„Idite i stvarajte učenike“

1-3. (a) Šta žetelac radi kada mu usevi toliko rode da ne može sam da ih sakupi? (b) S kakvom se situacijom Isus suočio u proleće 33. n. e. i kako je to rešio?

ZAMISLI jednog žeteoca koji je pre više meseci uzorao svoju njivu i zasejao je. S velikom brigom je posmatrao dok su se pojavljivali prvi izdanci i radovao se kako su sazrevali. Sada je sav njegov marljiv trud nagrađen, jer je došlo vreme žetve. Ali nalazi se u nedoumici — usevi su toliko rodili da ih ne može sam sakupiti. Da bi to rešio, on preduzima jedan mudar korak i unajmljuje radnike koje šalje na njivu jer, uostalom, nema mnogo vremena za sakupljanje dragocenog roda.

² U proleće 33. n. e., uskrsnuli Isus se suočio sa sličnom situacijom. Tokom svoje službe na zemlji, on je sejao seme istine. Sada su usevi obilno rodili i treba obaviti žetvu. Treba sakupiti mnoge prijemčive osobe koje će postati Isusovi učenici (Jovan 4:35-38). Kako je on to rešio? Na jednoj gori u Galileji, kratko pre nego što će otići na nebo, izdao je svojim učenicima zapovest da dovedu još radnika: „Zato idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih [...] učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20).

³ Ta zapovest se tiče same suštine onoga što znači biti pravi Hristov sledbenik. Stoga, razmotrimo sledeća tri pitanja: Zašto je Isus izdao zapovest da se dovede još radnika? Kako je obučio svoje učenike da ih pronađu? Kako smo mi uključeni u to?

4, 5. Zašto Isus nije dovršio delo koje je započeo i ko mora da ga nastavi nakon njegovog povratka na nebo?

⁴ Kada je Isus započeo svoju službu 29. n. e., znao je da neće moći sâm da dovrši delo koje je započeo. Pošto će još samo neko vreme boraviti na zemlji, područje koje će obraditi s porukom o Kraljevstvu i broj ljudi do kojih će lično doći biće ograničeni. Istina, propovedao je samo Judejcima i prozelitima, „izgubljenim ovcama izraelskog naroda“ (Matej 15:24). Pa ipak, te ’izgubljene ovce‘ bile su raštrkane po celom Izraelu, zemlji koja se prostirala hiljadama kvadratnih kilometara. Pored toga, s dobrom vešću trebalo je doći i do ljudi iz drugih naroda širom sveta (Matej 13:38; 24:14).

⁵ Isus je znao da će biti još puno posla nakon njegove smrti. Zato je jedanaestorici svojih vernih apostola rekao: „Istinu vam kažem, ko veruje u mene, činiće dela kakva i ja činim. Činiće i veća dela, jer ja idem kod Oca“ (Jovan 14:12). Pošto će se Sin vratiti na nebo, njegovi sledbenici — kako apostoli tako i budući učenici — moraće da propovedaju i poučavaju druge (Jovan 17:20). Isus je ponizno priznao da će oni činiti veća dela od njegovih. U kom smislu? Osmotrimo tri načina.

6, 7. (a) Na koje će načine Isusovi sledbenici činiti dela veća od njegovih? (b) Kako možemo opravdati poverenje koje je Isus položio u svoje sledbenike?

⁶ Kao prvo, Isusovi sledbenici će obrađivati veće područje. Danas oni svedoče do najudaljenijeg dela zemlje, daleko izvan granica zemlje u kojoj je Isus propovedao. Kao drugo, oni će doći do više ljudi. Mala grupa Isusovih učenika brzo je narasla na hiljade (Dela apostolska 2:41; 4:4). Sada ih ima nekoliko miliona, a svake godine stotine hiljada osoba im se priključuju tako što se krštavaju. Kao treće, oni će propovedati duže vremensko razdoblje — i to se proteže sve do danas, skoro 2 000 godina nakon što se Isusova troipogodišnja služba na zemlji završila.

⁷ Isus je pokazao poverenje u svoje sledbenike kada im je rekao da će činiti „veća dela“. On im je poverio delo koje je za njega bilo najznačajnije, a to je propovedanje i poučavanje o ’dobroj vesti o Božjem Kraljevstvu‘ (Luka 4:43). Bio je siguran da će oni verno izvršavati to zaduženje. Šta to znači za nas danas? Kada revno i celim srcem idemo u službu, mi opravdavamo poverenje koje je Isus položio u svoje sledbenike. Zar to nije izuzetna čast? (Luka 13:24).

8, 9. Kakav je primer Isus postavio u službi i kako možemo obavljati svoju službu po uzoru na njega?

⁸ Isus je svojim učenicima pružio najbolju moguću obuku za službu. Pre svega, on je bio savršen primer koji su mogli oponašati (Luka 6:40). U prošlom poglavlju smo osmotrili njegov stav prema službi. Zamisli na trenutak učenike koji su bili s Isusom dok je propovedao. Oni su mogli zapaziti da je on propovedao gde god je bilo ljudi — na obalama jezera, po gorama, u gradovima, na pijacama i po kućama (Matej 5:1, 2; Luka 5:1-3; 8:1; 19:5, 6). Takođe su mogli zapaziti da je bio marljiv radnik koji je ustajao rano i radio do kasno u noć. Za njega služba nije bila nešto što je obavljao samo kad nije imao ništa drugo da radi! (Luka 21:37, 38; Jovan 5:17). Sigurno su osetili da je bio motivisan dubokom ljubavlju prema ljudima. Možda su na njegovom licu videli saosećanje koje je osećao iznutra (Marko 6:34). Šta misliš kako je Isusov primer uticao na njegove učenike? Kako bi na tebe uticao?

⁹ Kao Hristovi sledbenici, mi svoju službu obavljamo po uzoru na njega. Zato smo spremni da iskoristimo svaku priliku da bismo ’temeljno svedočili‘ (Dela apostolska 10:42). Poput Isusa, posećujemo ljude u njihovim kućama (Dela apostolska 5:42). Ukoliko je potrebno, spremni smo da promenimo svoje planove kako bismo išli kod ljudi u vreme kada su najčešće kod kuće. Takođe diskretno prilazimo ljudima i propovedamo na javnim mestima — ulicama, parkovima, prodavnicama i radnim mestima. Mi „naporno radimo i naprežemo se“ u svojoj službi, jer shvatamo da je to nešto veoma važno (1. Timoteju 4:10). Duboka i iskrena ljubav prema ljudima pokreće nas da tražimo prilike da im propovedamo u svako doba i na svakom mestu (1. Solunjanima 2:8).

10-12. Koje je važne pouke Isus pružio svojim učenicima pre nego što ih je poslao da propovedaju?

¹⁰ Još jedan način na koji je Isus obučavao svoje učenike bio je taj što im je pružao obimnu pouku. Pre nego što je poslao svojih 12 apostola, a kasnije i 70 učenika da propovedaju, Isus je s njima održavao sastanke na kojima im je davao detaljna uputstva kako da propovedaju (Matej 10:1-15; Luka 10:1-12). Ta obuka je donela dobre rezultate jer u Luki 10:17 stoji: „Sedamdesetorica [su se] vratila radosna.“ Osmotrimo sada dve važne pouke koje je Isus pružio, imajući na umu da njegove reči treba sagledati u svetlu jevrejskih običaja tog vremena.

¹¹ Isus je poučio svoje učenike da se uzdaju u Jehovu. Rekao im je: „Ne stavljajte u pojas ni zlatni, ni srebrni, ni bakarni novac. Ne nosite ni torbu za put, ni dodatnu odeću, ni sandale, ni štap, jer radnik zaslužuje svoju hranu“ (Matej 10:9, 10). Za putnike u to vreme bilo je uobičajeno da sa sobom nose pojas za novac, torbu za hranu i još jedan par sandala.a Time što je učenicima rekao da ne brinu o tim stvarima, Isus im je, u stvari, rekao: „Potpuno se uzdajte u Jehovu, jer će on podmiriti vaše potrebe.“ Jehova će se brinuti za njih tako što će podstaći one koji prihvate dobru vest da budu gostoljubivi, što je bilo nešto sasvim uobičajeno u Izraelu (Luka 22:35).

¹² Isus je svoje učenike poučio da izbegavaju sve što bi im bespotrebno odvlačilo pažnju od službe. Rekao je: „Putem nikoga ne pozdravljajte“ (Luka 10:4). Da li ih je Isus savetovao da budu hladni i suzdržani? Nipošto. U biblijska vremena, pozdraviti nekoga nije značilo samo uputiti reči pozdrava. Pozdravi su najčešće obuhvatali ustaljene običaje i dugačke razgovore. Jedan bibličar navodi: „Pozdravi na Istoku nisu podrazumevali kao kod nas blagi naklon ili pružanje ruke, već više zagrljaja i naklona, pa čak i klanjanje do zemlje. Za sve to je bilo potrebno mnogo vremena.“ To što je svojim učenicima rekao da se ne pozdravljaju na način koji je tada bio uobičajen, Isus im je, u stvari, rekao: „Morate iskoristiti vreme najbolje što možete, jer je poruka koju prenosite hitna.“b

13. Na koje načine možemo pokazati da prihvatamo uputstva koja je Isus dao svojim učenicima u prvom veku?

¹³ Mi takođe prihvatamo uputstva koja je Isus dao svojim učenicima iz prvog veka. Dok obavljamo svoju službu, potpuno se uzdamo u Jehovu (Poslovice 3:5, 6). Znamo da ćemo ukoliko ’tražimo najpre Kraljevstvo‘ uvek imati dovoljno osnovnih životnih sredstava (Matej 6:33). Punovremeni objavitelji Kraljevstva širom sveta mogu potvrditi da im čak ni tokom teških vremena Jehova nikada nije uskratio svoju pomoć (Psalam 37:25). Takođe uviđamo da je važno da ne dopustimo da nas išta ometa u našoj službi Bogu. Ukoliko ne pazimo, ovaj svet nas lako može odvući na stranputicu (Luka 21:34-36). Međutim, sada nije vreme da dopustimo da nas bilo šta odvuče od naše službe. Životi ljudi su u pitanju i zato je naša poruka hitna (Rimljanima 10:13-15). Ukoliko u srcu zadržimo osećaj hitnosti, to će nam pomoći da ne dopustimo da nam išta što nudi ovaj svet oduzima vreme i snagu koje bi bolje bilo posvetiti službi propovedanja. Zapamti da je preostalo vreme kratko i da je žetva velika! (Matej 9:37, 38).

14. Šta pokazuje da se zapovest zabeležena u Mateju 28:18-20 odnosi na sve Hristove sledbenike? (Vidi i fusnotu.)

¹⁴ Rečima „idite i stvarajte učenike“, uskrsnuli Isus je preneo veliku odgovornost na svoje sledbenike. Te reči se nisu odnosile samo na učenike koji su bili prisutni tog prolećnog dana na gori u Galileji.c Zadatak koji im je Isus poverio podrazumeva svedočenje ’ljudima iz svih naroda‘ i traje sve „do svršetka ovog poretka“. Očigledno da se ta zapovest koju je Hrist dao odnosi na sve njegove sledbenike, uključujući i nas danas. Stoga, osmotrimo pobliže Isusove reči zabeležene u Mateju 28:18-20.

15. Zašto je mudro da budemo poslušni Isusovoj zapovesti da stvaramo učenike?

¹⁵ Pre nego što je dao tu zapovest, Isus je rekao: „Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji“ (18. stih). Da li Isus zaista ima tako veliku vlast? Da, zaista ima! On je arhanđeo i zapoveda nad mirijadama mirijada anđela (1. Solunjanima 4:16; Otkrivenje 12:7). Kao ’poglavar skupštine‘, on ima vlast nad svojim sledbenicima na zemlji (Efešanima 5:23). Počev od 1914, on vlada na nebu kao Mesijanski Kralj (Otkrivenje 11:15). On ima vlast čak i nad mrtvima, jer može da ih uskrsne (Jovan 5:26-28). Time što je prvo pomenuo da je dobio veliku vlast, Isus je u stvari ukazao da ono što zatim sledi nije preporuka već zapovest. Bilo bi mudro da budemo poslušni, jer to nije vlast koju je on sâm prisvojio već koju mu je dao Bog (1. Korinćanima 15:27).

16. Kada je rekao da ’idemo‘, šta nam je Isus zapovedio da činimo i kako ispunjavamo taj deo zapovesti?

¹⁶ Isus sada iznosi tu zapovest i direktno im kaže: „Idite“ (19. stih). Na taj način, podstiče nas da preuzimamo inicijativu da bismo ljudima preneli vest o Kraljevstvu. Dok ispunjavamo tu zapovest, koristimo različite vidove propovedanja. Propovedanje od kuće do kuće je najbolji način da se dođe do ljudi lično (Dela apostolska 20:20). Takođe tražimo prilike da svedočimo neformalno. U stvari, rado ćemo iskoristiti svaku priliku koja nam se u našoj svakodnevici ukaže da bismo započeli razgovor o dobroj vesti. Vidovi propovedanja mogu biti različiti i mogu se prilagoditi lokalnim potrebama i prilikama. Međutim, jedno ostaje: mi ’idemo‘ i tražimo dostojne (Matej 10:11).

17. Šta znači ’stvarati učenike‘?

¹⁷ Isus zatim iznosi šta je cilj našeg propovedanja, naime, da ’stvaramo učenike od ljudi iz svih naroda‘ (19. stih). Šta znači to da ’stvaramo učenike‘? U suštini, učenik je neko ko uči, ko se nečem poučava. Međutim, stvarati učenike ne znači samo prenositi znanje drugima. Kada proučavamo Bibliju sa zainteresovanim osobama, naš cilj je da im pomognemo da postanu Hristovi sledbenici. Kad god je to moguće, mi ističemo Isusov primer tako da oni s kojima proučavamo uče da se ugledaju na njega kao na svog Učitelja i svog Uzora da bi živeli onako kako je on živeo i obavljali službu koju je i on obavljao (Jovan 13:15).

18. Zašto je krštenje važna prekretnica u životu jednog učenika?

¹⁸ Bitan deo ove zapovesti sadržan je u rečima: „Krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha“ (19. stih). Krštenje je važna prekretnica u životu jednog Hristovog učenika, jer je to odgovarajući znak da se osoba celim srcem predala Bogu. Stoga predstavlja neophodan korak za spasenje (1. Petrova 3:21). Dakle, kada učenik nakon svog krštenja nastavlja da celim srcem služi Jehovi, on može radosno iščekivati večne blagoslove predstojećeg novog sveta. Da li si nekome pomogao da postane kršteni Hristov učenik? Nema veće radosti od toga u našoj hrišćanskoj službi (3. Jovanova 4).

19. Čemu poučavamo nove učenike i zašto se poučavanje može nastaviti i nakon krštenja?

¹⁹ Isus zatim objašnjava sledeći deo zapovesti koju je dao: „Učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio“ (20. stih). Mi poučavamo nove učenike da slušaju Isusove zapovesti, uključujući i zapovest da vole Boga i bližnje i da i sami stvaraju učenike (Matej 22:37-39). Postepeno ih poučavamo kako mogu drugima da objasne biblijska učenja i da odbrane veru koju stiču. Kada se osposobe da učestvuju u službi propovedanja, mi idemo s njima, i rečju i primerom poučavamo ih kako da budu delotvorni. Poučavanje novih učenika ne završava se uvek pre njihovog krštenja. Možda će im nakon krštenja biti potrebna dodatna pouka da bi prebrodili izazove svojstvene onima koji slede Hrista (Luka 9:23, 24).

20, 21. (a) Zašto nemamo razloga za strah dok izvršavamo ono što nam je Isus zapovedio? (b) Zašto sada nije vreme da se uspori i na šta treba da budemo odlučni?

²⁰ Poslednje reči Isusove zapovesti zaista su ohrabrujuće: „Ja sam s vama u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Matej 28:20). Isus shvata da učestvovanje u službi nije lako. Takođe zna da će to ponekad dovesti do protivljenja drugih (Luka 21:12). Međutim, nema razloga za strah. Naš Vođa ne očekuje od nas da sami, bez pomoći, ispunjavamo tu zapovest. Zar nije utešno znati da je s nama onaj ko ima ’svu vlast na nebu i na zemlji‘ i da će nas podržati da ispunimo zapovest koju nam je dao?

²¹ Isus je uverio svoje učenike da će kroz vekove biti s njima u službi, sve do „svršetka ovog poretka“. Dok kraj ne dođe, mi moramo i dalje da izvršavamo ono što nam je Isus zapovedio. Sada nije vreme da se uspori. U toku je velika duhovna žetva. Ima veoma mnogo onih koji se povoljno odazivaju i sakupljaju. Kao Hristovi sledbenici, budimo odlučni da ispunimo taj važan zadatak koji nam je poverio. Budimo odlučni da vreme, snagu i materijalna sredstva trošimo u ispunjavanju Hristove zapovesti: „Idite i stvarajte učenike.“