Oni su vršili Jehovinu volju

Isus je pozdravljen kao Mesija i Kralj!

BUČNO mnoštvo koje je 9. nisana 33 n. e. ulazilo u Jerusalim iznenadilo je mnoge Judeje. Premda pred Pashu nije bilo neobično videti ljude koji se slivaju ka gradu, ovi posetioci bili su drugačiji. Centralna ličnost među njima bio je jedan čovek koji je jahao na magaretu. Taj čovek je bio Isus Hrist, i ljudi su pred njega prostirali svoje haljine i palmine grane dok su uzvikivali: „Hosana sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Hosana na visini!“ Videvši to mnoštvo, mnogi koji su se već nalazili u Jerusalimu bili su potaknuti da se priključe toj povorci (Matej 21:7-9; Jovan 12:12, 13).

Iako je sada bio pozdravljen, Isus je znao da ga čekaju kušnje. Zaista, za samo pet dana biće usmrćen u tom istom gradu! Da, Isus je znao da je Jerusalim bio neprijateljsko područje, i s tom važnom mišlju na umu priredio je upadljiv ulazak u grad.

Ispunjeno drevno proročanstvo

Zaharija je 518. pre n. e. prorekao Isusov trijumfalni ulazak u Jerusalim. Napisao je: „Podvikuj od veselja, kćeri Jerusalimska! Gle, dolazi ti kralj, tvoj! Pravedan je i pobeđuje, krotak je; na magaretu jaše, na magaretu, puletu magaričinu... On će narodima mir objaviti i vladaće od mora do mora, i od reka do krajeva zemlje“ (Zaharija 9:9, 10).

Tako je Isusov ulazak u Jerusalim 9. nisana, ispunio biblijsko proročanstvo. To nije bio slučajan događaj već pažljivo isplaniran. Pre toga, dok je bio baš ispred Jerusalima, Isus je dvojicu svojih učenika uputio: „Idite u selo koje je prema vama. Odmah ćete naći magaricu privezanu i pule s njom. Odrešite ih i dovedite mi ih. Ako vam ko što reče, kažite da trebaju Gospodu, i odmah će ih pustiti“ (Matej 21:1-3). Ali zašto je Isus hteo da u Jerusalim ujaše na magarcu, i kakvo je bilo značenje reakcije mnoštva?

Poruka koja se tiče Kraljevstva

Vizuelna slika često je mnogo upečatljivija od govorne reči. Prema tome, Jehova je ponekad dao da njegovi proroci odglume svoju poruku kako bi pojačali svoju proročansku poruku (1. Kraljevima 11:29-32; Jeremija 27:1-6; Jezekilj 4:1-17). Ovaj veoma vizuelni način komunikacije, ostavio je neizbrisiv utisak na um čak i najbezosećajnijeg posmatrača. Na sličan način, Isus je odglumio snažnu poruku time što je na magarcu ujahao u Jerusalim. Kako?

U biblijska vremena magarac se koristio u plemenite svrhe. Na primer, Solomon je na svoje pomazanje kao kralja odjahao na očevoj ’mazgi‘, hibridnom potomku magarca (1. Kraljevima 1:33-40). Tako bi to što je Isus ujahao u Jerusalim na magarcu, značilo da se on predstavlja kao kralj.a Postupci mnoštva su pojačali poruku. Ta grupa, koja je nesumnjivo u velikoj meri bila sastavljena od Galilejaca, prostirala je svoje haljine pred Isusa — što je gest koji podseća na javnu objavu Jujevog kraljevanja (2. Kraljevima 9:13). To što su se obratili Isusu sa ’sine Davidov‘ naglasilo je njegovo zakonsko pravo da vlada (Luka 1:31-33). A korišćenje palminih grana očigledno je pokazalo njihovu podložnost njegovom kraljevskom autoritetu. (Uporedi s Otkrivenjem 7:9, 10.)

Tako je povorka koja je 9. nisana ušla u Jerusalim, razaslala jasnu poruku da je Isus Božji naimenovani Mesija i Kralj. Naravno, nisu svi bili srećni što vide Isusa da se predstavlja na ovaj način. Naročito su fariseji mislili da je za Isusa krajnje neprikladno da bude obasut takvom kraljevskom čašću. „Učitelju“, zahtevali su, nesumnjivo s ljutnjom u glasu, „prekori učenike svoje.“ Isus je odgovorio: „Ja vam kažem: Ako oni ućute, kamenje će povikati“ (Luka 19:39, 40). Da, Božje Kraljevstvo je bila tema Isusovog propovedanja. On je odvažno objavljivao tu poruku bilo da su je ljudi prihvatali ili nisu.

Pouka za nas

Isusu je trebalo mnogo hrabrosti da u Jerusalim uđe na način koji je prorekao prorok Zaharija. On je znao da je time navlačio na sebe jarost svojih neprijatelja. Pre svog uzašašća na nebo, Isus je opunomoćio svoje sledbenike da propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu i da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih nacija‘ (Matej 24:14; 28:19, 20, NW). Da bi se izvršilo ovo delo takođe treba hrabrosti. Nisu svi srećni što čuju poruku. Neki su prema njoj ravnodušni dok se drugi protive. Neke vlade su stavile ograničenja na delo propovedanja ili su ga potpuno zabranile.

Ipak, Jehovini Svedoci shvataju da se dobra vest o Božjem uspostavljenom Kraljevstvu mora propovedati, poslušali ljudi ili ne poslušali (Jezekilj 2:7). Dok nastavljaju da izvršavaju ovo životospasavajuće delo, uvereni su u Isusovo obećanje: „Evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta“ (Matej 28:20).

[Fusnote]