44. POGLAVLJE
Umirio je oluju
MATEJ 8:18, 23-27; MARKO 4:35-41; LUKA 8:22-25
ISUS UMIRUJE OLUJU NA GALILEJSKOM MORU
Isus je imao dug, naporan dan. Kada je palo veče, rekao je svojim učenicima: „Pređimo na drugu obalu“, preko puta Kapernauma (Marko 4:35).
Tamo, na istočnoj obali Galilejskog mora, nalazio se gerasinski kraj, koji je bio deo Dekapolja. Gradovi Dekapolja su bili centar grčke kulture, iako su u njima živeli i mnogi Judejci.
Isusov odlazak iz Kapernauma nije prošao nezapaženo, pa su tako i drugi čamci krenuli za njim (Marko 4:36). Zapravo, druga obala i nije bila tako daleko, jer je Galilejsko more poput jezera. Dugo je 21 kilometar, a najveća širina mu je 12 kilometara. Međutim, nije plitko.
Iako je Isus bio savršen čovek, razumljivo je što je nakon dana punog aktivnosti bio umoran. Zato je, nakon što su isplovili, otišao na krmu, legao i zaspao.
Nekoliko apostola je znalo da upravlja brodom, ali ovo neće biti lagana plovidba. Galilejsko more je okruženo planinama na kojima vlada hladan vazduh, dok je površina mora topla. Ponekad se hladna vazdušna masa s planina spušta na toplo more i izaziva iznenadne jake oluje. Upravo se to sada desilo. Talasi su ubrzo bacali čamac tamo-amo i „voda je počela da ulazi u čamac, tako da su [putnici] bili u opasnosti“ (Luka 8:23). Međutim, Isus je i dalje spavao.
Učenici koji su pokušali da obuzdaju čamac oslanjali su se na svoja ranija iskustva. Ali ovaj put je bilo drugačije. Strahujući za život, probudili su Isusa i povikali: „Gospode, spasi nas, izginućemo!“ (Matej 8:25). Uplašili su se da će čamac potonuti!
Isus se probudio i rekao apostolima: „Zašto se plašite, maloverni?“ (Matej 8:26). Tada je zapovedio vetru i moru: „Umiri se! Umukni!“ (Marko 4:39). Razorni vetar je prestao i more se umirilo. (Marko i Luka su takođe zabeležili ovaj neobični događaj, ali su prvo naveli Isusovo čudesno umirenje oluje, a zatim nedovoljno vere kod učenika.)
Možemo samo zamisliti kako je to uticalo na učenike! Upravo su videli kako se razbesnelo more potpuno umirilo. U njih se uvukao neobičan strah. Govorili su jedan drugome: „Ko je ovaj, da ga čak vetar i more slušaju?“ Tako su bezbedno stigli na željenu obalu (Marko 4:41–5:1). Izgleda da su drugi čamci koji su krenuli za njima uspeli da se vrate na zapadnu obalu, odakle su i isplovili.
Kako je samo divno znati da Božji Sin ima vlast nad vremenskim prilikama! Kada tokom svoje kraljevske vlasti bude posvetio punu pažnju ljudima, svi će živeti bezbedno, bez prirodnih nepogoda.