Kakva je budućnost za ovce i jarce?
„On će [narode] odvojiti jedne od drugih, kao što pastir odvaja ovce od jaraca“ (MATEJ 25:32, Ča).
1, 2. Zašto parabola o ovcama i jarcima treba da nas interesuje?
ISUS HRIST je nesumnjivo bio najveći Učitelj na zemlji (Jovan 7:46). Jedna od njegovih metoda poučavanja bila je korišćenje parabola, to jest poređenja (Matej 13:34, 35). One su bile jednostavne a ipak snažne u prenošenju dubokih duhovnih i proročanskih istina.
2 U paraboli o ovcama i jarcima Isus je ukazao na vreme kada će on delovati u jednom naročitom svojstvu: „Kad dođe Sin čovečji u slavi svojoj, i ...“ (Matej 25:31). To treba da nas interesuje jer je to poređenje kojim je Isus zaključio svoj odgovor na pitanje: „Kaži nam kad će to biti, i kakav će biti znak tvoga dolaska i svršetka sveta?“ (Matej 24:3). Ali šta to znači za nas?
3. Šta je, ranije u svom govoru, Isus rekao da će se desiti odmah posle početka velike nevolje?
3 Isus je prorekao upadljive razvoje događaja koji će nastupiti ’odmah posle‘ provale velike nevolje, razvoje događaja koje očekujemo. On je rekao da će se zatim pokazati „znak Sina čovečjega“. To će jako pogoditi „sva plemena na zemlji“ koja će ’videti Sina čovečjega kako dolazi na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom‘. Zajedno sa Sinom čovečjim biće ’anđeli njegovi‘ (Matej 24:21, 29-31).a Šta je sa parabolom o ovcama i jarcima? Savremene Biblije smeštaju je u 25. poglavlje, ali ona je deo Isusovog odgovora, i pruža daljnje detalje u vezi s njegovim dolaskom u slavi, i usredsređuje se na njegovo suđenje ’svim narodima‘ (Matej 25:32).
Likovi u paraboli
4. Kako se u uvodu parabole o ovcama i jarcima spominje Isus, i ko još stupa na scenu?
4 Isus započinje svoju parabolu tako što kaže: „Kad dođe Sin čovečji“. Verovatno znaš ko je „Sin čovečji“. Pisci jevanđelja su ovaj izraz često primenjivali na Isusa. Čak je i sam Isus to činio, imajući bez sumnje na umu Danilovu viziju o ’nekome poput sina čovečjega‘ ko je pristupio Starešini dana da bi primio ’vlast, slavu i kraljevstvo‘ (Danilo 7:13, 14; Matej 26:63, 64; Marko 14:61, 62). Iako je Isus glavna ličnost u ovoj paraboli, on nije jedina. Ranije u svom govoru, kako je navedeno u Mateju 24:30, 31, on je rekao da će kad Sin čovečji’dođe sa silom i slavom velikom‘, njegovi anđeli igrati važnu ulogu. Slično tome, parabola o ovcama i jarcima prikazuje anđele s Isusom kad on ’seda na svoj slavni presto‘ da bi sudio. (Uporedi s Matejem 16:27.) Ali Sudija i njegovi anđeli su na nebu, stoga, da li se u paraboli govori i o ljudima?
5. Kako možemo identifikovati Isusovu ’braću‘?
5 Letimičan pogled na parabolu otkriva tri grupe koje treba da identifikujemo. Osim ovaca i jaraca, Sin čovečji pridružuje treću grupu čiji je identitet ključan za identifikovanje ovaca i jaraca. Isus ovu treću grupu naziva svojom duhovnom braćom (Matej 25:40, 45). Oni moraju biti pravi obožavaoci, jer je Isus rekao: „Ko god izvršuje volju Oca moga ..., on mi je i brat i sestra i mati“ (Matej 12:50; Jovan 20:17). Još direktnije, Pavle je pisao o hrišćanima koji su deo ’potomstva Avramovog‘ i koji su Božji sinovi. On je njih nazvao Isusovom „braćom“ i ’zajedničarima zvanja nebeskoga‘ (Jevrejima 2:9–3:1; Galatima 3:26, 29).
6. Ko su ’najmanji‘ od Isusove braće?
6 Zašto je Isus pomenuo ’najmanje‘ od svoje braće? Te reči ponavljaju ono što su apostoli od njega čuli ranije. Kad je pravio kontrast između Jovana Krstitelja, koji je umro pre Isusa i zbog toga imao zemaljsku nadu, i onih koji dobijaju nebeski život, Isus je rekao: „Nije se pojavio [nijedan] veći od Jovana Krstitelja; ali je i najmanji u kraljevstvu nebeskome veći od njega“ (Matej 11:11). Možda su neki koji su išli na nebo bili istaknuti u skupštini, poput apostola, dok su drugi to bili u manjoj meri, ali svi su oni Isusova duhovna braća (Luka 16:10; 1. Korinćanima 15:9; Efescima 3:8; Jevrejima 8:11). Dakle, iako su neki izgledali neznatni na zemlji, oni su bili njegova braća i trebalo se prema njima odgovarajuće postupati.
Ko su ovce i jarci?
7, 8. Šta je Isus rekao o ovcama, i šta dakle možemo zaključiti o njima?
7 U vezi s prosuđivanjem ovaca mi čitamo: „Tada će [Isus] reći onima što mu stoje s desne strane: Hodite blagosloveni Oca moga, primite kraljevstvo koje vam je spremljeno od postanja sveta. Jer ogladneh i dadoste mi da jedem; ožedneh i napojiste me; stranac bejah i primiste me; go bejah i odenuste me; bolestan bejah i pohodiste me; u tamnici bejah i dođoste k meni. Odgovoriće mu tada pravednici: Gospode, kad te videsmo gladna i nahranismo, ili žedna i napojismo? Kad li te videsmo stranca i primismo, ili gola i odenusmo? Kad li te videsmo bolesna ili u tamnici i dođosmo k tebi? Odgovoriće im kralj: U istinu vam kažem, kad god učiniste jednome od ove najmanje braće, meni učiniste“ (Matej 25:34-40, kurziv naš).
8 Očigledno, ovce koje su prosuđene dostojnima da budu sa Isusove desne strane časti i naklonosti predstavljaju jednu klasu ljudi (Efescima 1:20; Jevrejima 1:3). Šta su oni činili i kada? Isus kaže da su mu oni ljubazno, s poštovanjem i velikodušno dali hranu, vodu i odeću, pomažući mu kad je bio bolestan ili u tamnici. Kad ovce kažu da to nisu učinile Isusu lično, on ističe da su oni podržavali njegovu duhovnu braću, ostatak pomazanih hrišćana, i da su u tom smislu to i njemu učinili.
9. Zašto ova parabola nema primenu tokom Milenijuma?
9 Ova parabola ne nalazi primenu tokom Milenijuma, jer pomazanici tada neće biti ljudi koji će patiti usled gladi, žeđi, bolesti ili utamničenosti. Međutim, mnogi od njih su to iskusili tokom svršetka ovog sistema stvari. Još otkada je Sotona zbačen dole na zemlju, on je taj ostatak učinio posebnim predmetom svog besa, izlažući ga izrugivanju, torturi i smrti (Otkrivenje 12:17).
10, 11. (a) Zašto je nerazumno misliti da bi ovce uključivale svakoga ko učini neko ljubazno delo Isusovoj braći? (b) Koga ovce prikladno predstavljaju?
10 Govori li Isus da svako ko učini neku malu ljubaznost jednom od njegove braće, kao što je ponuditi parče hleba ili čašu vode, ispunjava uslove da bude jedna od ovih ovaca? Istina, ispoljavanje takvih ljubaznosti može odražavati ljudsku ljubaznost, ali zaista, izgleda da je u vezi s ovcama iz ove parabole uključeno mnogo više. Teško da je Isus mislio, na primer, na ateiste ili sveštenike koji su slučajno učinili neko ljubazno delo jednom od njegove braće. Nasuprot tome, Isus je ovce dvaput nazvao ’pravednicima‘ (Matej 25:37, 46). Dakle ovce moraju biti osobe koje su tokom izvesnog razdoblja pritekle u pomoć Isusovoj braći — aktivno ih podupirući — i koje su ispoljile veru do te mere da su zadobile pravedan položaj pred Bogom.
11 Tokom vekova, mnogi su se, poput Avrama, radovali pravednom položaju (Jakov 2:21-23). Noje, Avram i drugi verni pojedinci računaju se među „druge ovce“ koje će naslediti život u raju pod Božjim Kraljevstvom. U skorije vreme još su milioni prihvatili pravo obožavanje kao druge ovce i postali „jedno stado“ s pomazanicima (Jovan 10:16; Otkrivenje 7:9). Ovi sa zemaljskom nadom priznaju Isusovu braću za ambasadore Kraljevstva i zbog toga im pomažu — doslovno i duhovno. Isus računa kao da je njemu učinjeno ono što druge ovce čine za njegovu braću na zemlji. Takvi pojedinci koji budu živi kad on dođe da sudi narodima biće prosuđeni kao ovce.
12. Zašto su možda ovce pitale kako su učinile ljubaznosti Isusu?
12 Ako druge ovce sada propovedaju dobru vest sa pomazanicima i pomažu im, zašto bi oni pitali: „Gospode, kad te videsmo gladna i nahranismo, ili žedna i napojismo?“ (Matej 25:37). Mogu postojati razni razlozi. Ovo je parabola. Uz pomoć nje, Isus pokazuje svoju duboku brigu za svoju duhovnu braću; on saoseća s njima, pati s njima. Isus je ranije rekao: „Ko vas prima, mene prima; a ko prima mene, prima onoga koji je mene poslao“ (Matej 10:40). U ovoj ilustraciji, Isus proširuje to načelo, pokazujući da ono što je učinjeno (dobro ili loše) njegovoj braći stiže čak do nebesa; to je kao da je učinjeno njemu na nebesima. Takođe, Isus ovde naglašava Jehovino merilo za suđenje, razjašnjavajući da je Božja presuda, bila ona povoljna ili osuđujuća, valjana i pravedna. Jarci ne mogu izneti opravdanje, ’Pa, da smo te bar direktno videli‘.
13. Zbog čega bi pojedinci slični jarcima mogli Isusa nazivati „Gospodom“?
13 Kad shvatimo kada se ta presuda prikazana u ovoj paraboli donosi, mi dobijamo jasnije gledište o tome ko su jarci. Ispunjenje se dešava kad ’se pokaže znak Sina čovečjega na nebu, i tada će proplakati sva plemena na zemlji, i videće Sina čovečjega da dolazi sa silom i slavom velikom‘ (Matej 24:29, 30). Oni koji prežive nevolju što snalazi Vavilon veliki, a koji su se s prezirom ophodili prema Kraljevoj braći sada mogu Sudiju očajnički nazivati ’Gospodom‘, u nadi da će spasiti život (Matej 7:22, 23; uporedi s Otkrivenjem 6:15-17).
14. Na temelju čega će Isus prosuđivati ovce i jarce?
14 Međutim, Isusova presuda neće biti temeljena na očajničkim tvrdnjama bivših posetilaca crkvi, ateista ili drugih (2. Solunjanima 1:8). Umesto toga, ovaj sudija će pregledati stanje srca i prošla dela ljudi prema čak ’najmanjem [od njegove braće]‘. Istina, broj pomazanih hrišćana koji su još na zemlji se smanjuje. Međutim, dokle god pomazanici, koji sačinjavaju ’vernog i razboritog roba‘, i dalje obezbeđuju duhovnu hranu i uputstva, buduće ovce imaju mogućnost da čine dobro toj klasi roba, baš kao što to čini ’mnoštvo veliko od svakoga roda, plemena i naroda‘ (Otkrivenje 7:9, 14).
15. (a) Kako se mnogi pokazuju da su slični jarcima? (b) Zašto treba da izbegavamo da izjavljujemo da je neko ovca ili jarac?
15 Kako se postupa s Hristovom braćom i milionima drugih ovaca ujedinjenih s njima kao jedno stado? Mnogi ljudi možda ne napadaju lično Hristove predstavnike ali se takođe s njegovim narodom ne ophode s ljubavlju. Zbog toga što više vole zao svet, pojedinci slični jarcima odbacuju poruku Kraljevstva, bilo da je čuju direktno ili indirektno (1. Jovanova 2:15-17). Naravno, u konačnoj analizi, Isus je onaj ko je naimenovan da donese presudu. Nije naše da određujemo ko su ovce a ko su jarci (Marko 2:8; Luka 5:22; Jovan 2:24, 25; Rimljanima 14:10-12; 1. Korinćanima 4:5).
Kakva je budućnost svake grupe?
16, 17. Kakvu će budućnost imati ovce?
16 Isus je dao svoj sud o ovcama: „Hodite blagosloveni Oca moga, primite kraljevstvo koje vam je spremljeno od postanja sveta“. Kakav topao poziv — „Hodite“! Ka čemu? Ka večnom životu, kako se on izrazio u završnoj reči: „Pravednici [će otići] u život večni“ (Matej 25:34, 46).
17 U paraboli o talantima, Isus je pokazao šta se traži od onih koji će vladati s njim na nebesima, ali u ovoj paraboli on pokazuje šta se očekuje od podanika Kraljevstva (Matej 25:14-23). Direktno rečeno, zbog svoje nepodeljene podrške Isusovoj braći, ovce nasleđuju mesto u zemaljskom području njegovog Kraljevstva. Oni će se radovati životu na rajskoj zemlji — što je izgled koji je Bog za njih pripremio „od postanja sveta“ otkupivih ljudi (Luka 11:50, 51).
18, 19. (a) Kakvu će presudu Isus doneti za jarce? (b) Kako možemo biti sigurni da jarci neće doživeti večnu patnju?
18 Kakav je kontrast presuda izvršena nad jarcima! „Tada će reći i onima što mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni, pripravljeni đavolu i anđelima njegovim. Jer ogladneh i ne dadoste mi da jedem; ožedneh i ne napojiste me; stranac bejah i ne primiste me; go bejah i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah i ne pohodiste me. Tada će mu odgovoriti i oni: Gospode, kad te videsmo gladna ili žedna, ili stranca ili gola, ili bolesna, ili u tamnici, i ne poslužismo te? I on će im odgovoriti: U istinu vam kažem: Kad god ne učiniste jednome od ove moje male braće, meni ne učiniste“ (Matej 25:41-45).
19 Istraživači Biblije znaju da ovo ne može značiti da će besmrtne duše jarcima sličnih pojedinaca patiti u nekom večnom ognju. Ne, jer ljudi jesu duše; oni ne poseduju besmrtne duše (Postanje 2:7; Propovednik 9:5, 10; Jezekilj 18:4). Time što jarce osuđuje na „oganj večni“, Sudija podrazumeva uništenje bez nade u budućnost, koja će takođe biti trajan kraj za Đavola i njegove demone (Otkrivenje 20:10, 14, 15a). Dakle, Jehovin Sudija izriče suprotnosti. On govori ovcama: „Hodite“; a jarcima: „Idite od mene.“ Ovce će naslediti „život večni“. Jarci će primiti „večnu kaznu“ (Matej 25:46, Ča).b
Šta to znači za nas?
20, 21. (a) Koje važno delo imaju hrišćani da obavljaju? (b) Kakvo se deljenje sada odigrava? (v) U kakvoj će se situaciji nalaziti ljudi kad parabola o ovcama i jarcima počne da se ispunjava?
20 Četvorica apostola koji su čuli Isusov odgovor o znaku njegove prisutnosti i svršetka sistema stvari imali su mnogo toga za razmatranje. Trebalo je da ostanu budni i da bdiju (Matej 24:42). Takođe je trebalo da obavljaju delo svedočenja spomenuto u Marku 13:10. Jehovini svedoci su danas energično uključeni u to delo.
21 Ipak, šta ovo osveženo razumevanje parabole o ovcama i jarcima znači za nas? Pa, ljudi već zauzimaju strane. Neki su na ’širokom putu koji vodi u propast‘, dok drugi pokušavaju da ostanu na ’tesnom putu koji vodi u život‘. (Matej 7:13, 14). Ali vreme kad će Isus objaviti konačnu presudu o ovcama i jarcima opisanim u paraboli još je ispred nas. Kad Sin čovečji dođe u ulozi Sudije, on će utvrditi da mnogi pravi hrišćani — u stvari „mnoštvo veliko“ predanih ovaca — ispunjavaju uslove da pređu kroz poslednji deo „nevolje velike“ u novi svet. Taj izgled sada treba da bude izvor radosti (Otkrivenje 7:9, 14, DK). S druge strane, ogromna mnoštva iz ’svih naroda‘ pokazaće se da su nalik tvrdoglavim jarcima. Oni ’će otići u večnu kaznu‘. Kakvo olakšanje za zemlju!
22, 23. Pošto je dovršenje parabole još u budućnosti, zašto je danas značajno naše delo propovedanja?
22 Dok suđenje kako je opisano u paraboli leži u bliskoj budućnosti, već sada se dešava nešto značajno. Mi hrišćani uključeni smo u jedno životospasavajuće delo objavljivanja poruke koja među ljudima stvara podelu (Matej 10:32-39). Pavle je pisao: „Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se. Ali kako će prizivati onoga u koga ne verovaše? A kako će verovati u onoga za koga ne čuše? A kako će čuti za njega, ako ga niko ne propoveda?“ (Rimljanima 10:13, 14). Naša javna služba donosi Božje ime i njegovu poruku spasenja ljudima u preko 230 zemalja. Pomazana Hristova braća još uvek predvode u ovom delu. Pridružilo im se sada približno pet miliona drugih ovaca. A ljudi širom planete se odazivaju na poruku koju objavljuju Isusova braća.
23 Mnogi su izloženi našoj poruci dok propovedamo od kuće do kuće ili neformalno. Drugi mogu na nama nepoznate načine saznati o Jehovinim svedocima i onome šta prezentujemo. Kad pristigne vreme suda, do koje će mere Isus uzimati u obzir odgovornost društva i zaslugu porodice? Mi to ne možemo reći, i besmisleno je razbijati glavu o tome. (Uporedi s 1. Korinćanima 7:14.) Mnogi sada neće da čuju, izruguju se, ili učestvuju u otvorenom proganjanju Božjeg naroda. Prema tome, ovo je presudno vreme; takvi pojedinci se možda razvijaju u one koje će Isus prosuditi kao jarce (Matej 10:22; Jovan 15:20; 16:2, 3; Rimljanima 2:5, 6).
24. (a) Zašto je važno za osobe da povoljno reaguju na naše propovedanje? (b) Ovaj studij ti je lično pomogao da imaš kakav stav prema svojoj službi?
24 Ipak, na sreću, mnogi povoljno reaguju, proučavaju Božju Reč, i postaju Jehovini svedoci. Neki koji sada izgledaju slični jarcima mogu se promeniti i postati slični ovcama. Glavna stvar je u tome da oni koji se odazivaju i aktivno podupiru ostatak Hristove braće time sada pružaju dokaz koji će obezbediti temelj da budu postavljeni s Isusove desne strane kada on, u skoroj budućnosti, sedne na svoj presto da bi doneo presudu. Oni jesu i nastaviće da budu blagoslovljeni. Prema tome, ova parabola treba da nam da podstrek na revnosniju aktivnost u hrišćanskoj službi. Pre nego što bude prekasno, mi želimo da učinimo sve što možemo da bismo objavili dobru vest o Kraljevstvu i na taj način drugima dali priliku da se odazovu. Onda je na Isusu da donese presudu, osuđujuću ili povoljnu (Matej 25:46, Ča).
[Fusnote]
b Delo El Evangelio de Mateo primećuje: „Večni život jeste konačni život; njegova suprotnost je konačna kazna. Grčki pridev aioni ne označava prvenstveno trajanje, već osobinu. Konačna kazna jeste večna smrt“ (Penzionisani profesor Huan Matios / Pontifical Biblical Institute, Rim / i profesor Fernando Kamačo / Teološki centar, Sevilja /, Madrid, Španija, 1981).
Da li se sećaš?
◻ Koje paralele između Mateja 24:29-31 i Mateja 25:31-33 pokazuju da parabola o ovcama i jarcima ima primenu u budućnosti, i kada je to?
◻ Ko su „najmanji“ među Isusovom braćom?
◻ Kako nam Isusova upotreba izraza „pravednici“ pomaže da identifikujemo koga oni predstavljaju a koga ne predstavljaju?
◻ Iako će se parabola ispuniti u budućnosti, zašto je naše propovedanje sada važno i hitno?
[Okvir/Slika na 24. strani]
ZAPAZI PARALELE
Nakon što velika nevolja Stiže Sin čovečji
počne, dolazi Sin čovečji
Dolazi s velikom slavom Stiže u slavi i
seda na slavni presto
Anđeli su prisutni s njim Anđeli stižu s njim
Sva plemena na zemlji ga vide Sakupljeni su svi narodi,
jarci osuđeni na kraju
(završava se velika nevolja)
[Izvor]
Garo Nalbandian