96. POGLAVLJE
Isus i bogati mladi poglavar
MATEJ 19:16-30; MARKO 10:17-31; LUKA 18:18-30
BOGATI POGLAVAR ŽELI DA NASLEDI VEČNI ŽIVOT
Isus je i dalje putovao u Jerusalim kroz Pereju. Jedan bogati mladić mu je pritrčao i pao na kolena pred njim. Taj mladić je bio jedan od poglavara, možda starešina sinagoge ili član Sinedriona. „Učitelju dobri,“ upitao ga je, „šta moram da radim da nasledim večni život?“ (Luka 8:41; 18:18; 24:20).
Isus mu je odgovorio: „Zašto me zoveš dobrim? Niko nije dobar, osim jednoga, Boga“ (Luka 18:19). Ovaj mladić je verovatno upotrebio formalnu titulu „dobri“, kao što su to radili rabini. Iako Isus jeste bio dobar učitelj, on je mladiću stavio do znanja da titula „dobri“ pripada samo Bogu.
„Ako, dakle, hoćeš da dobiješ život, drži se zapovesti“, posavetovao ga je Isus. Zato ga je mladić upitao: „Kojih?“ Isus je naveo pet od Deset zapovesti, i to o ubistvu, preljubi, krađi, lažnom svedočenju i poštovanju roditelja. Zatim je dodao još važniju zapovest: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe“ (Matej 19:17-19).
„Držim se svega toga“, odgovorio je mladić. „Šta mi još nedostaje?“ (Matej 19:20). Možda je smatrao da je trebalo da učini neko dobro, herojsko delo koje bi mu omogućilo večni život. Pošto je prepoznao iskrenost u njegovom pitanju, Isus je osetio naklonost prema njemu (Marko 10:21). Pa ipak, taj mladić je morao nešto da savlada.
Bio je veoma vezan za svoje bogatstvo, i zato mu je Isus rekao: „Jedno ti nedostaje: Idi, prodaj ono što imaš i novac daj siromašnima i imaćeš blago na nebu. Onda dođi i kreni za mnom.“ Dakle, mladić je mogao da podeli svoj novac siromašnima koji nisu mogli da mu vrate i da postane Isusov sledbenik. Isusu je sigurno bilo žao kada ga je video kako ustaje i odlazi žalostan. Mladićeva ljubav prema bogatstvu, njegovom ’velikom imetku‘, zaslepila ga je tako da nije prepoznao pravo blago (Marko 10:21, 22). Zato je Isus rekao: „Kako će teško bogati ući u Božje kraljevstvo!“ (Luka 18:24).
Učenici su bili zapanjeni ovim Isusovim rečima, ali i onim što je sledeće rekao: „Lakše je kamili da prođe kroz uši šivaće igle nego bogatašu da uđe u Božje kraljevstvo.“ To je potaklo učenike da ga upitaju: „Ko se onda može spasti?“ Da li je to gotovo nemoguće za čoveka? Isus ih je pogledao i rekao: „Ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće“ (Luka 18:25-27).
Tada je Petar rekao: „Mi smo sve ostavili i pošli smo za tobom. Šta ćemo za to dobiti?“ Ovim rečima je pokazao da su on i ostali učenici napravili drugačiji izbor od mladog poglavara. Isus je zatim objasnio šta će biti krajnji rezultat njihovog mudrog izbora: „Prilikom ponovnog stvaranja, kad Sin čovečji sedne na svoj slavni presto, i vi koji ste pošli za mnom sešćete na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest Izraelovih plemena“ (Matej 19:27, 28).
Očigledno je Isus govorio o budućnosti, kada će na zemlji biti ’ponovo stvoreni‘, to jest uspostavljeni uslovi kakvi su postojali u edenskom vrtu. Petar i ostali učenici će biti nagrađeni tako što će vladati sa Isusom nad tim zemaljskim rajem. To je sigurno nagrada vredna svake žrtve!
Pa ipak, ne odnose se sve nagrade na budućnost. Neke od njih su Isusovi učenici već tada uživali. „Niko nije ostavio kuću ili ženu ili braću ili roditelje ili decu radi Božjeg kraljevstva“, rekao je Isus, „a da neće u ovom vremenu primiti mnogo više, a u poretku koji dolazi večni život“ (Luka 18:29, 30).
Upravo tako, gde god da su njegovi učenici išli, uvek su mogli uživati u društvu svoje braće. Tako je i danas. Ta prijateljstva su nekada jača nego porodične veze. Međutim, mladi bogati poglavar propustio je tu priliku, kao i da bude nagrađen životom u Božjem nebeskom Kraljevstvu.
Isus je zatim dodao: „Ali mnogi koji su prvi biće poslednji, a poslednji prvi“ (Matej 19:30). Šta je time mislio?
Mladi bogati poglavar je bio među ’prvima‘ jer je bio jedan od judejskih vođa. Pošto se držao Božjih zapovesti, mogao je dosta toga postići i od njega se mnogo očekivalo. Pa ipak, on je stavio bogatstvo i imetak ispred svega drugog u životu. S druge strane, običan narod je razumeo da Isus propoveda istinu i da ih vodi na put života. Oni su, takoreći, bili „poslednji“, koji će sada biti „prvi“. Mogli su da se raduju da će sa Isusom sedeti na svojim prestolima na nebu i vladati nad zemljom pretvorenom u raj.