Život i rad Isusa

Isus prekorava fariseje

AKO sotonskom snagom izgonim demone, tvrdi Isus, tada je sotona razdeljen u samom sebi. „Ili učinite drvo dobrim i njegov plod dobrim“, nastavlja on, „Ili učinite drvo trulim i njegov plod trulim, jer se po plodu drvo poznaje“.

Bezumno je optuživati Isusa da izgoni demone zato što služi sotoni, jer to je dobar plod. S druge strane, fariseji daju truli plod time što iznose apsurdne optužbe i neosnovano se suprotstavljaju Isusu, a to je dokaz da su i sami truli. „Porodi zmijski, kako možete govoriti dobro kad ste zli? Jer usta govore ono čime srce obiluje.“

Budući da naše reči održavaju stanje našeg srca, ono što govorimo pruža temelje za presudu. „Kažem vam“, govori Isus, „da će ljudi za svaku nekorisnu riječ koju izgovore položiti račun na Sudnji dan; jer ćeš po svojim riječima biti proglašen pravednim, i po svojim ćeš riječima biti osuđen“.

Uprkos Isusovim moćnim delima, književnici i fariseji zahtevaju: „Učitelju, hteli bismo od tebe videti znak“. Premda ti dotični ljudi iz Jerusalima možda nisu videli lično njegova čuda, ipak postoje brojni svedoci. Zato Isus govori jevrejskim vođama: „Zli i preljubnički naraštaj traži znak, ali mu se neće dati drugi znak osim znaka Jone proroka“.

Objašnjavajući šta to znači, Isus nastavlja: „Kao što je Jona bio u utrobi velike ribe tri dana i tri noći, tako će i Sin čovečji biti u srcu zemlje tri dana i tri noći“. Nakon što ga je progutala riba, Jona je izišao kao da je bio vaskrsnut, pa tako Isus proriče da će on umreti i treći dan biti podignut i oživljen. Međutim, jevrejski vođe su odbacili „znak Jone“ čak i onda kad je Isus kasnije vaskrsnut.

Zato Isus kaže da će Ninevljani koji su se pokajali na Jonino propovedanje ustati na sudu da bi osudili Jevreje koji odbacuju Isusa. Isto tako, on povlači paralelu s kraljicom od Sabe, koja je došla s krajeva Zemlje da bi čula Solomonovu mudrost i čudila se onome što je videla i čula. „No, gle!“ kaže Isus, „ovde je nešto više od Solomuna“.

Isus tada daje poređenje o čoveku iz koga izlazi nečisti duh. Taj je čovek, međutim, propustio popuniti prazninu dobrim stvarima i zato ga je zaposelo još sedam gorih duhova. „Tako će biti i sa ovim zlim naraštajem“, kaže Isus. Izraelski narod bio je očišćen i doživeo je promene — poput privremenog odlaska nečistog duha. No, taj narod je odbijao Božje proroke, a kulminacija toga bilo je suprotstavljanje samom Hristu, što pokazuje da je zlo stanje koje je tu vladalo bilo još gore nego u početku.

Dok Isus govori, dolaze njegova majka i braća i staju na ivici mnoštva. Zato neko kaže: „Gle! Tvoja majka i tvoja braća stoje van i traže da govore s tobom“.

„Ko je moja majka, i ko su moja braća?“, pita Isus. Pružajući ruku prema svojim učenicima, kaže: „Gle! Moja majka i moja braća! Jer, ko vrši volju mog nebeskog Oca on je moj brat i sestra i majka“. Na taj način Isus pokazuje da, bez obzira koliko su mu drage spone koje ga vežu uz njegove rođake, još draži mu je odnos prema njegovim učenicima. — Matej 12:33-50, NS; Marko 3:31-35; Luka 8:19-21.

◆ Kako fariseji nisu uspeli učiniti ni drvo ni plod dobrim?

◆ Šta je bio „znak Jone“ i kako su ga odbacili?

◆ Na koji način je izraelski narod poput čoveka iz kojeg iziđe nečisti duh?

◆ Kako je Isus naglasio svoj bliski odnos prema učenicima?

Poučavanje s primerima

ISUS je očigledno u Kapernaumu dok prekorava fariseje. Kasnije tog dana on napušta kuću i hoda pored Galilejskog mora, gde se okuplja mnoštvo naroda. Ovde on ulazi u čamac, otiskuje se od obale i počinje poučavati narod koji stoji na obali o Carstvu nebeskom. On to čini pomoću niza poređenja, ili primera, koji su svi uzeti iz okoline koja je vrlo bliska ljudima.

Kao prvo, Isus govori o sejaču koji seje seme. Neko seme padne na put i pojedu ga ptice. Drugo seme padne na kamenito tlo. Budući da nema dubok koren, mlade biljke venu pod žarkim suncem. Drugo seme opet padne u trnje, koje uguše biljke kad uzrastu. Konačno, nešto semena padne na dobru zemlju i da stostruki, šezdesetorostruki ili tridesetorostruki plod.

U jednom drugom primeru Isus kaže da je Carstvo Božje kao kad čovek seje seme. Kako dani odmiču, dok čovek spava i dok je budan, seme raste. Čovek ne zna kako. Ono raste samo i uzraste do klasa. Kad klasje sazre, čovek obavlja žetvu.

Isus daje i treći primer o čoveku koji seje pravu vrstu semena, ali dok spava, dolazi neprijatelj i poseje korov između žita. Sluga upita tog čoveka hoće li iščupati korov, ali ovaj odgovara: „Ne, jer ćeš s njim iščupati i pšenicu. Neka rastu zajedno sve do žetve. Ta?da ću reći žeteocima da odvoje korov i spale ga, a pšenicu spreme u žitnice“.

Nastavljajući govoriti mnoštvu na obali, Isus daje još dva primera. On objašnjava da je „carstvo nebesko“ poput semena gorušice koje posadi neki čovek. Premda je najmanje od sveg semena, kaže on, kad uzraste postane najveće od sveg bilja. Postane stablo na koje dolaze ptice i nalaze zaklon u njegovim granama.

Neki danas prigovaraju da postoji i manje seme od gorušičinog. Ali, Isus ne daje lekciju iz botanike. Od sveg semenja koje su poznavali tadašnji Galilejci, seme gorušice je zaista bilo najmanje. Zato su oni razumeli to poređenje o velikom rastu.

Konačno, Isus upoređuje „carstvo nebesko“ sa kvascem kojeg uzima žena i pomeša ga sa tri velike mere brašna. Nakon određenog vremena, kaže on, kvasac se proširi po čitavom testu.

Kada je dao ovih pet poređenja, Isus je otpustio mnoštvo i vratio se u kuću u kojoj prebiva. Uskoro su mu se njegovih 12 apostola i drugi pridružili. — Matej 13:1-9, 24-36; Marko 4:1-9, 26-32; Luka 8:1-8.

◆ Kada i gde je Isus u primerima govorio mnoštvu?

◆ Kojih je pet poređenja Isus ispričao mnoštvu?

◆ Zašto je Isus rekao da je seme gorušice najmanje od svega semena?