„Predmet mržnje svih nacija“
1 U zadnjim godinama svi mi se radujemo što čujemo uzbudljive izveštaje o divnim blagoslovima koje Jehovin narod doživljava širom sveta. Legalizacija dela u Malaviju nakon 26 godina brutalnog pritiska podstakla nas je na suze radosti. S olakšanjem smo odahnuli kad smo bili svedoci kolapsa bezbožnog komunizma u Istočnoj Evropi što je dovelo do oslobođenja doslovno hiljade naše braće iz njegovog tlačiteljskog jarma. S teskobnom brigom smo posmatrali dok je naša sloboda obožavanja bila osporavana u Grčkoj; bili smo oduševljeni kad smo dobili glasnu pobedu na najvišem sudu u Evropi. Radosni smo kad čujemo izveštaje o obimnom širenju podružnica Društva što omogućuje proizvodnju ogromnih količina literature za tražioce istine. Jednostavno smo morali da se divimo kad smo čuli da je više od 7 400 bilo kršteno na kongresu u Kijevu u Ukrajini. Da, ti fantastični napreci u delu Kraljevstva podižu naš duh do novih visina!
2 Premda je naš povod za radovanje veliki, treba da se čuvamo da ne postanemo previše oduševljeni. Niz povoljnih izveštaja mogao bi da nas navede da zaključimo da protivljenje dobroj vesti popušta i da Jehovin narod dobija priznanje širom sveta. Takvo razmišljanje može da bude varljivo. Premda smo dobili neke zadovoljavajuće pobede i postigli izvesnu meru uspeha u smanjivanju prepreka dobroj vesti u nekim zemljama, ne smemo zaboraviti da naš temeljni odnos prema svetu ostaje nepromenjen. Kao sledbenici Isusa, mi ’nismo deo sveta‘. Kao takvi, mi ćemo sigurno biti „predmet mržnje svih nacija“ (Jov. 15:19, NW; Mat. 24:9, NW). Dokle god ovaj sistem stvari traje, ništa neće promeniti temeljno pravilo da će ’svi koji pobožno hoće da žive u Isusu Hristu biti gonjeni‘ (2. Tim. 3:12).
3 Stranice istorije potvrđuju istinitost tog upozorenja. Premda je Isus, Osnivač hrišćanstva, pružio čudesno svedočanstvo pred moćnim vladarima i njihovim podanicima, on je svakodnevno bio zlostavljan i bio je u stalnoj opasnosti da bude ubijen. Iako su njegovi apostoli mnogima pomogli da postanu učenici, učestvovali u pisanju Hrišćanskih grčkih pisama, i ispoljavali čudesne darove duha, oni su na sličan način bili omraženi i maltretirani. Uprkos svom dobrom ponašanju i ljubavi prema bližnjem, većina je na sve hrišćane gledala kao na prezira vrednu ’sektu‘ ’protiv koje se svuda govori‘ (Dela 28:22, Ča). Premda Jehova danas da izvrši svoju volju na čudesan način koristi svetsku hrišćansku skupštinu, njoj se neprestano protivi i kleveta je svaki elemenat ovog zlog sistema stvari. Nema razloga očekivati da će se to protivljenje smanjiti.
4 U prvom veku, Satana je progonio Isusove učenike na različite načine. Protivnici puni mržnje govorili su direktne laži koje su ih pogrešno predstavljale (Dela 14:2). Postojale su zlobne pretnje u nastojanju da se zaplaše (Dela 4:17, 18). Besna mnoštva pokušavala su da ih ućutkaju (Dela 19:29-34). Bili su zatvarani bez opravdanog razloga (Dela 12:4, 5). Progonioci su često pribegavali fizičkom nasilju (Dela 14:19). U nekim slučajevima nevini pojedinci su bili namerno ubijani (Dela 7:54-60). Apostol Pavle je lično podneo praktično sve te oblike zlostavljanja (2. Kor. 11:23-27). Protivnici su brzo koristili svaku priliku da ometaju delo propovedanja i nanesu patnju tim vernim radnicima.
5 Danas Satana koristi slične taktike. Govore se direktne laži, koje nas lažno prikazuju kao neku zavedenu sektu ili kult. U nekim zemljama, vlasti objavljuju da naša literatura stvara anarhiju i zabranjuju je. Naše poštovanje prema svetosti krvi izvrgava se javnom izrugivanju i osporava se. U 1940-im, besne mase razjarene pitanjem o pozdravljanju zastave napadale su našu braću, nanosile im povrede i uništavale njihovu imovinu. Hiljade se šalju u zatvor zbog pitanja neutralnosti. U totalitarnim zemljama naša braća su lažno optužena da su subverzivna, što je dovodilo do toga da su stotine bile brutalno mučene i ubijene u zatvorima i koncentracionim logorima. Pritisak je bio nemilosrdan, što jasno pokazuje da smo predmet mržnje bez opravdanog razloga. (Vidi Proclaimers [Objavitelji], poglavlje 29.)
6 Šta donosi budućnost? Iako Jehovin narod može s vremena na vreme postići znatan napredak da olakša pritisak u nekom delu sveta, sveopšta situacija ostaje ista. Đavo nastavlja da bude gnevan nakon svog poniženja 1914. On zna da je njegovo vreme kratko. Njegov bes sigurno će se pojačavati dok se velika nevolja približava. On je totalno predan svom ratu protiv ustoličenog Kralja, Hrista Isusa, i odlučan je da se bori do kraja. On i njegovi demoni mogu iskaliti svoj bes samo na Jehovinom narodu na zemlji, koji verno „drži zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista“ (Otkr. 12:12, 17).
7 Dok gledamo u budućnost, treba da budemo realistični u onome šta da očekujemo. Nema razloga misliti da će Đavo popustiti ili predati se. Mržnja prema nama koju je usadio u ovaj svet može da provali u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. U mnogim zemljama naša sloboda da propovedamo osigurana je tek nakon duge borbe. Ta sloboda može biti veoma krhka, održavana samo od strane nekog trenutnog saosećajnog vladara ili nepopularnog zakona. Dramatični preokreti mogu da se dogode preko noći, donoseći haos i samovoljnu grubu povredu ljudskih prava.
8 Sadašnji prosperitet i sloboda kojoj se radujemo u nekim zemljama mogli bi završiti nenadano, izlažući našu braću istim zlostavljanjima koja su podnosili u prošlosti. Ne smemo dozvoliti sebi da budemo uljuljani u duh apatije ili nezainteresovanosti, misleći da su naši neprijatelji savladani. Mržnja ovog sveta možda se ne manifestuje uvek u potpunosti, ali ona ostaje intenzivna. Sve u Božjoj reči pokazuje da će se protivljenje sveta pojačati umesto da popusti dok se kraj približava. Zato treba da budemo budni, pokazujući se ’opreznima kao zmije a bezazlenima kao golubovi‘ (Mat. 10:16). Treba da shvatimo da ćemo imati „tešku borbu“ do samog kraja, a ustrajnost je ključ za naše preživljavanje (Juda 3, NW; Mat. 24:13).
9 U delu sveta gde živimo, delo propovedanja možda napreduje bez ikakve vidljive smetnje od strane protivnika. To bi moglo da nas učini skeptičnima u vezi s tim da li postoji ikakav razlog za ozbiljnu zabrinutost. Međutim, postoji potreba da budemo oprezni. Okolnosti se mogu brzo promeniti. Bez upozorenja, protivnici mogu iskoristiti neko sporno pitanje i upotrebiti ga protiv nas. Otpadnici neprestano traže neki razlog za prigovor. Ljutito sveštenstvo koje se oseća ugroženo našim delom može nas javno optužiti. Naši planovi za izgradnju Dvorane Kraljevstva u našoj sredini mogu izazvati raspravu koja uznemirava celu okolinu. Raspirivačke izjave mogu da se pojave u štampi, bacajući loše svetlo na nas. Istaknute lokalne ličnosti mogu nas namerno pogrešno prikazati, prouzrokujući da naše komšije budu neprijateljski raspoložene kad ih posećujemo. Čak i voljeni u našem domaćinstvu mogu postati nemilosrdni i progoniti nas. Zato postoji potreba da budemo budni, shvatajući da je neprijateljstvo sveta veoma živo, i može izbiti na površinu bilo kada.
10 Kako to treba da utiče na nas? Sve to s pravom utiče na naše razmišljanje i izgled za budućnost. Na koji način? Da li to treba da nas učini zabrinutima, plašljivima u vezi s tim šta možda moramo podneti? Da li treba da usporimo u našem delu propovedanja zato što to možda uznemirava neke u našoj sredini? Da li postoji neki vredan razlog da se osećamo uzrujano kad smo nepravedno oklevetani? Da li je neizbežno da nas grubo postupanje liši naše radosti u služenju Jehovi? Postoji li ikakva neizvesnost u vezi s ishodom? Ne, nikada! Zašto ne?
11 Nikad ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da poruka koju propovedamo ne potiče od nas, već od Jehove (Jer. 1:9). Mi smo obavezni da sledimo opomenu: „Glasite ime njegovo, javljajte po narodima dela njegova... po svoj zemlji“ (Isa. 12:4, 5). On toleriše maltretiranje svog naroda zbog specifične namere, naime, ’da se proglasi ime njegovo po svoj zemlji‘ (Izl. 9:16). Mi vršimo delo koje je naredio Jehova i on je onaj ko nam pruža hrabrost da odvažno govorimo (Dela 4:29-31). To je najvažnije, najkorisnije i najhitnije delo koje može da se obavlja u ovim završnim danima starog sistema.
12 To spoznanje pruža nam hrabrost da zauzmemo čvrst stav u direktnom protivljenju Satani i ovom svetu (1. Petr. 5:8, 9). Spoznanje da je Jehova s nama čini nas ’srčanim i hrabrim‘, rasterujući svaki razlog za strah pred našim progoniocima (Deut. 31:6; Jevr. 13:6). Iako ćemo uvek nastojati da budemo taktični, razumni i razboriti kad nam prete protivnici, mi ćemo jasno dati na znanje da smo odlučni da ’slušamo Boga kao vladara pre nego ljude‘ kad je osporeno naše obožavanje (Dela 5:29, NW). Kad postoji razumna mogućnost da govorimo u našu odbranu, mi ćemo to učiniti (1. Petr. 3:15). Međutim, mi nećemo rasipati svoje vreme raspravljajući se s okorelim protivnicima koji su zainteresovani samo za to da nas ozloglase. Umesto da postanemo ljutiti ili da pokušamo vratiti milo za drago kad nas klevetaju ili lažno optužuju, mi ih jednostavno ’ostavljamo‘ (Mat. 15:14).
13 Naša ustrajnost kroz kušnje ugodna je Jehovi (1. Petr. 2:19). Koju cenu moramo platiti za to priznanje? Da li se moramo pomiriti s time da služimo bez radosti zato što nas mrze i protive nam se? Daleko od toga! Jehova obećava da će našu poslušnost nagraditi ’radošću i mirom‘ (Rimlj. 15:13). Uprkos intenzivnoj patnji, Isus je ostao srećan zbog „radosti koja mu beše određena“ (Jevr. 12:2). Isti je slučaj s nama. Zato što je nagrada za našu ustrajnost tako velika, mi smo podstaknuti da se ’radujemo i veselimo‘ iako podnosimo teške kušnje (Mat. 5:11, 12). Čak i u vreme nevolje, ta radost je, sama po sebi, uzrok za davanje hvale i časti Jehovi u podupiranju poruke o Kraljevstvu.
14 Da li postoji bilo kakva nesigurnost u vezi s konačnim ishodom, pružajući nam razlog da budemo zabrinuti ili neodlučni? Ne, ishod sukoba između Jehovine organizacije i Sataninog sveta određen je pre mnogo vremena (1. Jov. 2:15-17). Bez obzira na intenzitet ili veličinu protivljenja, Jehova će nam dati pobedu (Isa. 54:17; Rimlj. 8:31, 37). Iako smo u potpunosti stavljeni na ispit, ništa nas ne može sprečiti da primimo nagradu. Mi nemamo razlog da se ’uznemirujemo ni za što‘, zato što nam Jehova dodeljuje mir u odgovoru na naše molitve (Fil. 4:6, 7).
15 Zato uvek zahvaljujemo Jehovi svaki put kad čujemo izveštaje o našoj braći koja su izbavljena iz progonstva ili im je data sloboda da propovedaju u područjima gde su u prošlosti bili ograničavani. Mi se radujemo kad promenjene okolnosti otvore nove mogućnosti da hiljade iskrenih ljudi dođu u kontakt s porukom o Kraljevstvu. Mi smo zaista zahvalni kad Jehova izabere da nam dodeli pobedu u sukobima s protivnicima ispunjenim mržnjom. Znamo da će on blagosloviti i unaprediti naš rad na bilo koji način koji je potreban da bi se uzdigla njegova kuća pravog obožavanja i da bi ’poželjni‘ pojedinci iz svih nacija dobili priliku da uđu (Hag. 2:7, NW; Isa. 2:2-4).
16 U isto vreme, mi smo u potpunosti svesni da je naš neprijatelj, Satana, veoma moćan, i on će nam se snažno protiviti do samog kraja. Njegovi napadi mogu biti otvoreni i očigledni, ili mogu biti podmukli i varljivi. Progonstvo može provaliti iznenada u mestima gde smo u prošlosti znali samo za mir. Zli protivnici mogu biti zlobni i neumoljivi u nastojanjima da nas nepravedno tlače. U pravo vreme svima takvima postaće jasno da su oni „ljudi koji se bore protiv Boga“ i on će ih uništiti (Dela 5:38, 39, Ča; 2. Sol. 1:6-9). U međuvremenu, bez obzira na to šta moramo podneti, mi smo odlučni da ostanemo postojani u lojalnom služenju Jehovi i propovedanju poruke o Kraljevstvu. Mi smo najsrećniji narod na zemaljskoj kugli, znajući da ćemo ’kad postanemo priznati primiti krunu života‘ (Jak. 1:12, NW).