Molitve zahtevaju dela

„Jehova je daleko od zlih, ali molitvu pravednog čuje“ (PRIČE SOLOMUNOVE 15:29, NS).

 1. Koje uslove moramo ispuniti da bi Bog saslušao naše molitve?

SVI Jehovini zahtevi su mudri, pravedni i puni ljubavi. Oni nisu ni u kom slučaju „teški“ (1. Jovanova 5:3). To važi i za njegove zahteve u vezi molitve, a koji uključuju potrebu da živimo u skladu s našim molitvama. Naš način postupanja se mora dopasti Jehovi Bogu. Kako inače možemo očekivati da on s odobravanjem prihvati naše molbe i usrdne molitve?

 2, 3. Zašto Jehova nije slušao molitve Izraelaca, kako to proizlazi iz reči Isaije, Jeremije i Miheja?

² To je jedan aspekt u vezi molitve, kojeg zanemaruje većina ljudi iz tzv. hrišćanstva, potpuno u stilu otpalih Izraelaca u Isaijino vreme. Zato im je preko svog proroka Isaije Jehova uputio sledeće reči: „Kad na molitvu ruke širite, ja od vas oči odvraćam. . . operite se, očistite. Uklonite mi s očiju djela opaka, prestanite zlo činiti! Učite se dobrim djelima“ (Isaija 1:15—17, ST). Da, ako su želeli dobiti Božju milost, ti Izraelci su morali da postupaju na način koji se njemu dopadao. S pravom se kaže: „Ako želiš da te Bog sasluša kad se moliš, ti moraš slušati kad on govori.“

³ U stvari, Jehova je uvek iznova smatrao potrebnim da svoj narod Izrael podseća na te istine. Stoga čitamo: „Tko uklanja uho svoje da ne sluša Zakona, i molitva je njegova mrska“ u Božjim očima. „Jehova je daleko od zlih, ali molitvu pravednog čuje“ (Priče Solomunove 28:9, ST; 15:29, NS). Zbog te situacije Jeremija se žalio: „Oblakom si (Jehova) se obastro, da molitva ne prodre do tebe“ (Plač Jeremijin 3:4, ST). Stvarno se potvrdilo upozorenje koje je Mihej napisao pod nadahnućem: „Zato, oni će Jahvu zazivati, a on im neće odgovoriti. Sakrit će, u ono vrijeme, lice od njih zbog zločina koje su počinili“ (Mihej, 3:4, ST; Priče Solomunove 1:28—32).

 4. Iz čega je vidljivo da čak neki iz redova Jehovinog naroda nisu razumeli potrebu da postupaju u skladu sa svojim molitvama?

⁴ Dakle, potrebno je da živimo u skladu s našim molitvama. Zahteva li ta činjenica danas tako veliku pažnju? Da, u potpunosti, i to ne samo radi situacije u tzv. hrišćanstvu, nego i zbog stanja u kojem su se našli neki koji su se predali Jehovi. Iz redova više od 3,000.000 objavitelja dobre vesti, prošle je godine 37.000 njih moralo biti isključeno zbog ponašanja nedostojnog jednog hrišćanina. To je odnos 1 prema 80. Vrlo se verovatno većina od tih pojedinaca, u najmanju ruku ponekad molila. No, jesu li postupali u skladu sa svojim molitvama? Nipošto! Čak neki starešine koji su desetine godina u punovremenoj službi, morali su biti ukoreni na ovaj ili onaj način. Kako žalosno! Zaista, „ko misli da stoji, neka pazi da ne padne“, da ne postupa na način koji bi njegove molitve učinio neprihvatljivima pred Stvoriteljem (1. Korinćanima 10:12, NS).

Zašto molitve zahtevaju dela

 5. Kako moramo dokazati našu ozbiljnost, da bi Jehova saslušao naše molitve?

⁵ Da bi Jehova Bog saslušao naše molitve, mi ne samo da moramo biti čisti u duhovnom i moralnom pogledu, nego moramo dokazati ozbiljnost naših molitava time da i radimo na onome za što se molimo. Sama molitva nije nadomestak za iskreno, smisaono naprezanje. Jehova neće za nas učiniti ono, što mi sami možemo učiniti za sebe, time da savesno sledimo savete iz njegove Reči i da se damo voditi njegovim svetim duhom. Mi moramo biti spremni da učinimo sve što možemo, da bi on imao na temelju čega da sasluša naše molitve. Stoga, kako je neko jednom rekao, ne tražimo više negoli smo spremni reći radom.

 6. Iz koja dva razloga moramo moliti?

⁶ Doduše, mogli bi se pitati: „Zašto da se molimo, ako moramo raditi na onome za što se molimo?“ Moramo se moliti iz najmanje dva važna razloga. Kao prvo, svojim molitvama priznajemo da sve dobre stvari dolaze od Boga. On je darovaoc svakog dobrog i savršenog dara — sunčeva sjaja, kiše, plodonosnih godišnjih doba, kao i mnogih drugih darova (Matej 5:45; Dela apostolska 14:16, 17; Jakov 1:17). Kao drugo, od Jehovinog blagoslova zavisi hoće li naša nastojanja biti uspešna ili ne. U Psalmu 127:1 čitamo: „Ako Jehova kuću ne gradi, ne koristi što se oko nje trude graditelji. Ako Jehova ne čuva grad, ne koristi što je stražar stalno na straži.“ Istu misao podupiru reči apostola Pavla, prema 1. Korinćanima 3:6, 7: „Ja posadih, Apolo zali, ali Bog daje da raste, tako niti je što onaj koji sadi, niti onaj koji zaleva, nego Bog koji daje da raste.“

Neki primeri iz starog vremena

 7, 8. a) Koji slučaj iz Jakovljevog života pokazuje kako je on znao da molitve moraju biti propraćene delima b) Kakav je primer u tom pogledu dao kralj David?

⁷ Pismo izveštava o mnogim slučajevima iz kojih je vidljivo da su Jehovine verni sluge radile na onome za što su se molile. Da razmotrimo neke od njih. Pošto je Avramov unuk Jakov stekao pravo prvorodstva, njegov stariji brat Isav gajio je prema njemu ubilačku mržnju (1. Mojsijeva 27:41). Kad se nekako 20 godina kasnije Jakov s velikim domaćinstvom i s mnogo stoke, vraćao iz Padan Arama u svoj rodni kraj, čuo je da mu Isav dolazi u susret. Prisetivši se Isavovog neprijateljstva, Jakov se usrdno pomolio Jehovi da ga zaštiti od gnjeva njegovog brata. No, da li se zadovoljio samo time? Nikako ne. Poslao je pred sobom velikodušne darove, razmišljajući na ovaj način: „Možda ga umirim darovima koje mu šaljem pred sobom.“ Tako je i bilo, jer kad su se braća srela, Isav je zagrlio Jakova i izljubio ga (1. Mojsijeva 32. i 33. poglavlje).

⁸ I David je bio jedan od onih koji su radili na onome za što su se molili. Kad mu je njegov sin Avesalom oteo prestolje, Davidov savetnik Ahitofel je pristao uz Avesaloma. Stoga se David usrdno molio da bude osujećen Ahitofelov savet. No, da li se David samo molio? Ne, nego je uputio svog lojalnog savetnika Husaja da se priključi Avesalomu, kako bi osujetio Ahitofelovu nameru, što se i dogodilo. Avesalom je postupio u skladu s Husajevim lošim savetom, odbacivši Ahitofelov savet (2. Samuelova 15:31—37; 17:1—14; 18:6—8).

 9. Kako je Nemija pokazao da mu je poznato temeljno načelo da molitva zahteva dela?

⁹ Jedan daljnji primer koji nam može poslužiti za ohrabrenje je Nemija. On je morao sprovesti veliki projekat — bila je to ponovna izgradnja zidina Jerusalima. A mnogi su neprijatelji podigli zaveru protiv njega. Nemija se molio, ali je i radio, o čemu čitamo sledeće: „A mi smo se molili Bogu našemu i postavljali dnevnu i noćnu stražu protiv njih.“ Otada je polovina Nemijinih mladih muževa bila spremna zaštititi drugu polovinu koja je gradila zidine (Nemija 4:9, 16, NS).

Isusov primer

10, 11. Kako je Isus pokazao da postupa u skladu sa svojim molitvama?

¹⁰ Isus Hrist nam je dao odličan primer kad je reč o tome da treba raditi na onome za šta se molimo. On nas je naučio moliti: „Neka se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9, NS). Isus je učinio sve što je mogao da bi njegovi slušaoci svetili ime njegovog oca. Ali, ni Isus se nije ograničio samo na to da moli: „Oče, proslavi ime svoje“ (Jovan 12:28, NS). Ne, i sam je činio sve što je mogao da bi proslavio ime svog oca, navodeći i druge da tako postupaju (Luka 5:23—26; 17:12—15; Jovan 17:4).

¹¹ Pošto je Isus video koliko su velike duhovne potrebe ljudi, rekao je svojim učenicima: „Žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara (Jehovu Boga) žetve da pošalje radnike u žetvu svoju“ (Matej 9:37, 38). No, da li se Isus zadovoljio samo time? Nikako ne! Ubrzo zatim poslao je svojih 12 apostola, dva po dva, na delo propovedanja, delo žetve. Kasnije je u istu svrhu poslao Isus još 70 objavitelja jevanđelja (Matej 10:1—10; Luka 10:1—9).

Primena temeljnog načela

12. Kako rad utiče na našu molitvu za svakodnevni hleb?

¹² Dakle, Jehova Bog očekuje od nas da budemo dosledni, da postupamo u skladu s našim molitvama, dokazujući time svoju ozbiljnost. Isus nas je naučio moliti: „Daj nam danas hleb naš za ovaj dan“ (Matej 6:11, NS). Iz tog razloga svi Isusovi sledbenici s pravom upućuju Bogu tu molbu. No, očekujemo li mi da naš nebeski otac sasluša tu molitvu, a da sami ne učinimo nešto u tom pravcu? Naravno ne. Zato čitamo: „Lenjivac se pokazuje požudnim — možda čak u molitvi — ali mu duša nema ništa“ (Priče Solomunove 13:4, NS). Apostol Pavle je izrekao sličnu misao: „Ako ko ne želi da radi, neka i ne jede“ (2. Solunjanima 3:10, NS). Molitva za svakodnevni hleb mora biti popraćena spremnošću za rad. Zanimljivo je kako je Pavle odgovarajuće rekao da onaj ko „ne želi da radi neka ne jede“. Neki koji bi želeli da rade možda su bez posla, bolesni ili prestari da rade. Želeli bi da rade, ali im to ne dozvoljavaju njihove mogućnosti. Tako i mogu s pravom moliti za svakodnevni hleb u nadi da će ga dobiti.

13. Šta moramo raditi da bi Jehova saslušao naše molitve za sveti duh?

¹³ Isus nam je takođe savetovao da molimo njegovog nebeskog oca za sveti duh. Isus nam je zasigurao da je Bog spremniji da nam da svetog duha, nego što su zemaljski roditelji spremni da svojoj deci dadu dobre dare (Luka 11:13). Ali, možemo li očekivati od Jehove Boga da nam nekim čudom da svetog duha, bez da se mi na bilo koji način naprežemo. Nikako ne. Mi moramo učiniti sve što možemo, kako bismo dobili sveti duh. Osim da molimo za to, moramo se revno prehranjivati Rečju Božjom. Zašto? Zato jer Jehova Bog ne daje svoj sveti duh odvojeno od svoje Reči. Stoga se ne možemo nadati da ćemo primiti svetog duha, ako ignorišemo zemaljski kanal kojim se Jehova danas služi, naime „vernog i razboritog roba“, zastupljenog po Vodećem telu Jehovinih svedoka. Bez pomoći tog „roba“ mi ne bismo bili u stanju da razumemo puno značenje pročitanoga, niti da ispravno primenjujemo naučeno (Matej 24:45—47).

14, 15. a) Na koju saradnju moramo biti spremni, da bi Jehova saslušao naše molitve za mudrost? b) Kako je to potvrđeno u slučaju kralja Solomuna?

¹⁴ Temeljno načelo da molitve zahtevaju dela odnosi se i na sledeće reči učenika Jakova, Isusovog poluburata: „Dakle, ako kome od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga, jer on daje svima velikodušno i bez prigovora, i daće mu je“ (Jakov 1:5, NS; Matej 13:55). No, da li nam Bog tu mudrost posreduje nekim čudom? Ne. Pre svega, mi moramo imati ispravan stav, jer čitamo: „On će ponizne naučiti da hodaju putem njegovim“ (Psalam 25:9, NS). A kako Bog uči „ponizne“? Kroz svoju Reč. Da bismo je razumeli i znali primeniti, potrebno je naprezati se, na šta nam ukazuju reči iz Priča Solomunovih 2:1—6, ST: „Sine moj, ako primiš moje riječi, i pohraniš u sebi moje zapovijedi, i uhom svojim osluhneš mudrost i obratiš svoje srce razboru; jest ako prizoveš razum i zavapiš sa razborom; ako ga potražiš kao srebro i tragaš za njim kao za skrivenim blagom, tada ćeš shvatiti strah Gospodnji (Jehovin, NS) i naći ćeš Božje znanje. Jer Jahve daje mudrost.“

¹⁵ Da li je temeljno načelo da molitve zahtevaju dela, važilo i u slučaju kad je kralj Solomun molio za mudrost, a Bog je jednim čudom uslišio njegovu molitvu? Da, bilo je tako, jer je Solomun kao izraelski kralj bio dužan imati vlastiti prepis Zakona, dnevno ga čitati i primenjivati u svom životu. No, kad je Solomun počeo postupati protivno uputstvima, umnožavajući žene i konje, njegovi postupci nisu više bili u skladu s molitvama. To je imalo za posledicu da je Solomun postao otpadnik, te da je na kraju umro kao „bezumnik“ (Psalam 14:1; 5. Mojsijeva 17:16—20; 1. Carevima 10:26; 11:3,4, 11).

16. Koje iskustvo pokazuje da naše molitve za pomoć u savladavanju telesnih slabosti, moraju biti propraćene delima?

¹⁶ Temeljno načelo da molitve moraju biti propraćene delima važi i u slučaju kad molimo Boga za pomoć u savladavanju neke ukorenjene, sebične navike. Jedna je pionirka priznala da je sklona gledanju sentimentalnih televizijskih serija, gledala ih je svaki dan od 11 do 15,30 sati. Kad je na jednom predavanju na oblasnom kongresu saznala koliko su štetne te nemoralne emisije, iznela je tu stvar pred Bogom u molitvi. Međutim, potrajalo je malo duže dok nije savladala tu naviku. Objasnila je: „Molila sam se da bih mogla savladati tu naviku, ali sam nastavila s gledanjem emisije. Zato sam odlučila da provedem čitav dan u službi propovedanja, kako ne bih bila izložena toj kušnji. Konačno sam postigla to da sam ujutro isključila televiziju i ostavila je isključenu čitav dan.“ Da, osim što se molila da bi mogla savladati svoje slabosti, morala je i sama da radi na tom cilju.

Molitva i delo svedočenja

17—19. a) Koje činjenice pokazuju da Jehovini svedoci postupaju u skladu sa svojim molitvama? b) Koje iskustvo potvrđuje tu misao?

¹⁷ Temeljno načelo da molitve zahtevaju dela nije nigde toliko značajno kao u delu objavljivanja Carstva. Stoga svi Jehovini svedoci ne samo da se mole za porast broja radnika u žetvi, nego se i sami posvećuju tom delu. Posledica toga je da u jednoj zemlji za drugom doživljavaju ogromno množenje. Razmotrimo samo jedan primer: Godine 1930. bio je u Čileu samo jedan jedini Jehovin svedok. Od tog jednog svedoka danas je postala ne samo hiljada, nego ih ima oko 30.000 (Isaija 60:22). Da li je to samo rezultat molitve? Ne, to je povezano s radom, s delovanjem. Samo u 1986. godini Jehovini svedoci u Čileu proveli su preko 6,492.000 sati u delu propovedanja.

¹⁸ Isto važi i u slučaju kad je delo propovedanja zabranjeno. Osim što Svedoci tada mole za množenje, oni deluju podzemno, nastavljajući s propovedanjem. Uprkos službenom protivljenju i u tim je zemljama zabeležen rast. U 33 zemlje gde Jehovini svedoci nailaze na takvo službeno protivljenje, oni su u službenoj godini 1986. proveli preko 32,600.000 sati u službi propovedanja, i tako se radovali porastu od 4,6 posto.

¹⁹ OTemeljno načelo da molitve zahtevaju dela odnosi se naravno i na svakog pojedinca. Možda se molimo Jehovi za biblijski studij, ali ne dajemo sve od sebe da bi ga uspostavili. To se dogodilo i jednoj pionirki. Pošto je vodila samo jedan biblijski studij molila se za daljnje. No, da li se zadovoljila samo time? Ne, nego je brižljivo ispitala svoju službu i utvrdila da na ponovnim posetama nije koristila mogućnost uvođenja biblijskog studija. Kad je stupila u akciju, uskoro je uspostavila još dva biblijska studija.

20. Kako sažeti temeljno načelo da molitve zahtevaju dela?

²⁰ Mogli bismo navesti još niz primera iz kojih je vidljivo da molitve zahtevaju dela. Setimo se samo molitava s obzirom na međusobne odnose u porodici ili u skupštini. Međutim, sada navedeni primeri dovoljno svedoče o tome da molitve zahtevaju dela. To je i logično, jer ne možemo očekivati od Jehove Boga da prihvati naše molbe, ako ga mi svojim ponašanjem žalostimo. Na osnovu toga zaključujemo da moramo učiniti sve što možemo u skladu s našim molitvama, ako očekujemo od Jehove da on učini za nas ono što mi sami ne možemo učiniti za sebe. Da, Jehovina temeljna načela su mudra i pravedna. Ona su smisaona, i za našu je korist ako postupamo u saglasnosti s tim.

Sećaš li se?

◻ Koje su zahteve u vezi molitve zanemarili mnogi Izraelci?

◻ Zašto nije nerazuman Božji zahtev da i sami radimo na onome za šta se molimo?

◻ Koji primeri iz starog vremena pokazuju da su Jehovine sluge radile na onome za šta su se molile?

◻ Šta moramo da radimo da bi Bog saslušao naše molitve za sveti duh i mudrost?

◻ Kako se temeljno načelo da molitve zahtevaju dela odnosi na našu službu propovedanja?

[Slika na 29. strani]

Moliš li se za pomoć u obuzdavanju navike gledanja televizije? Tada primeni temeljno načelo da molitve zahtevaju dela, time da isključiš televizor