Traganje za bezbednošću

BEZBEDNOST. Svetske vođe pregovaraju o njoj. Religiozne vođe mole za nju. Ipak, običnom čoveku na ulici bezbednost izgleda kao neostvaren san. Uzmimo, na primer, Rona, koji je išao na posao u najvećem južnoafričkom gradu, Johanesburgu.

„Oko mene je bilo pet ljudi, jedan s nožem na mom grlu a drugi s nožem na mojim leđima. U sekundi su prošli kroz moje džepove. Osećao sam se kao očerupana kokoš. Ljudi koji su prolazili jednostavno su me ignorisali.“ Ron se nije opirao i prošao je neozleđen.

Za mnoge je šetnja ulicama svakog većeg grada prava mora. ’Kako da ne budem pokraden/a?‘, leži u pozadini njihovih misli. Žure se da završe svoju kupovinu kako bi se mogli vratiti u bezbednost doma. Međutim, koliko je dom bezbedan? „Verovatnost da ćete doživeti da vam neko provali u svetost vašeg doma, kradući deo ili sve vaše vlasništvo i nestajući bez traga, dramatično se povećava svake godine“, tvrdi se u knjizi Total Home Security (Potpuna bezbednost doma).

Kao posledica toga, kućevlasnici stavljaju obaveštenja koja upozoravaju nezvane goste da su u dvorištu opasni psi ili da ih posmatra naoružana patrola. U mnogim susedstvima kućevlasnici udružuju snage u pokušajima da se bore protiv zločina. „Samo u Britaniji postoji više od 60 000 programa, uključujući 750 000 domaćinstava“, stoji u časopisu Security Focus. „Uz porast zločina, stvar je prošlosti ne biti sa susedima u prijateljskim odnosima“, rekao je jedan posrednik za osiguravnje u Africi.

Članovi programa susedske straže staraju se za dobrobit jedan drugoga i svaku sumnjivu aktivnost prijavljuju policiji.a Međutim, jedna okružnica je objasnila članu grupe čija je kuća bila provaljena: „Nažalost, program nije garancija da nikada više nećete imati provalu. Nijedan program bezbednosti koji postoji ne može to tvrditi. (...) Još uvek morate proveravati da li su vam vrata zaključana, da li imate provalnički alarm i da li ste preduzeli razumne bezbednosne mere predostrožnosti.“

Iako programi susedske straže mogu imati određenog efekta, može se raspravljati da li su smanjile opštu stopu zločina. „Tvrdnje o smanjivanjima zločina na malim područjima su jedini ’uspesi‘ ako ima malo ili opšte nema ’premeštanja‘ tog zločina na susedna područja“, objašnjavaju Šepland i Vag u Policing by the Public. Tako je u nekim gradovima gde su grupe susedske straže izvestile vanredan uspeh, u drugim područjima istog grada gde je bilo teško organizovati takve programe, zabeležen jedinstven porast zločina.

„Postoje neka područja gde susedske straže nisu tako delotvorne“, priznala je sekretarica programa raširenog po celoj državi koji uključuje preko 20 000 članova. Ona je ukazala na veća mesta „van gradova gde susedi ne mogu videti jedan drugoga i gde patroliranje ne deluje“. Na primer, jedan se bračni par preselio iz jednog američkog grada na mesto od 50 jutara blizu malog sela. U roku nekoliko godina, dva puta su provalili u njihovu kuću. Žena je izrazila mišljenje mnogih stanovnika sela: „Pokušavam biti normalna, ali se bojim (...) Nikad se ne osećam bezbednom.“ U zemljama koje muče politički sukobi, seosko stanovništvo se suočava sa dodatnim nasiljem i često ih se prisiljava da stanu na jednu ili drugu stranu.

Nije čudno da mnogi čeznu za ’dobrim starim vremenima‘. „Oko početka ovog veka“, kaže knjiga The Growth of Crime (Porast zločina), „postojalo je (...) opšte mišljenje da će [zločin] postati umereniji u kakvoći“. Ali, šta se desilo umesto toga? Autori Ser Leon Radzinovic i Džoan King objašnjavaju: „Prvih dvadeset godina ovog veka, čak i tokom prvog svetskog rata, obimi zločina ostali su prilično ravnomerni, održavajući korak sa populacijom. Trajni trend postao je vidljiv u godinama depresije posle rata. Tokom godina ekonomskih prevrata, nezaposlenosti i još jednog velikog rata, [zločin] je neumoljivo ubrzao korak (...) Jedna stvar koja vas bode u oči kad gledate zločin u svetskim razmerima je prodoran i uporan porast na svakom mestu.“

Taj „porast bezakonja“, iako neočekivan za mnoge, bio je ustvari prorečen. Na veće nevolje koje su pogodile čovečanstvo posle početka prvog svetskog rata 1914. godine bilo je unapred ukazano u Bibliji. Isus je prorekao da se čovekov zli sistem približava kraju: „Ustaće narod protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva, i biće nestašica hrane i potresa u jednom mestu za drugim. I zbog porasta bezakonja ohladnjeće ljubav mnogih.“ (Matej 24:3, 7, 12, NS; vidi i Luka 21:10, 11).

„Kada se ovo počne događati“, dodao je Isus, „uspravite se i podignite glavu, jer se približava vaše oslobođenje.“ Dakle, imaš razlog za optimizam. Čovekov zahtev za bezbednošću širom Zemlje ubrzo će biti zadovoljen (Luka 21:28-32, NS).

[Fusnota]