1. POGLAVLJE
Zašto je Isus bio Veliki Učitelj
PRE više od dve hiljade godina, rodilo se jedno veoma posebno dete koje je kasnije postalo najpoznatiji čovek koji je ikada živeo. U to vreme nije bilo aviona ni automobila. Nije bilo ni televizora, kompjutera, niti Interneta.
Dete je dobilo ime Isus. Ono je izraslo u najmudrijeg čoveka koji je ikada živeo na zemlji. Sem toga, Isus je postao i najbolji učitelj. On je umeo da objasni teške stvari tako da su ih drugi mogli lako razumeti.
Isus je poučavao ljude gde god ih je sretao. Poučavao ih je na morskoj obali i iz čamca. Poučavao ih je po kućama i dok je putovao. Isus nije imao kola, niti je putovao autobusom ili vozom. Išao je peške iz mesta u mesto i poučavao ljude.
Puno toga učimo od drugih ljudi. Ali najvažnije stvari možemo naučiti od Velikog Učitelja, Isusa. Ono što je on govorio zapisano je u Bibliji. Kada slušamo te reči, to je kao da nam Isus lično govori.
Zašto je Isus bio Veliki Učitelj? Jedan razlog je taj što je i njega neko poučavao. On je znao koliko je važno da sluša. Ali koga je Isus slušao? Ko je njega poučavao?— Njegov otac. A njegov Otac je Bog.
Pre nego što je došao na zemlju kao čovek, Isus je živeo na nebu s Bogom. To znači da se on razlikovao od drugih ljudi, zato što nijedan čovek nije pre rođenja živeo na nebu. Dok je živeo na nebu, Isus je bio dobar Sin, poslušan svom Ocu. Zbog toga je mogao da uči ljude onome što je naučio od Boga. Ako slušaš svog tatu i svoju mamu, možeš biti kao Isus.
Još jedan razlog zbog čega je Isus bio Veliki Učitelj jeste taj što je voleo ljude. On je želeo da pomogne ljudima da uče o Bogu. Pored odraslih, Isus je voleo i decu. A i deca su volela da budu s njim zato što je on razgovarao s njima i slušao ih.
Jednoga dana su neki roditelji doveli svoju decu kod Isusa. Ali njegovi prijatelji su mislili da je Veliki Učitelj previše zauzet da bi pričao s decom, pa su im zato rekli da odu od njega. Ali šta je Isus rekao?— Rekao je: „Pustite decu da dolaze k meni; ne zaustavljajte ih.“ Da, Isus je želeo da deca dođu kod njega. Dakle, iako je bio veoma mudar i značajan čovek, Isus je izdvajao vreme da bi poučavao decu (Marko 10:13, 14).
Da li znaš zašto je Isus poučavao decu i zašto je bio spreman da ih sasluša? Jedan od razloga je taj što je želeo da usreći decu tako što bi im pričao o Bogu, o svom nebeskom Ocu. Kako ti možeš da učiniš druge ljude srećnima?— Tako što ćeš im pričati o onome što učiš o Bogu.
Jednom prilikom, Isus je pomoću jednog deteta pružio važnu pouku svojim prijateljima. Pozvao je to dete, stavio ga među svoje učenike i zatim im rekao da moraju da se promene i postanu kao to malo dete.
Šta je Isus mislio kada je to rekao? Da li znaš u čemu odrastao čovek, ili čak malo starije dete treba da bude poput malog deteta?— Pa, malo dete ne zna toliko puno kao neka starija osoba i zato želi da uči. Znači, Isus je rekao da njegovi učenici treba da budu ponizni, baš kao što su mala deca ponizna. Istina, svi mi možemo puno toga naučiti od drugih ljudi. I svi treba da shvatimo da su Isusova učenja mnogo važnija od onoga što mi mislimo (Matej 18:1-5).
Sledeći razlog zbog kog je Isus bio Veliki Učitelj jeste taj što je on znao kako da nešto učini zanimljivim za ljude. Njegova objašnjenja su bila jednostavna i jasna. Govorio je o pticama, cveću i drugim običnim stvarima da bi pomogao ljudima da razumeju kakav je Bog.
Jednoga dana, dok je Isus bio na padini jedne gore, došlo mu je mnoštvo ljudi. Isus je seo i održao im jedan govor, to jest propoved, kao što možeš videti ovde na slici. Taj govor je poznat kao Propoved na gori. Isus je rekao: ’Posmatrajte ptice nebeske. One ne seju. Ne skupljaju hranu u žitnice, ali ih nebeski Otac hrani. Zar vi ne vredite više od njih?‘
Još je rekao: ’Naučite nešto od ljiljana u polju. Oni sami od sebe rastu. Pogledajte samo kako su lepi! Čak ni bogati kralj Solomon nije bio obučen lepše od ljiljana u polju. Ako dakle Bog brine o cveću, zar neće brinuti i o vama?‘ (Matej 6:25-33).
Da li razumeš šta je Isus ovom pričom hteo da kaže?— On ne želi da mi budemo zabrinuti oko toga kako da nabavimo hranu ili odeću. Bog zna da nam je sve to potrebno. Isus nije rekao da ne treba da radimo kako bismo zaradili za hranu i odeću, nego je rekao da Bog treba da nam bude na prvom mestu. Ako tako radimo, Bog će se pobrinuti da imamo te osnovne stvari. Da li veruješ u to?—
Kako su se ljudi osećali kada je Isus završio govor?—Biblija kaže da su bili zadivljeni njegovim načinom poučavanja. Bilo je jako zanimljivo slušati ga. Ono što je govorio pomoglo je ljudima da ispravno postupaju (Matej 7:28).
Zato je veoma važno da učimo od Isusa. Da li znaš kako možemo to da radimo?— Pa, ono što je on govorio zapisano je u jednoj knjizi. Da li znaš kako se zove ta knjiga?— To je Biblija. Dakle, mi možemo slušati Isusa tako što poklanjamo pažnju onome što čitamo u Bibliji. U stvari, u njoj se nalazi uzbudljiva priča o tome kako nam je Bog lično rekao da slušamo Isusa. Hajde da vidimo o čemu se radi.
Jednoga dana, Isus je odveo svoja tri prijatelja na jednu goru. Oni su se zvali Jakov, Jovan i Petar. Kasnije ćemo saznati mnogo više o ova tri čoveka, pošto su oni bili Isusovi bliski prijatelji. U ovoj posebnoj prilici, Isusovo lice je postalo sjajno, a odeća mu je bleštala poput svetla, kao što ovde možeš videti.
Zatim su Isus i njegovi prijatelji čuli glas s neba, koji je rekao: „Ovo je moj Sin, voljeni, koga priznajem; njega slušajte“ (Matej 17:1-5). Da li znaš čiji je to glas bio?— Bio je to Božji glas! Da, to je Bog rekao da treba da slušaju njegovog Sina.
Da li se to odnosi i na nas danas? Da li treba da budemo poslušni Bogu i da slušamo njegovog Sina, Velikog Učitelja?— Svi treba to da radimo. Da li se sećaš kako to možemo raditi?—
Da, možemo slušati Božjeg Sina tako što ćemo čitati biblijske izveštaje o njegovom životu. Veliki Učitelj ima mnogo toga izvanrednog da nam kaže. Uživaćeš dok budeš učio o onome što je zapisano u Bibliji. A ako budeš pričao svojim prijateljima o lepim stvarima koje učiš bićeš još srećniji.
Da bi saznao još neke lepe misli o tome zašto je dobro da slušamo Isusa, otvori svoju Bibliju i pročitaj Jovana 3:16; 8:28-30 i Dela apostolska 4:12.