Budimo pravedni i milosrdni poput Jehove

1, 2. (a) Kako je Isus gledao na Božji Zakon? (b) Kako su pismoznalci i fariseji pogrešno tumačili Zakon?

ISUS je voleo Mojsijev zakon. To nas nimalo ne čudi, jer taj Zakon potiče od najvažnije osobe u njegovom životu, njegovog Oca, Jehove. Isusova duboka ljubav prema Božjem Zakonu proročanski je opisana u Psalmu 40:8, gde stoji: „Bože moj, ja uživam u vršenju volje tvoje, i zakon je tvoj duboko u meni.“ Isus je i rečju i delom potvrdio da je Božji Zakon savršen, koristan i da će se sve što piše u njemu sigurno ispuniti (Mat. 5:17-19).

² Isusu je sigurno bilo teško kad je video kako pismoznalci i fariseji pogrešno tumače Zakon njegovog Oca. Ukazujući na to da su se do tančina držali i najsitnijih detalja iz Zakona, on im je rekao: „Dajete desetak od nane i kopra i kima.“ U čemu je onda bio problem? Isus je objasnio: „Zanemarili ste ono što je u Zakonu važnije: pravdu, milosrđe i vernost“ (Mat. 23:23). Za razliku od tih nadmenih fariseja, Isus je razumeo duh Zakona i u svakoj njegovoj odredbi video Božje osobine.

 3. Šta ćemo osmatrati u ovom članku?

³ Hrišćani nisu pod Mojsijevim zakonom (Rimlj. 7:6). Pa ipak, Jehova je dao da se taj Zakon zapiše u njegovoj Reči, Bibliji. On ne želi da se opterećujemo detaljima u njemu, već da razaberemo „ono što je u Zakonu važnije“, to jest uzvišena načela koja stoje iza njegovih odredbi. Na primer, koja načela stoje iza odredbe da se izdvoje gradovi utočišta? U prethodnom članku smo videli da je begunac morao nešto konkretno da učini kako bi spasao život i iz toga smo izvukli važne pouke. U ovom članku ćemo videti šta nam postojanje gradova utočišta govori o Jehovi i kako mi možemo odražavati njegove osobine. Odgovorićemo na tri pitanja: Kako se u Jehovinim odredbama o gradovima utočišta vidi njegovo milosrđe? Šta na osnovu njih učimo o tome kako on gleda na život? Kako se u njima ogleda njegova savršena pravda? Dok budemo razmatrali svako od ovih pitanja, razmislimo kako možemo postupati poput našeg nebeskog Oca. (Pročitati Efešanima 5:1.)

4, 5. (a) Šta je preduzeto da bi se u gradove utočišta lako moglo stići? (b) Šta na osnovu toga učimo o Jehovi?

⁴ Šest gradova utočišta nalazilo se na mestima do kojih se lako moglo stići. Jehova je zapovedio Izraelcima da izaberu gradove sa obe strane Jordana. Zašto? Da bi begunci mogli brzo i lako stići do utočišta (Br. 35:11-14). Putevi koji su vodili do tih gradova bili su dobro održavani (Pon. zak. 19:3). Prema nekim jevrejskim zapisima, bilo je i znakova koji su usmeravali begunce prema tim gradovima. Zahvaljujući postojanju gradova utočišta, oni koji su nenamerno ubili nekoga nisu morali da pobegnu u neku drugu zemlju, gde bi možda došli u iskušenje da prihvate drugu religiju.

⁵ Razmislimo na trenutak o tome: Jehova je odredio smrtnu kaznu za čoveka koji bi namerno oduzeo život drugom čoveku, ali se postarao da se onima koji su nenamerno počinili ubistvo ukaže milosrđe i pruži zaštita. Jedan biblista je o tome rekao: „Sve smernice su bile jasne, jednostavne i bilo ih je lako slediti. Bio je to izraz Božjeg milosrđa.“ Dakle, Jehova nije bezdušni sudija koji jedva čeka da kazni svoje sluge, već je „bogat milosrđem“ (Ef. 2:4).

 6. Zašto se može reći da fariseji nisu bili milosrdni?

⁶ S druge strane, fariseji nisu bili milosrdni. Na primer, jevrejska tradicija otkriva da su bili spremni da oproste nekome samo tri puta. Isus je taj njihov stav opisao u priči o fariseju koji je u molitvi rekao: „Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: iznuđivači, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj poreznik“, ukazujući na poreznika koji je ponizno molio Boga da mu ukaže milosrđe. Zašto je farisejima bilo tako teško da budu milosrdni? Zato što su potcenjivali druge (Luka 18:9-14).

7, 8. (a) Kako možemo postupati poput Jehove kada nam neko zgreši? (b) Zašto je opraštanje ispit naše poniznosti?

⁷ Budimo poput Jehove, a ne poput fariseja i pokazujmo milosrđe. (Pročitati Kološanima 3:13.) Jedan način na koji možemo pokazati milosrđe jeste da olakšamo drugima da nam priđu ako su nam nešto zgrešili (Luka 17:3, 4). Pitajmo se: „Da li je drugima lako da mi priđu i zatraže oproštaj, čak i više puta? Da li stvarno želim da obnovim mir s nekim ko me je nekom rečju ili postupkom povredio?“

⁸ Spremnost da opraštamo je zaista ispit naše poniznosti. Fariseji su pali na tom ispitu jer su mislili da su bolji od drugih. Međutim, hrišćani treba da poslušaju sledeći podstrek: „U poniznosti smatrajte druge većima od sebe“, jer će tako lakše opraštati drugima (Fil. 2:3). Da li se trudimo da budemo poput Jehove kako ne bismo pali na ovom ispitu poniznosti? Ako smo ponizni, drugima će biti lakše da nas zamole za oproštaj, a nama neće biti teško da im oprostimo. Zato ne oklevajmo da pokažemo milosrđe i nemojmo se brzo vređati (Prop. 7:8, 9).

 9. Kako je Jehova pomogao Izraelcima da razumeju da je život svet?

⁹ Jedan od glavnih razloga postojanja gradova utočišta bio je da niko u Izraelu ne bude kriv za krv (Pon. zak. 19:10). Jehova voli život i mrzi one koji „prolivaju nedužnu krv“ (Posl. 6:16, 17). Naš pravedni i sveti Bog ne može da zanemari čak ni nenamerno oduzimanje nečijeg života. Tačno je da je onome ko je nekome nenamerno oduzeo život bilo ukazano milosrđe. Ali je ipak morao da iznese svoj slučaj pred starešine i ako bi oni zaključili da nije namerno počinio ubistvo morao bi da ostane u gradu utočišta do smrti prvosveštenika. To je moglo značiti da će u tom gradu provesti ostatak života. Takav ishod je svim Izraelcima jasno stavljao do znanja da je život svet. Da bi iskazivali čast Bogu, koji je izvor života, ničim nisu smeli da dovode u opasnost nečiji život.

10. Kako je Isus objasnio da fariseji nisu poštovali život?

¹⁰ Za razliku od Jehove, pismoznalci i fariseji nimalo nisu poštovali život. Isus im je rekao: „Uzeli [ste] ključ znanja. Sami niste ušli, a one koji bi hteli da uđu sprečavate!“ (Luka 11:52). Šta je time hteo da kaže? Njihov zadatak je bio da objašnjavaju narodu Božju Reč i da mu pomognu da krene putem koji vodi u večni život. A oni su zapravo odvraćali ljude od Isusa, „Glavnog Zastupnika života“, i tako ih usmeravali na put koji vodi u večno uništenje (Dela 3:15). Bili su ponosni i sebični i nisu marili za dobrobit svojih sunarodnika. To je zaista bilo okrutno i nemilosrdno!

11. (a) Kako je apostol Pavle pokazao da na život gleda poput Jehove? (b) Šta će nam pomoći da u službi imamo stav poput Pavla?

¹¹ Kako se možemo ugledati na Jehovu i sprečiti da se u nama razvije stav kakav su imali pismoznalci i fariseji? Treba da poštujemo i cenimo dar života. Apostol Pavle je to činio tako što je temeljno svedočio. Zato je mogao da kaže: „Čist [sam] od krvi svih.“ (Pročitati Dela apostolska 20:26, 27.) Pa ipak, on nije propovedao iz osećaja krivice ili dužnosti. On je voleo ljude i smatrao je njihov život dragocenim (1. Kor. 9:19-23). I mi treba da gledamo na život poput Jehove, a on želi da „svi dođu do pokajanja“ (2. Petr. 3:9). Da li i mi to želimo? Ako smo u srcu milosrdni, osetićemo da nas to motiviše da još revnije propovedamo i to će nam donositi još veću radost.

12. Zašto je Božjim slugama bezbednost veoma važna?

¹² Na život gledamo poput Jehove i kada vodimo računa o bezbednosti, bilo da je reč o vožnji ili o poslu koji obavljamo, bilo da učestvujemo u izgradnji i održavanju naših dvorana ili putujemo na naše sastanke i veće skupove. Bezbednost i zdravlje uvek treba da nam budu važniji od efikasnosti, novca i rokova. Naš pravedni Bog uvek radi ono što je dobro i ispravno. Želimo da budemo poput njega. Starešine treba posebno da vode računa, kako o svojoj bezbednosti tako i o bezbednosti onih koji rade s njima (Posl. 22:3). Ako nas neki starešina podseti na bezbednosne mere i pravila, poslušajmo njegov savet (Gal. 6:1). Gledajmo na život onako kako Jehova gleda, pa nećemo biti „krivi za krv“.

13, 14. Kako su izraelske starešine mogle odražavati Jehovinu pravdu?

¹³ Jehova je od izraelskih starešina očekivao da se drže visokih merila pravde kada su rešavali slučajeve nenamernog ubistva. Najpre su morali da pažljivo odvagnu sve činjenice. Zatim su morali da uzmu u obzir motive, stav i ranije ponašanje ubice da bi procenili ima li osnova za milosrđe. Da bi odražavali Jehovinu pravednost, trebalo je da ustanove da li je do smrtnog ishoda došlo „iz mržnje“ ili je ubistvo možda počinjeno „iz zasede“. (Pročitati Brojeve 35:20-24.) Ako je bilo očevidaca, barem dva svedoka su morala da potvrde da je ubistvo učinjeno namerno (Br. 35:30).

¹⁴ Dakle, nakon što bi starešine potvrdile sve činjenice, morale bi da uzmu u obzir o kakvoj se osobi radi, a ne samo ono što je učinila. Bila im je potrebna razboritost da bi videli ispod površine. Iznad svega, trebao im je Jehovin sveti duh da bi mogli postupiti razborito, milosrdno i pravedno (Izl. 34:6, 7).

15. U čemu se Isusov stav prema grešnicima razlikovao od stava fariseja?

¹⁵ Fariseji su se usredsređivali isključivo na ono što je osoba uradila, a ne na ono što joj je bilo u srcu. Kada su u Matejevoj kući videli Isusa na gozbi, upitali su njegove učenike: „Zašto vaš učitelj jede s poreznicima i grešnicima?“ Isus im je na to rekao: „Ne treba lekar zdravima, nego bolesnima. Idite, dakle, i naučite šta znači ovo: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu.‘ Jer nisam došao da pozovem pravednike, nego grešnike“ (Mat. 9:9-13). Da li je Isus opravdavao loše postupke? Naravno da nije. Na kraju krajeva, on je govorio ljudima da treba da se pokaju (Mat. 4:17). Uvideo je da bar neki od tih poreznika i grešnika žele da se promene. Oni nisu došli kod Mateja samo na obrok. Među njima je bilo „mnogo onih koji su pošli za [Isusom]“ (Mar. 2:15). Nažalost, većina fariseja nije gledala na ljude onako kako je Isus gledao. Nisu bili poput pravednog i milosrdnog Boga, kome su tvrdili da služe, već su ljude etiketirali kao beznadežne grešnike koji ne mogu da se promene.

16. Šta članovi disciplinskog odbora moraju da utvrde?

¹⁶ Današnje starešine moraju da postupaju poput Jehove, koji „pravdu voli“ (Ps. 37:28). Da bi utvrdili da li je došlo do nekog greha, važno je da najpre slede biblijski savet: „Istraži, ispitaj i potanko se raspitaj o tome.“ Ako jeste počinjen greh, onda treba da postupaju po biblijskim smernicama (Pon. zak. 13:12-14). Kada učestvuju u disciplinskim odborima, moraju pažljivo da procene da li se prestupnik kaje zbog onoga što je učinio. Pokajanje ili nedostatak pokajanja nije uvek lako uočiti. Važno je kako osoba gleda na ono što je uradila i šta joj je u srcu (Otkr. 3:3). Da bi se nekom ukazalo milosrđe, on mora da se kaje za ono što je učinio.a

17, 18. Kako starešine mogu da razaberu da li se neko iskreno kaje? (Videti sliku na početku članka.)

¹⁷ Za razliku od Jehove i Isusa, starešine ne mogu da čitaju ničije srce. Ako služiš kao starešina, kako onda možeš ustanoviti da li se neko u srcu kaje? Kao prvo, treba da se moliš za mudrost i razumevanje (1. Kralj. 3:9). Kao drugo, uz pomoć Božje Reči i publikacija vernog roba, potrudi se da shvatiš šta je „žalost svojstvena ovom svetu“, a šta „žalost koja je u skladu sa Božjom voljom“, to jest iskreno pokajanje (2. Kor. 7:10, 11). Istraži kako Sveto pismo opisuje osobe koje su se iskreno pokajale i one koje to nisu. Kako su opisana njihova osećanja, stav i ponašanje?

¹⁸ Na kraju, razmišljaj o toj osobi, a ne samo o onome što je učinila. Uzmi u obzir kakva je osoba u pitanju, njene motive, s čim se sve bori i koje su njene granice. U Bibliji se za poglavara skupštine, Isusa, proročanski kaže: „Neće suditi po onome što vidi, niti će ukoravati po onome što čuje. Po pravdi će suditi siromašnima, pravedno će ukoravati braneći krotke na zemlji“ (Is. 11:3, 4). Starešine, Isus vas je zadužio da brinete o skupštinama i on će vam pomoći da sudite kao što on sudi, pravedno i milosrdno (Mat. 18:18-20). Zar nismo zahvalni što imamo starešine koje svesrdno brinu za nas? Zaista cenimo to što se neumorno trude da u skupštinama unapređuju milosrđe i pravdu.

19. Koje pouke na osnovu odredbi o gradovima utočišta želiš da primeniš?

¹⁹ Mojsijev zakon je odražavao „osnove znanja i istine“ o Jehovi i njegovim pravednim načelima (Rimlj. 2:20). Na primer, na osnovu odredbi o postojanju gradova utočišta, starešine uče kako da sude „po istinskoj pravdi“, a mi svi učimo kako da jedni drugima pokazujemo „vernu ljubav i milosrđe“ (Zah. 7:9; fusn.). Mi nismo pod Mojsijevim zakonom, ali Jehova se ne menja. Njemu su pravda i milosrđe i dalje veoma važni. Za nas je velika čast što možemo da služimo takvom Bogu. Zato se trudimo da budemo poput njega i da u njemu nađemo utočište.