Zlatno pravilo — kako još uvek vredi?

ČISTO zlato nikada ne gubi svoj sjaj. Zato je od zlata napravljen nakit tako jako cenjen. Oštećeni predmeti od ovog skupocenog plemenitog metala se ne bacaju; pošto zlato zadržava svoju vrednost, zlatari iz toga stvaraju novo umetničko delo.

Ni Zlatno pravilo nije izgubilo na vrednosti, iako ga je Isus postavio još pre otprilike dve hiljade godina. Ako ispitamo i prosudimo razloge njegove vrednosti, još ćemo bolje razumeti koliko je ono dragoceno za nas danas.

Odmah u nastavku na Zlatno pravilo — „Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima“ — Isus je spomenuo sledeće: „Jer je to zakon i proroci“ (Matej 7:12). Šta su pod tim razumeli Isusovi učenici i drugi koji su ga slušali?

„Jer je to zakon i proroci“

Pod „zakonom“ mišljeni su raniji Spisi, prvih pet knjiga Biblije, od 1. do 5. Mojsijeve. One otkrivaju Jehovinu nameru o proizvođenju Semena, koje će odstraniti zlo (1. Mojsijeva 3:15). Ove knjige sadrže i Zakon, što znači zbirku zapovesti koje je Jehova dao naciji Izrael, na brdu Sinaj godine 1513 pre n.e., pri čemu je Mojsije služio kao posrednik. Božanskim zakonom Izrael je bio odvojen od susednih paganskih naroda, a Izraelci su trebali da se čuvaju postupaka koji su mogli da ugroze njihov povlašćen položaj pred Jehovom. Bili su njegovo isključivo vlasništvo, a to su morali i ostati ukoliko su hteli da se raduju njegovom blagoslovu (2. Mojsijeva 19:5; 5. Mojsijeva 10:12, 13). Mozaitski zakon je Izraelcima, pored njihovih obaveza prema Bogu, nalagao odgovornost, da u Izraelu nastanjenim strancima, čine dobro. Tako je između ostalog bilo zapoveđeno: „Ko je došljak među vama, neka vam bude kao onaj koji se rodio među vama, i ljubi ga kao sebe samoga; jer ste i vi bili došljaci u zemlji egipatskoj. Ja sam Gospod Bog vaš“ (3. Mojsijeva 19:34). Za vreme kraljevske vladavine u Izraelu, naseljeni stranci su uživali mnoge prednosti. Tako su, npr., smeli da učestvuju pri gradnji Božjeg hrama u Jerusalimu (1. Dnevnika 22:2).

Zakon dat Izraelu zabranjivao je brakolomstvo, ubistvo i krađu, kao i nezakonitu težnju za nečim. Ove izričite zapovesti „i ako ima još kakva druga zapovest“ mogle su se obuhvatiti u sledećem pravilu: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.“ Apostol Pavle je u nastavku rekao: „Ljubav ne čini zla bližnjemu; dakle je ljubav izvršenje zakona“ (Rimljanima 13:9, 10).

Ako je već „Zakon“ činio temelj Zlatnog pravila, kako je onda s „Prorocima“?

Proročanske knjige hebrejskih spisa, takođe, potvrđuju vrednost Zlatnog pravila. One pokazuju da je Jehova Bog, koji svoju nameru bezuslovno izvršava. On blagosilja svoje verne sluge, koje uprkos svoje nesavršenosti nastoje da vrše njegovu volju, iskreno se kajući za neispravne postupke. „Umijte se, očistite se, uklonite zloću djela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu“ (Isaija 1:16, 17).

Jehova je svom narodu zagarantovao zaštitu, ukoliko ispravno postupa prema drugim ljudima i prema njemu. „Ovako veli Gospod: pazite na sud, i tvorite pravdu . . . Blago čovjeku koji tako čini, i sinu čovječjemu koji se drži toga“ (Isaija 56:1, 2).

Hrist vodi svoju skupštinu

Isus je došao da ispuni Zakon i Proroke i od tada se Jehovina večna namera približavala svom ispunjenju (Matej 5:17; Efescima 3:10, 11, 17-19). Drevni Mozaitski zakon bio je zamenjen Novim savezom, u koji su bili prihvaćeni pomazani hrišćani Jevreji i ne-Jevreji (Jeremija 31:31-34). Bez obzira na to, i hrišćanska skupština naših dana pridržava se Zlatnog pravila. A to je još jedan razlog za priznavanje vrednosti ovog pravila. Hrist je aktivni poglavar današnje hrišćanske skupštine. On svoja uputstva nije izmenio. Njegov nadahnuti savet još uvek važi.

Pre nego što je napustio Zemlju, Isus je svojim sledbenicima naložio da prave učenike iz ljudi svih naroda, poučavajući ih „da sve drže što sam vam zapovijedao“. Ovo uputstvo je u sebi uključivalo i Zlatno pravilo. Isus je svojim učenicima dao zasiguranje: „I evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka“ (Matej 28:19, 20).

Prema izveštaju u Luki 6:31 Isus je zapovedio: „I kako hoćete da vama čine ljudi činite i vi njima onako.“ Kakav je samo izvanredan primer Isus ostavio, da sami od sebe treba drugima da činimo dobro!

Za vreme svoje zemaljske službe, Isus je tačno video šta su ljudi morali da podnose, saosećajući s njima. Na jednom od svojih propovedničkih putovanja, videći grupu ljudi, bio je obuzet saosećanjem. Ali, ne samo to — on je učinio i pripreme da im pomogne. Kako? Tako što je organizovao intenzivni propovednički pohod, koji je njegove učenike vodio kućama ljudi. Njegovo uputstvo je glasilo: „A kad u koji grad ili selo uđete, ispitajte ko je u njemu dostojan, i onde ostanite dok ne iziđete.“ Da je ovo delo imalo njegovu podršku i blagoslov njegovog Oca, jasno je vidljivo iz sledećih Isusovih reči: „Koji vas prima, mene prima; a koji prima mene, prima onoga koji me je poslao. . . . I ako ko napoji jednoga od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti“ (Matej 9:36 do 10:42).

Da, Zlatno pravilo uključuje pozitivno postupanje u korist drugih, proizlazi iz reči koje je Isus izgovorio jednom drugom prilikom: „I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube. I ako činite dobro onima koji vama dobro čine, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako. Ali ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro . . .; i biće vam velika plata“ (Luka 6:32, 33, 35). Zato će nas, još uvek važeće Zlatno pravilo podstaći na preuzimanje inicijative i na činjenje dobra, čak onim ljudima koje lično ne poznajemo.

I dalje važeće i primenjivo

Možda najuverljiviji dokaz, da je Zlatno pravilo još uvek na snazi, pokazuju lična iskustva, onih koji ga slede. Hrišćani koji iz dana u dan hode saglasno Božjim zapovestima, doživljavaju veliku radost i često neočekivane blagoslove. Jedna hrišćanka, koja se prema osoblju klinike u kojoj je bila lečena, ponašala uljudno i ljubazno, utvrdila je da je iz toga izvukla korist, jer su se potom bolničarke i lekari jako trudili da joj pomognu.

Jehovini svedoci koji sudeluju u podizanju kraljevskih dvorana brzim načinom gradnje, takođe mogu da potvrde vrednost Zlatnog pravila. Ljubazne posete u susedstvu gradilišta da bi se upoznali ljudi s onim što se namerava, često se odražavaju pozitivno. Ljudi koji su prema Svedocima bili ranije protivnički nastrojeni, mogli su tako da uvide da ovi čine svojim bližnjima dobro, i sami posmatraju kako Jehovin narod sarađuje. Neki su već na temelju toga čak ponudili svoju pomoć kod građevinskih poslova — bilo da su sami želeli da rade ili su se izjasnili da su spremni da potrebne stvari stave na raspolaganje (Uporedi Zahariju 8:23).

Jednog iranskog Svedoka, koji živi u Londonu, je prilikom kupovanja u jednoj trgovini životnih namirnica vređao vlasnik radnje, zato što je stranac. Iranac mu je odlučno objasnio da je Jehovin svedok i da zbog toga ne gaji nikakve predrasude prema ljudima drugih narodnosti. Upravo suprotno, čak posećuje sve ljude u susedstvu s vešću Biblije. Rezultat? Vlasnik radnje je dodatno priložio nekoliko delikatesa njegovoj porudžbini.

Zlatno pravilo naravno nije ograničeno na takva mala dela ljubaznosti. Svoj daleko najveći izraz ono sigurno nalazi u dobru koje Jehovini svedoci čine redovnim posećivanjem svojih bližnjih u njihovim stanovima s dobrom vešću o Božjem kraljevstvu.

Živeti prema Zlatnom pravilu

Primenjivati Zlatno pravilo znači usmeravati svoju pažnju na druge. To je aktivno životno pravilo. Trebamo tražiti prilike za činjenje dobra svojim bližnjima. Otvori se, i imaj na umu, da za druge pokazuješ lično interesovanje! (Filipljanima 2:4). Činjenje toga doneće ti bogati blagoslov. Sledićeš Isusov savet: „Tako da se svijetli vaše vidjelo pred ljudima, da vide vaša dobra djela, i slave oca vašega koji je na nebesima“ (Matej 5:16). Za uzvrat, Jehova će biti tvoj nagraditelj, ako ga ozbiljno tražiš i dnevno živiš prema Zlatnom pravilu (Jevrejima 11:6).