Ne živimo više za sebe
„[Hrist] je umro za sve da oni koji žive ne žive više za sebe“ (2. KORINĆANIMA 5:15).
1, 2. Koja je biblijska zapovest pokrenula Isusove sledbenike iz prvog veka da savladaju sklonost ka sebičnosti?
BILA je to poslednja Isusova noć na zemlji. Za svega nekoliko sati on će dati svoj život u korist svih onih koji će iskazivati veru u njega. Isus je te noći svojim vernim apostolima rekao mnoge važne stvari. Između ostalog, dao im je zapovest u pogledu jedne osobine po kojoj će se poznati njegovi sledbenici. „Dajem vam novu zapovest“, rekao je on, „da volite jedan drugoga; kao što sam ja voleo vas, da i vi volite jedan drugoga. Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:34, 35).
2 Pravi hrišćani treba jedni prema drugima da ispoljavaju samopožrtvovanu ljubav i da potrebe suvernika stavljaju ispred svojih. Ne treba da oklevaju čak ni da ’polože svoju dušu za svoje prijatelje‘ (Jovan 15:13). Kako su se prvi hrišćani odazvali na tu novu zapovest? Tertulijan, pisac iz drugog veka, u svom čuvenom delu Apologetika, citirao je ljude koji su za hrišćane rekli: ’Vidi kako se vole i kako su spremni čak i da umru jedni za druge.‘
3, 4. (a) Zašto treba da se borimo protiv sebičnosti? (b) Šta ćemo osmotriti u ovom članku?
3 I mi treba da ’nosimo bremena jedan drugoga, i da tako ispunimo Hristov zakon‘ (Galatima 6:2). Međutim, sklonost ka sebičnosti predstavlja jednu od najvećih prepreka u našem nastojanju da budemo poslušni Hristovom zakonu i da ’volimo Jehovu svim srcem, dušom i umom, i da volimo bližnje kao same sebe‘ (Matej 22:37-39). Budući da smo nesavršeni, skloni smo da budemo egocentrični. Sem toga, stres koji donosi svakodnevni život, takmičarski duh u školi ili na poslu i borba da se sastavi kraj s krajem čine da naša prirodna sklonost postaje još jača. Ta sklonost ka sebičnosti ne jenjava. Apostol Pavle je upozorio: ’U poslednjim danima ljudi će postati samoživi‘ (2. Timoteju 3:1, 2, DK).
4 Isus je pred kraj službe na zemlji ukazao svojim učenicima na tri koraka koja će im pomoći da savladaju sebičnost. Koja su ta tri koraka i kako nam mogu koristiti njegova uputstva?
Delotvoran protivotrov!
5. Šta je Isus otkrio učenicima dok su propovedali u Galileji, i zašto ih je to šokiralo?
5 Isus je propovedao blizu Cezareje Filipove na severu Galileje. Ovo mirno, živopisno područje verovatno je više pozivalo na dokolicu nego na samoodricanje. Međutim, dok je bio tamo, Isus je počeo da govori svojim učenicima da „mora da ide u Jerusalim i da mnogo toga pretrpi od starešina i svešteničkih glavara i pismoznalaca, te da bude ubijen, i da treći dan uskrsne“ (Matej 16:21). Koliko su samo njegovi učenici bili šokirani kad su to čuli, jer su do tada očekivali da će njihov Vođa uspostaviti svoje Kraljevstvo ovde na zemlji! (Luka 19:11; Dela apostolska 1:6).
6. Zašto je Isus oštro prekorio Petra?
6 Petar odmah „odvede [Isusa] na stranu i poče da ga prekorava, govoreći: ’Budi dobar prema sebi, Gospode; tako nešto te nipošto neće snaći‘“. Kako je Isus reagovao? „Okrenuvši leđa, reče Petru: ’Odlazi iza mene, Satano! Ti si mi kamen spoticanja, jer ne misliš Božjim mislima, nego ljudskim.‘“ Njih dvojica su potpuno različito razmišljali! Isus je spremno prihvatio put samopožrtvovanosti koji mu je Bog namenio — put koji će se za nekoliko meseci završiti njegovom smrću na mučeničkom stubu. Petar ga je posavetovao da poštedi sebe. Rekao je: „Budi dobar prema sebi.“ Petar je nesumnjivo imao dobre namere. Pa ipak, Isus ga je prekorio zato što je Petar u toj prilici dopustio da Satana utiče na njega. Petar nije ’mislio Božjim mislima, nego ljudskim‘ (Matej 16:22, 23).
7. Prema onome što je Isus rekao u Mateju 16:24, šta treba da urade njegovi sledbenici?
7 Odjek onoga što je Petar rekao Isusu može se čuti i danas. Svet uglavnom podstiče ljude da ’budu dobri prema sebi‘ i da ’idu linijom manjeg otpora‘. S druge strane, Isus je preporučivao potpuno drugačiji stav. Svojim učenicima je rekao: „Ako neko hoće da pođe za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj mučenički stub i neka me stalno sledi“ (Matej 16:24). U jednom delu stoji: „Ovim rečima se ne pozivaju ljudi da postanu učenici, već se oni koji su se već odazvali na Hristov poziv pozivaju da razmisle o tome šta znači biti njegov učenik“ (The New Interpreter’s Bible). Tri koraka koja je Isus istakao, kao što je zabeleženo u tom stihu, treba da preduzmu vernici. Hajde da osmotrimo svaki od ta tri koraka posebno.
8. Objasni šta znači odreći se sebe.
8 Prvo, moramo da se odreknemo sebe. Grčka reč koja je prevedena sa ’odreći se sebe‘ ukazuje na to da je osoba spremna da kaže ne sebičnim željama ili ličnim udobnostima. Odreći se sebe ne znači da ćemo se jednostavno odreći ponekog zadovoljstva, a ne znači ni da treba da budemo askete niti da sebi na neki način nanosimo zlo. Mi više ne ’pripadamo sebi‘ u tom smislu što smo ceo svoj život predali Jehovi (1. Korinćanima 6:19, 20). Umesto da budemo usredsređeni na sebe, mi smo usredsređeni na služenje Bogu. To što smo se odrekli sebe znači da smo odlučni da vršimo Božju volju, iako se to ponekad kosi s našim nesavršenim sklonostima. Kada smo se predali Bogu i krstili se, mi smo mu pokazali svoju isključivu odanost. Nakon toga, mi moramo nastojati da čitav svoj život postupamo u skladu sa svojim predanjem.
9. (a) Šta je simbolizovao mučenički stub kada je Isus bio na zemlji? (b) Šta znači uzeti svoj mučenički stub?
9 Drugi korak koji moramo preduzeti jeste da uzmemo svoj mučenički stub. U prvom veku mučenički stub je bio simbol patnje, srama i smrti. Obično su isključivo zločinci bili pogubljivani na mučeničkom stubu ili su njihova mrtva tela bila obešena na stub. Isus je ovim izrazom pokazao da hrišćanin, budući da nije deo sveta, mora biti spreman da se suoči s progonstvom, prezirom, pa čak i smrću (Jovan 15:18-20). Pošto se držimo hrišćanskih merila mi smo drugačiji i zato svet ’pogrdno govori o nama‘ (1. Petrova 4:4). To bi se moglo dešavati u školi, na poslu ili čak i u porodici (Luka 9:23). Bez obzira na to, mi spremno podnosimo prezir sveta zato što više ne živimo za sebe. Isus je rekao: „Srećni ste kad vas zbog mene grde i progone i lažući govore svakakvo zlo protiv vas. Radujte se i poskakujte od radosti, jer je vaša nagrada na nebesima velika“ (Matej 5:11, 12). Zaista, najvažnije je imati Božju naklonost.
10. Šta znači stalno slediti Isusa?
10 Treće, Isus Hrist je rekao da ga moramo stalno slediti. Prema jednom rečniku od V. E. Vajna, slediti nekog znači biti njegov saradnik, „ići s nekim u istom pravcu“ (An Expository Dictionary of New Testament Words). U 1. Jovanovoj 2:6 stoji: „Onaj ko kaže da ostaje u [Bogu], dužan je da i sam hodi kao što je [Hrist] hodio.“ Kako je Isus hodio? Zbog ljubavi koju je gajio prema Ocu i svojim učenicima u njegovom srcu nije bilo mesta za sebičnost. Pavle je napisao: „Hrist nije ugađao sebi“ (Rimljanima 15:3). Čak i kada je bio umoran i gladan, Isus je stavljao potrebe drugih ispred sopstvenih (Marko 6:31-34). Takođe se snažno naprezao u delu propovedanja i poučavanja o Kraljevstvu. Zar ne bi trebalo da ga oponašamo dok revno ispunjavamo svoje opunomoćenje da ’stvaramo učenike od ljudi iz svih nacija i da ih učimo da drže sve što je Isus zapovedio‘? (Matej 28:19, 20). Hrist nam je svojim ponašanjem ostavio uzor i mi se moramo truditi da ’tačno sledimo njegove stope‘ (1. Petrova 2:21).
11. Zašto je važno da se odreknemo sebe, uzmemo svoj mučenički stub i stalno sledimo Isusa Hrista?
11 Veoma je važno da se odreknemo sebe, uzmemo svoj mučenički stub i stalno sledimo Hrista, koji je naš Uzor. To je protivotrov za sebičnost — osobinu koja predstavlja prepreku u ispoljavanju samopožrtvovane ljubavi. Štaviše, Isus je rekao: „Ko hoće da spase svoju dušu, izgubiće je; a ko izgubi svoju dušu radi mene, naći će je. Jer šta će vredeti čoveku ako dobije ceo svet, a izgubi svoju dušu? Ili šta će čovek dati u zamenu za svoju dušu?“ (Matej 16:25, 26).
Ne možemo služiti dvojici gospodara
12, 13. (a) Šta je zanimalo mladog vladara koji je tražio savet od Isusa? (b) Koji je savet Isus dao tom mladom čoveku i zašto?
12 Nekoliko meseci nakon što je Isus istakao koliko je važno da se njegovi učenici odreknu sebe, jedan bogati mladi vladar je došao kod njega i upitao ga: „Učitelju, kakvo dobro moram da činim da dobijem večni život?“ Isus mu je rekao da „drži zapovesti“ i zatim je naveo neke od njih. Mladić je uzvratio: „Sve to držim.“ Taj čovek je očigledno bio iskren i davao je sve od sebe da bi držao zapovesti koje su propisane u Zakonu. Zato je upitao: „Šta mi još nedostaje?“ Kao odgovor, Isus mu je uputio sledeći jedinstveni poziv: „Ako hoćeš da budeš savršen [„potpun“, New American Standard Bible], idi i prodaj svoje imanje i daj siromašnima i imaćeš blago na nebu, pa dođi i budi moj sledbenik“ (Matej 19:16-21).
13 Isus je video da taj mladi čovek, ukoliko želi da služi Jehovi celom dušom, treba da savlada veliku prepreku u svom životu — bogatstvo. Pravi Hristov učenik ne može služiti dvojici gospodara. On ’ne može robovati Bogu i Bogatstvu‘ (Matej 6:24). Treba da ima ’jednostavno oko‘ koje je usredsređeno na duhovne stvari (Matej 6:22). Osoba koja se odriče onoga što ima i daje to siromašnima pokazuje samopožrtvovan duh. U zamenu za tu materijalnu žrtvu, Isus je ovom mladom vladaru ponudio neprocenjivo vrednu prednost da sakuplja blago na nebu — blago koje će mu doneti večni život i koje će mu na kraju omogućiti da s Hristom vlada na nebu. Taj mladi čovek nije bio spreman da se odrekne sebe. „Ode žalostan, jer je posedovao mnogo toga“ (Matej 19:22). Međutim, mnogi drugi Isusovi sledbenici postupili su drugačije.
14. Kako su četvorica ribara reagovala na Isusov poziv da ga slede?
14 Isus je oko dve godine ranije sličan poziv uputio četvorici ribara — Petru, Andriji, Jakovu i Jovanu. Dvojica od njih su u tom trenutku ribarili, a druga dvojica su krpili mreže. Isus im je rekao: „Pođite za mnom, i učiniću vas ribarima ljudi.“ Sva četvorica su na kraju ostavila svoj posao i ostatak svog života sledili Isusa (Matej 4:18-22).
15. Šta je jedna Jehovina svedokinja žrtvovala da bi sledila Isusa?
15 Mnogi hrišćani danas oponašaju primer četvorice ribara a ne primer bogatog mladog vladara. Da bi mogli da služe Jehovi žrtvovali su bogatstvo i mogućnosti koje im se pružaju u ovom svetu. „Kada sam imala 22 godine, morala sam da donesem važnu odluku“, kaže Debora. Ona objašnjava: „Oko šest meseci sam proučavala Bibliju i želela sam da predam svoj život Jehovi, ali moja porodica se mnogo protivila tome. Moji roditelji su bili multimilioneri i smatrali su da će biti osramoćeni ako ja postanem Svedok. Dali su mi 24 sata da odlučim šta želim — lagodan život ili istinu. Ako ne prekinem svaki kontakt sa Svedocima, neću dobiti ništa od nasledstva. Jehova mi je pomogao da donesem ispravnu odluku i dao mi je snage da je sprovedem u delo. Već 42 godine sam u punovremenoj službi i uopšte nisam zažalila zbog toga. Zahvaljujući tome što sam okrenula leđa sebičnom načinu života koji se vrti oko zadovoljstava izbegla sam ispraznost i nesreću, probleme koje vidim kod članova moje porodice. Moj muž i ja doprineli smo da više od stotinu ljudi upozna istinu. Ta duhovna deca mi znače mnogo više od bilo kakvog materijalnog bogatstva.“ Milioni Jehovinih svedoka razmišljaju na sličan način. Kako je s tobom?
16. Kako možemo pokazati da više ne živimo za sebe?
16 Želja da ne žive više za sebe pokrenula je hiljade Jehovinih svedoka da služe kao pioniri, to jest punovremeni objavitelji Kraljevstva. Drugi, kojima okolnosti ne dozvoljavaju da učestvuju u punovremenoj službi, gaje pionirski duh i učestvuju u delu propovedanja o Kraljevstvu koliko god mogu. Roditelji pokazuju sličan stav kada posvećuju mnogo vremena i kada žrtvuju lične udobnosti da bi pružali duhovnu pouku svojoj deci. Na ovaj ili onaj način, svi možemo pokazati da nam je Kraljevstvo na prvom mestu u životu (Matej 6:33).
Čija nas ljubav nagoni?
17. Šta nas motiviše da činimo žrtve?
17 Pokazivanje samopožrtvovane ljubavi nije najlakši put kojim se može ići. Ali razmisli o onome što nas nagoni na to. Pavle je napisao: „Ljubav koju Hrist ima nagoni nas, jer smo prosudili da je jedan čovek umro za sve... i on je umro za sve da oni koji žive ne žive više za sebe, nego za onoga koji je umro za njih i bio uskrsnut“ (2. Korinćanima 5:14, 15). Hristova ljubav nas nagoni da ne živimo više za sebe. Koliko je samo moćna ta motivacija! S obzirom na to da je Hrist umro za nas, zar ne osećamo moralnu obavezu da živimo za njega? Na kraju krajeva, zahvalnost za dubinu ljubavi koju su Bog i Hrist pokazali prema nama nagoni nas da predamo svoj život Bogu i da postanemo Hristovi učenici (Jovan 3:16; 1. Jovanova 4:10, 11).
18. Zašto se isplati biti samopožrtvovan?
18 Da li se isplati ne živeti više za sebe? Nakon što je bogati mladi vladar odbio Isusov poziv i otišao, Petar je rekao Isusu: „Gle! Mi ostavismo sve i pođosmo za tobom; šta će u stvari biti s nama?“ (Matej 19:27). Petar i drugi apostoli su se zaista odrekli sebe. Kakvu će nagradu dobiti za to? Isus je prvo govorio o tome da će dobiti prednost da vladaju s njim na nebu (Matej 19:28). Tom prilikom je ukazao i na blagoslove koje može dobiti svaki njegov sledbenik. Rekao je: „Niko nije ostavio kuću ili braću ili sestre ili majku ili oca ili decu ili njive radi mene i radi dobre vesti, a da neće dobiti stostruko sada u ovom vremenu... a u sistemu stvari koji dolazi večni život“ (Marko 10:29, 30). Dobijamo mnogo više nego što žrtvujemo. Zar duhovni očevi, majke, braća, sestre i deca koje smo dobili nisu daleko vredniji od bilo čega što smo žrtvovali zarad Kraljevstva? Ko je u životu imao više blagoslova — Petar ili bogati mladi vladar?
19. (a) Od čega zavisi prava sreća? (b) Šta ćemo osmotriti u sledećem članku?
19 Isus je i rečima i delima pokazao da sreću donosi davanje i služenje, a ne sebičnost (Matej 20:28; Dela apostolska 20:35). Pošto više ne živimo za sebe i stalno sledimo Hrista, mi već sada nalazimo veliko zadovoljstvo u životu i imamo nadu da ćemo u budućnosti živeti večno. Naravno, kada smo se odrekli sebe Jehova je postao naš Vlasnik. Tako smo postali Božji robovi. Zašto takvo ropstvo donosi nagrade? Kako ono utiče na odluke koje donosimo? Sledeći članak će odgovoriti na ova pitanja.
Da li se sećaš?
• Zašto treba da se borimo protiv sebičnih sklonosti?
• Šta znači odreći se sebe, uzeti svoj mučenički stub i stalno slediti Isusa?
• Šta nas motiviše da više ne živimo za sebe?
• Zašto se isplati biti samopožrtvovan?
[Slika na 11. strani]
„Budi dobar prema sebi, Gospode“
[Slika na 13. strani]
Šta je sprečilo mladog vladara da sledi Isusa?
[Slike na 15. strani]
Ljubav pokreće Jehovine svedoke da služe kao revni objavitelji Kraljevstva