Gledište Biblije
Šta da uradite kad uvredite druge
NEŠTO nije u redu. Vi samo to znate. Vaš hrišćanski brat je hladan prema vama. Nije rekao šta ga muči, ali jedva da kaže zdravo — i to samo onda ako ga vi prvi pozdravite! Da li bi trebalo da mu priđete da biste saznali šta nije u redu?
’To je njegov problem‘, možete misliti. ’Ako ima nešto protiv mene, on treba da dođe i da razgovara sa mnom o tome.‘ Zaista, Biblija ohrabruje osobu koja je uvređena da preuzme inicijativu da bi se pomirila sa svojim bratom. (Uporedite s Matejem 18:15-17.) Ali šta je s krivcem? Kakva odgovornost, ako je uopšte ima, leži na njemu?
U svojoj Besedi na gori, Isus je rekao: „Ako dakle prinosiš prilog svoj k oltaru, i tu se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te, ostavi prilog svoj tu pred oltarom, i idi najpre da se pomiriš s bratom svojim, pa se onda vrati i prinesi prilog svoj“ (Matej 5:23, 24). Zapazite da Isusove reči ovde ciljaju na krivca. Kakvu odgovornost on ima da sredi stvar? Da bismo odgovorili na to, hajde da razmotrimo šta su Isusove reči značile njegovim jevrejskim slušaocima iz prvog veka.
’Prinosite prilog svoj k oltaru‘
Isus ovde dočarava jednu jasnu sliku: jevrejski obožavalac dolazi u Jerusalim radi jednog godišnjeg praznika. On ima prilog — verovatno neku životinju — da žrtvuje Jehovi.a Prinošenje žrtve bilo je daleko od beznačajanog rituala. Knjiga Judaism—Practice and Belief objašnjava: „Odabrati debele, neoskrnavljene žrtve, gledati kako ih stručnjaci proveravaju, hodati s njima do nekoliko metara od gorućeg oltara, predavati ih, stavljati ruke na glavu, ispovedati nečistotu ili krivicu ili na neki drugi način posvetiti životinju, prerezati joj vrat ili je čak samo držati — ovo je zasiguravalo značaj i veličanstvenost tog trenutka. ... Niko ko je verovao da je Bog zapovedio celu službu ... nije mogao da prođe kroz nju a da ga ona ne obuzme.“
Stoga Isusove reči u Mateju 5:23, 24 prenose njegove slušaoce u trenutak koji je pun značaja i strahopoštovanja za jevrejskog obožavaoca. Jedan izučavalac Biblije ovako opisuje ovu scenu: „Obožavalac ulazi u hram; prolazi kroz niz predvorja; predvorje pagana, predvorje žena, predvorje muškaraca. Iza toga postoji predvorje sveštenika u koje laik ne može ući. Obožavalac stoji kod ograde, spreman da preda svoju žrtvu svešteniku; njegove ruke su na [glavi životinje] da bi se ispovedio.“
U tom presudnom trenutku, obožavalac se seća da njegov brat ima nešto protiv njega. Možda mu njegova sopstvena savest govori to ili je možda osetio iz stava njegovog brata prema njemu da postoji neki osećaj uvrede. Šta on treba da radi?
„Ostavi prilog svoj ... i idi“
„Ostavi prilog svoj tu pred oltarom“, Isus objašnjava, „i idi“. Zašto? Šta može biti važnije u tom trenutku od prinošenja žrtve Jehovi? „Najpre da se pomiriš s bratom svojim“, Isus dalje objašnjava, „pa se onda vrati i prinesi prilog svoj.“ Stoga obožavalac ostavlja svoj živi prilog pred oltarom za žrtve paljenice i odlazi da traži svog uvređenog brata.
Budući da je praznik, uvređeni brat je bez sumnje među hodočasnicima koji su se sjatili ka Jerusalimu. Sa uskim ulicama i tesno pripijenim kućama, Jerusalim ima priličan broj stanovnika. Ali ovo je praznik i grad je prepun posetilaca.b
Čak i ako su ljudi iz istog grada putovali i kampovali zajedno, probijati se kroz prepun grad da bi pronašli nekoga zahtevalo bi napor. Na primer, tokom Praznika senica, posetioci postavljaju senice po čitavom gradu i na putevima i u baštama oko Jerusalima (Levitska 23:34, 42, 43). Ipak, jevrejski obožavalac treba da traži svog uvređenog brata sve dok ga ne pronađe. Šta zatim?
’Pomiri se s bratom svojim‘, kaže Isus. Grčki izraz koji se prevodi sa ’pomiri se‘ potiče od glagola (dialaso) koji znači „’uticati na promenu, razmeniti‘ i otuda ’pomiriti se‘“. Budući da se znatno trudio da pronađe svog uvređenog brata, jevrejski obožavalac nastoji da se pomiri s njim. Zatim, kaže Isus, može se vratiti u hram i prineti svoj prinos, jer će ga sada Bog prihvatiti.
Stoga Isusove reči u Mateju 5:23, 24 poučavaju presudnoj lekciji: pomirenje ili mir dolazi pre žrtve. Način na koji se ophodimo prema suhrišćanima ima direktnu vezu s našim odnosom s Bogom (1. Jovanova 4:20).
Šta da uradite kad uvredite druge
Šta onda, ako sebe nađete u situaciji opisanoj na početku ovog članka — osećate da ste uvredili suobožavaoca? Šta treba da radite?
Primenjujući Isusov savet, preuzmite inicijativu da priđete svom bratu. S kojim ciljem? Da ga ubedite da nema razloga da se oseća uvređenim? Apsolutno ne! Problem može biti više od običnog nesporazuma. ’Pomiri se‘, rekao je Isus. Ako je moguće otklonite zlu volju iz njegovog srca (Rimljanima 14:19). Zbog toga, možda treba da priznate, a ne da poreknete njegova povređena osećanja. Takođe možda treba da pitate: ’Šta mogu uraditi da ispravim grešku?‘ Često je iskreno izvinjene sve što je potrebno. Međutim, u nekim slučajevima, uvređenoj osobi može biti potrebno neko vreme da otkloni svoja osećanja.
Međutim, šta ako uprkos ponovljenim naporima ne možete uticati na pomirenje? Rimljanima 12:18 kaže: „Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima“ (kurziv naš). Stoga možete biti sigurni da kad ste se jednom zalagali da se pomirite, Jehova će biti zadovoljan da prihvati vaše obožavanje.
[Fusnote]
a Uobičajeno vreme za prinošenje žrtvenih prinosa bilo je tokom tri sezonska praznika — Pashe, Pedesetnice i Praznika senica (Ponovljeni zakoni 16:16, 17).
b Procene variraju o tome koliko se hodočasnika sjatilo ka drevnom Jerusalimu za praznike. Jevrejski istoričar prvog veka Josif procenio je da je skoro tri miliona Jevreja bilo prisutno za Pashu (The Jewish War, II, 280 /xiv, 3/; VI, 425 /ix, 3/).