Život i rad Isusa
Molitva i pouzdanje u Boga
U nastavku svoje propovedi Isus osuđuje licemerstvo onih koji čine predstavu od svoje tobožne pobožnosti. „Kad dajete darove“, kaže on, „ne trubite ispred sebe kao što to čine licemeri“.
„Isto tako“, nastavlja Isus, „kad molite, ne budite kao licemeri; jer oni rado mole stojeći u sinagogama i na uglovima širokih puteva da bi ih videli ljudi.“ Umesto toga, on poučava ovako: „Vi, međutim, kad molite, uđite u svoju sobu i, zatvorivši vrata, pomolite se svom Ocu koji je u tajnosti.“ Isus je i sam izgovarao javne molitve, pa ih, prema tome, on ne osuđuje. On osuđuje molitve koje se izgovaraju da bi se ostavilo utisak na druge, te da bi se od njih izmamilo divljenje i laskanje.
Isus dalje savetuje: „Dok molite, nemojte neprestano ponavljati jedno te isto, kao što to rade neznabošci.“ Isus ne misli da je ponavljanje samo po sebi pogrešno. Jednom je on sam u molitvi stalno ponavljao „istu reč“. No, ono što on ne odobrava, to je ’neprestano ponavljanje’ napamet naučenih rečenica, kao na primer kod onih koji mole krunicu i mehanički ponavljaju svoje molitve.
Da bi svojim slušačima pomogao i pokazao kako da se mole, on daje jednu uzornu molitvu koja uključuje sedam molbi. Prve tri s pravom odaju priznanje Božjoj suverenosti i njegovim namerama. To su zahtevi da se sveti Božje ime, da dođe njegovo Carstvo i da se vrši njegova volja. Preostale četiri molbe su lični zahtevi, naime zahtevi za svakodnevnu hranu, za oproštenje greha, da ne budemo iskušani iznad svojih snaga i da budemo izbavljeni od zloga (onoga koji je zao).
U nastavku Isus govori o zamki stavljanja prekomernog naglaska na materijalne posede. On kaže: „Prestanite skupljati blago na Zemlji, gde moljac i rđa nagrizaju i gde lopovi provaljuju i kradu.“ Ne samo da je takvo blago propadljivo, kratkotrajno, nego ono ništa ne vredi kod Boga, ne donosi nikakvu zaslugu.
Stoga Isus kaže: „Radije sebi skupljajte blago na nebu.“ To činimo tako što službu Bogu stavljamo na prvo mesto u svom životu. Niko nam ne može oduzeti blago koje na taj način nakupimo kod Boga, a niti veliku nagradu koja iz toga usleđuje. Na to Isus dodaje: „Gde je vaše blago, onde će biti i vaše srce.“
Nadalje, govoreći o zamkama materijalizma, Isus daje jedan primer: „Svetiljka tela je oko. Ako je, dakle, vaše oko bistro (čisto, jednostavno), čitavo će vam telo biti svetlo; ali, ako vam je oko nevaljalo, čitavo će vam telo biti tamno.“ Oko koje dobro funkcioniše služi telu poput upaljene svetiljke na tamnom mestu. Ali, da bi se dobro videlo, oko mora biti jednostavno, to jest, mora se usmeriti na jednu stvar. Oko koje je pomaknuto iz fokusa, dovodi do pogrešne procene stvari tako što se materijalni ciljevi stavljaju ispred službe Bogu, s tom posledicom da čitavo telo postaje tamno.
Isus ovo dovodi do vrhunca jednim snažnim primerom: „Niko ne može robovati dvojici gospodara; jer, ili će jednoga mrziti, a drugoga voleti, ili će prionuti uz jednoga, a prezreti drugoga. Ne možete robovati Bogu i bogatstvu.“
Nakon tog saveta Isus uverava svoje slušaoce da ne treba da budu zabrinuti za svoje materijalne potrebe ukoliko na prvo mesto stave službu Bogu. „Posmatrajte pažljivo nebeske ptice“, kaže on, „jer niti seju, niti žanju, niti skupljaju u žitnice; a ipak ih vaš nebeski Otac hrani.“ Na to on kaže: „Niste li vi vredniji od njih?“
Nadalje, Isus ukazuje na ljiljane u polju i primećuje „da se ni Solomun u svoj svojoj slavi nije obukao kao jedan od njih. Ako, dakle“, nastavlja Isus, „Bog tako oblači bilje u polju, ... neće li on mnogo pre obući vas, maloverni?“
Tako Isus zaključuje: „Nikad nemojte biti zabrinuti i govoriti, ’Šta ćemo jesti?’ ili ’Šta ćemo piti?’ ili ’Šta ćemo obući?’ ... Jer vaš nebeski Otac zna da vam je sve to potrebno. Tražite, dakle, najpre Carstvo i njegovu pravednost, a sve će vam se ovo drugo nadodati.“ — Matej 6:1—34; 26:36—45 (NS).
◆ Kakva je uputstva u vezi molitve dao Isus?
◆ Zašto je nebesko blago važnije i kako se ono stiče?
◆ Kakvi su primeri dati da bi nam se pomoglo izbeći materijalizam?
◆ Zašto je Isus rekao da nije potrebno biti zabrinut?