Starešine, postupajte nežno sa Božijim stadom!

„Među vama smo bili blagi kao kad majka dojilja neguje svoju decu“ (1. SOLUNJANIMA 2:7, NS).

 1. Zašto svaki lojalni svedok može sigurno da se oseća?

JEHOVA je veliki pastir. On bogato snabdeva svoje ovcama slične sluge i radi svog svetog imena vodi ih „stazama pravednosti“. Prema tome oni koji čine njegovu volju ne treba da se boje nikakvog zla i mogu da se obrate svom saosećajnom Bogu da budu utešeni. Zaista svaki lojalni Jehovin svedok ima dobar razlog da se sigurno oseća pod Božijim prijatnim staranjem (Psalam 23:1-4, NS).

 2. Koje osobine ispoljava Isus kao odsjaj Božije slave?

² Isus Hrist je „odsjaj njegove [Božije] slave i tačan odraz njegovog bića“ (Jevrejima 1:1-4, NS). Tako i Isus, izvrsni pastir, odražava ljubav i saosećanje (Jovan 10:14, 15). Na primer, jednom prilikom je Isus video „veliko mnoštvo ljudi i sažali mu se, jer bejahu kao ovce bez pastira, te ih on poče učiti o mnogim stvarima“ (Marko 6:34, Ba).

 3. a) Koje osobine Jehove Boga i Isusa Hrista hrišćanski potpastiri treba da oponašaju? b) Šta je apostol Pavle savetovao nadglednicima, i na šta ih je upozorio?

³ Svi hrišćani treba da ’oponašaju Boga i da nastave da hode u ljubavi baš kao što je Hrist ljubio njih’ (Efescima 5:1, 2). Stoga treba da budu ljubazni i saosećajni. Ovo važi pre svega za potpastire Božijeg stada. Apostol Pavle je rekao: „Pazite sami na sebe i na sve stado u kom vas je duh sveti imenovao nadglednicima da štitite skupštinu Božiju, koju je otkupio krvlju svog vlastitog sina. Znam da će nakon mog odlaska ući među vas okrutni vuci i neće nežno postupati sa stadom. I između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopake stvari da povuku za sobom učenike“ (Dela apostolska 20:28-30, NS).

 4. a) Šta se dogodilo u toku vremena u vezi Pavlovog upozorenja iz Dela apostolskih 20:29, 30? b) Koja pitanja sada vredi osmotriti?

⁴ U toku vremena pojavili su se „okrutni vuci“ i oni ’nisu nežno postupali sa stadom’. Kako smo samo radosni mi, Jehovini svedoci, da naše starešine ne postupaju tako tiranski! Međutim, koji način postupanja mogu da očekuju braća od tih duhom naimenovanih nadglednika? I kako mogu ti naimenovani nežno da postupaju sa Jehovinim ovcama?

Ne izigravati gospodara nad stadom

 5. a) Kako svetske vođe obično postupaju sa svojim podanicima? b) Kako je Isus pokazao da tiranska okrutnost nema mesta među njegovim sledbenicima?

⁵ Od hrišćanskih starešina možemo s pravom da očekujemo da sa nama saosećajno postupaju. Oni ne liče na svetske vladare, koji često izigravaju gospodara nad svojim podanicima. Na primer, o Karlu Velikom (koji je vladao 768-814. pre n. e.) izveštava se da je „pod pretnjom smrtne kazne primorao Saksonce da prime krštenje, da ih je osuđivao na najteže kazne za kršenje posta i da je svuda na silu postigao obraćenje“ (Istorija hrišćanske crkve od Vilijama Džonsa). Među Isusovim sledbenicima nema mesta za tiransku okrutnost, jer je rekao: „Vi znate da poglavari narodni gospodare nad narodima, i da velikaši vladaju njima. Neće tako biti među vama, nego koji god hoće da bude velik među vama, da vam bude sluga, i koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga. Tako ni Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi, i da dâ život svoj u otkup za mnoge“ (Matej 20:25-28, Ba).

 6. a) Koji se osnovni činioci jasno pojavljuju u vezi starešina? b) Šta može skupština s dobrim razlogom da očekuje od starešina, i kako treba da se smatraju ti muškarci?

⁶ Hrišćanski muškarac koji „teži za nadgledničkom službom, čezne za izvanrednim poslom“ (1. Timoteju 3:1, NS). Ako to uzmemo u obzir a i Isusov upravo navedeni savet, tada jasno proizlaze ovi osnovni činioci: 1. Hrišćanske starešine ne smeju tiranski da postupaju sa drugima; 2. Oni koji nose odgovornost među Isusovim sledbenicima mora da budu njihovi robovi, a ne gospodari; 3. Muškarci, koji teže za nadgledničkom službom treba da shvate tu službu kao „izvrstan posao“, a ne kao neki visoki položaj (Priče Solomonove 25:27; 1. Korinćanima 1:31). Oznaka „starešina“ ne uzvisuje nekog obožavaoca Jehove nad drugima. Štaviše, skupština s dobrim razlogom očekuje od svih starešina da su duhovno zreli, iskusni i ponizni muškarci, koji preuzimaju vođstvo u svetoj službi. Da, starešine treba da se smatraju kao ponizne sluge Jehove Boga, Isusa Hrista i svojih suhrišćana (Rimljanima 12:11; Galatima 5:13; Kološanima 3:24).

 7. a) Kako starešine treba da primene ono što je rečeno u 2. Korinćanima 1:24 u društvu sa drugima? b) Šta treba da učine starešine kada stignu uputstva od Vodećeg tela?

⁷ Ako starešina ponizno služi drugima, onda je teško da će ’da izigrava gospodara nad njima’. I kako je dobro da naši nadglednici ispoljavaju Pavlov stav! On je hrišćanima u Korintu rekao: ’Mi nismo gospodari vaše vere, nego smo saradnici u vašoj radosti’ (2. Korinćanima 1:24). Prema tome, oni koji ljubazno sprovode nadzor, ne nameću svojoj braći nepotrebna ljudska pravila. Mesto toga, nadglednici u redovima Jehovinih svedoka upravljaju se po biblijskim temeljnim načelima i na prijateljski način vrše korisne službe svojoj braći. Oni Božijem stadu poklanjaju veliku pažnju i tim što odmah slede uputstva Vodećeg tela Jehovinih svedoka (Dela apostolska, poglavlje 15).

 8. Kakav je stav imao Pavle prema svojoj braći, i kako to treba da deluje na starešine u 20. veku?

⁸ Zato što je Pavle nežno i obazrivo postupao sa Božijim stadom, hrišćanima u Solunu je mogao da kaže: „Među vama smo bili blagi kao kad majka dojilja neguje svoju decu. Tako puni srdačne naklonosti prema vama bilo nam je drago da vam dodelimo ne samo dobru vest Božiju nego i svoje duše, jer ste nam omileli“ (1. Solunjanima 2:7, 8 NS). Pavle je postupao kao majka dojilja, koja toliko voli svoju decu da njihovo dobro postavlja iznad svoga i koja se nežno i obazrivo ophodi sa njima. Kakvog li podsticaja za starešine u 20. veku da nežno postupaju sa Božijim stadom!

Oaza olakšanja i osveženja

 9. Šta je u Isaiji 32:1, 2 predskazano u vezi Jehovinog naroda za danas?

⁹ Kad je prorok Isaija ukazao na kraljevsku vladavinu Isusa Hrista, koja je postala stvarnost u našim danima, predskazao je da će kralj da vlada „po pravdi“ i da će „knezovi“ vladati „po pravici“. Prema tome, starešine u teokratskoj organizaciji naših dana se zalažu za interese uspostavljenog nebeskog Kraljevstva — zaista kneževska služba! Za te odgovorne muškarce važe ove Isaijine proročanske reči: „Svaki će biti kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave, kao potoci žive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji zažarenoj“ Isaija 32:1, 2, Ba).

10. Šta svaki starešina treba da bude među Jehovinim svedocima?

¹⁰ Za razliku od okrutnih religioznih vođa tzv. hrišćanstva starešine su kod Jehovinih svedoka kao oaze, u kojima se može naći olakšanje i osveženje. Kao stariji muškarci, koji služe u starešinstvu, oni u Jehovinom narodu unapređuju mir, odmor i sigurnost. Svaki starešina može lično da doprinese tom izvrsnom stanju tim da nežno postupa sa Božijim stadom.

Sa pravdom i pravicom

11. a) Kakvo stanje koje je u principu vladalo među hrišćanima u prvom veku može danas da se primeti u većini skupština Jehovinih svedoka? b) Kakvu odgovornost imaju nadglednici prema skupštini, i zašto?

¹¹ Doduše i u hrišćanskim skupštinama je u prvom veku bilo problema, ali u principu su vladali mir, jedinstvo i radost (1. Korinćanima 1:10-12; 3:5-9; Efescima 1:2; Jakov 2:1-9; 3:2-12; 4:11, 12; 1. Jovanova 1:3, 4). Danas se takođe može primetiti izvrsno duhovno stanje u većini skupšitina Jehovinih svedoka, što je rezultat Božijeg blagoslova, Hristovog vođstva i vernog posla naimenovanih nadglednika. Da bi se u skupštini sačuvali mir, jedinstvo i radost starešine mole Boga za pomoć i marljivo se trude da Božiju organizaciju održe čistu moralno i duhovno (Isaija 52:11). Nečista organizacija ne bi mogla nikada da se odlikuje mirom i radošću, i sigurno ne bi imala Božije odobravanje i blagoslov. Jehovine „oči . . . suviše su čiste da bi zlo gledati mogle“, to jest, da bi trpio nepravdu (Avakum 1:13, Ba). Zato se od starešina između ostalog očekuje da se na častan, biblijski način pozabave sa pravnim stvarima. Šta sve treba da se uzme u obzir prilikom obrađivanja takvih slučajeva?

12. Šta treba da učine starešine prema Galatima 6:1, mada se ne mešaju u lične stvari, ako nisu povređeni biblijski zakoni ili temeljna načela?

¹² Kao prvo možda je moguće da u slučajevima gde se radi o ličnim nesuglasicama učesnici sami reše stvar među sobom (Matej 18:15-17). Pošto starešine nisu ’gospodari naše vere’, nije potrebno da budu upoznati sa čisto ličnim stvarima, ukoliko se ne radi o teškoj povredi biblijskih zakona ili temeljnih načela. Ako naravno postoje dokazi da neko „napravi pogrešan korak, pre nego je toga svestan“, tada je na mestu ako duhovno osposobljeni pokušaju ’da ponovo isprave takvog čoveka u duhu blagosti’ (Galatima 6:1, NS).

13. Kako iz Biblije proizlazi da starešine treba nešto da preduzmu samo na temelju dokaza a ne na samo rekla-kazala?

¹³ Starešine mora da služe „po pravici“ i da uvek budu nepristrasni. Zato preduzimaju nešto tek onda kad postoje dokazi za prestup, a ne samo na rekla-kazala. Pavle je dao savet: „Ne primaj optužbe protiv starijeg čoveka, osim na osnovu izjave dva ili tri svedoka“ (1. Timoteju 5:19, NS). Prema Jehovinom merilu, u starom Izraelu je osobi, koja je bila okrivljena za težak greh, ’na izjavu od dva ili tri svedoka’ bio oduzet život, a ne na izjavu jednog jedinog. Sem toga je okrivljenom očigledno bila pružena prilika da se suoči sa svojim tužiocima, i kod zadovoljavajućih dokaza ’na njega su prvo svedoci trebali da dignu ruku, da ga ubiju’ (5. Mojsijeva 17:6, 7).

14. a) Šta je Diotref pokušao nepravedno da učini? b) Šta zahteva Bog od starešina kad obrađuju pravne slučajeve?

¹⁴ Za pravne korake mora da postoji dobar biblijski razlog. Kako smo radosni da skupštinski nadglednici ne liče uobraženom Diotrefu iz prvog veka naše ere! On je nepravedno pokušao da one koji gostoljubivo primaju putujuću braću ’izbaci iz skupštine’. Apostol Jovan nije uzeo olako zlodela kao što je to, nego je upozoravajući rekao: „Zato, ako dođem, spomenuću njegova djela“ (3. Jovanova 9, 10). Prema tome, pravni odbor danas mora da bude siguran da je bilo koja odluka o oduzimanju zajednice biblijski osnovana.a Naravno, Bog od hrišanskih starešina zahteva, da sa drugima pravedno postupaju. Da, oni koji danas upravljaju stvarima Jehovine zemaljske organizacije mora da budu ’vredni ljudi, bogobojazni i pouzdani ljudi’ (2. Mojsijeva 18:21).

15. Kakvu ulogu treba da igra molitva u pravnim postupcima?

¹⁵ Svaki hrišćanski pravni odbor treba stalno da se moli za Jehovinu podršku. Sastanak sa bratom ili sestrom koji bi bili okrivljeni za težak greh, treba da bude otvoren sa molitvom. Da, bilo bi čak ispravno da se moli i u toku razgovora kad se pojavi naročita potreba za Božiju pomoć (Jakov 5:13-18).

16. Na koji način starešine treba da sprovedu pravni postupak, i zašto?

¹⁶ Starešine su svesne da je brat u veri, koji je optužen za prestup, „ovca“ Božijeg stada i da s njom mora nežno da se postupa. (Uporedi Jezekilj 34:7-14.) Doslovne ovce trebaju ljubaznu negu, jer su plašljive i ne izlaze na kraj bez zaštite svog pastira. Kako je tada sa simboličnim ovcama u skupštini? Nesumnjivo se osećaju sigurno pod okriljem velikog pastira Jehove Boga i izvrsnog pastira Isusa Hrista. I potpastiri stada moraju da postupaju na način koji je koristan za unutrašnji mir i osećaj bezbednosti za ovcama slične Jehovine sluge. Ukoliko si ti hrišćanski potpastir, da li se tvoja braća i sestre pod tvojim okriljem osećaju sigurno i bezbedno? Istina, starešine moraju čvrsto da zastupaju biblijske zakone i temeljna načela, ali po Bibliji je potrebno da ljubazno postupaju sa ovcama i da pravni postupak sprovedu mirno, uredno i obazrivo.

17. Koje biblijske savete starešine ne smeju da ispuste iz vida posebno prilikom pravnog postupka?

¹⁷ Radi nesavršenosti „svi mi u mnogome grešimo“ kad nešto kažemo (Jakov 3:2, Ba). Svaki od nas treba Božije milosrđe i Hristovu „žrtvu okajanja“ (1. Jovanova 1:8 do 2:2; Psalam 130:3). Dakle hrišćanski potpastir ne sme previsoko da misli o sebi. Takođe treba da ima Isusove reči na umu: „Kako želite da vama čine ljudi, tako i vi njima činite“ (Luka 6:31, NS). Ovaj savet ne sme da se izgubi iz vida naročito prilikom pravnog postupka. Duhovno osposobljeni muškarci treba da pokušaju da jednog hrišćanina koji je skrenuo s puta ’ponovo isprave u duhu blagosti, držeći i sebe same na oku, da ne bi i oni bili iskušani’ (Galatima 6:1; 1. Korinćanima 10:12).

18. a) Do čega bi moglo da dovede ako starešine ne postupaju nežno sa drugima u pravnom postupku? b) Od čega treba da se čuvaju starešine i drugi hrišćani prema Marku 9:42?

¹⁸ Ako starešine u pravnom postupku sa drugima surovo postupaju, to bi moglo da nanese štetu dotičnima. Čak ako i ne bi nastala emocionalna ili materijalna šteta moglo bi da nastupi teško duhovno oštećenje, a takođe bi moglo da se posumnja u to da li nadglednici ispunjavaju potrebne uslove. (Uporedi Jakov 2:13.) Prema tome starešine ako služe u pravnom odboru treba da paze da budu ljubazni kao i obično i da se čuvaju da ne navedu drugoga na spoticanje. Naravno da je potrebno da su svi hrišćani u tom pogledu budni, jer je Isus rekao: „Ko god da spotakne jednog od ovih malih koji veruju, bilo bi mu bolje da mu se oko vrata obesi mlinski kamen, koji vrti magarac i da bude bačen u more“ (Marko 9:42, NS). Gornji mlinski kamen bi mogao da bude toliko velik da bi normalno bila potrebna snažna životinja da ga okreće, i niko ne bi mogao da spase život ako bi sa takvom težinom oko vrata bio bačen u more. Stoga starešina mora da pazi da ne spotakne druge, jer bi tako sebi samome i onima koje bi spotakao naneo trajnu duhovnu štetu (Filipljanima 1:9-11).

Budite i dalje obazrivi

19. Koji je savet Pavle dao svojim sustarešinama, i kako će to da se odrazi na budućnost starešina ako ispravno reaguju na savet?

¹⁹ Apostol Petar je jasno pokazao kako nadglednici kao on treba da čuvaju stado, kad je napisao: „Čuvajte stado Božije koje je pod vašom brigom, ne prisilno, nego dobrovoljno; niti iz ljubavi za nepoštenim dobitkom, nego u svoj revnosti; niti kao da gospodarite nad onima koji su Božije nasledstvo, nego budite primer stadu. I kad se pojavi vrhovni pastir, primićete venac slave koji ne vene“ (1. Petrova 5:2-4, NS). Jedino ako slede ovaj savet i nežno i obazrivo postupaju sa stadom Božijim, pomazani nadglednici mogu da dobiju svoju nebesku platu, da postanu besmrtna duhovna stvorenja. To isto važi i za starešine sa zemaljskom nadom, ako žele da prime večni život u budućem raju na čitavoj Zemlji.

20. a) Kako hrišćanski potpastiri moraju da postupaju sa svojom braćom? b) Kako ti misliš o primernoj službi i obazrivoj brizi ljubaznih starešina?

²⁰ Jehova Bog i Isus Hrist su puni ljubavi i saosećajni pastiri. I kad hrišćanski potpastiri čvrsto zastupaju božanska merila, istovremeno je ipak potrebno, da se sa svojom ovcama sličnom braćom ophode s puno ljubavi i saosećajno. Svi lojalni Jehovini svedoci sigurno duboko cene primernu požrtvovanu službu takvih starešina, koji čuvaju povereno im imanje i nežno postupaju sa Božijim stadom. To cenjenje zajedno sa umesnim poštovanjem možemo da izrazimo tim što smo poslušni onima koji preuzimaju vođstvo među nama.

[Fusnota]

Šta ti misliš o tome

◼ Kako je Isus pokazao da tiranska okrutnost nema mesta među njegovim sledbenicima?

◼ Šta treba da učine starešine kada stignu uputstva od Vodećeg tela?

◼ Prema Isaiji 32:1, 2 kakve treba da se pokažu starešine?

◼ Kako proizlazi iz Biblije da starešine ne treba nešto da preduzmu samo na rekla-kazala?

◼ Kako hrišćanski potpastiri treba da postupaju sa stadom?

[Slika na 30. strani]

Važno je da se svesrdno moli kad se pravni odbor sastaje sa bratom ili sestrom