’Ponašajte se kao što dolikuje dobroj vesti’
„Samo ponašajte se kao što dolikuje evanđelju Hristovu“ (FILIPLJANIMA 1:27, Ba).
1. Koji pohvalni komentar gradonačelnika je izazvao nedavni događaj u Njujorku? (Rimljanima 13:3).
„VIŠE od 1 000 Jehovinih svedoka 29. septembra 1988. došlo je pred opštinsku zgradu u Menhetnu, izvestio je Njujork tajms. Došli su da podupru zahtev za dobijanje dozvole za gradnju, o kom je trebala da odluči komisija za urbanizam. Zahtev svetske centrale Jehovinih svedoka za odobrenje novog stambenog objekta je doduše odbijen, ali je gradonačelnik „pohvalio Svedoke kao ’krajnje uredne’ i rekao, da im se ’stvarno treba diviti’“.
2. U kom pogledu se razlikuju Jehovini svedoci od drugih, i zašto?
2 Šta normalno može da se očekuje ako se skupi preko hiljadu ljudi, da javno podrže neku neomiljenu stvar? Guranje, psovke, da, čak napadanja i nasilja nisu pri tome ništa neobično. Zašto je to kod Svedoka drukčije? Zato što su svesni da njihovo ponašanje stalno baca odgovarajuće svetlo na njihovu veru. Oni poznaju biblijski savet: „Vladajte se lepo među narodima, da bi za ono što vas kleveću kao zločince, zbog vaših dobrih dela, čiji su očevici, proslavili Boga u dan njegovog pohođenja“ (1. Petrova 2:12, NS).
Dobro ponašanje slavi Jehovu
3. Od kakvog je značaja naše ponašanje kad se radi o davanju časti Jehovi?
3 Da proslavimo Jehovu Boga izvrsnim ponašanjem jasno pripada našoj hrišćanskoj odgovornosti (Matej 5:16). Izvrsno ponašanje obuhvata naravno mnogo šta, na primer poštenje, marljivost i dobar moral. Svakako, ove osobine primećuju obično samo oni koji nas dobro poznaju ili sa kojima stalno imamo posla, kao na primer naši prijatelji, rođaci, kolege, učitelji ili naš poslodavac. Kako je sa većinom onih sa kojima samo površno dolazimo u kontakt? Kod njih naše ponašanje igra posebnu ulogu. Kao što vredan poklon ukusno upakovan izaziva veću privlačnost, tako i dobro ponašanje koje ispoljavamo može da izgleda privlačnije. Kakve god hrišćanske osobine da imamo ili koliko god da je naša namera vredna divljenja, nećemo postići dobre rezultate ako imamo loše manire. Dakle, kako možemo našim ponašanjem da proslavimo Jehovu?
4. Na kojim područjima našeg života treba da pazimo na naše ponašanje?
4 „Samo ponašajte se kao što dolikuje evanđelju [dobroj vesti, NS]“, rekao je Pavle (Filipljanima 1:27, Ba). To se naravno odnosi na našu službu propovedanja u javnosti. Ali naše vladanje i ponašanje na našem mestu obožavanja, u susedstvu, na radnom mestu, u školi, da, na svim područjima života takođe neposredno utiče na dejstvo naše službe. „Mi ničim ne dajemo povoda za spoticanje, da se ne bi našoj službi prigovorilo“, pisao je Pavle (2. Korinćanima 6:3, NS). Kako možemo da budemo sigurni da stvarno pazimo na ovaj savet? Šta možemo da učinimo da bi pomogli jedno drugom — a posebno našoj omladini — da se stalno hrišćanski ponašamo?
U kraljevskoj dvorani
5. Na šta treba da mislimo kad se nalazimo u kraljevskoj dvorani?
5 Kraljevska dvorana je naše mesto obožavanja. Mi se tamo nalazimo zbog poziva Jehove i njegovog sina, Isusa Hrista. U tom smislu mi smo gosti u Jehovinom domu (Psalam 15:1; Matej 18:20). Da li si ti dobar gost kad dođeš u kraljevsku dvoranu? To zahteva kako prema domaćinu tako i prema drugim gostima dostojno poštovanje i obzir. Šta to znači?
6. a) Šta nedostaje ako se stalno zakašnjava na sastanke? b) Kako može da se savlada taj problem?
6 Kao prvo, potrebno je da dođemo na vreme. Priznajemo to nije uvek lako. Neki treba da prevale veliki put; drugi imaju porodicu i moraju spremiti decu. Njihova nastojanja da redovno stignu na hrišćanske sastanke su stvarno vredna pohvale. Ipak, može da se primeti da neki po navici zakašnjavaju na sastanke. Šta takvi mogu da učine da bi se u tom pogledu promenili? U prvom redu treba shvatiti da se uobičajeno zakašnjavanje ne može uvek pripisati nedostatku cenjenja za sastanke. Doduše neki često dolaze kasno, ali oni se raduju sastancima isto tako kao i svi ostali — čim stignu. Problem nastaje možda zbog lošeg planiranja ili nedovoljnog obzira prema suhrišćanima. Jedan od razloga zašto se opominjemo ’da ne napuštamo naše sastanke’ jeste da „pazimo jedni na druge da se podstičemo na ljubav i dobra dela“ (Jevrejima 10:24, 25, NS). Teško da smo u stanju da to činimo ako uvek zakašnjavamo i pri tom još skrećemo pažnju drugih i smetamo. Da ne bi zakasnili trebali bi da se trudimo kao što iskusni preporučuju da stignemo znatno ranije nego što je dovoljno za početak sastanka. Da li i ti moraš u vezi toga da se popraviš?
7. Objasni kako se slaže pažljivost na sastancima sa dobrim ponašanjem?
7 Dobro vladanje zahteva da poklonimo pažnju osobi sa kojom razgovaramo (Priče Solomonove 4:1, 20). To takođe važi za hrišćanske sastanake na kojima govore Božje sluge, da bi nam za našu izgradnju dodelili duhovni dar. Mi bi zaista pokazali loše ponašanje ako bi za vreme sastanka zaspali, stalno šaputali sa našim susedom, žvakali žvakaću gumu ili jeli bonbone, ako bi se zanimali drugim gradivom ili se posvetili drugim stvarima. Mladi Elijuv ne samo da je za vreme dugih govora Jova i njegova tri druga mirno sedeo, nego ’ih je i slušao sa svom pažnjom svojom’ (Jov 32:11, 12, Ba). Dobro hrišćansko ponašanje nalaže da se govorniku ukaže potpuna pažnja i njegovoj biblijskoj vesti dostojno poštovanje.
8. Kako dokazujemo da pripadamo učenicima Isusa Hrista?
8 Naše hrišćansko ponašanje pre i posle sastanaka uključuje da budemo zainteresovani za prisutne u kraljevskoj dvorani. Pavle je objasnio da pomazani članovi hrišćanske skupštine ’nisu više tuđi ni strani, nego su . . . ljudi od doma Božjega’ (Efescima 2:19, Ba). Kako postupaš ti sa Svedocima koji su s tobom, kao sa tuđinima, strancima ili ukućanima? Ljubazan pozdrav, srdačno rukovanje, blagi osmeh — to su možda sve male stvari, ali ipak one svedoče da mi pripadamo učenicima Isusa Hrista. Ako se već prema strancima tako ponašamo, zar tada ne bi trebali „posebno [prema] onima sa kojima smo u srodstvu po veri“ (Galatima 6:10, NS).
9. Kako možemo da naučimo decu da pokažu interes i za ostale koji nisu njihovi vršnjaci?
9 Mogu li se deca poučiti da imaju takav interes i za ostale koji nisu njihovi vršnjaci? Možda neki odrasli misle da se deca, pošto su na sastanku slušala jedan ili dva sata, moraju igrati sa svojim malim prijateljima. Ali kraljevska dvorana nije mesto za igru (Propovednik 3:1, 17). Kad su u dečijem vrtiću pitali jednog četiri i po godine starog dečaka koliko braće i sestara on ima, odgovorio je: „Ima ih tako mnogo da ih uopšte ne mogu sve izbrojati.“ Kad su ga kasnije njegovi roditelji zbog toga pitali, rekao je: „Ne znam, koliko imam braće i sestara. U kraljevskoj dvorani ih je uvek tako puno.“ Za njega su svi prisutni njegova braća i sestre.
U našoj javnoj službi propovedanja
10. Koje Isusovo uputstvo može nama da pomogne da se u službi propovedanja ’ponašamo onako kao što dolikuje dobroj vesti’?
10 ’Ponašati se onako kao što dolikuje dobroj vesti’, odnosi se takođe na javnu službu propovedanja. Mi moramo uvek da imamo na umu da nosimo vest mira, i to se treba videti po našem ponašanju (Efescima 6:15). Isusovo uputstvo glasi: „Kada ulazite u kuću, pozdravite ukućane; i ako kuća bude zaslužna, neka dođe mir, koji joj želite, na nju.“ Našim srdačnim i ljubaznim načinom s poštovanjem dajemo stanaru do znanja da smo od srca zainteresovani za njegovo dobro. Ponekad se na vratima pojavi neko ko je neljubazan ili želi čak da se svađa. Da li bi trebali da se uznemirimo i da se isto tako ponašamo? Osmotrimo šta Isus dalje kaže: „Ali ako ga . . . [porodična zajednica] ne zaslužuje, tada neka se vaš mir vrati k vama“ (Matej 10:12, 13 NS). Na vratima treba uvek da se ponašamo kao što dolikuje „službi pomirenja“ (2. Korinćanima 5:18).
11. Kako se naš način oblačenja i naša lična pojava odražava na našu ulogu Božjih slugu?
11 I na drugim područjima naše ponašanje odaje dosta o nama. Na primer, da li naša lična pojava odgovara ulozi sluge Božje reči? Kako je sa našom opremom — tašnom za knjige, Biblijom i biblijskom literaturom? Jedan novinar poslovnim ljudima daje ovaj savet: „Odevajte se za posao, a ne za zabavu, za besciljno sastajanje ili sportsku svečanost.“ Zašto? Zato što su odeća i lična pojava „društveni stenogram, koji ljudima u okolini daje objašnjenje ko je i šta je on i gde ga treba uvrstiti“. Prema tome, kad smo na našem službenom „poslu“, naša odeća i spoljašnjost ne treba da bude aljkava i neuredna, niti upadljiva a ni ekstravagantna, nego uvek ’dostojna dobre vesti’. (Uporedi 1. Timoteju 2:9, 10.)
12. Kako možemo tim što pazimo na prava i svojinu stanara da dokažemo naše dobro ponašanje?
12 Iako treba da budemo ’uvek spremni da branimo’ dobru vest, dobro hrišćansko vladanje zahteva da to činimo „s blagošću i dubokim poštovanjem“ (1. Petrova 3:15). Tu spada poštovanje prema pravima i vlasništvu stanara. Planiramo li našu delatnost tako da svratimo u razumno vreme? Pazimo li da ne smetamo kod neke hitne delatnosti ili posla? Da li obilno upotrebljavamo izraze kao što su „da li mogu?“, „molim!“ i „hvala!“? Da li nastojimo da stanara uvučemo u razgovor, ili dominiramo iz samog straha, zato što ne možemo da kažemo sve što smo pripremili?
13. Navedi primer da dobro ponašanje u službi propovedanja često vodi do dobrih rezultata.
13 Dobro ponašanje ujedinjeno sa iskrenim ličnim interesom često otvara mogućnosti za dobro svedočanstvo. Zato dobro vaspitana deca često izazivaju pažnju i interes kod stanara, koji možda ne slušaju odrasle. Jedna trinaestogodišnja devojčica iz Meksika srela je devojku koja je htela da proučava Bibliju. Međutim, devojka je rekla da će to da učini a da njen otac ne zna o tome. Ali mlada objaviteljica je imala osećaj da u ovom slučaju iz poštovanja prema ocu treba ona da zamoli za njegovo odobrenje. Zato se ponudila da razgovara sa ocem, i objasnila mu je da je to što bi njih dve proučavale veoma važno. Pošto je video koliko je mlada sestra bila ozbiljna i što je cenio da se ona direktno njemu obratila, rekao je: „Ako je to što bi vi učile toliko važno, tada neka proučava čitava moja porodica.“ To je dovelo do toga da je ova trinaestogodišnjakinja započela studij sa čitavom porodicom, kojoj pripada oženjen sin sa svojom ženom i druga odrasla deca.
Dobro ponašanje počinje kod kuće
14. Gde počinje dobro ponašanje, i šta igra važnu ulogu?
14 Dobro ponašanje mladih Svedoka govori često o dobrom vaspitanju, koje su očigledno dobili kod kuće. Da, u našem ponašanju odražava se naš način življenja. Zato se dobrom ponašanju kod kuće treba pridavati veliki značaj, suprotno onome što neki misle. U vezi ovoga je kao i na drugim područjima porodičnog života roditeljski primer od najveće važnosti (2. Timoteju 1:5). Tim ako se deci kaže: „Čini ono što kažem, a ne ono što ja činim“, ona se naravno neće naučiti ponašanju. Bezbrojne pojedinosti dobrog ponašanja se uče ne samo usmenim poučavanjem, nego posmatranjem i oponašanjem. „Roditelji nisu samo elementarni učitelji, nego i primeri, jer naša deca uče tako što oponašaju naš način postupanja“, primetila je Beverli Feloman, autor jednog članka o uspešnoj deci. Kakvo ponašanje vide tvoja deca kod tebe?
15. Kako mogu roditelji da pomognu svojoj deci da razviju dobro ponašanje koje će im biti od doživotne vrednosti?
15 „Vi, očevi, ne razdražujte svoju decu“, glasi biblijski savet (Efescima 6:4, NS). To razdražuje i obeshrabruje decu ako se od njih zahteva da budu ljubazna i obzirna, a ona vide da se njihovi roditelji svađaju, ogovaraju, neotesano ponašaju ili brzo razljute. Možemo li im zameriti ako se ona isto tako ponašaju? S druge strane u Pismu dalje piše: „Nego ih i dalje odgajajte u stezi i Jehovinim usmeravanjem mišljenja.“ I tome pripadaju osnovna pravila dobrog ponašanja — na primer, pozdraviti se, zamoliti za nešto, zahvaliti se ili se izviniti, druge poštovati i sa njima podeliti (3. Mojsijeva 19:32; Rimljanima 16:3-7). Ove kod kuće stečene mudrosti ponašanja biće od doživotne vrednosti (Priče Solomonove 22:6).
16. Koja su naprezanja potrebna, i kakav će biti rezultat?
16 Prema tome, roditelji i deca treba svakodnevno da praktikuju dobro ponašanje, da im bude rutinska navika, a ne da za to čekaju posebnu priliku. U pogledu grešaka koje deca neizbežno čine, roditelji treba da budu strpljivi i popustljivi. Dajte im do znanja koliko vam znači njihovo dobro ponašanje, i ne čekajte sa pohvalom, ako su napredovali. To naravno ne ide bez naprezanja. Ali zar u Pismu ne piše da božanska temeljna načela treba deci da se usade, „kad sediš u kući, kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ“? (5. Mojsijeva 6:7, NS). To u porodici stvara srdačnu i ugodnu atmosferu, koja pomaže pri odgajanju dece, tako da od njih konačno postanu odrasle osobe koje su spremne da pomognu, iskrene i vaspitane. Tada će roditeljima i stvoritelju Jehovi Bogu, prirediti hvalu i čast.
Vaspitani ljudi
17. Šta se može primetiti u kraljevskim dvoranama Jehovinih svedoka?
17 „Više od 1 000 Jehovinih svedoka“, koji su se onog septembarskog poslepodneva sastali u Njujorku pred opštinskom zgradom, pokazali su samo u malom obimu kako se Jehovini svedoci uobičajeno ponašaju. Jedan čovek koji je na drugom mestu po prvi put prisustvovao na sastanku u kraljevskoj dvorani je posle toga rekao: „Ja sam u jednom jedinom danu upoznao više prijatnih ljudi, koji su mi bili potpuno strani, nego za svo vreme u crkvi u kojoj sam odrastao.“ Rezultat? „Bilo je očigledno da sam pronašao istinu“, izjavio je. Ovaj čovek je promenio način svoga življenja i sedam meseci kasnije predao se Jehovi i krstio. (Uporedi 1. Korinćanima 14:25.)
18. Kako pristojno ponašanje Jehovinih svedoka deluje na posmatrače sa strane?
18 Jehovini svedoci su već više puta za njihovo primerno ponašanje pohvaljeni na njihovim državnim i međunarodnim kongresima. Povodom jednog kongresa u Japanu, nedavno je jedan vodič za strance rekao: „Prilikom izlaska iz autobusa svaki mi se zahvalio, bez izuzetaka, deca takođe. To me je veoma obradovalo.“ Na stanici u blizini jednog drugog kongresa neki činovnik se jednom Svedoku ovako izjasnio: „Prilikom prethodnog susreta od 12 000 ljudi u sali dvorca Osake bio je haos.“ Dalje je rekao: „Kod vas stvarno vlada red, i to nas raduje. Molim vas, prenesite naše pozdrave odgovornima — bilo ko da su.“
19. Na šta bi svako od nas trebao da bude odlučan u vezi ponašanja?
19 Šta pokazuju takve izjave? Da se Jehovini svedoci u celini ’ponašaju onako kao što dolikuje dobroj vesti’. Kako je sa nama kao pojedincima? Kao deca koja gledaju u ljubaznog oca mi treba da podignemo oči ka Jehovi, našem nebeskom ocu, da budemo poučeni čak u nepristojnom svetu da budemo pristojan narod (5. Mojsijeva 8:5; Priče Solomonove 3:11, 12).
Da li se još sećaš?
◼ Zašto su dobri maniri neophodni za izvrsno ponašanje?
◼ Koji su dobri oblici ponašanja umesni za naše mesto obožavanja?
◼ Kako dobro ponašanje može da se pokaže u službi propovedanja?
◼ Kako roditelji mogu da pomognu svojoj deci da razviju dobro ponašanje?
◼ Koji visoki nivo ponašanja trebamo nastojati da održimo?