Dok je poučavao narod u Cezareji Filipovoj, koja se nalazila oko 25 kilometara od gore Ermon, Isus je svojim apostolima rekao nešto zapanjujuće: „Zaista, kažem vam, neki od onih koji ovde stoje neće okusiti smrt dok ne vide Sina čovečjeg kako dolazi kao kralj“ (Matej 16:28).

Učenici su se sigurno pitali na šta je Isus mislio. Oko nedelju dana kasnije, krenuo je na jednu visoku goru i poveo sa sobom tri apostola — Petra, Jakova i Jovana. Mora da je bilo kasno uveče, jer se ovim apostolima spavalo. Dok se Isus molio, preobrazio se pred njima. Apostoli su videli kako mu je lice sijalo poput sunca, a odeća mu je bila blistavo bela.

Ta vizija je sigurno ojačala Isusa i apostole. Ona je pokazala kakvu će slavu Hrist imati u Kraljevstvu. Tako su ova trojica učenika videli „Sina čovečjeg kako dolazi kao kralj“, kao što je Isus obećao (Matej 16:28). Oni su na gori bili „očevici njegovog veličanstva“. Iako su fariseji tražili od Isusa znak kako bi se uverili da je on Božji izabrani Kralj, nisu ga dobili. Ali Isusovi bliski učenici su videli njegovo preobraženje, koje je potvrdilo proročanstva o Kraljevstvu. Zato je Petar, govoreći o toj viziji, kasnije napisao: „Tako je proročanska reč koju imamo još pouzdanija“ (2. Petrova 1:16-19).