Ponovno oživljavanje Isusovih poslednjih dana na zemlji

SEDMI je dan jevrejskog meseca nisana, godina 33. n. e. Zamisli da promatraš zbivanja u rimskoj provinciji Judeje. Dok napušta Jerihon i njegovo bujno rastinje, Isus Hrist i njegovi učenici gaze po prašnjavom, vijugavom drumu. I mnogi drugi putnici takođe putuju prema Jerusalimu radi godišnje proslave Pashe. Međutim, u mislima Hristovih učenika postoji još nešto pored ovog napornog uspinjanja.

Jevreji jedva čekaju Mesiju koji im može doneti olakšanje od rimskog jarma. Mnogi veruju da je Isus iz Nazareta taj dugo očekivani Spasitelj. Već tri i po godine, on priča o Božjem Kraljevstvu. Leči bolesne i hrani gladne. Da, ljudima on donosi utehu. Ali, zbog Isusovih oštrih osuda, religiozne vođe se grizu u sebi i očajnički žele da on bude ubijen. Ipak, on je tu, svestan cilja hoda suvim drumom, ispred svojih učenika (Marko 10:32).

Dok tamo napred sunce zalazi iza Maslinske gore, Isus i njegovi pratioci stižu do Vitanije, sela u kom će provesti narednih šest večeri. Tu su njihovi voljeni prijatelji, Lazar, Marija i Marta, da im požele dobrodošlicu. To veče pruža im okrepljenje od vrućine s puta i označava početak Sabata 8. nisana (Jovan 12:1, 2).

Deveti nisan

Nakon Sabata, Jerusalim vrvi od aktivnosti. Na hiljade posetilaca već se sjatilo u grad radi Pashe. Ali bučno komešanje koje čujemo jače je od uobičajenog za ovo doba godine. Znatiželjna mnoštva jure uzanim ulicama do gradskih vrata. Dok se guraju da prođu kroz zakrčena vrata, kakav ih prizor dočekuje! Mnogo ushićenih ljudi kreće se niz Maslinsku goru drumom iz Vitfage (Luka 19:37). Kakvo je značenje svega ovog?

Pogledaj! Isus Nazarećanin stiže jašući jedno magare. Ljudi pred njim prostiru ogrtače. Drugi mašu tek odsečenim palminim granama i radosno kliču: „Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, Kralj Izrailjev!“ (Jovan 12:12-15).

Kako se mnoštvo približava Jerusalimu, Isus gleda grad i biva duboko ganut. Počinje da jadikuje i slušamo ga kako proriče da će ovaj grad biti uništen. Kada Isus nešto kasnije dolazi u hram, on poučava mnoštvo i leči bolesne i hrome ljude koji mu prilaze (Matej 21:14; Luka 19:41-44, 47).

To ne prolazi neopaženo kod prvosveštenikâ i književnikâ. Kako su razjareni što vide čudesne stvari koje Isus čini, i kliktaj mnoštva! Pošto ne mogu da sakriju svoje ogorčenje, fariseji zahtevaju: „Učitelju, prekori učenike svoje!“ „Ja vam kažem“, odgovara Isus, „ako oni ućute, kamenje će povikati.“ Pre polaska, Isus opaža trgovačke delatnosti u hramu (Luka 19:39, 40; Matej 21:15, 16; Marko 11:11).

Deseti nisan

Isus rano stiže u hram. Juče nije mogao a da se ne razljuti na veliku komercijalizaciju obožavanja svog Oca Jehove Boga. Stoga, s velikom gorljivošću počinje da izbacuje napolje one koji u hramu prodaju i kupuju. Zatim prevrće stolove pohlepnih menjača novca i klupe onih koji prodaju grlice. „U Pismu stoji“, uzvikuje Isus, „dom moj, dom molitve zvaće se, a vi načiniste od njega pećinu razbojničku“ (Matej 21:12, 13).

Prvosveštenici, književnici i narodne starešine ne mogu da podnesu Isusove postupke i javno poučavanje. Kako samo vape da ga ubiju! Ali, koči ih mnoštvo jer su ljudi zadivljeni Isusovom naukom i stalno ’idu za njim i slušaju ga‘ (Luka 19:47, 48). Kako se veče primiče, Isus i njegovi drugovi uživaju u prijatnom pešačenju nazad do Vitanije da bi se preko noći dobro odmorili.

Jedanaesti nisan

Rano je jutro, a Isus i njegovi učenici već su na putu preko Maslinske gore do Jerusalima. Kako stižu u hram, prvosveštenici i starešine narodne brzo se suprotstavljaju Isusu. U njihovim mislima još uvek je svež njegov postupak u hramu protiv menjača novca i trgovaca. Njegovi neprijatelji zlobno ištu: „Kakvom vlašću ti to činiš, i ko ti dade tu vlast?“ „I ja ću vama staviti jedno pitanje“, uzvraća Isus. „Ako mi odgovorite, kazaću vam kakvom vlašću ovo činim. Krštenje Jovanovo otkuda bi? S neba ili od ljudi?“ Saterani u ćorsokak, protivnici rezonuju: „Ako rečemo s neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste? Ako li rečemo od ljudi, imamo da se bojimo naroda, jer svi Jovana drže za proroka.“ Zbunjeni, zlobno odgovaraju: „Ne znamo.“ Isus mirno uzvraća: „Ni ja vama neću kazati kakvom vlašću ovo činim“ (Matej 21:23-27).

Isusovi neprijatelji sada pokušavaju da ga uhvate u zamku tako što bi rekao nešto za šta ga mogu uhapsiti. „Treba li“, pitaju oni, „dati porezu caru, ili ne?“ „Pokažite mi novac kojim se porez plaća“, uzvraća Isus. On pita: „Čiji su ovaj lik i ovaj natpis?“ „Carevi“, kažu oni. Posramljujući ih, Isus jasno da čuju svi kaže: „Podajte dakle caru carevo a božje Bogu“ (Matej 22:15-22).

Pošto je neoborivim argumentima ućutkao svoje neprijatelje, Isus sada pred mnoštvom i svojim učenicima prelazi u protivnapad. Počuj kako neustrašivo osuđuje književnike i fariseje: „Ne radite po delima njihovim“, kaže on, „jer oni govore, ali ne rade.“ Odvažno objavljuje niz nevolja nad njima, identifikujući ih kao slepe vođe i licemere. „Zmije, porodi gujini“, kaže Isus, „kako ćete izbeći osudu gehene?“ (Matej 23:1-33).

Ove oštre objave ne znače da je Isus slep za dobre stvari kod drugih. Kasnije, on zapaža ljude koji ubacuju novac u hramske kase. Kako je dirljivo što opaža jednu siromašnu udovicu kako ubacuje sva svoja životna sredstva — dva novčića veoma male vrednosti! S toplim cenjenjem, Isus ističe da je ona, u stvari, ubacila mnogo više od svih koji su obilno priložili „od suviška svoga“. U svojoj nežnoj saosećajnosti, Isus duboko ceni bilo šta što osoba može da uradi (Luka 21:1-4).

Isus sada zadnji put odlazi iz hrama. Neki njegovi učenici primećuju veličanstvenost hrama, kako je ’lepim kamenjem i darovima ukrašen‘. Na njihovo iznenađenje, Isus odgovara: „Doći će dani u koje od svega ovoga što vidite neće ostati kamen na kamenu koji se neće razmetnuti“ (Luka 21:5, 6). Dok apostoli slede Isusa koji izlazi iz krcatog grada, pitaju se šta bi to moglo da znači.

Malo kasnije, Isus i njegovi apostoli sede i uživaju u miru i spokojstvu Maslinske gore. Dok posmatraju prekrasan prizor Jerusalima i hrama, Petar, Jakov, Jovan i Andrija traže razjašnjenje Isusovog zapanjujućeg proročanstva. „Kaži nam“, kažu oni, „kad će to biti, i kakav će biti znak tvoga dolaska i svršetka sveta?“ (Matej 24:3; Marko 13:3, 4).

Kao odgovor, Veliki Učitelj daje zaista izvanredno proročanstvo. On predskazuje strašne ratove, zemljotrese, nestašice hrane i pošasti. Isus takođe proriče da će se dobra vest o Kraljevstvu propovedati širom zemlje. „Tad će“, upozorava on, „biti nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti će ikad biti“ (Matej 24:7, 14, 21; Luka 21:10, 11).

Četvorica apostola pažljivo slušaju dok Isus razmatra druge aspekte ’znaka svog dolaska‘. On naglašava potrebu da ’bdiju‘. Zašto? „Jer“, kaže, „ne znate kad će doći gospodar“ (Matej 24:42; Marko 13:33, 35, 37).

Ovo je za Isusa i njegove apostole nezaboravan dan. U stvari, to je poslednji dan Isusove javne službe pre njegovog hapšenja, suđenja i pogubljenja. Pošto postaje kasno, kreću nazad na kratko putovanje preko gore do Vitanije.

Dvanaesti i trinaesti nisan

Isus je 12. nisan proveo u miru sa svojim učenicima. On shvata da religiozne vođe očajnički žele da ga ubiju, a ne želi da oni spreče njegovu proslavu Pashe naredne večeri (Marko 14:1, 2). Sledećeg dana, 13. nisana, ljudi su zaokupljeni završnim pripremama za Pashu. Rano poslepodne, Isus šalje Petra i Jovana da im pripreme Pashu u jednoj gornjoj sobi u Jerusalimu (Marko 14:12-16; Luka 22:8). Malo pre zalaska sunca, Isus i ostala desetorica apostola nalaze se tamo s njima radi poslednje proslave Pashe.

Četrnaesti nisan, nakon zalaska sunca

Jerusalim je obavijen blagom svetlošću sutona, dok se pun mesec uzdiže nad Maslinskom gorom. U jednoj velikoj nameštenoj sobi, Isus i dvanaestorica priklanjaju se postavljenom stolu. „Mnogo sam želeo da ovu Pashu jedem s vama pre nego budem pretrpeo“, kaže on (Luka 22:14, 15). Posle nekog vremena, apostoli su iznenađeni kad vide Isusa kako ustaje i odlaže svoj gornji plašt u stranu. Uzevši peškir i lavor vode, počinje da im pere noge. Kakva nezaboravna lekcija o poniznom služenju! (Jovan 13:2-15).

Međutim, Isus zna da je jedan od tih ljudi — Juda Iskariotski — već uredio da ga izda religioznim vođama. Posve razumljivo, postaje veoma uznemiren. „Jedan između vas izdaće me“, kaže on. Apostoli su strašno žalosni zbog toga (Matej 26:21, 22). Nakon proslave Pashe, Isus kaže Judi: „Što činiš čini brzo!“ (Jovan 13:27).

Kada je Juda otišao, Isus uvodi jedan obrok kao pomen na svoju predstojeću smrt. Uzima komad beskvasnog hleba, iskazuje zahvalnost u molitvi, lomi ga i upućuje jedanaestoricu da se posluže. „Ovo je telo moje“, kaže, „koje se daje za vas. Ovo činite za moj spomen.“ Zatim uzima jednu čašu crnog vina. Nakon što je izgovorio molitvu dodaje im čašu, kazujući im da piju iz nje. Isus dodaje: „Ovo [je] krv moja, krv novoga saveza, koja se proliva za mnoge, radi otpuštanja greha“ (Luka 22:19, 20; Matej 26:26-28).

Tokom te značajne večeri, Isus poučava svoje verne apostole mnogim važnim poukama, a među njima je i pouka o bratskoj ljubavi (Jovan 13:34, 35). Uverava ih da će primiti ’utešitelja‘, sveti duh. On će u njihov um povratiti sve stvari koje im je rekao (Jovan 14:26). Nešto kasnije te večeri, mora da su bili jako ohrabreni čuvši Isusa kako izgovara jednu gorljivu molitvu u njihovu korist (Jovan, 17. poglavlje). Nakon pevanja pesama hvale, odlaze iz gornje sobe i kreću za Isusom na hladan vazduh poodmakle noći.

Prošavši dolinu Kedrona, Isus i njegovi apostoli kreću na jedno od svojih omiljenih mesta, Getsimanski vrt (Jovan 18:1, 2). Dok njegovi apostoli čekaju, Isus se malo udaljava da bi se pomolio. Njegov emotivni stres je nešto mnogo više nego što se može rečima izraziti, dok se iskreno moli Bogu za pomoć (Luka 22:44). Sama pomisao na sramotu koja bi bila nanesena njegovom dragom nebeskom Ocu, ako bi on zatajio, do krajnosti je bolna.

Isus tek što završava molitvu kada Juda Iskariotski stiže s gomilom koja nosi mačeve, štapove i baklje. „Zdravo Ravi“, kaže mu Juda nežno ga poljubivši. To je ovim ljudima znak da ga uhapse. Odjednom, Petar poteže svoj mač i odseca uvo jednom prvosveštenikovom robu. „Vrati mač svoj na mesto njegovo“, kaže Isus dok zaceljuje uvo tog čoveka. „Svi koji se za mač maše, od mača će poginuti“ (Matej 26:47-52).

Sve se tako brzo odvija! Isus je uhapšen i svezan. U strahu i zbunjenosti, apostoli napuštaju svog Gospodara i beže. Isusa vode Ani, bivšem prvosvešteniku. Zatim ga vode na suđenje Kajafi, sadašnjem prvosvešteniku. U ranim jutarnjim satima, sinedrion lažno optužuje Isusa za bogohuljenje. Zatim, Kajafa daje da se Isus odvede rimskom guverneru, Pontiju Pilatu. Ovaj šalje Isusa Irodu Antipi, vladaru Galileje. Irod i njegovi stražari se izruguju Isusu. Zatim biva poslat nazad Pilatu. Pilat potvrđuje da je Isus nevin. Ali jevrejske religiozne vođe vrše pritisak na njega da osudi Isusa na smrt. Nakon znatnog verbalnog i fizičkog maltretiranja, Isus biva izveden na Golgotu gde ga nemilosrdno prikivaju na mučenički stub, i on umire na mučan način (Marko 14:50-15:39; Luka 23:4-25).

Bila bi to najveća tragedija u istoriji da je Isusova smrt značila trajni kraj njegovog života. Na svu sreću, to nije bilo tako. Dana 16. nisana 33. n. e., njegovi učenici su bili zadivljeni saznanjem da je podignut iz mrtvih. Kasnije, više od 500 ljudi moglo je da potvrdi da je Isus ponovo živ. A 40 dana nakon njegovog uskrsenja, jedna grupa vernih sledbenika videla ga je gde uzlazi na nebo (Dela apostolska 1:9-11; 1. Korinćanima 15:3-8).

Isusov život i ti

Kako to utiče na tebe — u stvari, na sve nas? Pa, Isusova služba, smrt i uskrsnuće veličaju Jehovu Boga i presudni su za izvršenje Njegove veličanstvene namere (Kološanima 1:18-20). Oni su za nas od vitalnog značaja jer time nam mogu biti oprošteni gresi na temelju Isusove žrtve i, stoga, možemo imati lični odnos s Jehovom Bogom (Jovan 14:6; 1. Jovanova 2:1, 2).

Oni čak utiču i na mrtve osobe. Isusova smrt otvara put za njihov povratak u život, u Božjem obećanom zemaljskom Raju (Luka 23:39-43; 1. Korinćanima 15:20-22). Ukoliko želiš da saznaš nešto više o ovim temama, pozivamo te da 11. aprila 1998. posetiš Memorijal Hristove smrti u Dvorani Kraljevstva Jehovinih svedoka u tvom kraju.

[Okvir na 6. strani]

’Pećina razbojnička‘

ISUS je imao valjan razlog da pohlepnim trgovcima kaže da su Božji hram pretvorili u „pećinu razbojničku“ (Matej 21:12, 13). Da bi platili hramski porez, Jevreji i prozeliti iz drugih zemalja morali su da zamene svoj strani novac za prihvatljivu valutu. Alfred Ederšajm, u svojoj knjizi The Life and Times of Jesus the Messiah, objašnjava da su menjači novca običavali da otvaraju svoje poslove u provincijama 15. adara, mesec dana pre Pashe. Počevši od 25. adara, krenuli bi prema području hrama u Jerusalimu da zarađuju na ogromnom prilivu Jevreja i prozelita. Dileri su vodili unosan posao, naplaćujući taksu za svaku zamenjenu svotu novca. Isus je na njih ukazao kao na razbojnike, navodeći da su njihove takse bile toliko preterane da su, u stvari, predstavljale iznuđivanje novca od siromaha.

Neki nisu mogli dovesti svoje životinje za žrtvu. Ko bi to i učinio, morao je dati da jedan nadzornik u hramu pregleda životinju — uz taksu. Pošto nisu želeli da rizikuju da životinja bude odbijena, nakon što je dovedena sa velike udaljenosti, mnogi su od pokvarenih dilera u hramu kupovali životinju koju su „odobrili“ Leviti. „Tu su mnogi siromašni seljaci bili dobro odrani“, kaže jedan izučavalac.

Postoji dokaz da su prvosveštenik Ana i njegova familija neko vreme imali lični interes u hramskim trgovanjima. Rabinski zapisi govore o „[hramskim] bazarima sinova Aninih“. Prihod od menjača novca i od prodaje životinja na hramskom zemljištu bio je jedan od njihovih glavnih izvora dohotka. Jedan izučavalac kaže da je Isusova akcija u proterivanju trgovaca „bila uperena ne samo na prestiž sveštenikâ već i na njihove džepove“. Bilo kako bilo, njegovi neprijatelji su zasigurno želeli da ga uklone! (Luka 19:45-48).

[Tabela na 4. strani]

Poslednji dani Isusovog ljudskog života

Nisan 33. n. e. Događaji Najveći čovek*

Subota Sabat (ponedeljak, 6. april 1998) 101, odl. 4

16 Nedelja Isus uskrsnut 128.

* Ovde su navedeni brojevi koji označavaju poglavlja u knjizi Najveći čovek koji je ikada živeo. Za detalje na temelju Pisma o Isusovoj završnoj službi, vidi okvir u knjizi „Sve je Pismo od Boga nadahnuto i korisno“, na 290. strani. Ove knjige je izdao Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.