„Gospod, Bog milostiv i milosrdan“

„Gospod, Gospod, Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću“ (IZLAZAK 34:6).

 1. (a) Koju utehu Biblija pruža onima koji vide da je onaj koga vole zastranio od čistog obožavanja? (b) Kako Jehova gleda na one koji greše?

„MOJA kćerka mi je rekla da više ne želi da bude član hrišćanske skupštine“, kaže jedan hrišćanski otac. „Danima, nedeljama, čak mesecima nakon toga, osećao sam izjedajući, tupi bol. Bilo je gore nego da sam mrtav.“ Stvarno je žalosno kad vidiš da onaj koga voliš zastrani od puta čistog obožavanja. Da li si imao takvo iskustvo? Ako jesi, utešiće te činjenica da te Jehova razume (Izlazak 3:7; Isaija 63:9). Ali kako on gleda na one koji greše? Biblija pokazuje da ih Jehova milosrdno poziva da opet dođu u njegovu naklonost. On je preklinjao buntovne Jevreje iz Malahijinog vremena: „Vratite se k meni i ja ću se vratiti ka vama“ (Malahija 3:7).

 2. Kako Biblija pokazuje da je milosrđe suštinski deo Jehovine ličnosti?

² Kad je Mojsije bio na gori Sinaj, bilo mu je naglašeno Božje milosrđe. Tu se Jehova otkrio kao „Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću“ (Izlazak 34:6). Ova objava ističe da je milosrđe suštinski deo Jehovine ličnosti. On „neće da ko pogine, nego svi da dođu na pokajanje“, pisao je hrišćanski apostol Petar (2. Petrova 3:9). Naravno, Božje milosrđe nije bezgranično. On „ne smatra krivoga za pravoga“, rečeno je Mojsiju (Izlazak 34:7; 2. Petrova 2:9). Međutim, ’Bog je ljubav‘, a milosrđe je jedan jako bitan aspekt te osobine (1. Jovanova 4:8; Jakov 3:17). Jehova „ne drži do veka gneva svoga“, i ’voli milosrđe‘ (Mihej 7:18, 19).

 3. Kako se Isusovo gledište o milosrđu razlikovalo od gledišta književnika i fariseja?

³ Isus je bio savršen odraz svog nebeskog Oca (Jovan 5:19). Kad je bio milosrdan prema grešnicima, on time nije opravdavao njihove grehe već je pokazivao ista nežna osećanja kakva je pokazivao i prema onima koji su bili fizički bolesni. (Uporedi s Markom 1:40, 41.) Da, Isus je milosrđe svrstao u „najpretežnije“ stvari Božjeg Zakona (Matej 23:23). Za razliku od njega, pogledajmo književnike i fariseje, čije su zakonske predstave o pravdi obično u potpunosti izostavljale milosrđe. Kad su videli da se Isus meša s grešnicima, prigovarali su: „Ovaj prima grešnike i jede s njima“ (Luka 15:1, 2). Isus je svojim tužiocima odgovorio pomoću tri priče, koje naglašavaju Božje milosrđe.

 4. Koja je dva poređenja Isus ispričao, i šta je time hteo da kaže?

⁴ Prvo, Isus je ispričao priču o jednom čoveku koji je ostavio 99 ovaca da bi potražio onu jednu koja se izgubila. Šta je time hteo da kaže? „[Biće] veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanja.“ Zatim je Isus ispričao o jednoj ženi koja je tražila izgubljenu drahmu i radovala se kad ju je pronašla. Kako je to primenio? „Biva radost pred anđelima Božjim za jednog grešnika koji se pokaje.“ Treće poređenje Isus je ispričao u obliku parabole.a Mnogi tu parabolu smatraju najboljom kratkom pričom koja je ikada ispričana. Osmatranje ove parabole pomoći će nam da shvatimo i oponašamo Božje milosrđe (Luka 15:3-10).

Buntovan sin napušta dom

 5, 6. Kako je mlađi sin iz Isusovog trećeg poređenja pokazao ogromno necenjenje?

⁵ „Jedan čovek imaše dva sina. Mlađi od njih reče ocu: Oče, daj mi deo od imanja koji ima da mi pripadne. I otac im podeli imanje svoje. Posle nekoliko dana mlađi sin pokupi sve svoje i ode u daleku zemlju, i onamo prosu svoje imanje živeći raskalašno“ (Luka 15:11-13).b

⁶ Ovaj mlađi sin je pokazao ogromno necenjenje. Najpre je tražio svoje nasleđe, a onda je to proćerdao „živeći raskalašno“. Izraz „živeći raskalašno“ prevod je grčke reči koja znači „raspušteno življenje“. Jedan izučavalac kaže da ova reč „znači krajnje odbacivanje karaktera“. Ovaj mladić iz Isusove parabole se s pravom često naziva rasipnik, što je reč koja opisuje osobu koja je neobuzdano ekstravagantna i rastrošna.

 7. Ko danas liči na rasipnika, i zašto mnogi takvi pojedinci traže nezavisnost u ’dalekoj zemlji‘?

⁷ Ima li danas onih koji liče na ovog rasipnika? Da, ima. Nažalost, relativno malo njih je napustilo siguran ’dom‘ našeg nebeskog Oca, Jehove (1. Timoteju 3:15). Neki od njih smatraju da su u Božjem domaćinstvu i suviše ograničeni, da ih Jehovino budno oko više kontroliše nego što ih štiti. (Uporedi s Psalmom 32:8.) Pogledajmo jednu hrišćanku koja je odgajana po biblijskim načelima ali se kasnije prepustila alkoholu i drogi. Osvrćući se na to mračno vreme svog života, ona kaže: „Htela sam da dokažem da ja mogu i bolje da živim. Htela sam da radim šta mi se prohte, i nisam htela da mi iko govori nešto drugo.“ Poput rasipnika, ova mlada žena je tražila nezavisnost. Nažalost, zbog svojih nebiblijskih postupaka morala je da bude izbačena iz hrišćanske skupštine (1. Korinćanima 5:11-13).

 8. (a) Koja se pomoć može pružiti onima koji žele da žive suprotno Božjim merilima? (b) Zašto osoba treba ozbiljno da se zamisli nad svojim izborom u pogledu obožavanja?

⁸ Stvarno je žalosno kad suvernik pokazuje želju da živi suprotno Božjim merilima (Filipljanima 3:18). Kad se to desi, starešine i drugi koji imaju duhovne sposobnosti nastoje da isprave prestupnika (Galatima 6:1). Međutim, niko nije prisiljen da uzme Hristov jaram, to jest da postane njegov učenik (Matej 11:28-30; 16:24). Čak i mladi, kad postanu punoletni, moraju doneti ličnu odluku što se tiče obožavanja. Na kraju krajeva, svi mi imamo slobodnu volju i svako od nas će dati Bogu račun za sebe (Rimljanima 14:12). Naravno, takođe ćemo ’požnjeti ono što smo posejali‘ — lekcija koju će rasipnik iz Isusove parabole uskoro naučiti (Galatima 6:7, 8).

Očaj u dalekoj zemlji

 9, 10. (a) Koju je promenu okolnosti doživeo rasipnik, i kako je reagovao na nju? (b) Prikaži kako neki koji danas napuštaju pravo obožavanje dolaze u stanje slično rasipnikovom.

⁹ „I kad potroši sve, nastade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nemaštini. Tad otide da služi kod jednog čoveka u onoj zemlji, koji ga posla u svoje polje da mu čuva svinje. On željaše nasititi se roščića koje jeđahu svinje, ali mu ih niko ne davaše“ (Luka 15:14-16).

¹⁰ Iako je ostao bez ičega, rasipnik još nije pomišljao da se vrati kući. Umesto toga, on je upoznao jednog čoveka koji ga je zaposlio, da mu čuva svinje. Pošto su prema Mojsijevom zakonu svinje nečiste životinje, za Jevreje bi ovakav posao verovatno bio neprihvatljiv (Levitska 11:7, 8). Ali i da je rasipnika imalo pekla savest, sada bi to morao da potisne. Konačno, nije mogao očekivati da se njegov poslodavac, lokalni meštanin, sekira oko osećanja nekog propalog stranca. Stanje rasipnika je slično iskustvu mnogih koji danas odbacuju pravi put čistog obožavanja. Takvi se često upletu u aktivnosti koje su im ranije bile ponižavajuće. Na primer, jedan mladić se u svojoj 17. godini pobunio protiv svog hrišćanskog vaspitavanja. „Nemoral i droga su izbrisali godine biblijskog poučavanja“, priznaje on. Uskoro se ovaj mladić našao u zatvoru zbog oružane pljačke i ubistva. Iako se kasnije duhovno oporavio, kakvu je užasnu cenu morao da plati za „neko vreme sladosti greha“! (Uporedi s Jevrejima 11:24-26.)

11. Kako je dilema u kojoj se našao rasipnik bila još teža, i kako neki danas vide da su svetski mamci ’tašta prevara‘?

¹¹ Dilema u kojoj se našao rasipnik bila je još gora zbog činjenice da mu ’niko nije ništa davao‘. Gde su bili njegovi novi prijatelji? Sada kad je bio bez prebijene pare, on im je bio „mrzak“ (Priče Solomunove 14:20, DK). Slično tome, mnogi koji danas zastrane od vere otkriju da su mamci i gledišta ovog sveta ništa drugo do ’tašta prevara‘ (Kološanima 2:8). „Bez Jehovinog vođstva bilo mi je užasno teško i bolno“, kaže jedna mlada žena koja je jedno vreme napustila Božju organizaciju. „Pokušala sam da se uklopim u svet, ali bila sam odbačena zato što u stvari nisam bila poput njih. Osećala sam se kao izgubljeno dete kome je potreban otac da ga vodi. Tada sam shvatila da mi je potreban Jehova. Više nisam htela da živim nezavisno od njega.“ Rasipnik iz Isusovog poređenja došao je do sličnog zaključka.

Rasipnik dolazi k sebi

12, 13. Koji faktori danas pomažu nekima da dođu k sebi? (Vidi okvir.)

¹² „Tad on dođe k sebi i reče: Koliko najamnika u oca moga imaju izobila hleba, a ja umirem od gladi! Ustaću, ići ću ocu svomu, pa ću mu reći: Oče, sagreših i nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj, — primi me kao jednoga od svojih najamnika. I usta, i otide ocu svome“ (Luka 15:17-20).

¹³ Rasipnik je ’došao k sebi‘. On se jedno vreme bio prepustio jurnjavi za zadovoljstvima, kao da je u nekom svetu mašte. Ali sada je bio duboko svestan svog pravog duhovnog stanja. Da, iako je bio pao, za ovog mladića je još bilo nade. Na njemu se moglo naći još dobra (Poslovice 24:16; uporedi s 2. Letopisa 19:2, 3). Šta je s onima koji danas napuštaju Božje stado? Da li bi bilo razumno zaključiti da za sve njih više nema nade, da u svakom slučaju njihov buntovni put dokazuje da su sagrešili protiv Božjeg svetog duha? (Matej 12:31, 32). Ne obavezno. Neke od njih užasno muči taj njihov tvrdovrati način postupanja, i mnogi od njih s vremenom dođu k sebi. „Nikada, ni jedan jedini dan, nisam zaboravila na Jehovu“, kaže jedna sestra, razmišljajući o vremenu kad je bila van Božje organizacije. „Uvek sam se molila da me nekako i nekada ponovo primi u istinu“ (Psalam 119:176).

14. Šta je rasipnik rešio, i kako je time pokazao poniznost?

¹⁴ Ali šta oni koji su zastranili mogu da urade u vezi sa svojom situacijom? U Isusovoj paraboli, rasipnik je rešio da se vrati kući i moli oca da mu oprosti. Rasipnik je rešio da kaže: „Primi me kao jednoga od svojih najamnika.“ Najamnik je bio sluga koji se unajmljivao za jedan dan i mogao je da bude otpušten već sledećeg dana. To je bio status niži čak i od statusa roba koji je, u određenom smislu, bio kao član porodice. Zato rasipnik nije imao na umu da traži pređašnji status, da ga otac opet primi za sina. Bio bi i te kako spreman da prihvati najniži položaj kako bi iz dana u dan dokazivao ocu da želi da mu opet bude lojalan. Međutim, rasipnika je čekalo iznenađenje.

Srdačan prijem

15-17. (a) Kako je otac reagovao kad je video svog sina? (b) Šta je označeno haljinom, prstenom i obućom koje je otac obezbedio za sina? (v) Šta je pokazano time što je otac organizovao gozbu?

¹⁵ „Kad je on još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se. I potrčavši, zagrli ga i poljubi ga. Reče mu sin: Oče, sagreših i nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj. A otac reče slugama svojim: Donesite najlepšu haljinu, i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge, i privedite tele ugojeno i zakoljite, da jedemo i da se veselimo. Jer je ovaj moj sin mrtav bio i vrati se u život, i izgubljen bio i nađe se. I stadoše se veseliti“ (Luka 15:20-24).

¹⁶ Svaki roditelj koji voli svoju decu čezne da njegovo dete opet bude duhovno zdravo. Zato možemo zamisliti rasipnikovog oca kako svakog dana gleda niz put ispred njegove kuće, teskobno se nadajući da će mu se sin vratiti. Sada vidi svog sina kako ide tim putem! Mladić očigledno nije izgledao kao kad je odlazio. Pa ipak, otac ga prepoznaje kad je on „još podaleko bio“. On ne gleda poderanu odeću i snuždeno lice; on vidi svog sina, i zato mu trči u susret!

¹⁷ Kad je otac stigao do svog sina, zagrlio ga je i poljubio. Onda je zapovedio svojim robovima da sinu donesu haljinu, prsten i obuću. Ova haljina nije bila samo neki prosti odevni predmet, već je bila ’najlepša‘ — možda bogato izvezena odora kakva se davala uvaženom gostu. Pošto rob obično nije nosio prsten i obuću, otac je jasno pokazao da je sina dočekao kao punopravnog člana porodice. Ali otac je uradio još nešto. Naredio je da pripreme gozbu kako bi proslavili povratak njegovog sina. Jasno je da ovaj čovek nije opraštao svom sinu preko volje ili samo zato što je to morao jer mu se sin vratio; on je želeo da mu oprosti. To ga je obradovalo.

18, 19. (a) Čemu te parabola o rasipniku uči u vezi s Jehovom? (b) Kao što je pokazao svojim ophođenjem prema Judi i Jerusalimu, kako Jehova „čeka“ na povratak grešnika?

¹⁸ Što se tiče ovog dela parabole o rasipnom sinu, šta iz toga učimo o Bogu koga imamo prednost da obožavamo? Kao prvo, učimo da je Jehova „milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću“ (Izlazak 34:6). Stvarno, milosrđe je Božja istaknuta osobina. To je njegov normalan način reagovanja prema onima koji su u potrebi. Zatim, Isusova parabola nas uči da je Jehova ’spreman da oprosti‘ (Psalam 86:5, NW). On, da tako kažemo, pažljivo posmatra svaku promenu srca kod grešnih ljudi koja bi pružila osnovu da im pokaže milosrđe (2. Letopisa 12:12; 16:9).

¹⁹ Razmislimo, na primer, o tome kako se Bog ophodio prema Izraelu. Jehova je nadahnuo proroka Isaiju da Judu i Jerusalim opiše kako su ’bolesni od pete do glave‘. Ipak, on je takođe rekao: „Čeka Gospod da se smiluje na vas, i zato će se uzvisiti da vas pomiluje“ (Isaija 1:5, 6; 30:18, DK; 55:7; Jezekilj 33:11, kurziv naš). Poput oca iz Isusove parabole, Jehova, da tako kažemo, ’gleda niz put‘. On gorljivo očekuje da se vrate oni koji su napustili njegovu kuću. Zar to nije ono što bismo očekivali od jednog oca punog ljubavi? (Psalam 103:13).

20, 21. (a) Na koji način danas mnoge privlači Božje milosrđe? (b) Šta će biti osmotreno u narednom članku?

²⁰ Jehovino milosrđe svake godine privlači mnoge da dođu k sebi i vrate se pravom obožavanju. Kakvu to samo radost donosi onima koji ih vole! Pogledajmo na primer onog hrišćanskog oca koga smo pomenuli na početku. Na sreću, njegova kćerka se duhovno oporavila i sada služi kao punovremeni propovednik. „Nema veće sreće u ovom starom sistemu stvari“, kaže on. „Suze radosnice su zamenile suze žalosnice.“ Svakako, i Jehova se raduje! (Poslovice 27:11).

²¹ Ali tu nije kraj parabole o rasipniku. Isus je nastavio svoju priču kako bi Jehovino milosrđe uporedio s krutim, osuđivačkim stavom koji je bio uobičajen među književnicima i farisejima. Kako je to uradio — i šta to znači za nas — biće osmotreno u narednom članku.

[Fusnote]

Pregled

◻ Kako se Isusov stav prema milosrđu razlikovao od stava fariseja?

◻ Ko danas liči na rasipnika, i kako?

◻ Koje su okolnosti navele rasipnika da dođe k sebi?

◻ Kako je otac pokazao milosrđe prema pokajničkom sinu?

[Okvir na 11. strani]

ONI SU DOŠLI K SEBI

Šta je nekima koji su nekada bili izbačeni iz hrišćanske skupštine pomoglo da dođu k sebi? Sledeći komentari bacaju svetlo na tu stvar.

„U srcu sam još uvek znala gde je istina. Godine proučavanja Biblije i posećivanja hrišćanskih sastanaka značajno su uticale na mene. Kako bih mogla okrenuti leđa Jehovi? Nije on mene ostavio; ja sam ostavila njega. Na kraju sam priznala koliko grešim i koliko sam tvrdoglava i da je Jehovina Reč sve vreme bila u pravu — ’požećeš ono što poseješ‘“ (K. V.).

„Moja devojčica je progovorila i to me je dirnulo u srce pošto sam želela da je poučavam o tome ko je Jehova i kako da mu se moli. Nisam mogla da spavam, i tako sam se kasno jedne večeri odvezla u park i gorko plakala. Plakala sam, i prvi put nakon dosta vremena pomolila se Jehovi. Znala sam samo da mi je Jehova opet potreban u životu i nadala sam se da će mi oprostiti“ (G.H.).

„Kad bi se poveo razgovor o religiji, ja sam govorila da ako bih morala da biram religiju koja naučava istinu, postala bih Jehovin svedok. Onda bih rekla da sam bila Svedok, ali da nisam mogla da živim po tome, i zato sam prestala. Shvatajući to, često sam osećala krivicu i bila nesrećna. Na kraju sam priznala: ’Tako sam nesrećna. Moram da preduzmem neke drastične promene‘“ (K.N.).

„Pre 35 godina, moj muž i ja bili smo isključeni. Onda smo 1991. doživeli prijatno iznenađenje kad su nas posetila dvojica starešina koja su nas obavestila o mogućnosti da se vratimo Jehovi. Bili smo presrećni kad smo nakon šest meseci, bili ponovo primljeni. Moj muž ima 79 godina a ja 63“ (K.A.).