¹³ U paralelnom poređenju — paraboli o talantima — Isus je rekao da je gospodar posle dugo vremena došao da sredi račune sa svojim robovima. Robovima koji su se pokazali verni gospodar je rekao: „Bio si veran u malome. Postaviću te nad mnogo toga. Uđi u radost svoga gospodara.“ Ali, o nevernom robu je rekao: „Oduzeće mu se i ono što ima. I bacite tog nekorisnog roba napolje u tamu“ (Matej 25:21-23, 29, 30, NS).

16. Kad je Hrist došao da pregleda kuću Božju 1918, zašto nije našao crkve tzv. hrišćanstva kako daju duhovnu hranu u pravo vreme?

¹⁶ Kako se približavao kraj dugom razdoblju tokom kojeg je Isus čekao Jehovi zdesna, postepeno je postalo očito ko daje duhovnu hranu Hristovim domašnjima čak i u vreme pre 1914. Misliš li da su to bile crkve takozvanog hrišćanstva? Sigurno nisu, jer one su bile duboko upletene u politiku. One su predstavljale spremno oruđe u kolonijalnom širenju i pokušavale su da nadmaše jedna drugu u dokazivanju svog patriotizma, čime su podsticale nacionalizam. Na taj način su uskoro upale u tešku krivicu za krv, kad su svoju aktivnu podršku dale političkim vladavinama koje su bile upletene u prvi svetski rat. U duhovnom smislu, njihova vera je oslabljena savremenim pogledima. Došlo je do duhovne krize, jer su mnogi sveštenici postali lak plen snažnih kritika i evolucionizma. Od sveštenstva takozvanog hrišćanstva nije moglo da se očekuje duhovno prehranjivanje!

17. Zašto je Hrist odbacio neke pomazane hrišćane, i koja je bila posledica po njih?

¹⁷ Takođe, nikakva duhovna hrana nije dolazila ni od onih pomazanih hrišćana koji su se više brinuli za svoje lično spasenje nego za to da rade s Gospodarevim talantom. Pokazali su se ’nemarni‘, neprikladni da brinu za Gospodarevo imanje. Bačeni su „napolje u tamu“, gde se crkve takozvanog hrišćanstva još uvek nalaze (Matej 25:24-30, NS).