Zašto Jehovini svedoci bdiju
„Bdite... jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš“ (MATEJ 24:42).
1. Na koga se primenjuje upozorenje da ’bdiju‘?
NA SVAKOG Božjeg slugu — bez obzira da li je mlad ili u godinama, da li je novopredan ili s dugim stažom službe — primenjuje se biblijsko upozorenje: „Bdite“! (Mat. 24:42). Zašto je to važno?
2, 3. (a) Kakav je znak Isus jasno opisao, i šta pokazuje ispunjenje proročanstva? (b) Koja okolnost na koju se ukazuje u Mateju 24:42 ispituje istinitost naše vere, i kako?
2 Pri kraju svoje službe na zemlji, Isus je prorekao znak svoje nevidljive prisutnosti u sili Kraljevstva (Matej, poglavlja 24 i 25). On je jasno opisao to vreme svoje kraljevske prisutnosti — a događaji u ispunjenju proročanstva pokazuju da je on bio ustoličen za Kralja na nebesima 1914. On je takođe ukazao na jednu okolnost koja će zatim ispitati istinitost naše vere. U povezanosti s vremenom kad će on krenuti u akciju kao Izvršilac presude da uništi sadašnji zli sistem tokom velike nevolje Isus je rekao: „O danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, ni sin, nego Otac sam.“ S tim na umu on je rekao: „Bdite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš“ (Matej 24:36, 42).
3 To što ne znamo dan i čas kad će početi velika nevolja zahteva da ako tvrdimo da smo hrišćani, treba da živimo kao pravi hrišćani svakog dana. Da li će način na koji koristiš svoj život rezultovati Gospodovim priznanjem kad dođe velika nevolja? Ili ako pre dođe smrt, da li će se on setiti tebe kao onoga ko je lojalno služio Jehovi sve do kraja svog sadašnjeg života? (Matej 24:13; Otkrivenje 2:10).
Rani učenici su nastojali da budu budni
4. Šta možemo naučiti iz Isusovog primera duhovne budnosti?
4 Sam Isus Hrist je postavio najizvanredniji primer duhovne budnosti. On se svom Ocu molio često i gorljivo (Luka 6:12; 22:42-44). Kad je bio suočen s kušnjama, on se snažno oslanjao na vođstvo sadržano u Pismu (Matej 4:3-10; 26:52-54). Nije dozvolio da bude odvraćen od dela koje mu je Jehova dodelio (Luka 4:40-44; Jovan 6:15). Da li će oni koji su sebe smatrali Isusovim sledbenicima biti isto tako budni?
5. (a) Zašto su Isusovi apostoli imali problema u održavanju duhovne ravnoteže? (b) Kakvu je pomoć Isus pružio svojim apostolima nakon svog vaskrsenja?
5 Ponekad su se čak i Isusovi apostoli kolebali. Kao rezultat prevelike revnosti i pogrešnih ideja, oni su morali da se suoče s razočarenjima (Luka 19:11; Dela apostola 1:6). Pre nego što su naučili da se u potpunosti oslanjaju na Jehovu, iznenadne kušnje izbacile su ih iz ravnoteže. Tako su, kad je Isus bio uhapšen, njegovi apostoli pobegli. Kasnije te noći, Petar je, iz straha, više puta porekao da čak poznaje Hrista. Apostoli još nisu bili uzeli k srcu Isusov savet: „Bdite i molite se“ (Matej 26:41, 55, 56, 69-75). Nakon svog vaskrsenja Isus je koristio Pismo da ojača njihovu veru (Luka 24:44-48). I kad je izgledalo da bi neki od njih mogli da stave na drugo mesto službu koja im je bila poverena, Isus je ojačao njihovu motivaciju da se koncentrišu na važnije delo (Jovan 21:15-17).
6. Na koje je dve zamke Isus ranije upozorio svoje učenike?
6 Isus je ranije upozorio svoje učenike da ne smeju biti deo sveta (Jovan 15:19). Takođe ih je savetovao da ne gospodare jedan nad drugim nego da služe zajedno kao braća (Matej 20:25-27; 23:8-12). Da li su oni sledili taj savet? Da li su na prvo mesto stavljali delo koje im je on dao?
7, 8. (a) Kako zapis koji su načinili hrišćani iz prvog veka pokazuje da su uzeli k srcu Isusovu opomenu? (b) Zašto je bila važna stalna duhovna budnost?
7 Dok god su apostoli bili na sceni, oni su čuvali skupštinu. Istorija svedoči da rani hrišćani nisu bili uključeni u politička zbivanja Rimskog Carstva i da nisu imali uzvišenu svešteničku klasu. S druge strane, oni su bili gorljivi objavitelji Božjeg Kraljevstva. Do kraja prvog veka, oni su svedočili po celom Rimskom Carstvu, stvarajući učenike u Aziji, Evropi i severnoj Africi (Kološanima 1:23).
8 Međutim, ti uspesi u propovedanju nisu značili da više nije bilo nikakve potrebe da se bdije u duhovnom pogledu. Isusov prorečeni dolazak još uvek je bio u dalekoj budućnosti. A kad su skupštine ušle u drugi vek n. e., pojavile su se situacije koje su ugrozile duhovnost hrišćana. Kako?
Oni koji su prestali da budu budni
9, 10. (a) Nakon smrti apostola, kakav je razvoj događaja pokazao da mnogi koji su se izdavali za hrišćane nisu bdeli? (b) Koji su biblijski stihovi navedeni u ovom odlomku mogli pomoći onima koji su se izdavali za hrišćane da ostanu duhovno jaki?
9 Neki koji su došli u skupštinu počeli su da izražavaju svoja verovanja pomoću grčke filozofije, kako bi ono što su propovedali učinili prihvatljivijim ljudima iz sveta. Postepeno su paganske doktrine, kao što su Trojstvo i urođena besmrtnost duše, postale deo zaraženog oblika hrišćanstva. To je dovelo do napuštanja milenijumske nade. Zašto? Oni koji su prihvatili verovanje u besmrtnost duše zaključili su da će duša koja preživi ljudsko telo sve blagoslove Hristovog vladanja postići u duhovnom području. Zato nisu videli potrebu da paze na Hristovu prisutnost u sili Kraljevstva. (Uporedi Galatima 5:7-9; Kološanima 2:8; 1. Solunjanima 5:20.)
10 Tu situaciju istakli su drugi događaji. Neki koji su tvrdili da su hrišćanski nadglednici počeli su da koriste svoje skupštine kao sredstvo da bi isticali sebe. Podmuklo su svojim vlastitim mišljenjima i naukama pripisali vrednost jednaku Pismu, pa čak i veću od njegove vrednosti. Kad se pojavila prilika, ta otpadnička crkva čak se stavila na raspolaganje da služi interesima političke države (Dela apostola 20:30; 2. Petrova 2:1, 3).
Rezultati povećane budnosti
11, 12. Zašto protestantska reformacija nije označila povratak pravom obožavanju?
11 Posle vekova zloupotreba od strane katoličke crkve, neki reformatori su otvoreno progovorili u 16. veku. Ali, to nije označilo povratak pravom obožavanju. Zašto nije?
12 Iako su se različite protestantske grupe oslobodile vlasti Rima, sa sobom su ponele mnoge temeljne nauke i postupke otpada — koncept o sveštenstvu i laicima, takođe verovanje u Trojstvo, besmrtnost duše i večno mučenje nakon smrti. I, poput katoličke crkve, nastavili su da budu deo sveta, tesno povezani s političkim elementima. Tako su imali tendenciju da odbace bilo kakva očekivanja Hristovog dolaska kao Kralja.
13. (a) Šta pokazuje da su neki ljudi zaista cenili Božju reč? (b) Tokom 19. veka, koji je događaj počeo posebno da interesuje one koji su se izdavali za hrišćane? (v) Zašto su mnogi doživeli razočarenje?
13 Ipak, Isus je prorekao da će posle smrti apostolâ pravi naslednici Kraljevstva (koje je uporedio sa pšenicom) nastaviti da rastu zajedno s imitacijom hrišćana (ili, korovom) sve do vremena žetve (Matej 13:29, 30). Danas ne možemo ni sa kakvom sigurnošću navesti sve one koje je Gospodar smatrao pšenicom. Ali, vredno je zapaziti da je tokom 14, 15. i 16. veka bilo ljudi koji su rizikovali svoje živote i slobodu da bi preveli Bibliju na jezik običnog čoveka. Drugi ne samo da su prihvatali Bibliju kao Božju reč nego su i odbacivali Trojstvo kao nebiblijsko. Neki su odbacivali verovanje u besmrtnost duše i mučenje u paklenoj vatri kao nešto što se nikako ne slaže s Božjom reči. Takođe, tokom 19. veka, kao rezultat povećanog proučavanja Biblije, grupe u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Engleskoj i Rusiji počele su izražavati uverenje da vreme za Hristov povratak neposredno predstoji. Ali, većina njihovih očekivanja dovela je do razočaranja. Zašto? U znatnoj meri, bilo je to zato što su se previše oslanjali na ljude a nedovoljno na Pismo.
Kako su se oni pokazali budnima
14. Opiši pristup proučavanju Biblije koji su primenjivali Č. T. Rasel i njegovi drugovi.
14 Tada su, 1870, Čarls Tejz Rasel i neki od njegovih drugova formirali grupu za proučavanje Biblije u Alegeniju u Pensilvaniji. Oni nisu bili prvi što su razabrali mnoge biblijske istine koje su prigrlili, ali kad su proučavali stvorili su naviku da pažljivo provere sve biblijske stihove o datom pitanju.a Njihov cilj nije bio da nađu dokazne tekstove za unapred zamišljene ideje, nego da budu sigurni da su izvukli zaključke koji su u skladu sa svime što Biblija kaže o toj stvari.
15. (a) Šta su drugi osim brata Rasela shvatili? (b) Šta je Istraživače Biblije označilo kao različite od njih?
15 Nekolicina drugih pre njih shvatila je da će se Hrist vratiti nevidljivo kao duh. Neki su uvideli da svrha Hristovog povratka nije bila da spali zemlju i izbriše sav ljudski život, nego da, umesto toga, blagoslovi sve porodice na zemlji. Postojala je čak i nekolicina onih koji su razumeli da će godina 1914. označiti kraj vremenâ neznabožaca. Ali, za Istraživače Biblije povezane s bratom Raselom, to je bilo više od tačaka za teološku diskusiju. Oni su izgradili svoje živote oko tih istina i dali su im međunarodni publicitet u obimu koji nije imao premca u toj eri.
16. Zašto je brat Rasel 1914. godine pisao: „[Mi] se nalazimo u vremenu ispitivanja“?
16 Ipak, trebalo je da i oni bdiju. Zašto? Na primer, iako su znali da je biblijsko proročanstvo označilo 1914, oni nisu sa sigurnošću znali šta će se u stvari dogoditi te godine. To ih je stavilo na ispit. U Kuli stražari od 1. novembra 1914, brat Rasel je napisao: „Nemojmo zaboraviti da se nalazimo u vremenu ispitivanja... Ako postoji ikoji razlog koji bi nekoga naveo da odustane od verovanja u Gospoda i Njegovu Istinu i da prestane da prinosi žrtvu za Gospodovu Stvar, onda nije samo ljubav prema Bogu u srcu ono što je podstaknulo zanimanje za Gospoda, nego nešto drugo; po svoj prilici nada da je vreme kratko; posvećenje je bilo samo na određeno vreme.“
17. Kako su A. H. Makmilan, i drugi poput njega, održali duhovnu ravnotežu?
17 Neki su u to vreme napustili Jehovinu službu. Ali A. H. Makmilan bio je onaj koji to nije učinio. Godinama kasnije iskreno je priznao: „Ponekad su naša očekivanja za određeni datum bila veća nego što je Pismo opravdavalo.“ Šta mu je pomoglo da održi duhovnu ravnotežu? Shvatio je, kako je rekao, da „kad se ta očekivanja nisu ispunila, to nije promenilo Božje namere“. On je dodao: „Naučio sam da moramo priznati svoje greške i nastaviti da istražujemo Božju reč za veće prosvetljenje.“b Ti rani Istraživači Biblije ponizno su dopustili Božjoj reči da ispravi njihovo gledište (2. Timoteju 3:16, 17)
18. Kako je hrišćanska budnost donosila progresivne koristi u pitanju da se ne bude deo sveta?
18 Tokom godina koje su sledile, njihova potreba za budnošću se nije smanjila. Naravno, oni su znali da hrišćani ne smeju da budu deo sveta (Jovan 17:14; Jakov 4:4). U skladu s tim, nisu se pridružili hrišćanskom svetu u prihvatanju Društva naroda kao političkog izraza Božjeg Kraljevstva. Ali, sve do 1939. nisu jasno videli sporno pitanje hrišćanske neutralnosti. (Vidi Kulu stražaru, 1. novembar 1939 [engl.].)
19. Kakve su koristi u skupštinskom nadgledanju bile rezultat toga što je organizacija nastavila da bdije?
19 Oni nikada nisu imali svešteničku klasu, iako su neke izborne starešine smatrale da je propovedanje u skupštini sve što treba da se od njih očekuje. Međutim, s gorljivom željom da se prilagodi Pismu, organizacija je ponovo razmotrila ulogu starešina u svetlu Pisma, radeći to uvek iznova kroz stupce Kule stražare. Organizacione promene su preduzimane u skladu s onim na šta je ukazivalo Pismo.
20-22. Kako se cela organizacija progresivno pripremala da izvrši prorečeno delo svetskog objavljivanja Kraljevstva?
20 Cela organizacija se ubrzano pripremala da potpuno izvrši delo koje je Božja reč izložila za naše vreme (Isaija 61:1, 2). U kom je obimu trebalo da se dobra vest objavljuje u naše dane? Isus je rekao: „Svim narodima treba da se najpre propoveda evanđelje“ (Marko 13:10). S ljudskog gledišta, taj zadatak je često izgledao nemoguć.
21 Ipak, s pouzdanjem u Hrista kao Glavu skupštine, klasa vernog i razboritog roba krenula je napred (Matej 24:45). Oni su verno i odlučno naglašavali Jehovinom narodu delo koje treba izvršiti. Od 1919. nadalje, stavljen je povećani naglasak na službu na terenu. Mnogima nije bilo lako da idu od kuće do kuće i razgovaraju sa strancima (Dela apostola 20:20). Ali, studijski članci kao što su „Blagoslovljeni su neustrašivi“ (1919) i „Budite odvažni“ (1921) pomogli su nekima da započnu s tim delom, s pouzdanjem u Jehovu.
22 Poziv, objavljen 1922, da se ’oglašuje, oglašuje, oglašuje Kralj i njegovo Kraljevstvo‘ pružio je potreban stimulans da se tom delu dâ istaknuto mesto koje zaslužuje. Od 1927. nadalje, bile su uklonjene starešine koje nisu prihvatile tu biblijsku odgovornost. Negde u to vreme, putujući predstavnici Društva, pilgrini, bili su određeni da budu regionalni upravitelji službe, dajući ličnu pouku objaviteljima u službi na terenu. Nisu svi mogli biti u pionirskoj službi, ali su preko vikenda mnogi cele dane posvećivali službi, započinjući rano ujutro, zastajući samo nakratko da pojedu sendvič, a zatim nastavljajući sa službom do kasno poslepodne. To su bila značajna vremena teokratskog razvoja, a mi izvlačimo veliku korist iz razmatranja načina na koji je Jehova vodio svoj narod. On to nastavlja da čini. Uz njegov blagoslov, delo propovedanja dobre vesti o uspostavljenom Kraljevstvu biće dovedeno do uspešnog završetka.
Da li ti bdiješ?
23. Što se tiče hrišćanske ljubavi i odvojenosti od sveta, kako kao pojedinci možemo pokazati da bdimo?
23 Odgovarajući na Jehovino vođstvo, njegova organizacija nastavlja da nas upozorava na postupke i stavove koji bi nas identifikovali kao deo sveta i tako nas doveli u opasnost da prođemo s njim (1. Jovanova 2:17). S druge strane, mi pojedinačno treba da budemo budni odgovarajući na Jehovino vođstvo. Jehova nam takođe daje uputstva kako da živimo i radimo zajedno. Njegova organizacija nam pomaže da imamo sve veće cenjenje toga šta u stvari znači hrišćanska ljubav (1. Petrova 4:7, 8). Naše ostajanje budnima zahteva da iskreno nastojimo da primenjujemo taj savet, uprkos ljudskoj nesavršenosti.
24, 25. U kojim bitnim pogledima treba da bdimo, s kakvim izgledom?
24 Verni i razboriti rob nas dosledno podseća: „Uzdaj se u Jehovu svim svojim srcem i ne oslanjaj se na vlastito razumevanje“ (Poslovice 3:5, NW). „Molite se neprestano“ (1. Solunjanima 5:17). Mi smo savetovani da naučimo da svoje odluke temeljimo na Božjoj reči, da dozvolimo da ta reč bude ’žižak našoj nozi i svetlost našoj stazi‘ (Psalam 119:105). Mi smo s ljubavlju ohrabreni da na prvo mesto u svom životu stavljamo propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu, delo koje je Isus prorekao za naše vreme (Matej 24:14).
25 Da, verni i razboriti rob je sigurno budan. Mi kao pojedinci takođe treba da bdimo. Kao rezultat činjenja toga, neka se nađemo među onima koji stoje priznati pred Sinom čovečjim kad dođe da izvrši presudu (Matej 24:30; Luka 21:34-36).
[Fusnote]
a Faith on the March, od A. H. Makmilana, Prentice-Hall, Inc., 1957, strane 19-22.
b Vidi Kulu stražaru, 15. avgust 1966, strane 504-510 (engl.).
U pregledu
◻ Kao što je pokazano u Mateju 24:42, zašto treba da budemo budni?
◻ Kako su Isus i njegovi sledbenici iz prvog veka održavali duhovnu budnost?
◻ Od 1870, kako su se razvijali događaji zato što su Jehovine sluge bile budne?
◻ Šta će pružiti dokaz da smo kao pojedinci budni?
[Slike na 23. strani]
Isus je ostao zaposlen u delu koje mu je dodelio njegov Otac. On se takođe gorljivo molio
[Slika na 24. strani]
Čarls Tejz Rasel u svojim poznim godinama
[Slika na 25. strani]
Više od 4 700 000 objavitelja Kraljevstva aktivno je u celom svetu