Da li imaš „Hristov um“?

„Bog koji daje istrajnost i utehu neka vam dâ da... imate isti misaoni stav kakav je imao Hrist Isus“ (RIMLJANIMA 15:5).

 1. Kako je Isus prikazan na mnogim slikama u hrišćanskom svetu, i zašto to nije nepristran opis Isusa?

„NIKADA ga nisu videli kako se smeje.“ Tako je Isus opisan u jednom dokumentu za koji se lažno tvrdi da ga je napisao jedan drevni rimski službenik. Kaže se da je ovaj dokument, koji je u svom današnjem obliku poznat od otprilike 11. veka, uticao na mnoge umetnike.a Na brojnim slikama, Isus izgleda kao neki nesrećnik koji se retko smejao, ako se uopšte i smejao. Ali ne bi se baš reklo da je to nepristran opis Isusa, koga Jevanđelja prikazuju kao srdačnog, dobrodušnog čoveka s dubokim osećanjima.

 2. Kako možemo razvijati „isti misaoni stav kakav je imao Hrist Isus“, i kako ćemo biti opremljeni za to?

² Da bismo znali pravog Isusa, očigledno je da misli i srce moramo puniti tačnim razumevanjem prave prirode Isusove ličnosti dok je bio ovde na zemlji. Istražimo zato neke izveštaje iz Jevanđelja koji nam pružaju uvid u „Hristov um“ — to jest, njegova osećanja i zapažanja, njegove misli i njegova rezonovanja (1. Korinćanima 2:16). Dok to činimo, razmotrimo kako mi možemo razvijati „isti misaoni stav kakav je imao Hrist Isus“ (Rimljanima 15:5). Na taj način bićemo bolje opremljeni da u našem životu i ophođenju s drugima sledimo primer koji nam je on ostavio (Jovan 13:15).

Pristupačan

 3, 4. (a) Koji je bio okvir događaja zapisanog u Marku 10:13-16? (b) Kako je Isus reagovao kad su njegovi učenici pokušali da spreče decu da mu dolaze?

³ Ljudi su bili privučeni k Isusu. U raznim prilikama, osobe različitog uzrasta i porekla slobodno su mu pristupale. Osmotrimo događaj opisan u Marku 10:13-16. On se odigrao pri kraju njegove službe kada je zadnji put išao za Jerusalim gde ga je čekala mučenička smrt (Marko 10:32-34).

⁴ Zamisli sledeći prizor. Ljudi počinju da donose decu, čak i bebe, da ih Isus blagoslovi.b Međutim, učenici pokušavaju da spreče decu da dolaze Isusu. Možda misle da Isus sigurno ne želi da mu deca dosađuju u ovim presudnim sedmicama. Ali nisu u pravu. Kad Isus shvata šta učenici rade, nije mu drago. On poziva decu k sebi i govori: „Pustite decu da dolaze k meni; ne zaustavljajte ih“ (Marko 10:14). Zatim čini nešto što otkriva zaista nežno i ljubavlju ispunjeno ponašanje. Izveštaj kaže: „Uze decu u naručje i blagosiljaše ih“ (Marko 10:16). Deci očigledno prija dok ih Isus uzima u svoje brižno naručje.

 5. Šta nam izveštaj iz Marka 10:13-16 govori o tome kakav je Isus bio kao ličnost?

⁵ Ovaj kratak izveštaj nam dosta govori o tome kakav je Isus bio kao ličnost. Zapazi da je bio pristupačan. Iako je zauzimao uzvišen položaj na nebu, on nije ni zastrašivao ni ponižavao nesavršene ljude (Jovan 17:5). Zar nije značajno i to što su se čak i deca osećala prijatno s njim? Ona svakako ne bi bila privučena nekoj hladnoj, neveseloj osobi koja se nikada ne smeje! Ljudi svih uzrasta pristupali su Isusu zato što su osećali da je on srdačan i brižan, i bili su uvereni da ih neće oterati.

 6. Kako starešine mogu da budu pristupačnije?

⁶ Kad razmišljamo o ovom izveštaju, možemo se zapitati: ’Da li ja imam Hristov um? Jesam li pristupačan?‘ U ovim kritičnim vremenima, Božjim ovcama su potrebni pristupačni pastiri, ljudi koji su kao „zaklon od vetra“ (Isaija 32:1, 2; 2. Timoteju 3:1). Starešine, ako razvijate iskreno, srdačno zanimanje za svoju braću i ako ste spremni da se dajete za njih, oni će osetiti vašu brigu. Videće to po vašem izrazu lica, čuće to u vašem tonu glasa i primetiće to u vašem ljubaznom ophođenju. Takva istinska srdačnost i briga mogu stvoriti atmosferu uzajamnog poverenja u kojoj je drugima, uključujući i decu, lakše da vam priđu. Jedna hrišćanka objašnjava zašto je mogla da se poveri jednom starešini: „Razgovarao je sa mnom na pažljiv i saosećajan način. Inače, verovatno ne bih rekla ni reči. Zbog toga sam se osećala bezbedno.“

Obziran prema drugima

 7. (a) Kako je Isus pokazivao da je obziran prema drugima? (b) Zašto je Isus jednom slepcu postepeno vratio vid?

⁷ Isus je bio obziran. Bio je osetljiv na osećanja drugih. Sam prizor napaćenih ljudi toliko je duboko uticao na njega da je bio pokrenut da im olakša patnje (Matej 14:14). Takođe je bio obziran prema ograničenjima i potrebama drugih (Jovan 16:12). Jednom prilikom, ljudi su doveli jednog slepca i molili Isusa da ga izleči. Isus je tom čoveku vratio vid, ali je to uradio postepeno. Čovek je najpre video ljude ali nerazgovetno — „nešto što liči na drveće, ali hoda“. Isus mu je zatim potpuno vratio vid. Zašto je ovog čoveka izlečio postepeno? Verovatno zato da bi čoveku koji je navikao da bude u tami omogućio da se pripremi za šok koji će doživeti kad iznenada ugleda raznovrstan svet obasjan suncem (Marko 8:22-26).

 8, 9. (a) Šta se desilo ubrzo nakon što su Isus i njegovi učenici došli u područje Dekapolja? (b) Opiši kako je Isus izlečio gluvog čoveka.

⁸ Osmotrimo i jedan događaj koji se odigrao posle Pashe 32. n. e. Isus i njegovi učenici došli su u područje Dekapolja, istočno od Galilejskog mora. Tu ih je uskoro pronašao silan narod koji je Isusu doneo mnoge bolesne i nemoćne, i on ih je sve izlečio (Matej 15:29, 30). Zanimljivo je da je Isus izdvojio jednog čoveka kome je posvetio posebnu pažnju. Pisac Jevanđelja Marko, jedini koji je zabeležio ovaj događaj, izveštava šta se desilo (Marko 7:31-35).

⁹ Taj čovek je bio gluv i imao je problema s govorom. Isus je možda osetio da je čovek posebno nervozan ili zbunjen. Tada je uradio nešto malo neobično. Odveo je čoveka na stranu, dalje od naroda, na jedno osamljeno mesto. Zatim je upotrebio neke znake da bi čoveku saopštio šta će uraditi. On „stavi svoje prste u njegove uši i kad pljunu, dotače mu jezik“ (Marko 7:33). Isus je zatim pogledao u nebo i uzdahnuo, odnosno pomolio se. Ovi izraziti postupci su rekli tom čoveku: ’Ovo što ću ti uraditi činim pomoću sile od Boga.‘ Na kraju je Isus rekao: „Otvori se“ (Marko 7:34). Tada se čoveku vratio sluh i mogao je normalno da govori.

10, 11. Kako možemo pokazati obzir prema osećanjima drugih u skupštini? u porodici?

¹⁰ Kakav je samo obzir Isus pokazivao prema drugima! Bio je osetljiv na njihova osećanja, a ta saosećajna pažnja ga je opet pokretala da deluje na načine kojima bi uzeo u obzir njihova osećanja. Kao hrišćani, dobro je da razvijamo i pokazujemo Hristov um u tom pogledu. Biblija nas opominje: „Budite svi složnih misli, pokazujte saosećanje, imajte bratsku naklonost, budite nežno samilosni, ponizni u mislima“ (1. Petrova 3:8). To svakako zahteva da u našem govoru i postupcima uzimamo u obzir osećanja drugih.

¹¹ U skupštini možemo pokazati obzir prema osećanjima drugih tako što ćemo poštovati njihovo dostojanstvo, ophodeći se s njima onako kako bismo voleli da se oni ophode s nama (Matej 7:12). To bi takođe značilo da pazimo šta govorimo i kako to govorimo (Kološanima 4:6). Seti se da ’lakomislen govor može probosti kao mač‘ (Poslovice 12:18). Kako stoje stvari u porodici? Muž i žena koji se zaista vole osetljivi su na osećanja onog drugog (Efešanima 5:33). Oni izbegavaju grube reči, neumoljivu kritiku i zajedljivi sarkazam — jer sve to može izazvati povređena osećanja koja se ne mogu tako lako zaceliti. I deca imaju osećanja, a roditelji puni ljubavi uzimaju u obzir ta osećanja. Kad je potrebno da isprave decu, takvi roditelji pri tome poštuju dostojanstvo svoje dece i štede ih nepotrebnih neprijatnostic (Kološanima 3:21). Kad na ove načine pokazujemo obzir prema drugima, mi pokazujemo da imamo Hristov um.

Spreman da ima poverenja u druge

12. Koje je uravnoteženo, realno glediše o svojim učenicima imao Isus?

¹² Isus je imao uravnoteženo, realno gledište o svojim učenicima. Dobro je znao da nisu savršeni. Uostalom, mogao je da čita ljudska srca (Jovan 2:24, 25). Pa ipak, nije gledao na njihovu nesavršenost već na njihove dobre osobine. Takođe je u tim ljudima koje je Jehova privukao video potencijal (Jovan 6:44). Isusovo pozitivno gledište o njegovim učenicima bilo je očigledno u njegovom ophođenju s njima. Između ostalog, bio je spreman da im ukaže poverenje.

13. Kako je Isus pokazao da ima poverenja u svoje učenike?

¹³ Kako je Isus pokazivao to poverenje? Kad je napustio zemlju, svojim pomazanim učenicima je poverio jednu tešku odgovornost. Predao im je odgovornost da se brinu za interese njegovog Kraljevstva širom sveta (Matej 25:14, 15; Luka 12:42-44). Za vreme svoje službe, čak je i u malim, indirektnim stvarima pokazivao da ima poverenja u njih. Kad je na čudesan način umnožio hranu da bi nahranio narod, svojim učenicima je poverio odgovornost da je razdele (Matej 14:15-21; 15:32-37).

14. Kako bi sažeo izveštaj zapisan u Marku 4:35-41?

¹⁴ Osmotrimo i izveštaj zapisan u Marku 4:35-41. U ovoj prilici Isus i njegovi učenici ukrcali su se na čamac i zaplovili na istok preko Galilejskog mora. Ubrzo nakon što su isplovili, Isus je legao na krmu broda i čvrsto zaspao. Međutim, ubrzo se ’podigao jak olujni vetar‘. Takve oluje nisu neobične na Galilejskom moru. Zbog toga što je ispod nadmorske visine (oko 200 metara ispod nivoa mora), tu je vazduh mnogo topliji nego u okolini i to stvara atmosferske smetnje. Pored toga, duž jordanske doline duvaju jaki vetrovi s gore Hermon koja je na severu. Na mirnom moru se za čas može podići razbesnela oluja. Razmisli o sledećem: Isus je bez sumnje znao za te česte oluje, jer je odrastao u Galileji. Pa ipak, on je mirno spavao jer je imao poverenja u svoje vešte učenike, pošto su neki od njih bili ribari (Matej 4:18, 19).

15. Kako možemo oponašati Isusovu spremnost da ima poverenja u svoje učenike?

¹⁵ Da li možemo oponašati Isusovu spremnost da ima poverenja u svoje učenike? Nekima je teško da odgovornosti povere drugima. Oni uvek moraju biti na kormilu, da tako kažemo. Možda misle: ’Ako hoću da se nešto uradi kako treba, moram to sam da uradim!‘ Ali ako sve moramo sami da uradimo, nalazimo se u opasnosti da se iscrpimo i da možda nepotrebno trošimo vreme rezervisano za našu porodicu. Osim toga, ako ne poveravamo odgovarajuće zadatke i odgovornosti drugima, možemo ih lišiti potrebnog iskustva i obučavanja. Bilo bi mudro da naučimo da imamo poverenja u druge, poveravajući im neke stvari. Dobro je da se pošteno pitamo: ’Da li u ovom pogledu imam Hristov um? Da li spremno poveravam izvesne zadatke drugima, imajući poverenja da će oni uraditi sve što mogu?‘

Pokazao je da veruje u svoje učenike

16, 17. Koje je ohrabrenje Isus dao svojim apostolima u zadnjoj noći svog zemaljskog života iako je znao da će ga oni napustiti?

¹⁶ Isus je na još jedan važan način pokazao da ima pozitivno gledište o svojim učenicima. Stavio im je do znanja da im veruje. To se jasno videlo iz ohrabrujućih reči koje je rekao svojim apostolima u zadnjoj noći svog zemaljskog života. Zapazi šta se desilo.

¹⁷ Za Isusa je to bilo veče prepuno zbivanja. Svojim apostolima je dao praktičnu pouku iz poniznosti tako što im je oprao noge. Posle toga je uveo večeru koja će biti spomen na njegovu smrt. Zatim su se apostoli još jednom upleli u žučnu svađu oko toga ko je od njih najveći. Isus, koji je uvek bio strpljiv, nije ih izgrdio već je rezonovao s njima. Rekao im je šta ih čeka: „Svi ćete se vi ove noći spotaći u vezi sa mnom, jer je pisano: ’Udariću pastira, i ovce iz stada će se razbežati‘“ (Matej 26:31; Zaharija 13:7). Znao je da će ga najbliži pratioci napustiti kad mu budu bili potrebni. Ipak, nije ih osudio. Naprotiv, rekao im je: „Ali posle svog uskrsenja poći ću pred vama u Galileju“ (Matej 26:32). Da, uverio ih je da iako će oni napustiti njega, on neće napustiti njih. Kad ta užasna kušnja prođe, on će ponovo biti s njima.

18. Koji je težak zadatak Isus u Galileji poverio svojim učenicima, i kako su apostoli izvršavali taj zadatak?

¹⁸ Isus je održao svoju reč. Nakon uskrsenja, u Galileji se pojavio jedanaestorici vernih apostola, koji su se očigledno okupili zajedno s mnogim drugima (Matej 28:16, 17; 1. Korinćanima 15:6). Tu im je Isus dao težak zadatak: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Knjiga Dela apostolskih pruža nam jasne dokaze da su apostoli izvršavali ovaj zadatak. Oni su savesno predvodili u delu propovedanja dobre vesti u prvom veku (Dela apostolska 2:41, 42; 4:33; 5:27-32).

19. Čemu nas Isusovi postupci posle njegovog uskrsenja uče u vezi s Hristovim umom?

¹⁹ Čemu nas ovaj prosvetljujući izveštaj uči u vezi s Hristovim umom? Isus je video onu lošu stranu svojih apostola, ali ih je ipak ’voleo do kraja‘ (Jovan 13:1). Uprkos njihovim propustima, stavio im je do znanja da veruje u njih. Zapazi da Isus nije pogrešio kad im je verovao. Pouzdanje i vera koje je izrazio u njih bez sumnje su ih ojačali da u srcu budu odlučni da obave delo koje im je zapovedio.

20, 21. Kako možemo pokazati da imamo pozitivno gledište o suvernicima?

²⁰ Kako u tom pogledu možemo pokazati Hristov um? Nemoj biti pesimističan kada se radi o suvernicima. Ako imaš crne misli, to će se verovatno videti u tvojim rečima i postupcima (Luka 6:45). Međutim, Biblija nam kaže da ljubav „sve veruje“ (1. Korinćanima 13:7). Ljubav je pozitivna, a ne negativna. Ona gradi umesto da ruši. Ljudi se spremnije odazivaju na ljubav i ohrabrenje nego na zastrašivanje. Mi možemo izgrađivati i ohrabrivati druge, time što pokazujemo da verujemo u njih (1. Solunjanima 5:11). Ako poput Hrista imamo pozitivno gledište o našoj braći, s njima ćemo se ophoditi na način koji ih izgrađuje i koji iz njih izvlači ono najbolje.

²¹ Razvijanje i pokazivanje Hristovog uma ide dublje od jednostavnog oponašanja nekih stvari koje je Isus radio. Kao što je spomenuto u prethodnom članku, ako zaista želimo da postupamo kao Hrist, moramo najpre naučiti da na stvari gledamo poput njega. Jevanđelja nam omogućuju da vidimo još jedan aspekt njegove ličnosti, njegova razmišljanja i osećanja u vezi sa zadatkom koji je dobio, kao što će to osmotriti naredni članak.

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Kako je Isus reagovao kad su njegovi učenici pokušali da spreče decu da mu prilaze?

• Na koje je načine Isus pokazivao obzir prema drugima?

• Kako možemo oponašati Isusovu spremnost da ima poverenja u svoje učenike?

• Kako možemo oponašati pouzdanje koje je Isus imao u svoje apostole?

[Slika na 16. strani]

Deci je bilo prijatno sa Isusom

[Slika na 17. strani]

Isus se saosećajno ophodio s drugima

[Slika na 18. strani]

Pristupačne starešine su blagoslov