Kad su stigli na to prelepo mesto okruženo maslinama, Isus je tu ostavio osmoricu apostola. Možda je to bilo u blizini ulaza u vrt, budući da im je rekao: „Sedite ovde dok ja odem tamo i pomolim se.“ Sa sobom je poveo trojicu apostola — Petra, Jakova i Jovana — pa otišao dublje u vrt. Obuzeli su ga nemir i teskoba, pa je rekao toj trojici: „Duša je moja na smrt žalosna. Ostanite ovde i bdite sa mnom“ (Matej 26:36-38).

Dok je bio na nebu, mogao je da vidi kako su Rimljani na okrutan način ubijali osuđenike. Sada je bio čovek i mogao je da oseti fizičku bol. Zato mu nije bilo svejedno kada je razmišljao o onome što ga čeka. Što je još važnije, bilo mu je veoma teško što će umreti kao zločinac i time možda naneti sramotu Očevom imenu. Za nekoliko sati će biti pribijen na stub pod optužbom da je hulio protiv Boga.