Šta kaže Biblija

Protesti i demonstracije — mogu li promeniti svet?

„MORAMO progovoriti, moramo izaći na ulice.“ Tako je glasio naslov uvodnog članka u rimokatoličkim novinama National Catholic Reporter, neposredno pre izbijanja rata u Persijskom zalivu 1991. Podstičući svoje čitaoce da učestvuju u mirovnim marševima i demonstracijama širom Sjedinjenih Američkih Država, uvodni članak je nastavio: „Biće potrebni milioni ljudi i stalna upotreba lula mira da se probije neznanje i drskost ove vlade... Narod mora izaći na ulice.“

Takvi pozivi na akciju danas se često čuju. Uz tako mnogo političkih, ekonomskih i ekoloških kriza koje prete blagostanju čovečanstva, ljudi se osećaju prisiljeni „da izađu na ulice“ zbog protestâ, noćnih straža i demonstracija. Zahtevi se protežu od zaustavljanja kriminala u susedstvu do uspostavljanja svetskog mira. Zanimljivo je da veliki broj ovih demonstracija ima odobravanje crkvenih organizacija i religioznih vođa.

Međutim, da li je prikladno da hrišćani učestvuju u takvim demonstracijama? I mogu li protesti — bez obzira da li u obliku buntovnih marševa ili mračnih noćnih straža uz svetlost sveća — stvarno promeniti svet nabolje?

Demonstracije — hrišćansko gledište

Jedan sociolog je opisao demonstracije kao „posebno efikasan način političkog izražavanja... za podsticanje učmalih birokratija da preduzmu neophodne korake“. Da, oni koji marširaju u protestima ili koji priređuju demonstracije obično to rade u nadi da njihovi zajednički napori mogu ispraviti nepravde i korupciju koji se vide u sadašnjim društenim i političkim sistemima.

Ali, koji je obrazac Isus Hrist ostavio za svoje sledbenike? Isus je živeo u vreme kad se jevrejski narod našao pod tiranijom Rimskog carstva. Sigurno je da su ljudi imali veliku želju da se oslobode ugnjetavačkog rimskog jarma. Ipak, Isus nikada nije ohrabrivao svoje sledbenike da demonstriraju, marširaju u protestu ili da se politički uključe na druge načine. Nasuprot tome, uvek iznova govorio je svojim učenicima da ’nisu od sveta‘ (Jovan 15:19; 17:16; vidi i Jovan 6:15).

Isto tako, kad su vladini službenici nepravedno uhapsili Isusa, on nije pokušao da izazove protest, iako je to sigurno mogao učiniti da je to želeo. Umesto toga, rekao je rimskom guverneru: ’Kraljevstvo moje nije od ovoga sveta... Kad bi kraljevstvo moje bilo od ovoga sveta, sluge bi se moje borile za me, da ne bih bio predan Judejima. Ali moje kraljevstvo nije sad odavde‘ (Jovan 18:33-36). Suočen s kontroverzijom, Isus se uzdržao od bilo kakve protestne akcije, uviđajući potrebu da ne bude deo političkih događaja. A svoje sledbenike podsticao je da postupe isto tako.

Učestvovanjem u demonstracijama bi se, dakle, kršilo temeljno načelo hrišćanske neutralnosti koje je Isus naučavao. Osim toga, takvo učestvovanje bi čak moglo voditi do uključenosti u ostale oblike nehrišćanskog ponašanja. Kako? Demonstracije organizovane s dobrim namerama često dobijaju nesumnjivo buntovan duh, a učesnici postaju ratoborni, pogrdno govore ili postaju nasilni. Upuštanje u nezakonite i opstrukcionističke taktike može privući pažnju, ali se teško može uskladiti sa biblijskim upozorenjem da se ’pokoravamo višim vlastima‘ i da ’imamo mir sa svim ljudima‘ (Rimljanima 12:18; 13:1). Umesto da navodi na građansku neposlušnost, Biblija podstiče hrišćane da zadrže svoje odlično ponašanje među nacijama i da ostanu podložni ljudskim vladavinama, čak i ako je onima na vlasti teško ugoditi ili su nerazumni (1. Petrova 2:12, 13, 18).

’Ali nisu sve demonstracije ratoborne ili nasilne‘, možda neki kažu. Tačno, a izgleda da neke demonstracije donose dobre rezultate. Ali, mogu li protesti — čak i ako su miroljubivi i održani radi dobre stvari — stvarno promeniti svet nabolje?

Mogu li promeniti svet?

Hrišćani su duboko zainteresovani za svoje bližnje i žele da im pomognu. Ali, da li je učestvovanje u demonstracijama zaista najbolji način da se pruži pomoć? Knjiga Demonstration Democracy navodi: „Postoji granica za ono što se može postići bilo kojim sredstvom političkog izraza.“ Neosporno je da uklanjanje nevolja s kojima se suočava čovečanstvo zahteva promene koje su izvan domašaja bilo kog protesta ili marša.

Isus je naveo sličnu misao kad je razmatrao vekovima star religiozni sistem svog vremena. O licemernom sistemu obožavanja koji su praktikovali fariseji, on je rekao: „Niko ne meće nove zakrpe na staru haljinu, jer će zakrpa odadreti od haljine i razder će još gori biti“ (Matej 9:16). Šta je Isus imao na umu? Da se pravo hrišćanstvo neće prilagođavati zlim i zastarelim sistemima koji su bili spremni da budu odbačeni. On je uvideo da bi stavljanje zakrpe na beskoristan sistem bilo uzaludno.

Ista je stvar i sa svetskim sistemom koji je podvrgnuo čovečanstvo vekovima nepravde, okrutnosti i tlačenja. Propovednik 1:15 otvoreno objašnjava: „Što je krivo ne može se ispraviti.“ Da, današnji svetski sistem ne može se ispraviti, uprkos najplemenitijim naporima. Zašto ne može? Zato jer je, kao što se kaže u 1. Jovanovoj 5:19, „sav svet pod vlašću lukavoga“, Satane Đavola. Isus je ukazao na njega kao na ’kneza ovoga sveta‘ (Jovan 12:31). Sve dok ovaj svet deluje pod Sataninim uticajem, ne postoje zakrpe koje mogu doneti trajno olakšanje.

To ne znači da su hrišćani nezainteresovani za svetske probleme ili da nisu spremni da preduzmu pozitivne korake. U stvari, hrišćanima je rečeno da budu vrlo aktivni, ne u protestu, nego u delu propovedanja i poučavanja dobre vesti o Božjem Kraljevstvu — istoj kraljevskoj vladavini za koju je Isus naučio svoje sledbenike da se mole (Matej 6:10; 24:14). Biblija pokazuje da Kraljevstvo neće pokušati da spase ovaj nepopravljivi svet; ono će u potpunosti eliminisati zle vladavine i društvene poretke koji sada tlače čovečanstvo i zameniće ih sistemom koji može uspostaviti istinsku pravdu i pravednost po celom svetu (Danijel 2:44). Pod takvim sistemom, niko neće morati da maršira u protestu jer će se Jehova Bog, koji ’obilno siti sve što život ima‘, pobrinuti da sve naše potrebe budu u potpunosti zadovoljene (Psalam 145:16).

[Izvor slike na 18. strani]

Štrajk radnika, Leslie’s