, Satana je došao do njega. Ono što se zatim dogodilo tiče se jednog važnog pitanja u koje smo uključeni svi mi koji želimo da služimo pravom Bogu.
„Ako si Božji sin . . .“
3, 4. (a) Kojim se lukavim rečima Satana obratio Isusu i šta je time želeo da postigne? (b) Koje taktike Satana danas koristi?
3 Pročitati Mateja 4:1-7. Satana je prve dve kušnje započeo lukavim rečima: „Ako si Božji sin...“ Da li je Satana sumnjao da je Isus Božji Sin? Nije. Pre nego što se pobunio protiv Boga, Satana je bio anđeo – jedan od Božjih sinova – i sigurno je dobro znao da je Isus Božji prvorođeni Sin (Kol. 1:15). Satana je nesumnjivo znao i da je prilikom Isusovog krštenja Jehova s neba rekao: „Ovo je moj voljeni Sin, koji je po mojoj volji“ (Mat. 3:17). Možda je Satana želeo da kod Isusa poseje seme sumnje i navede ga da se pita da li može da se potpuno pouzda u svog Oca i da li ga njegov Otac istinski voli. Kada ga je iskušavao tražeći od njega da kamenje pretvori u hleb, Satana ga je u suštini pitao: „Ako si Božji Sin, zašto ti Otac nije dao nešto da jedeš u ovoj pustinji?“ A kada je nakon toga pokušao da ga navede da skoči sa hramskog zida, Satana ga je u neku ruku pitao: „Zar ne veruješ da će te tvoj Otac zaštititi? Pa ti si mu Sin!“
4 Satana i danas koristi slične taktike (2. Kor. 2:11). On napada Božje verne sluge kada su iscrpljene ili obeshrabrene, i to često čini lukavo i podmuklo (2. Kor. 11:14). On želi da nas ubedi u to da nas Jehova ne voli i da mu nikako ne možemo ugoditi. Osim toga, voleo bi da mislimo da Jehova nije dostojan poverenja i da neće ispuniti ono što je obećao u svojoj Reči. Ali to su zlobne laži (Jov. 8:44). Šta možemo učiniti da ne bismo postali žrtve takvih laži?
5. Kako je Isus reagovao na prve dve kušnje?
5 Pogledajmo kako je Isus reagovao na prve dve kušnje. On nije sumnjao da ga njegov Otac voli i bezuslovno se uzdao u njega. Bez imalo premišljanja, Isus se suprotstavio Satani citirajući Božju nadahnutu Reč. Sasvim je razumljivo što je Isus citirao stihove u kojima se nalazi Božje ime, Jehova (Pon. zak. 6:16; 8:3). Božji Sin je na najbolji mogući način pokazao da se uzda u svog Oca – koristio je njegovo jedinstveno ime, koje predstavlja garanciju da će on ispuniti sva svoja obećanja.a
6, 7. Kako se možemo suprotstaviti Satani kada nas podmuklo napada?
6 I mi se možemo suprotstaviti Satani kada nas podmuklo napada tako što ćemo se osloniti na Jehovinu Reč i duboko razmišljati o značenju njegovog imena. Mnogi biblijski stihovi govore o tome koliko Jehova voli svoje sluge i brine o njima, naročito kada su obeshrabrene. Ako te stihove primenimo na sebe, nećemo postati žrtve Satanine laži da nas Jehova ne voli i da mu ne možemo ugoditi (Ps. 34:18; 1. Petr. 5:8). Ako zadržimo na umu da Jehova uvek postupa u skladu sa značenjem svog imena, nećemo sumnjati u to da je dostojan našeg poverenja i da će ispuniti sva svoja obećanja (Posl. 3:5, 6).
7 Međutim, koji je u stvari Satanin cilj? Na šta on zapravo želi da nas navede? Odgovor na ovo pitanje dobićemo dok budemo razmatrali koje je sledeće iskušenje Satana stavio pred Isusa.
„Ako padneš preda mnom i pokloniš mi se“
8. Kako je Satana trećom kušnjom otkrio svoje namere?
8 Pročitati Mateja 4:8-11. Kada je treći put iskušavao Isusa, Satana je pokazao svoje pravo lice i otkrio kakve su mu zaista namere. On je pokazao Isusu „sva kraljevstva sveta i njihovu slavu“ (verovatno u nekoj viziji), ali mu nije pokazao da su iskvarena. Zatim je rekao Isusu: „Sve ću ti ovo dati ako padneš preda mnom i pokloniš mi se [ili: „odaš mi čast kao Bogu“, fusn.].“b Dakle, to je bilo u pitanju! Satana je zapravo želeo da Isus okrene leđa svom Ocu i da njemu služi kao svom bogu. Satana je Isusu ponudio nešto što bi ga naizgled poštedelo muka. Nagovestio je da bi Isus mogao imati svu moć i bogatstvo ovog sveta i da ne bi morao da pati – izbegao bi venac od trnja, bičevanje i mučenički stub. Satana je stvarno to mogao da ponudi jer mu sva kraljevstva sveta zaista pripadaju, a Isus to nije doveo u pitanje (Jov. 12:31; 1. Jov. 5:19). Satana je sigurno bio spreman da mu da sve što ima samo da ga navede da više ne služi svom Ocu.
9. (a) Na šta Satana želi da navede one koji služe pravom Bogu i kako to pokušava da postigne? (b) Šta sve obuhvata obožavanje Boga? (Videti okvir „Šta znači obožavati Boga?“)
9 Satana i danas svim silama nastoji da nas navede da mu služimo – direktno ili indirektno. Budući da je on „bog ovog sveta“, može se reći da milijarde ljudi koji obožavaju lažne bogove pod okriljem Vavilona Velikog zapravo obožavaju njega (2. Kor. 4:4). Ali on nije zadovoljan time. On bi želeo da i oni koji služe pravom Bogu postupaju u suprotnosti s Božjom voljom. Hteo bi da nas navede da u ovom svetu tražimo moć i bogatstvo, umesto da živimo kao pravi hrišćani, što ponekad znači da moramo trpeti „zbog pravednosti“ (1. Petr. 3:14). Ako bismo okrenuli leđa pravom Bogu i postali deo ovog sveta, mi bismo se u stvari poklonili Satani i iskazali mu čast koja pripada Bogu. Time bi on zapravo postao naš bog. Šta možemo učiniti da ne bismo upali u tu zamku?
10. Kako je Isus reagovao na treću kušnju i zašto?
10 Pogledajmo kako je Isus reagovao na treću kušnju. Pokazavši svoju potpunu odanost Jehovi, bez oklevanja je rekao: „Odlazi, Satano!“ Kao što je i prethodna dva puta učinio, Isus je citirao jedan stih iz Ponovljenih zakona u kome se nalazi Božje ime: „Pisano je: ’Jehovi, svom Bogu, klanjaj se [ili: „Jehovu, svog Boga, obožavaj“, fusn.] i jedino njemu služi‘“ (Mat. 4:10; Pon. zak. 6:13). Isus je tako odbacio Sataninu ponudu da uživa ugled u ovom svetu i da lagodno živi bez ikakvih patnji, što bi svakako bilo kratkog veka. On je dobro znao da jedino njegov Otac zaslužuje slavu i čast. Ali znao je još nešto. Ako bi se poklonio Satani, makar samo jednom, time bi pokazao da je njega priznao kao svog boga. Isus je to odlučno odbio. „Tada ga je Đavo ostavio“ (Mat. 4:11).c
11. Kako se možemo odupreti Satani i njegovim iskušenjima?
11 I mi se možemo odupreti Satani i iskušenjima koja nam nameće njegov zli svet zato što, poput Isusa, imamo mogućnost izbora. Jehova nam je dao dragocen dar – slobodnu volju. Zato nas niko, pa čak ni moćno duhovno stvorenje kao što je Satana, ne može naterati da okrenemo leđa pravom Bogu! Ako se odupiremo Satani „čvrsti u veri“, mi mu u stvari kažemo: „Odlazi, Satano!“ (1. Petr. 5:9). Nemojmo zaboraviti da je Satana otišao od Isusa kada mu se on odlučno suprotstavio. U skladu s tim, Biblija kaže: „Suprotstavite se Đavolu i pobeći će od vas“ (Jak. 4:7).
Neprijatelj koji je doveo u pitanje obožavanje pravog Boga
12. Kako je Satana u Edenu otkrio da mu je trn u oku to što sva stvorenja iskazuju čast pravom Bogu?
12 Kada je Satana treći put iskušavao Isusa, samo je potvrdio da mu je od samog početka trn u oku to što sva stvorenja iskazuju čast i slavu Jehovi. Satana je to otkrio hiljadama godina ranije, još u edenskom vrtu. Zaveo je Evu, a ona je zatim navela Adama da prekrši Jehovinu zapovest. Tako su njih dvoje potpali pod Satanin uticaj i njegovu vlast. (Pročitati Postanak 3:1-5; 2. Kor. 11:3; Otkr. 12:9.) U suštini, on je postao njihov bog, a oni njegove sluge, iako možda nisu znali njegov pravi identitet. Osim toga, kada je izazvao pobunu u Edenu, Satana nije doveo u pitanje samo Jehovino pravo da vlada već i to da li on zaslužuje da mu sva stvorenja iskazuju čast i slavu. Zašto to možemo reći?
13. Kako je pitanje ko ima pravo da vlada povezano s tim kome treba iskazivati čast i slavu?
13 Pitanje ko ima pravo da vlada neraskidivo je povezano i sa tim kome treba iskazivati čast kao Bogu. Jedino je Vrhovni Vladar, onaj koji je „sve stvorio“, dostojan da mu iskazujemo čast i da mu služimo (Otkr. 4:11). Kada je Jehova stvorio Adama i Evu kao savršene ljude i smestio ih u edenski vrt, nameravao je da na čitavoj planeti žive savršeni ljudi koji će iz čistog srca služiti samo njemu (Post. 1:28). Satana je osporio Jehovino pravo da vlada zato što je priželjkivao čast koja s pravom pripada samo Svevišnjem Gospodu Jehovi (Jak. 1:14, 15).
14. Da li je Satana uspeo u svojoj nameri? Objasni.
14 Da li je Satana uspeo u svojoj nameri? Pošlo mu je za rukom da Adama i Evu navede da okrenu leđa Bogu. Satana od tada vodi rat protiv pravih Božjih slugu i pokušava da što je moguće više njih navede da ostave Jehovu. On je iskušavao Jehovine sluge u prethrišćansko doba. U prvom veku n. e., putem otpadništva je podmuklo iskvario hrišćansku skupštinu tako da je na kraju izgledalo kao da prava religija više ne postoji (Mat. 13:24-30, 36-43; Dela 20:29, 30). Početkom drugog veka n. e., nastupio je dug period tokom kog su Božje sluge bile u ropstvu Vavilona Velikog, koji predstavlja sve religije koje Bog ne odobrava. Ali Satana nije uspeo da osujeti Božju nameru da sva stvorenja služe samo Jehovi, jedinom pravom Bogu. Ništa ne može sprečiti Boga da ostvari ono što je naumio (Is. 46:10; 55:8-11). U pitanju je njegovo ime, a on uvek postupa u skladu sa značenjem svog imena. Jehova uvek ispunjava ono što naumi!
Onaj koji zastupa obožavanje pravog Boga
15. Šta je Jehova uradio s prestupnicima u Edenu i koje je korake preduzeo da bi se ispunila njegova namera?
15 Jehova je odmah u Edenu prestupnike pozvao na odgovornost i preduzeo korake kako bi se u budućnosti ispunila njegova namera. (Pročitati Postanak 3:14-19.) Dok su Adam i Eva još bili u edenskom vrtu, Jehova je izrekao presude buntovnicima, i to onim redom kojim su sagrešili – najpre Satani, zatim Evi i na kraju Adamu. Rečima koje je uputio Satani, inicijatoru pobune koga Adam i Eva nisu mogli videti, Jehova je prorekao dolazak „potomstva“ koje će ukloniti posledice te pobune. To obećano „potomstvo“ će igrati ključnu ulogu u ostvarenju Jehovine namere da svi slave njega kao jedinog pravog Boga.
16. Kako je Jehova nastavio da radi na ostvarenju svoje namere?
16 Nakon pobune u Edenu, Jehova je nastavio da radi na ostvarenju svoje namere. On se pobrinuo da nesavršeni ljudi mogu da mu služe onako kako on to želi, kao što ćemo videti u sledećem poglavlju (Jevr. 11:4–12:1). Osim toga, svojim duhom je nadahnuo mnoge biblijske pisce – među kojima su bili Isaija, Jeremija i Jezekilj – da zabeleže upečatljiva proročanstva o obnovi prave religije. To je jedna od najvažnijih tema u Bibliji. Sva ta proročanstva biće ispunjena preko obećanog „potomstva“, a s vremenom je postalo jasno da se to odnosi prvenstveno na Isusa Hrista (Gal. 3:16). Onim što je rekao kada ga je Satana treći put iskušao, Isus je jasno pokazao da zastupa obožavanje pravog Boga. Isus je upravo taj koga je Jehova izabrao da ispuni sva ta proročanstva (Otkr. 19:10). On će izbaviti Božji narod iz duhovnog ropstva i pobrinuti se da pravom Bogu svi iskazuju čast koja mu s pravom pripada.
Šta ćeš ti uraditi?
17. Zašto su nam važna proročanstva o vremenu kada će svi služiti Jehovi?
17 Zaista je zanimljivo i ohrabrujuće razmatrati biblijska proročanstva koja govore o vremenu kada će sva stvorenja na nebu i na zemlji ujedinjeno služiti Svevišnjem Gospodu Jehovi. Ta proročanstva su nam veoma važna jer jedva čekamo da dođe to vreme. Osim toga, ona nam ulivaju nadu jer se u njima nalaze neka od najlepših obećanja zabeleženih u Božjoj Reči. Ko od nas ne bi voleo da svojim očima vidi kako Jehova ispunjava svoja obećanja, na primer da će uskrsnuti mrtve, da će zemlju pretvoriti u raj i da će ljudima dati beskrajan život bez starosti i bolesti? (Is. 33:24; 35:5, 6; Otkr. 20:12, 13; 21:3, 4).
18. O čemu će biti reči u ovoj knjizi?
18 U ovoj knjizi će biti reči o upečatljivim proročanstvima zabeleženim u knjizi proroka Jezekilja. Mnoga od njih se odnose na vreme kada će svi služiti isključivo Jehovi. Videćemo kako su Jezekiljeva proročanstva povezana s nekim drugim proročanstvima, kako će se ispuniti preko Hrista i kako se sve to tiče nas. (Videti okvir „Kratak pregled Jezekiljeve knjige“.)
19. Šta si čvrsto rešio i zašto?
19 U Judejskoj pustinji 29. n. e. Satana nije uspeo da navede Isusa da okrene leđa Jehovi. Ali kako je s nama? Danas se on više nego ikada ranije trudi da one koji služe pravom Bogu odvrati od toga (Otkr. 12:12, 17). Nadamo se da će ova knjiga svima nama pomoći da se još odlučnije odupiremo Sataninim napadima. Svojim rečima i delima pokažimo da se svim srcem slažemo sa onim što je Isus rekao: „Jehovi, svom Bogu, klanjaj se i jedino njemu služi.“ Tada ćemo imati mogućnost da svojim očima vidimo kako se Jehovina veličanstvena namera napokon ispunjava – kako svi na nebu i na zemlji ujedinjeno i iz čistog srca odaju Jehovi čast koja mu s pravom pripada!
a Neki biblisti smatraju da ime Jehova znači „on prouzrokuje da postane“. To dobro opisuje Jehovu i kao Stvoritelja i kao Boga koji ispunjava svoje namere.
b Što se tiče ovih Sataninih reči, u jednom biblijskom priručniku piše: „Baš kao i u prvom iskušenju, pred kojim su Adam i Eva poklekli [...] i ovde se sve svodilo na to da li će se postupati po Sataninoj ili po Božjoj volji, to jest da li će se odati čast Satani ili Bogu. Jasno je da je Satana želeo da zauzme mesto koje pripada jedino Bogu.“
c U Lukinom jevanđelju kušnje su navedene drugačijim redosledom nego u Matejevom jevanđelju, gde su po svemu sudeći navedene hronološkim redom. Navešćemo tri razloga zbog kojih to možemo reći. (1) Za razliku od Luke, Matej uvodi drugu kušnju grčkom rečju tote, čime ukazuje na sledeći događaj u nizu. (2) Izgleda logično da bi Satana najpre iskušao Isusa na podmukao način – kao što je to i učinio prva dva puta kada mu je rekao: „Ako si Božji sin“ – pa tek onda otvoreno pokušao da ga navede da prekrši prvu od Deset zapovesti (Izl. 20:2, 3). (3) Sasvim je logično da bi Isus rekao: „Odlazi, Satano!“ posle treće i poslednje kušnje (Mat. 4:5, 10, 11).