Sačuvani na životu kroz veliku nevolju
„Ovo su oni što dolaze od [„iz“, NW] velike nevolje, koji opraše svoje haljine i ubeliše ih u Jagnjetovoj krvi“ (OTKRIVENJE 7:14, Ča).
1. Ko će pozdraviti uskrsnule u zemaljskom uskrsenju?
KADA bezbrojni milioni budu podignuti u ’uskrsenje pravednika i nepravednika‘, oni neće biti vraćeni u život na nekoj praznoj zemlji (Dela apostolska 24:15). Oni će se probuditi u divnom poboljšanom ambijentu, i pronaći će svoj smeštaj, odeću i obilje hrane koja će biti pripremljena za njih. Ko će učiniti sve te pripreme? Jasno je da će biti ljudi koji će živeti u tom novom svetu pre nego što započne zemaljsko uskrsenje. Koji ljudi? Biblija pokazuje da će to biti preživeli iz dolazeće velike nevolje. Od svih biblijskih učenja, nesumnjivo je jedno od najintrigantnijih to — da će neki verni biti sačuvani na životu kroz veliku nevolju i da neće nikada morati da umru. Ta nada je u Svetom pismu dobro potvrđena.
Kao u vreme Nojevo
2, 3. (a) Koje sličnosti se provlače između dana Noja i našeg vremena? (b) Na šta se ukazuje preživljavanjem Noja i njegove porodice kroz potop?
2 U Mateju 24:37-39, Isus Hrist je napravio poređenje između dana Noja i poslednjih dana, u kojima se mi sada nalazimo. On je rekao: „Kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i o dolasku Sina čovečjega. Jer u dane pred potopom jeđahu i pijahu ljudi, ženjahu se i udavahu do dana kad Noje uđe u korablju; i ni o čemu ne posumnjahu dok ne dođe potop i sve njih ne odnese. Tako će biti i o dolasku Sina čovečjega.“
3 Globalni potop je odneo sve koji nisu posvetili pažnju Božjoj poruci upozorenja. Međutim, on nije odneo Noja i njegovu porodicu. Oni ’uđoše u korablju‘, kao što je Isus rekao. Zbog njihove odanosti Bogu, Jehova im je pružio način za izlaz. Druga Petrova 2:5, 9 ukazuje na preživljavanje Noja i njegove porodice kad kaže: „Bog... sačuva Noja, propovednika pravde, i sa njim još samo sedmoricu i navede potop na svet bezdušnika. Zna Bog pobožne izbavljati od napasti.“ Isus je povukao paralelu između Nojevih dana i poslednjih dana da bi pokazao da ljudi uopšte neće slediti Božju poruku upozorenja. Ipak, čineći to, on je takođe potvrdio da su Noje i njegova porodica poslušali Jehovu Boga, ušli u arku, i preživeli veliki potop. Preživljavanje Noja i njegove porodice ukazuje na preživljavanje Božjih vernih slugu na kraju ovog sveta.
Obrazac iz prvog veka
4. U ispunjenju Isusovih reči, koji događaji su vodili do uništenja Jerusalima 70. n. e.?
4 Takođe, Isus je u Mateju 24:21, 22 govorio o događajima koji treba da se dese na kraju ovog sveta. Tamo čitamo: „Jer će tad biti nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti će ikad biti. I da se oni dani ne skrate, niko se ne bi spasao, ali izbranih radi skratiće se ti dani.“ Te reči su imale prvobitno ispunjenje u prvom veku naše ere. Godine 66. n. e., rimske vojske pod Cestijem Galom opsele su grad Jerusalim. Rimske trupe su stigle do tačke potkopavanja zida hrama, i mnogi Jevreji su bili spremni da se predaju. Međutim, neočekivano i ni iz kakvog očiglednog razloga, Cestije Gal je povukao svoje trupe. Kada su videli da su se Rimljani povukli, hrišćani su postupili u skladu s Isusovim rečima, izgovorenim pre mnogo godina: „Kad vidite da Jerusalim opkoli vojska, onda znajte da je blizu propast njegova. Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, a koji budu u gradu neka izlaze napolje, i koji su u polju neka ne ulaze u grad“ (Luka 21:20, 21). Hristijanizirani Jevreji, izabrani, odmah su napustili na propast osuđen grad Jerusalim i tako su bili spaseni od strašnog uništenja koje je kratko nakon toga došlo na njega. Godine 70. n. e., rimske legije pod generalom Titom su se vratile. Oni su se ulogorili oko Jerusalima, opseli grad, i opustošili ga.
5. U kom smislu je nevolja nad Jerusalimom bila skraćena 70. n. e.
5 Jevrejski istoričar Josif priča da je 1 100 000 Jevreja poginulo, dok je 97 000 preživelo i odvedeno u ropstvo. Ti nehrišćanski preživeli Jevreji sigurno nisu bili ’izabrani‘ iz Isusovog proročanstva. Govoreći buntovnoj Jevrejskoj naciji Isus je bio rekao: „Eto vam se pusta ostavlja kuća vaša! Jer vam ja kažem: nećete mene videti dok ne rečete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!“ (Matej 23:38, 39). Ne postoji izveštaj da su ti Jevreji, uhvaćeni u Jerusalimu, u poslednjem trenutku prihvatili Isusa kao Mesiju, postali hrišćani i primili Jehovinu naklonost. Ipak, nevolja koja je došla na Jerusalim 70. n. e. bila je skraćena. Konačna opsada od strane rimskih vojski nije dugo trajala. To je omogućilo nekim Jevrejima da prežive, samo da bi bili poslati u različite delove rimske imperije kao robovi.
Veliko mnoštvo preživelih
6, 7. (a) Koji veliki religiozni grad tek treba da bude uništen, kao deo koje neuporedive nevolje? (b) Šta je Jovan prorekao o velikoj nevolji koja dolazi na ovaj svet?
6 Dok je uništenje Jerusalima 70. n. e. zaista donelo ’nevolju veliku‘ tom religioznom gradu, veće ispunjenje Isusovih reči tek treba da se ostvari. Jedan veći religiozni grad, Vavilon veliki, svetsko carstvo krive religije, treba da doživi smrtonosnu veliku nevolju nakon koje će odmah uslediti neuporediva velika nevolja nad ostatkom Sotoninog sistema stvari (Matej 24:29, 30; Otkrivenje 18:21). Oko 26 godina posle tog uništenja Jerusalima, apostol Jovan, u Otkrivenju 7:9-14, pisao je o toj nevolji koja obuhvata čitav svet. On je pokazao da će veliko mnoštvo ljudi preživeti tu nevolju.
7 Ti preživeli, nazvani „mnoštvo veliko“, identifikuju se pomoću nekih odlučnih akcija koje preduzimaju. Prema Otkrivenju 7:14, jedan od 24 starešina na nebu rekao je Jovanu: „Ovo su oni koji dođoše od patnje [„nevolje“, Ča] velike i opraše haljine svoje i obeliše ih u krvi jagnjetovoj.“ Da, veliko mnoštvo pozdravlja Jehovu kao izvor svog spasenja. Oni iskazuju veru u Isusovu prolivenu krv i imaju pravedno stajalište pred svojim Stvoriteljem i njegovim imenovanim Kraljem, Isusom Hristom.
8. Kakav divan odnos postoji između ’velikog mnoštva‘ i ostatka Isusove pomazane braće?
8 Danas skoro pet miliona članova velikog mnoštva živi pod aktivnim vođstvom nebeskog Kralja Isusa Hrista. Oni su u podložnosti Hristu i u bliskoj zajednici s njegovom pomazanom braćom koja su još na zemlji. S obzirom na ophođenje s kojim se veliko mnoštvo odnosi prema tim pomazanicima, Isus kaže: „Zaista vam kažem, u koliko učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste“ (Matej 25:40, Ča). Zbog toga što nesebično pružaju pomoć Hristovoj pomazanoj braći, oni iz velikog mnoštva bivaju prosuđeni kao da su činili dobro samom Isusu. To im pomaže da budu u sigurnom odnosu s Isusom Hristom i Jehovom Bogom. Oni imaju prednost da se pridruže pomazanom ostatku u tome da postanu Božji Svedoci i nosioci njegovog imena (Isaija 43:10, 11; Joil 2:31, 32).
Ostati budan
9, 10. (a) Šta moramo činiti da zadržimo naše pravedno stajalište pred Sinom čovečjim? (b) Kako moramo delovati da bismo ’ostali budni‘?
9 Veliko mnoštvo mora bez prestanka da održava svoje pravedno stajalište pred Sinom čovečjim, što zahteva ostajanje budnim sve do kraja. Isus je to jasno izneo kada je rekao: „Čuvajte se da vam srce ne oteža od prekomernog jela i pića i od briga ovoga sveta, i da vam taj dan ne dođe iznenada. Jer će doći kao zamka na sve one koji prebivaju na licu cele zemlje. Bdite dakle jednako, i molite se da biste bili dostojni uteći od svega ovoga što će se zbiti, i stati pred Sina čovečjega“ (Luka 21:34-36).
10 Da bismo uspeli u stajanju pred Sinom čovečjim, mi moramo imati njegovo odobravanje, koje nećemo imati ako dozvolimo da na nas utiče razmišljanje ovoga sveta. Svetsko razmišljanje je zavodljivo i može navesti osobu da se preda telesnim zadovoljstvima ili da postane toliko opterećena životnim problemima da više ne traži najpre interese Kraljevstva (Matej 6:33). Takav put slabi osobu u duhovnom pogledu i mogao bi je ostaviti ravnodušnom s obzirom na njene odgovornosti prema Bogu i drugima. Ona bi mogla postati neaktivna ili ugroziti svoje mesto u skupštini time što bi počinila ozbiljan greh, možda čak pokazujući nepokajnički stav. Svaki pojedinac u velikom mnoštvu mora paziti na sebe. On se mora držati odvojenim od ovog bezbožnog sveta i njegovih postupaka (Jovan 17:16).
11. Primena kojih biblijskih načela će nam pomoći da preživimo Armagedon?
11 U tu svrhu, Jehova pruža ono što nam je potrebno pomoću svoje Reči, svog svetog duha i svoje vidljive organizacije. Mi moramo to koristiti u potpunosti. Nadalje, moramo biti naklonjeni molitvi i biti poslušni Bogu ako očekujemo da imamo njegovu naklonost. U prvom redu, mi moramo razvijati jaku mržnju prema onome što je loše. Psalmista je rekao: „Ne sedim s lažljivcima, ne mešam se sa lukavima. Mrzim društvo rđavih, s bezdušnicima ne sedim. Ne zahvataj duše moje s grešnicima, ni života moga s krvnicima“ (Psalam 26:4, 5, 9). U hrišćanskoj skupštini, kako mladi tako i stari treba da ograniče druženje s onima koji nisu predani Jehovi. Da bismo primili Božju naklonost, mi nastojimo da budemo besprekorni i bez mrlje od sveta (Psalam 26:1-5; Jakov 1:27; 4:4). Tako ćemo biti sigurni da nas Jehova u Armagedonu neće pomesti smrću zajedno s bezbožnima.
Neki „neće nikad umreti“
12, 13. (a) Pre uskrsenja Lazara, koje reči je Isus izgovorio koje Marta nije potpuno razumela? (b) Šta nije bilo mišljeno Isusovim rečima o nekima koji „neće nikad umreti“?
12 Uzbudljivo je razmišljati o preživljavanju kraja ovog sistema stvari i mogućnosti da se nikad ne mora umreti. Taj izgled nam pruža Isus. Neposredno pre nego što je uskrsnuo svog mrtvog prijatelja Lazara, Isus je rekao Lazarevoj sestri Marti: „Ja sam uskrsenje i život; ko veruje u mene, ako i umre živeće. I svaki koji živi i veruje u mene neće nikad umreti. Veruješ li ti to?“ Marta je verovala u uskrsenje, ali nije razumela sve što je Isus govorio (Jovan 11:25, 26).
13 Isus nije mislio da će njegovi verni apostoli nastaviti da žive u telu i da neće nikad umreti. Naprotiv, on je kasnije ukazao na to da će njegovi učenici umreti (Jovan 21:16-23). Zaista, njihovo pomazanje svetim duhom na Pedesetnicu 33. n. e. značilo je da će oni morati da umru da bi primili svoje nebesko nasleđe da budu kraljevi i sveštenici (Otkrivenje 20:4, 6). Tako su, tokom vremena, svi hrišćani iz prvog veka umrli. Međutim, ono što je Isus rekao, rekao je s određenom svrhom. Njegove reči o življenju a da se nikad ne umre biće ispunjene. Kako?
14, 15. (a) Kako će Isusove reči o nekima koji „neće nikad umreti“ biti ispunjene? (b) Kakvo je stanje ovoga sveta, ali kakvu nadu imaju pravednici?
14 U prvom redu, verni pomazani hrišćani neće nikad iskusiti večnu smrt (Otkrivenje 20:6). Takođe, Isusove reči ukazuju na jedno specifično vreme u budućnosti kada će Jehova Bog intervenisati u ljudskim stvarima i izbrisati zlo sa zemlje, baš kao što je učinio u Nojevo vreme. Verni koji budu nađeni da u to vreme vrše Božju volju neće morati da umru od strane Božjih dela osude. Umesto toga, poput Noja i njegove porodice, oni će imati priliku da prežive uništenje jednog sveta. Takva nada je čvrsta, budući da se temelji na biblijskim učenjima i da je ilustrovana primerima. (Uporedi Jevrejima 6:19; 2. Petrova 2:4-9.) Ispunjenje biblijskog proročanstva pokazuje da će vrlo skoro sadašnji svet koji se sastoji od nepravednog ljudskog društva okončati u uništenju. Sadašnje stanje je nepopravljivo, jer je svet nepopravljivo zao. Ono što je Bog rekao o svetu Nojevih dana takođe važi i za današnji svet. Zloća ispunjava srca ogromne većine ljudi, i njihove misli su svagda samo zle (Postanje 6:5).
15 Jehova je dozvolio ljudima da vekovima vladaju zemljom bez božanskog mešanja, ali njihovo vreme je skoro isteklo. Uskoro će Jehova uništiti sve zle na zemlji, baš kao što kaže Biblija (Psalam 145:20; Poslovice 2:21, 22). Međutim, on neće uništiti pravedne zajedno sa zlima. Bog nikada ne čini tako nešto! (Uporedi Postanje 18:22, 23, 26.) Zašto bi on uništio one koji nastoje da mu verno služe, s božanskim strahom? Sasvim je razumno da će Jehovini verni obožavaoci koji budu živeli kad počne velika nevolja naći naklonost u njegovim očima i neće biti uništeni, baš kao što Noje i njegova porodica nisu bili uništeni kada je zao svet njihovih dana došao svom kataklizmičkom kraju (Postanje 7:23). Oni će imati božansku zaštitu i preživeće kraj ovog sveta.
16. Koje divne stvari će se dogoditi u novom svetu, koje će za preživele značiti šta?
16 A šta onda? U novom svetu, čovečanstvu će teći isceliteljski blagoslovi dok se budu u potpunosti primenjivale koristi Isusove otkupne žrtve. Biblija govori o simboličnoj ’reci vode života, bistroj kao kristal, koja izvire iz prestola Božjega i jagnjetova. Nasred trga gradskog, na dvema rečnim obalama beše drvo života, koje rađa dvanaest rodova, dajući svakoga meseca svoj rod, a lišće je od drveta za isceljivanje naroda‘ (Otkrivenje 22:1, 2). Divno je reći, to „isceljivanje“ uključuje pobedu nad samom adamskom smrću! „On za navek i smrt uništava. Gospod, Večni, utire suze sa svačijeg lica“ (Isaija 25:8). Tako oni koji budu preživeli veliku nevolju i ušli u novi svet neće nikada morati da se suoče sa smrću!
Sigurna nada
17. Koliko je sigurna nada da će neki preživeti Armagedon i da „neće nikad umreti“?
17 Možemo li imati potpuno poverenje u tu zadivljujuću nadu? Apsolutno! Isus je Marti ukazao na to da će biti vreme kada će ljudi živeti a da nikad ne umru (Jovan 11:26). Osim toga, u sedmom poglavlju Otkrivenja koje je Isus dao Jovanu, bilo je otkriveno da jedno veliko mnoštvo izlazi iz velike nevolje, preživljavajući je. Možemo li verovati Isusu Hristu i istorijskom izveštaju o potopu Nojevih dana? Neosporno! Nadalje, Biblija sadrži druge izveštaje o prilikama kada je Bog sačuvao svoje sluge na životu kroz periode presuda i propast nacija. Treba li se išta manje od njega očekivati u ovom vremenu kraja? Da li je išta nemoguće za Stvoritelja? (Uporedi Matej 19:26).
18. Kako nam može biti zasiguran život u Jehovinom pravednom novom svetu?
18 Verno služeći Jehovi sada, mi imamo zasiguranje za večni život u njegovom novom svetu. Za nebrojene milione, život u tom novom svetu doći će putem uskrsenja. Ipak, u naše vreme, milioni Jehovinog naroda — da, veliko mnoštvo koje ni jedan čovek ne može izbrojati ili ograničiti — imaće jedinstvenu prednost da budu sačuvani na životu kroz veliku nevolju. I oni nikada neće morati da umru.
Molimo objasni
◻ Kako je preživljavanje Armagedona predskazano u Nojevim danima?
◻ Šta moramo činiti da bismo sačuvali stajalište kad Isus dođe da izvrši Jehovine presude?
◻ Zašto možemo reći da preživeli iz Armagedona „neće nikad umreti“?
[Slika na 15. strani]
Hrišćani su izbegli nevolju Jerusalima