Kako Isusove pouke vode do sreće?
’Isus se popeo na goru. Prišli su mu njegovi učenici i on je počeo da ih poučava‘ (MAT. 5:1, 2)
1, 2. (a) U kojoj prilici je Isus izneo Propoved na gori? (b) Kako je Isus započeo svoju Propoved?
BILA je 31. godina n. e. Isus je nakratko prekinuo s propovedanjem u Galileji, kako bi proslavio Pashu u Jerusalimu (Jov. 5:1). Vrativši se u Galileju, celu noć se molio za Božje vođstvo da bi izabrao 12 apostola. Sledećeg dana se okupilo mnoštvo ljudi dok je Isus lečio bolesne. Kada je video to mnoštvo, u kom su bili i njegovi učenici, seo je na obližnji obronak i počeo da ih poučava (Mat. 4:23–5:2; Luka 6:12-19).
2 Isus je započeo Propoved na gori tako što je pokazao da sreća proizlazi iz dobrog odnosa s Bogom. (Pročitati Mateja 5:1-12.) Sreća se definiše kao „stanje i osećanje potpunog zadovoljstva“. Devet razloga za sreću koje je Isus naveo ističu zašto su hrišćani srećni, i ti razlozi su vredni danas kao što su to bili i pre skoro 2 000 godina. Osmotrimo neke od njih.
„Oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“
3. Šta znači biti svestan svojih duhovnih potreba?
3 „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, jer je njihovo nebesko kraljevstvo“ (Mat. 5:3). „Oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ uviđaju da im je potrebno Božje vođstvo i milosrđe.
4, 5. (a) Zašto su srećni oni koji su svesni svojih duhovnih potreba? (b) Kako možemo zadovoljiti duhovne potrebe?
4 Osobe koje uviđaju da im je potrebno Božje vođstvo su srećne, „jer je njihovo nebesko kraljevstvo“. Isusovi prvi učenici su prihvatili Isusa kao Mesiju i time dobili mogućnost da u budućnosti vladaju s njim u Božjem nebeskom Kraljevstvu (Luka 22:28-30). Svi koji su u potpunosti svesni svojih duhovnih potreba mogu biti srećni, bez obzira da li se nadaju da će biti sunaslednici s Hristom na nebu ili očekuju večni život u Raju na zemlji pod vladavinom Kraljevstva.
5 Ne žele svi Božje vođstvo, jer mnogi nemaju veru i ne cene ono što je sveto (2. Sol. 3:1, 2; Jevr. 12:16). Za razliku od njih, mi smo svesni svojih duhovnih potreba i možemo ih zadovoljiti tako što marljivo proučavamo Bibliju, revno učestvujemo u stvaranju učenika i redovno dolazimo na skupštinske sastanke (Mat. 28:19, 20; Jevr. 10:23-25).
Kako su ’oni koji tuguju srećni‘?
6. Ko su „oni koji tuguju“ i zašto su srećni?
6 „Srećni su oni koji tuguju, jer će biti utešeni“ (Mat. 5:4). „Oni koji tuguju“ su isti „oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“. Oni ne tuguju u tom smislu što se žale na svoje životne okolnosti, već su tužni zbog svog grešnog stanja, kao i zbog uslova u svetu do kojih je dovela ljudska nesavršenost. Zašto su srećni? Zato što iskazuju veru u Boga i Hrista i crpe utehu iz dobrog odnosa s Jehovom (Jov. 3:36).
7. Kakav stav treba da imamo prema Sataninom svetu?
7 Da li i mi tugujemo zbog toga što bezbožnost uzima maha u Sataninom svetu? Kakav stav zaista imamo prema onome što nudi ovaj svet? Apostol Jovan je napisao: „Ništa što je u svetu — želja tela i želja očiju i isticanje svog imetka — ne potiče od Oca“ (1. Jov. 2:16). Međutim, šta ukoliko vidimo da je našu duhovnost počeo potkopavati ’duh sveta‘, to jest nevidljiva sila koja nagoni ljudsko društvo da bude neposlušno Bogu? Tada treba da se žarko molimo, proučavamo Božju Reč i tražimo pomoć starešina. Dok se sve više približavamo Jehovi, ’naći ćemo utehu‘ bez obzira na probleme koje imamo (1. Kor. 2:12; Ps. 119:52; Jak. 5:14, 15).
’Sreća onih koji su krotki‘
8, 9. Šta znači biti krotak i zašto su takve osobe srećne?
8 „Srećni su krotki, jer će naslediti zemlju“ (Mat. 5:5). „Krotkost“, to jest blagost, ne ukazuje na slabost niti na lažnu obzirnost (1. Tim. 6:11). Ako smo krotki, to ćemo pokazivati tako što vršimo Jehovinu volju i prihvatamo njegovo vođstvo. Krotkost će se takođe videti iz našeg ophođenja prema suvernicima i drugim ljudima. Ta osobina je u skladu sa savetom apostola Pavla. (Pročitati Rimljanima 12:17-19.)
9 Zašto su krotki srećni? Zato što će „naslediti zemlju“, rekao je Isus, koji je takođe bio krotak. On dobija zemlju u nasledstvo (Ps. 2:8; Mat. 11:29; Jevr. 2:8, 9). Zahvaljujući tome što su krotki, i ’Hristovi sunaslednici‘ imaju s njim udela u nasleđivanju zemlje (Rimlj. 8:16, 17). Nadalje, i mnoge druge krotke osobe će dobiti večni život na zemlji pod Isusovim Kraljevstvom (Ps. 37:10, 11).
10. Kako na naše skupštinske odgovornosti i odnos prema drugima može uticati ako nismo blagi?
10 Treba da budemo krotki, to jest blagi poput Isusa. Međutim, šta ako smo poznati kao ratoborne osobe? Takav agresivan i neprijateljski stav može navesti druge da nas izbegavaju. Ako smo braća koja žele da imaju odgovornosti u skupštini, to bi zbog našeg ratobornog stava bilo nemoguće (1. Tim. 3:1, 3). Pavle je rekao Titu da podseti kritske hrišćane „da ne budu ratoborni, nego da budu razumni, da budu sasvim blagi prema svim ljudima“ (Titu 3:1, 2). Takva blagost je pravi blagoslov za druge!
Oni koji su ’gladni pravednosti‘
11-13. (a) Šta znači biti gladan i žedan pravednosti? (b) Kako oni koji su gladni i žedni pravednosti zadovoljavaju tu potrebu?
11 „Srećni su oni koji su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi“ (Mat. 5:6). Pravednost na koju je Isus mislio podstiče osobu da ispravno postupa, u skladu s Božjom voljom i zapovestima. Psalmista je rekao da je ’iznemogao žarko želeći‘ da bolje upozna Božje pravedne zakone (Ps. 119:20). Da li nam je pravednost toliko važna da se može reći da smo gladni i žedni pravednosti?
12 Isus je rekao da su oni koji su gladni i žedni pravednosti srećni, jer će se nasititi, to jest potpuno zadovoljiti. To je postalo moguće posle Pedesetnice 33. n. e., jer je tada Jehova putem svetog duha počeo da ’pokazuje svetu šta je pravednost‘ (Jov. 16:8). Pomoću svetog duha, Bog je nadahnuo ljude da sastave grčki deo Svetog pisma, koje je veoma korisno za „vaspitavanje u pravednosti“ (2. Tim. 3:16). Božji duh nam takođe pomaže da ’obučemo novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti‘ (Ef. 4:24). Utešno je znati da pravedan položaj pred Bogom mogu imati i oni koji pogreše, ali se kaju i mole Boga da im oprosti na temelju Isusove otkupne žrtve. (Pročitati Rimljanima 3:23, 24.)
13 Oni koji se nadaju večnom životu na zemlji, u potpunosti će se nasititi pravednosti kada naša planeta postane Raj u kom će vladati pravedni uslovi. Do tada, budimo odlučni da živimo u skladu s Jehovinim merilima. Isus je rekao: „Tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost“ (Mat. 6:33). Kada to činimo, imaćemo pune ruke posla u službi za Boga i bićemo istinski srećni (1. Kor. 15:58).
Zašto su ’milosrdni srećni‘?
14, 15. Kako možemo pokazivati milosrđe i zašto su ’milosrdni srećni‘?
14 „Srećni su milosrdni, jer će im biti ukazano milosrđe“ (Mat. 5:7). Milosrđe proističe iz saosećanja i sažaljenja prema drugima. Isusa je sažaljenje navodilo da putem čuda pomaže mnogima koji su patili (Mat. 14:14). Milosrđe nas podstiče da opraštamo drugima kada nas iznevere, baš kao što Jehova milosrdno oprašta pokajnicima (Izl. 34:6, 7; Ps. 103:10). Tu osobinu takođe možemo pokazati i našim ljubaznim rečima i delima, koji donose olakšanje onima koji pate. Još jedan dobar način da budemo milosrdni prema drugima jeste da im prenesemo biblijsku istinu. Kada je Isus video mnoštvo, sažalio se na njih i ’počeo da ih poučava mnogo čemu‘ (Mar. 6:34).
15 Imamo svaki razlog da se složimo sa Isusovim rečima: „Srećni su milosrdni, jer će im biti ukazano milosrđe.“ Ako smo milosrdni prema drugima, verovatno će se i oni slično ophoditi prema nama. A kada nama bude bilo potrebno Božje milosrđe, moguće je da će se on setiti milosrdnih dela koja smo činili za druge i uzeti ih u obzir kada nam bude sudio (Jak. 2:13). Samo milosrdne osobe mogu dobiti oproštenje greha i večni život (Mat. 6:15).
Zašto su ’srećni oni koji su čistog srca‘?
16. Šta znači biti „čistog srca“ i kako će oni koji imaju takvo srce „videti Boga“?
16 „Srećni su oni koji su čistog srca, jer će videti Boga“ (Mat. 5:8). Ako smo „čistog srca“, to će biti očigledno u onome čemu smo naklonjeni, našim željama i motivima. Pokazivaćemo „ljubav iz čistog srca“ (1. Tim. 1:5). Kada smo čisti u duši, ’videćemo Boga‘. Međutim, to ne znači da ćemo doslovno videti Jehovu, jer ’čovek ne može videti Boga i ostati živ‘ (Izl. 33:20). Pošto je savršeno odražavao Božju ličnost, Isus je mogao reći: „Ko je video mene, video je i Oca“ (Jov. 14:7-9). Kao Jehovine sluge na zemlji, mi možemo „videti Boga“ tako što vidimo kako nam pomaže (Jov 42:5). Za pomazane hrišćane vrhunac će biti da, nakon što uskrsnu kao duhovne osobe, doslovno vide svog nebeskog Oca (1. Jov. 3:2).
17. Kako će na nas uticati ako imamo čisto srce?
17 Pošto je čisto srce moralno i duhovno neuprljano, ono se ne bavi stvarima koje su nečiste u Jehovinim očima (1. Let. 28:9; Isa. 52:11). Ako smo čisti u srcu, naše reči i dela će biti besprekorni i nećemo biti dvolični u služenju Jehovi.
Mirotvorci postaju Božji sinovi
18, 19. Kako postupaju mirotvorci?
18 „Srećni su mirotvorci, jer će biti nazvani Božjim sinovima“ (Mat. 5:9). Mirotvorci, na koje je Isus mislio, prepoznaju se po onome što rade, kao i po onome što ne žele da rade. Ako smo takve osobe, bićemo miroljubivi i ’nikome nećemo vraćati zlo za zlo‘. Nasuprot tome, ’uvek ćemo se truditi da činimo dobro svima‘ (1. Sol. 5:15).
19 Da bismo bili ubrojani među mirotvorce, moramo aktivno graditi mir. Mirotvorci ne čine ništa što „razdvaja one koji su bliski“ (Posl. 16:28). Kao mirotvorci, ’težimo za mirom sa svima‘ (Jevr. 12:14).
20. (a) Ko su danas ’Božji sinovi‘? (b) Ko će se još nazvati Božjom decom na kraju Hristove vladavine?
20 Mirotvorci su srećni jer će „biti nazvani Božjim sinovima“. Jehova je usvojio verne pomazane hrišćane i oni su ’Božji sinovi‘. Oni već sada imaju blizak odnos s Jehovom kao njegova deca zato što iskazuju veru u Hrista i svim srcem služe ’Bogu ljubavi i mira‘ (2. Kor. 13:11; Jov. 1:12). Šta je sa Isusovim ’drugim ovcama‘, koje su takođe mirotvorci? One će tokom Hiljadugodišnje vladavine imati Isusa za ’Večnog Oca‘, a na kraju te vladavine, kada se Isus podloži Jehovi, i one će u pravom smislu postati Božja deca (Jov. 10:16; Isa. 9:6; Rimlj. 8:21; 1. Kor. 15:27, 28).
21. Kako ćemo postupati ako „živimo po duhu“?
21 Ako „živimo po duhu“, drugi će jasno videti da gradimo mir. Nećemo se ’nadmetati s drugima‘, ili kako jedan prevod na engleskom jeziku kaže ’provocirati druge‘ (Gal. 5:22-26, New International Version). Naprotiv, trudićemo se da ’budemo u miru sa svim ljudima‘ (Rimlj. 12:18).
Srećni iako progonjeni
22-24. (a) Koje razloge za sreću imaju oni koji su progonjeni zbog pravednosti? (b) Šta ćemo osmotriti u sledeća dva članka?
22 „Srećni su oni koji su progonjeni zbog pravednosti, jer je njihovo nebesko kraljevstvo“ (Mat. 5:10). Nakon ovoga, Isus je uveo deveti razlog za sreću: „Srećni ste kad vas zbog mene vređaju i progone i lažući vam pripisuju svakakva zla. Radujte se i kličite, jer je velika vaša nagrada na nebesima. Jer tako su progonili i proroke pre vas“ (Mat. 5:11, 12).
23 Poput drevnih Božjih proroka, hrišćani očekuju da će biti vređani, progonjeni i napadani lažima — i sve to ’zbog pravednosti‘. Međutim, kada ostajemo verni u takvim ispitima, zadovoljni smo jer smo ugodili Jehovi i proslavili ga (1. Petr. 2:19-21). Patnja ne može narušiti radost koju imamo u služenju Jehovi, ni sada ni u budućnosti. Ona ne može pomračiti sreću koju će doneti vladanje s Hristom u nebeskom Kraljevstvu, kao ni sreću koju će doneti večni život na zemlji pod Hristovom vlašću. Ti blagoslovi predstavljaju dokaz Božje naklonosti, dobrote i velikodušnosti.
24 Može se još mnogo toga naučiti iz Propovedi na gori. Neke pouke se osmatraju u sledeća dva članka. Pogledajmo kako ih možemo primeniti.
Kako bi odgovorio?
• Zašto su srećni „oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“?
• Zbog čega su ’srećni krotki‘?
• Zašto su hrišćani srećni iako su progonjeni?
• Koji je razlog za sreću ostavio najsnažniji utisak na tebe?
[Slika na 7. strani]
Devet razloga za sreću koje je Isus naveo vredni su kako nekad tako i danas
[Slika na 8. strani]
Jedan dobar način da pokažemo milosrđe drugima jeste da im prenesemo biblijsku istinu