Da li ste znali?

Zašto je Isus postepeno lečio jednog slepog čoveka?

U Marku 8:22-26 čitamo kako je Isus u Vitsaidi izlečio jednog slepog čoveka. Tamo stoji da mu je Isus prvo stavio pljuvačku na oči, a zatim ga upitao šta vidi. Reči tog čoveka pokazuju da je bio donekle zbunjen: „Vidim ljude, u stvari vidim nešto kao stabla koja hodaju.“ Isus mu je zatim ponovo dotakao oči i čovek je ’ozdravio i sve je jasno video‘. Isus ga je po svemu sudeći lečio postepeno, u fazama. Zbog čega?

Biblija nam ne pruža konkretan odgovor, ali možemo razmisliti o jednom mogućem objašnjenju ovog slučaja. Za nekoga ko prvi put vidi nakon što je zbog slepila proveo više godina u mraku — ili čak ceo život — to je izuzetno velika promena. Evo jednog primera: Jedna vrsta ponija se nekada koristila za rad u rudnicima. Oni su se toliko bili navikli na mrak da im je, kada bi ih izveli van rudnika, bio potreban čitav dan da se priviknu na dnevno svetlo. To prilagođavanje je još veće ako je osoba slepa. U današnje vreme, hirurzi su u nekim slučajevima uspeli da otklone probleme koje su neke osobe imale s očima, obnavljajući im tako sposobnost da vide. Međutim, pacijenti su često bili savladani bujicom informacija koje su preko očiju stizale do njihovog mozga. Zbunjeni velikom količinom boja, oblika i prizora, oni su bili smeteni i nisu prepoznavali čak ni predmete koji su im bili poznati. Tokom vremena, mozak nauči da prepoznaje ono što oči vide.

U ovom slučaju, to što je Isus u više faza lečio tog slepog čoveka bio je pokazatelj ljubavi i brige prema njemu. Na kraju je čovek ’sve jasno video‘ i razumeo ono što je video.

Zašto je u Isusovim danima bilo teško čitati iz svitaka?

Listovi koji su korišćeni za izradu svitaka bili su uglavnom dugački od 23 do 28 centimetara i široki od 15 do 23 centimetra. Veliki broj listova je spajan tako što su se oni lepili jedan za drugi ili ušivali lanenim koncem. U nekim slučajevima korišćeni su i duži listovi. Isaijin svitak s Mrtvog mora napravljen je od 17 listova pergamenta, a dužina trenutno netaknutog dela iznosi oko 7 metara. Isaijin svitak koji je Isus koristio u sinagogi u Nazaretu možda je bio slične dužine (Luka 4:16, 17).

U pogledu ovog biblijskog događaja, Alan Milard u svojoj knjizi kaže: „Čitač bi držao knjigu [svitak] i odmotavao je levom rukom dok je desnom pridržavao drugi kraj knjige i motao ga čitajući kolonu za kolonom. Da bi pronašao 61. poglavlje Isaije koje je čitao u sinagogi, Isus je trebalo da odmota veći deo tog svitka i da ga ponovo smota u rolnu“ (Discoveries From the Time of Jesus).

U to vreme, Isaijina knjiga nije bila podeljena na poglavlja i stihove kao što je to danas slučaj. Kada su u sinagogi u Nazaretu predali Isusu Isaijin svitak, trebalo je da on pronađe stih koji je u današnjim Biblijama označen kao Isaija 61:1, 2. Činjenica da je Isus lako „našao [to] mesto“, pokazuje da je dobro poznavao Božju Reč.