Poslednje veče pre svoje smrti Isus je savetovao apostolima da ne traže istaknut položaj među svojim suvernicima. Rekao im je: „Kraljevi gospodare narodima i oni koji vladaju narodima nazivaju se dobrotvorima. Ali vi ne budite takvi“ (Luka 22:25, 26).

Zašto je onda Isus upozorio svoje učenike: „Vi ne budite takvi“? Da li je hteo da ih odvrati od toga da budu velikodušni i misle na dobrobit društva u kom žive? Nikako. Po svemu sudeći, Isus je osuđivao neispravne motive koji su stajali iza velikodušnih dela tih dobrotvora.

U njegovo vreme, bogati ljudi su želeli da steknu dobar glas tako što su sponzorisali igre i različite spektakle u arenama, gradili parkove i hramove i podupirali slične događaje. Međutim, oni su sve to radili sa ciljem da steknu popularnost, naklonost mase i njihove glasove. „Premda su neki donatori pokazivali velikodušnost iz iskrenih motiva“, stoji u jednom priručniku, „mnogi su to činili iz političkih pobuda.“ Isus je svoje sledbenike upozorio na takvu ambicioznost i sebičnost.

Godinama kasnije, i apostol Pavle je naglasio koliko je važno biti velikodušan iz ispravnih motiva. Svojim suvernicima u Korintu je napisao: „Neka svako učini kako je odlučio u srcu, ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga ko radosno daje“ (2. Kor. 9:7).