Šta te motiviše da služiš Bogu?

„Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom“ (MARKO 12:30).

 1, 2. Koje se uzbudljive stvari postižu u povezanosti s propovedničkim delom?

STVARNA vrednost automobila ne određuje se jedino po njegovom izgledu. Premaz boje može uzvisiti njegovu spoljašnjost, i jedan doteran dizajn može privući potencijalnog kupca; ali od daleko veće važnosti jesu stvari koje se ne vide odmah — motor koji pokreće vozilo, zajedno sa svim ostalim uređajima koji ga kontrolišu.

² Slično je s hrišćanskom službom Bogu. Jehovini svedoci obiluju božanskim delima. Svake godine, provede se više od milijardu sati u propovedanju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Pored toga, vode se milioni biblijskih studija, a oni koji se krštavaju broje na stotine hiljada. Ako si objavitelj dobre vesti, imaš udeo — čak i ako je na izgled mali — u ovoj uzbudljivoj statistici. I možeš biti uveren da „Bog nije nepravedan da zaboravi trud vaš i ljubav koju pokazaste za ime njegovo“ (Jevrejima 6:10).

 3. Šta osim delâ treba da bude od vitalnog interesa za hrišćane, i zašto?

³ Međutim, stvarna vrednost naše službe — gledane kolektivno ili pojedinačno — ne meri se jedino brojevima. Kao što je bilo rečeno Samuilu: „Čovek gleda ono što oči vide, a Gospod gleda na srce“ (1. Samuilova 16:7). Da, to što smo mi unutra jeste ono što kod Boga vredi. Istina, dela su neophodna. Dela božanske odanosti ukrašavaju Jehovinu nauku i privlače potencijalne učenike (Matej 5:14-16; Titu 2:10; 2. Petrova 3:11). Ali ipak, naša dela ne govore celu priču. Uskrsnuli Isus je imao razlog za zabrinutost u pogledu skupštine u Efesu — uprkos njihovom dosijeu dobrih dela. „Znam dela tvoja“, rekao im je. „Ali što imam protiv tebe to je da si napustio prvu ljubav svoju“ (Otkrivenje 2:1-4).

 4. (a) Na koji bi način naša služba Bogu mogla postati poput nekog obaveznog rituala? (b) Zašto postoji potreba za samoispitivanjem?

⁴ Postoji opasnost. Posle izvesnog perioda, naša služba Bogu mogla bi postati poput nekog obaveznog rituala. Jedna hrišćanka je to opisala na ovaj način: „Izašla bih u službu, išla na sastanke, proučavala, molila se — ali sve to radila sam automatski, nikad ništa ne osećajući.“ Naravno, Božje sluge treba pohvaliti kada se naprežu uprkos osećanju da su ’oboreni‘ (Ča) ili ’poniženi‘ (DK) (2. Korinćanima 4:9; 7:6). Međutim, kad naša hrišćanska rutina postane ustajala, treba da zavirimo u motor, da tako kažemo. Čak je i najboljim automobilima potrebno periodično održavanje; slično tome, svi hrišćani treba redovno da se preispituju (2. Korinćanima 13:5). Drugi mogu videti naša dela, ali oni ne mogu razabrati šta pokreće naše postupke. Stoga, svakog od nas treba da interesuje pitanje: ’Šta me motiviše da služim Bogu?‘

Prepreke ispravnoj motivaciji

 5. Za koju je zapovest Isus rekao da je prva od svih?

⁵ Kada je bio upitan koji je prvi od svih zakona datih Izraelu, Isus je citirao zapovest koja se usredsređuje, ne na spoljašnji izgled, već na unutrašnji motiv: „Ljubi Gospoda, Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom“ (Marko 12:28-30). Isus je tako identifikovao šta treba da bude pokretačka snaga iza naše službe Bogu — ljubav.

 6, 7. (a) Na koji način Sotona podmuklo napada porodični krug, i zašto? (2. Korinćanima 2:11). (b) Kako odgajanje može uticati na čovekov stav prema božanskom autoritetu?

⁶ Sotona želi da omete našu sposobnost da razvijamo vitalnu osobinu ljubavi. Da bi to postigao, jedna metoda koju je razvio jeste da napadne porodični krug. Zašto? Zato što je to mesto gde se oblikuju naši prvi i najtrajniji utisci o ljubavi. Sotona dobro zna biblijsko načelo da ono što se nauči u detinjstvu može biti od vrednosti u odraslom dobu (Poslovice 22:6). On podmuklo nastoji da u ranom uzrastu izvrne naš koncept ljubavi. Kao „bog ovoga sveta“, Sotona uviđa da njegovim namerama dobro posluži kada mnogi odrastu u domovima koji nisu luke ljubavi već poprišta gorčine, gneva i uvredljivog govora (2. Korinćanima 4:4; Efescima 4:31, 32; 6:4; Kološanima 3:21).

⁷ Knjiga Porodični život učiniti srećnim primetila je da način na koji očevi postupaju u ulozi roditelja ’može da utiče na kasnije gledište deteta prema autoritetu — i ljudskom i božanskom‘.a Jedan hrišćanin koji je rastao pod čvrstom rukom strogog oca, priznaje: „Meni je lako slušati Jehovu; mnogo je teže voleti ga.“ Naravno, poslušnost je bitna, jer u Božjim očima „poslušnost više vredi od žrtve“ (1. Samuilova 15:22). Ali šta nam može pomoći da idemo preko puke poslušnosti i da razvijamo ljubav prema Jehovi kao motivacionu silu koja je iza našeg obožavanja?

’Ljubav Hristova nas pokreće‘

 8, 9. Kako Isusova otkupna žrtva treba da podstakne našu ljubav prema Jehovi?

⁸ Najveći podstrek da razvijamo svesrdnu ljubav prema Jehovi jeste cenjenje za otkupnu žrtvu Isusa Hrista. „Po tome se pokaza ljubav Božja k nama što Bog Sina svoga jedinorođenoga posla na svet da živimo po njemu“ (1. Jovanova 4:9). Kada ga jednom razumemo i počnemo ceniti, taj čin ljubavi mami reakciju ljubavi. „Mi volimo zato što je [Jehova] prvi zavoleo nas“ (1. Jovanova 4:19, Ča).

⁹ Isus je dragovoljno prihvatio svoju dodelu da služi kao čovekov Spasitelj. „Po tome poznasmo ljubav, što on za nas život svoj dade“ (1. Jovanova 3:16; Jovan 15:13). Isusova samopožrtvovana ljubav treba u nama da izazove zahvalan odziv. Da ilustrujemo: pretpostavi da si bio spasen od davljenja. Da li bi mogao samo otići kući, osušite se i zaboraviti na to? Naravno da ne bi! Osećao bi se dužnim osobi koja te je spasla. Na kraju krajeva, toj osobi duguješ svoj život. Da li Jehovi Bogu i Isusu Hristu dugujemo išta manje? Bez otkupnine, svako od nas bi se, takoreći, udavio u grehu i smrti. Umesto toga, zbog ovog velikog čina ljubavi, imamo izgled da zauvek živimo na rajskoj zemlji (Rimljanima 5:12, 18; 1. Petrova 2:24).

10. (a) Kako možemo otkupninu načiniti nečim ličnim? (b) Kako nas ljubav Hristova snažno podstiče?

¹⁰ Meditiraj o otkupnini. Primeni je lično, kao što je Pavle činio: „Ako ja sada živim u puti, to živim u veri Sina Božjega, koji me je ljubio i koji je sebe za mene predao“ (Galatima 2:20). Takvo razmišljanje raspaliće motivaciju iz srca, jer Pavle je pisao Korinćanima: „Jer nas ljubav Hristova pokreće, jer... on za sve umre zato da oni koji žive, ne žive više radi sebe, nego radi onoga koji za njih umre i uskrsnu“ (2. Korinćanima 5:14, 15). Prevod Dr Emilijan Čarnić kaže da nas Hristova ljubav „obuzima“. Kada razmotrimo Hristovu ljubav, mi smo snažno podstaknuti, duboko pokrenuti, čak obuzeti. To dira naša srca i pokreće nas na delovanje. Kao što Dž. B. Filipsov prevod to parafrazira, „sâm izvor naših dela jeste ljubav Hristova“. Bilo koja druga vrsta motivacije neće proizvesti trajan plod u nama, kao što je pokazano primerom fariseja.

’Čuvajte se kvasca farisejskog‘

11. Opiši stav fariseja prema religioznim delima.

¹¹ Fariseji su obožavanje Boga lišili svakog života. Umesto da naglase ljubav prema Bogu, oni su isticali dela kao merilo za duhovnost. Njihova preokupiranost detaljnim pravilima načinila ih je da spolja izgledaju pravedni, ali iznutra su bili „puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote“ (Matej 23:27).

12. Nakon što je Isus iscelio čoveka, kako su se fariseji pokazali da su neosetljivi u srcu?

¹² Jednom prilikom Isus je samilosno iscelio čoveka čija je ruka bila usahnuta. Kako li je taj čovek morao biti srećan što je doživeo trenutno izlečenje od bolesti koja je nesumnjivo prouzrokovala mnogo fizičke i emocionalne neugodnosti! Ipak, fariseji se nisu radovali s njim. Umesto toga, oni su cepidlačili nad jednom formalnošću — da je Isus ukazao pomoć na Sabat. Preokupirani svojom formalnom interpretacijom Zakona, fariseji su potpuno promašili duh Zakona. Ne čudi što je Isus bio „tužan zbog okorelosti njihovoga srca“! (Marko 3:1-5, Ča). Štaviše, svoje učenike je upozorio: „Dobro se čuvajte kvasca farisejskog i sadukejskog“ (Matej 16:6). Njihovi postupci i stavovi razotkriveni su u Bibliji za našu korist.

13. Koja lekcija za nas postoji u primeru fariseja?

¹³ Primer fariseja nas uči da je potrebno da imamo razumno gledište o delima. Zaista, dela su vitalna, jer je „vera bez dela mrtva“ (Jakov 2:26). Međutim, nesavršeni ljudi naginju da sude druge po onome što oni čine umesto po onome što oni jesu. Ponekad, možda čak sebe sudimo na ovaj način. Možda postajemo opsednuti izvršavanjem, kao da je to jedini kriterijum naše duhovnosti. Mogli bismo zaboraviti važnost ispitivanja naših motiva. (Uporedi s 2. Korinćanima 5:12.) Mogli bismo postati kruti zakonitaši koji ’cede komarca, a gutaju kamilu‘, slušajući slovo zakona dok povređujemo njegovu svrhu (Matej 23:24).

14. Kako su fariseji bili kao nečista čaša ili tanjir?

¹⁴ Ono što fariseji nisu razumeli jeste da ako neka osoba stvarno voli Jehovu, postupci božanske odanosti će prirodno uslediti. Duhovnost teče iz unutra ka napolje. Isus je snažno osudio fariseje zbog njihovog pogrešnog razmišljanja u ovom pogledu, govoreći: „Teško vama književnici i fariseji, licemeri, koji čistite spolja čašu i tanjir, a iznutra ste puni grabeža i nenasićenosti. Fariseju slepi! Očisti najpre unutrašnjost čaše i tanjira, da i spoljašnost bude čista“ (Matej 23:25, 26).

15. Navedi primere koji pokazuju da Isus gleda iza spoljašnosti.

¹⁵ Spoljašnji izgled čaše, tanjira ili čak zgrade ne otkriva sve. Isusove učenike je strahopoštovanjem obuzela lepota Jerusalimskog hrama, koji je Isus nazvao ’razbojničkom pećinom‘ zbog onoga što se dešavalo u unutrašnjosti (Marko 11:17; 13:1). Ono što je bio slučaj s hramom jeste slučaj s milionima onih koji se izdaju za hrišćane, kao što pokazuje dosije hrišćanskog sveta. Isus je rekao da će suditi nekima koji vrše „moćna dela“ (NW) u njegovo ime kao onima ’koji čine bezakonje‘ (Matej 7:22, 23). U oštroj suprotnosti, o jednoj udovici koja je u hramu priložila maltene beznačajan iznos novca, on je rekao: „Ova siromašna udovica metnu više od sviju koji metnuše u kasicu... ona od sirotinje svoje metnu sve što je imala, svu hranu svoju“ (Marko 12:41-44). Nedosledan sud? Ni u kom slučaju. U obe situacije, Isus je odražavao Jehovino gledište (Jovan 8:16). On je video motive iza dela i po tome je sudio.

’Svako prema svojoj sposobnosti‘

16. Zašto nema potrebe da našu aktivnost uvek upoređujemo s aktivnošću nekog drugog hrišćanina?

¹⁶ Ako su naši motivi ispravni, nema potrebe da stalno pravimo upoređivanja. Na primer, mala korist se postiže time što se takmičarski nastoji da se provede ista količina vremena u službi koju provede neki drugi hrišćanin ili da se odgovara onome što su nečija dostignuća u propovedanju. Isus je rekao da Jehovu voliš svim svojim srcem, umom, dušom i snagom — ne nečijim tuđim. Sposobnosti, izdržljivost i okolnosti svake osobe se razlikuju. Ako tvoja situacija dozvoljava, ljubav će te motivisati da provedeš mnogo više vremena u službi — možda čak kao punovremeni sluga pionir. Međutim, ako se boriš s bolešću, vreme koje provodiš u službi može biti manje nego što bi ti želeo. Nemoj biti obeshrabren. Vernost Bogu se ne meri satima. Imajući čiste motive, imaćeš razlog za radost. Pavle je pisao: „Svaki neka ispita svoja dela i imaće razlog da se sam za sebe hvali, a ne za drugoga [„a ne u poređenju s drugom osobom“, NW]“ (Galatima 6:4).

17. Svojim rečima, kratko ispričaj parabolu o talantima.

¹⁷ Razmotri Isusovu parabolu o talantima, kao što je zabeležena u Mateju 25:14-30. Jedan čovek koji se upravo spremao da pođe na put u inostranstvo sazvao je svoje robove i poverio im svoju imovinu. „Jednom dade pet talanata, drugome dva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj moći [„sposobnosti“, NW].“ Kada se gospodar vratio da svede račune sa svojim robovima, šta je zatekao? Rob kome je bilo dato pet talanata stekao je još pet talanata. Slično tome, rob kome su bila data dva talanta stekao je još dva talanta. Rob kome je bio dat jedan talant zakopao ga je u zemlju i nije preduzeo ništa da uveća bogatstvo svog gospodara. Kakva je bila gospodareva procena situacije?

18, 19. (a) Zašto gospodar nije uporedio roba kome su data dva talanta s robom kome je dano pet talanata? (b) Čemu nas parabola o talantima uči u vezi s pohvalom i upoređivanjima? (v) Zašto je treći rob bio nepovoljno osuđen?

¹⁸ Kao prvo, razmotrimo robove kojima je ponaosob dato pet i dva talanta. Svakom od ovih robova, gospodar je rekao: „Dobro, slugo dobri i verni“. Da li bi on to rekao robu s pet talanta da je taj stekao samo dva? Verovatno ne! S druge strane, robu koji je stekao dva talanta on nije rekao: ’Zašto nisi stekao pet? Hm, pogledaj svog suroba i koliko je on stekao za mene!‘ Ne, samilosni gospodar, koji predstavlja Isusa, nije upoređivao. On je talante poverio „svakome prema njegovoj moći [„sposobnosti“, NW]“, i za uzvrat nije očekivao ništa više nego što je svaki mogao dati. Oba roba su dobila podjednaku pohvalu, pošto su oba svesrdno radila za svog gospodara. Svi možemo učiti iz ovoga.

¹⁹ Naravno, treći rob nije bio pohvaljen. U stvari, bio je izbačen van u tamu. Pošto je dobio samo jedan talant, od njega se nije očekivalo da proizvede onoliko koliko i rob s pet talanta. Međutim, on nije čak ni pokušao! Njegova nepovoljna osuda bila je prvenstveno zbog njegovog ’zlog i lenjivog‘ stava srca, koji je odavao nedostatak ljubavi prema gospodaru.

20. Kako Jehova gleda na naša ograničenja?

²⁰ Jehova od svakog od nas očekuje da ga volimo svom svojom snagom, ali kako naša srca dira to što „on zna građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:14). Poslovice 21:2 kažu da „Gospod srca ispituje“ — ne statistiku. On razume bilo koja ograničenja nad kojima nemamo kontrolu, bilo da su to finansijska, fizička, emocionalna ili neka druga (Isaija 63:9). U isto vreme, on očekuje da napravimo najviše od sredstava koja možda imamo. Jehova je savršen, ali kada postupa sa svojim nesavršenim obožavaocima, on nije perfekcionista. On niti je nerazuman u svom postupanju niti je nerealističan u svojim očekivanjima.

21. Ako je naša služba Bogu motivisana ljubavlju, koji će dobri rezultati uslediti?

²¹ Voljenje Jehove svim našim srcem, dušom, misli i snagom „više je [„vredno je daleko više, NW] od sviju žrtava i prinosa“ (Marko 12:33). Ako smo motivisani ljubavlju, tada ćemo u Božjoj službi uraditi sve što možemo. Petar je pisao da ako božanske osobine, uključujući ljubav, ’obiluju u vama, nećete biti leni ni besplodni u poznanju Gospoda našega Isusa Hrista‘ (2. Petrova 1:8).

[Fusnota]

U pregledu

◻ Šta treba da bude pokretačka snaga iza naše službe Bogu?

◻ Kako nas ljubav Hristova snažno podstiče da služimo Jehovi?

◻ Koju preokupaciju fariseja moramo izbegavati?

◻ Zašto je nemudro da svoju službu stalno upoređujemo sa službom nekog drugog hrišćanina?

[Slike na 16. strani]

Sposobnosti, izdržljivost i okolnosti osoba razlikuju se